Serbian Herald, June 13, 1947

              ИИИИИризиРИ HuqattfPW11
Ш' СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИНА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
Toronto 1, Ont.
i-- ФАШИЗМА! SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цеиа годвшној претвлатв )а Каиаду 4 долара, на пода Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За ввостравство, год. 5.00, пол. грд. 3.00. НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 7. Број 414. Цева једнок првиерку 5 цеи. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, MAY 20, 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 414.
г
"Заборави све што je било и
поздрави ми Џц у домовини"
Овпх неколпко дана го-то- во
пз свих места у Кана-д- и
Kpehy за Отаџбпиу на-ш- и
исељеипцп којп се по-враћ- ају
тамо са првом гру-по-м.
Њпх свагде испрака-вај- у
и опраштају се с шша
шп којн остају пза пх.
Ова] иихов полазак п вс-праћав- аш;
су н значајпп н
дир.гпвп.
На станнцп у Велаиду у
исделу вече, 18 маја, пску-ппл- о
сс око 3.000 особа да
спрате двадесет п тројицу
онпх којп су кренулп одат-л- е
за Моитреал где lie се у
року од иеколпко дапа укр-цат- и
иа Југословснску лађу
"Радипк" п nohn са оста-лим- а
пз другпх мсста за
домовпну. Да испрате п за-хс- ле
сретан пут овпм на-ши- и
друговпма и другарл-цам- а
п ипховој децп која
с нпма иду, дошли су нс
слмо Југословспн Веланда
и Кровлаида, нсго п други
rpahamt овпх места. Нлат-форм- а
п чнтав простор пред
сгаппцои бпо je iicnyitcu
народом. Дошлп су да се
поздравс п зажелс срстиа
пута п мпогн члаповп оппх
југословсискпх нселеплч-ки- х
органнзацпЈа које су
& иепрпјатслске према новој
Ш1В4лаЈугославпјп. Бпло је.„ту
члапова Српске "napne"
адбране п мачековске Хр-ватс- ке
сељачке страике, ко-ј- и
нпсу са 1гекпма од овпх
којп полазе говормлп ип
билп у прпјателскпм од-носп- ма
всћ пунпх пет го-дпп- а.
Сада, они су дошли
не да впде како he овп бн-- ш
ncnpaheiin, nero да се с
пма срдачио опросте п по-луб- е.
Јсдан члап Српске
"народие" одбраие, поз
дрављајућп ое с другом
Миланом КалпшЖем, ре
као ie: "Заборавп све што
је бпло и поздравп мп бра-hy- ".
А шта је Mehy н.пма
бпло? Бпло је то, да је Мп-ла- и
дугогодпппш члан СКС
н чптаоц Српског Гласни
ка, одушевлло се за нову
Југославпју, помагао колп- -
ко је могао исном остварс- -
tty, а овај члан Српске иа-род- ие
одбрапе помагао је
оио што је протпвио п не
прпјателлко J у г ославпји.
Око тога су се зиалп чсш-h- c
можда п свадптп. Тако
је бпло п са плановпма ма
чсковске Селлчке странке
в члановпма Савеза каиад
скпх Хрвата и чптаоцпма
"Новостп" којп су у овој
групп која полазп у Домо-впн- у.
Један члан Хрватске
ссгачке странке. којп пу-нп- х
пет годппа нпје гово
рпо са другом Јосппом
Шпехарои пз пстпх разло-г- а
пз којпх су се п Калп-nn- h
п помеиутп члаи Срп-ск- е
народие одбраие свађа-л- п,
дошао је сада да се по-лу- бп
са Шпехаром п да му
захелп сретан пут. Мало је
бпло онпх којп остају а да
им ипсу потекле сузе на
очп. Нзмеђу нпх су се чу-л- п
гласовп: До впђенд у
Домовпнп!
У пме оипх којп остају
поздравпо је повратппке п
зажелпо пм сретаи пут друт
Нпкола Иваипшевпћ. глав-п- п
претседипк Савеза ка-падск- пх
Срба п адмпип-страто- р
"Српског Гласвв-ка- ",
a у пме оппх којп по-ла- зе
поздравпо Y& оне којп
остају друг Јоспп Шпехар.
Друг Иванпшевпћ је на ен-глеск- ом
а онда на српско-хрватско- м
језпку одржао
краћп говор, у коме је пз-ме- ђу
осталог рекао: "Вп се
враћате у вашу слободну
Домопиу часво п поштено. п"" '1 Т5 похогнете пз-грађпва- тп.
Одлазпте као
прпјате.гп Каиаде у којој
ИСПРАЋАЈ ПОВРАТНИКА У ВЕЛАНДУ
сте провелп по двадесег
годииа и ми смо чврсто у-вере-
пп,
да heie таквп оста-тн- ".
Друг Шпехар којп од-лаз- п,
у свом кратком гово
ру потврдпо је ове речц
друга Нванишевпћа: "Мп
ндемо као прпјатели Кана-д- е
н таквн Иемо остатп. Чу
вајте опо што смо дуго го-дп- на
заједпо нзграђпвалп,
братство п једпнство п сво-ј- у
унију (радинчкп сни
дпкат)."
ПОЗДРАВИТЕ МИ ПЛЕ- -
МЕНИТИ НАРОД
ЈУГОСЛАВИЈЕ
Затнм је друг Нванпше
впк претставпо мајора Вп-ље- ма
1)онс-- а којц је чуо
за овај полазак п дошао за
]едио са својом госпо!;ом да
пргко нпх поздравп иарод
Југославпје. Мајор 1;оис
провео је две године у Ју-гослав- пјц
за време народ.
но - ослободилачке борбе
као члан брптаиске војне
мнснје. On je у иашем је-зп- ку
ословпо oire којп по-ла- зе
са "друговн н друга-рице- !"
Затим јс рекао, пз-ме- ђу
осталог:
"Ја сам бпо у Југославп
ји као члан војне ипспје.
Прешао сам готово сву Ју-гослав- пју
с Титовпм партп
занпма. Ја сам добро упо
знао тај добри иарод. Југо-слове- ип
су билп иаш верип
савсзипк у рагу, онп су
гпнулп да бп мп моглп
жпветп. Народ Југославпје
је велпк прпјатск Канаде у
рату п мпру, . . Ја прско
вас којп палазпте, поздра- -
Пруга Шамац-Сарајев- о биће
готова новембра
Бсоград. — На VII плснар-- н
ом састаику Цептралног
већа Народнс омладпне Југо-славиј-с,
којн јс 10-- V у Бсо-град- у
заиочсо радом, прет-ссдн- ик
Цситралиог всћа 1'а-т- о
Дугоинћ јс рекао да he Ом-ладипс- ка
пруга Шаац-Сара-јев-о
битп завршсиа до 29 no-всмб- ра
1947 — даиа прогла-meib- a
Рспублике.
У своие реферагу о зада-цпи- л
Народне омладпие у ос-тваре- њу Иетогодпшаег пла-и- а,
Рато Дугоннћ јс подвукао
пзмсђу осталога да јс Сорба
за испуисн.е Пегогодпши.сг
плана иајважиијц задатак u
Народие оиладпис
Омладина у првом рсд тре-6- л
да овлада шаукои м тсхин-ко- м.
Сваки омладинац треба
да постаае najctop у својој
; струцн.
Дугољпћ је нзнео да је ом
ладипа прошле годнне дала
16,248,000 добровол,нпх рад-нн- х
дана нд изградњи већпх
и уањих објеката. Ове годп-н- е
Иародна омладипа npej-зе-i-a
je обавезу да изградп Ом-ладиис- ку
пругу Шамац-Сара-јев- о,
творнпц тешЕпх лашп-н- а
алатлика код Београда,
жпезнпчку пругу Нпкшпћ-Титогра- д
у HP Црној Гори,
npyrj' Ступарн-Клада- њ у HP
Босни н ерцеговннп, док се
у cBitu осталпх. пароднпм ре-публнк- аиа
прппремају акци-ј- е
републпканског значаја.
Остварујућп пајкруппијц
задатак у овој годпнн — пз-град- ну
Омладпнске пруге —
досада је па градплпште пза-шл- о
у првој сненп 58.000 ом-лаппа- ца,
тј. за 12.000 впше
пего је тражено. Оргавизацп-ј- а
жпвота ва ирузп зватво је
ва већој впсппв вего прошле
годппе па прузи Брчко-Бано-впћ- п.
Прогале годпне од
35.000 омладппаца прошло је
влаи племеиптп народ Ју
гославпје, којег сам за вре
ме тешкпх борба упозиао"...
Захвалујућп се мајору
ђонсу па топлпм прпјател.-скп-м
речпма, друг Ивани-шевп- к
је пзразпо желу п
yBepeite да he мајор ђонс
са својом госпођом отпћп у
посет Југооавпјп и впдети
)е сада у пзградип, а затпм
се вратлтп да oner каже ка-надск- ом
иароду пстпну о
Југославпји. ГоспоКа ђонс
рекла је после тога другу
Иванпшевпћу, да itnx дво-ј- е
запста планпрају nohn у
посету Југославпји.
Затпм је друг Иваипше-вп- Н
претставпо п свеште-ннк- а
Селса од Уједшмне
цркве, којп Је дошао да по-здра- вп
повратппке у име
иарода Велаида н Кров-лапд- а.
Свештеппк Оелс је
лстакао како су овп дру-гов- п
којп патазе, кроз вре-м- е
од 20 годпиа свог бо-рав- ка
овде допрпнелп пз-град- ип Кападе раде!ш у
фабрпкама, руднпцпма п
другој пндусгрпјп. II он
такое говорпо je о прпја-телхт- ву
Канађана п Југо-словеп- а.
После завршенпх поздра-внп- х
говора, омладпнскп
музпчкп бор "Слобода",
под boIictbom Антона Злата-р- а,
свпрао je name народ-н- е
песме п коло п свпрало
се п пграло све док воз mi-le
креиуо. Maxaite рукама,
марампцама u повпцп "гуд
бај" бпли су завршетак ис-праћ- аја
а фоторапортерп
сталпо су узпмалп сппмке.
до 29
кроз стручне курсеве 6,625
омладннаца, док је ове годн-п- е
само нз прве групе прве
смене кроз к)рсеве прошло
о.о00. Прошлс годние дате су
133 бноскопскс претставс и
232 позорншие прстставе. О- -
ве годнне саио за јсдан месец
дана дато je 213 биоскопских
н 249 позорншвих претставд.
Рсзултати рада в по основ- -
иом квалптету п количипи су
ове годинс зпатно бо.ги nero
прошле. Досада је већ взвр-шси- о
16,2% од укупппх зем-ллпл- х
радова. Захвал.ујући
духу такмичсна овс годнпе
су далеко прсбачеие постав-лн- е
радне порме. Прошле
годиле влперска порма која
је бпла 70 саптпметара всћа
од пормс у блвшој Југославн-ј- п
лзпослла је 1,70м. Ове го-дп- пе
ла прокопаваау тупела
код Враидука далеко је прс-баче- ла
и ова лорма п поје-дин- е
смепс постпжу 2,60 и,
тако да је даиас остало за
пробпјак тунела још лекпх
500 мстара.
— "Осланлјућв се на такав
рад, ослаплјупп се па шпроку
борбу која се развпла дуж
чптавс пруге — рекао је Ду-гоњ- лћ
— мп кожево дапас да
примпмо вову обавезу, ве са-м- о
да пзграднЈсо пругу, пего
да јс пзградпмо До дапа про-глашс- ња
ваше Републпсе, до
29 повсвбра 1947 годппе"
Затпм }е Дугоапћ увутпо а-п- ел
свпх творпццама, преду-зсћпм- а
л трапспортпим рад-лпцп- ма
да ва вреие взврше
обавезе прсма Овладпвској
прузп како бп ово заједвпчко
де-t-o трудбсппка Југославпјс
вогло да будс завршепо у
овако нсвпђсио кратхом po-sy-
Након реферата Рате Ду-гонп- ћа
отворева је жпва ди-скус- пја
у којој су учествова-л- и
претставипцп омладпве
вародппх републпка.
MMP)i'!r ЧЦЦ№№ЦД№јЈ1
"ЈУГОСЛАВИЈА ИМА
ПРАВ0 ДА СЕ БРАНИ"
ГРОМИКО БРДНН ПРАВО ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДЕЛЕГАТА
Лек Саксес, 16 мај. — На
заседаиу Савета безбедпостн
Уједл1кллх нацвја дошло је
далас до оштрог длпломатског сукоба взмеНу амерпчког
претставнпка X. В. ђавсоиа
н претставипка Совјетског
Савеза АндреЈа Громпко. До
сукоба је дошло када је прет-ставл- лк
Југославпје амбаса-до- р
Сава КосаловпН, у рас-пра- вп
о спгуацпјв у Грчкој,
оптужло грчку владу за све
што ое тамо догађа. Косано-вп- ћ
је чпгао цптате вз аме-рвч- ке
п друге шатмпе у ко-јпм- а
се говорп о крввпцл гр-ч- ке
владе. Америчкп прет-ставн- пк
je упао у реч Коса-иовпћ- у,
велекп: "Да лн мп
морамо слушатл толпке опгу-жб- е
протпву грчке владе? Ја
ннсаи нпкада чуо такве пз-лслађуј- уће
пзјаве у Савету
безбедностп."
Косаиовпћ је на ово одвра- -
тпо: "ЈУГОСЛАВИЈА ИМА
ПРАВО ДА СЕ БРАНИ".
Претсгавнвк Совјетског Са-вез- а,
Алдреј Громпко је ре-ка- о:
"Ја тражпм од делегата
Сјсдшмлпх Држава да пе
упада н нека Југославпја го-вор- и".
1;аисон: "Ја не прпзнајеи
право совјетскои делегату да
мп он каже када hy ја п кахо
hy говорптв."
Громпко: мЈа иапомшмм да
делегаг , Сједпнлнпх Држажа
лпје арбптратор."
После пзмеле оштрпх речн
кзнсћу Громпка п ђансоиа
претседнпк Савета, делега?
Колумбпје Алфонзо Лопез,
рскао je Kocanoenhy да на--
ставп својом пзјавом. Неко-ллк- о
мппута касипје када је
КосановпН потео да цптпра
лзвсштаје вз амерлчке штам
пе о ciaiiy у Грчкој, претсед-нп- к
Лопез га је прекпнуо ве-ле- ћв
да матерпјал нема везе
са пппиием. Совјетскп прег-ставл- лк
Гронпко ставпо је
опда оштар прпговор. Он је
рекао да је у претресу чвта- -
во nntaite Грчке.
Делови говора амбасадора
Косамовпћа којпма је прпго-вара- о
амерпчки претставивк,
састојалп су се у тврдшма
да је грчка вдада одговорвз
за сукобе.
Ilocie чвтавог сата оштр:
расправе Kocanoanhy je доз-воле- ио
да паставп, алп тек
када је прпстао да nehe цлтп- -
Канадски угљокопачи до- -
бивају повншицу плата
ГЛЕС БЕЈ. — Постпгвут јс
споразуи између претставвн-к- а
13.000 уг.икопача Hose
Скошшје п претставввха уг-.гокопач-
ког
вредузећа "Дос-ко- "
за завршетак шграјха ко-ј- п
је стар eh трн месева.
Овлм споразумом поввсујесе
плата углоЕОвача за долар ва
дап. Споразув пма да Суде
одобреп или ве одобрев од
страпе угллконача ва мвтвн
гу који he се одржатв.
БОРБЕ У КИНИ
НАНКННГ. — Кавескв жо-муип- ств
првблвжвлв су се
н а десетак квлометара Чанг-чуп- у,
главном граду Мавпу-риј- е
в град је већ готово рв-седн- ут.
У лсто вреве, студев-Ti- t
Клне ваставоају својвм
штрајкон увркос варедбе
Чаикајшека да преспву шт-рај-к.
На штрајку се налази
15.000 cij-дева-
та које ЧавкаЈ-- ј
шек опт)-жуј-е да су и¥уви--
стп. Он је вздао ааредбу са
којох xohe да забравв анхо--i
ву вараду, алп студсвтв се ве,
поЕоравају &аредбл. I
ратп пзвештаје штампе. Када
је аибасадор КосаповпК свр-шп- о,
Аустралац пуковнпк В.
Р. Ходгсол, упорно је тражво
да Косановић прочпта оиај
пспуштелп део своје изјаве
где се помпие Етеили Рајена,
претставнпка за штампу Ује-дпиен- пх
нацпја којп је био
доделел пстражлој компслјн
ла Балкапу.
Рајен је КалаКаплн п ои
je слао пзвештаје за Главни
уред УједпЈинпх нацпја дп-рект- но
вз Грчке за време док
је потпуна Компспја пстражп-вал- а
погранпчно стан-- с тамо,
На захтев Ходгсона Косапо-вл- ћ
је прочпгао следећс:
"Господпн Стеилп Рајел,
пргтставипк за штампу Бал
калске комлслје (Компсије
Уједшмнпх нацпја — ур.) У
свом пзвештају од 18 фебруа-р- а
19-17- , цпгпра г. Тспрлко-кос-- а,
Главиог секретара ЕЛД,
Соцпјалпстпчке стралке Грч-х- е,
која не прлпада ЕАМ-- у
(левнчарнма). Тслрпмокос у
својој пзјавл рекао је да ј
"пзвор свлм радлвчкпм пево-лаи- а
у Грчкој чпиелпца да
је Грчка водлла алтпфашп-стпчк- п
рат под фашпстпчком
владом. Велпка полптлчка
лрогопства бесле у овом ча-с- у
у целој Грчкој.
"Молархлстпчка Behmia у
парламеиту озакоаује терор
в пспод демократске маскс у
парламелту у Атпнп долоси
фашпствчке законе. Одговор-пос- т
Брптанпје за данашнс
иеилре у Грчкој не можо се
nopehn."
Kocaiioinh je у својој пзја- -
вп рекао да је грађаискп par
којц се водп у грчкој нзвор
вемлра на Балкану. "Ја ка- -
жем, рекао ie он, "да ипсу
плцпдентп оло са чпме сс ово
велпко тело, коме је повсрсиз
чува1ке мпра у свету мора за-бав.га- тл,
лего оло се мора ба-вп- тп
са стварппи основпнм
узроцпма craiia које угрожа-в- а
мвр. A to je члтава атмос-фр- а
у Грчкој. . . ГраКапски
par у Грчкој нпје се убллжло
век поошгрпо."
Београд. — У днскуспјц и
задацика онладпве у лспу-њел- у
петогодвшњсг плапа,
во реферату претссднпка На-род- не
омладннс Југославлје
Рате Дугонлга, на Иленуму
Цевтралног већа Народне
омладине Југославије, учсст-вовал- и
су оретставалци иа-родн- их
охладвва свнх {епу-блик- а.
Претседввк Народве омла-длв- е
Слокинје нстакао јс да
цеословсначкн народ joui пп-ј- е
востигао своја нациолална
права. Словеначси варод зна
да вародва ековомвја, неза- -
висна од авгЈо-аверлчк- пх ка-ввгалис- та,
прстставлд гараи-тиј- у
за погвуно ослобођеае
в евономсЕв процват свнх
врајева у хојима жлве Сло-ввц- и.
Зато he охладлва Сло-мвв- је
всвуввтв до краја свој
удео у остврн.у нетогодиш-Bve- r
влава.
Делетат мародве оиладнпе
Маидовнје подвуио је дз
he се Петогодишн.нм планои,
технмчЕи в привредно заос-тал- а
Мажедоввја взједвачптл
са осталим ревублвЕана.
Претседввс вародве оила-дв-ве
Србије нарочито је под- -
вухао актвввост сеоске омла-двв- с
Србвј ва стручпом ос-вособЈкав- аау, ва подпзаи.у
ивдустрвје в
ва ввтевзввву земллрад-н.у- .
Гевералвв сехретар Народ-в- е
омладвне Југославпје, Ко-ма-р,
говорећв о јачању фпс-г)-лт}-рн- ог
поврета међу ом-ладнв- ох,
взјавпо је да he
фвсгулт)-рн- п поврет у лду-ћн- х
5 годвва обухватптм
близу 800.000 активнпх флс- -
Еултурнвса. I
Са прославе дана победе
у Београду
Београд. — Девстог маја
Бсограду је поводом Даиа
победе одржана вслнка војна
парада. Београд је осваиуо
iiCKiihcn заставаиа, зслели-ло- м,
тралспарелтлиа н слп-кам- а
државплх руководллаца.
Од раног јутра ночслс су да
лрлстнжу иа булевар Црвеие
арилјс поворкс Бсограђана
певајупл патриотске пссме u
кллчућл народиој армији и
1келом врхоином кокандаиту,
Маршалу Тлту. Дссетлис л
дссетлнс хнлдда Београђана
лзашлл су да поздравс Југо-словенс- ку
армију која се ро-ди- ла
у веллком народном ус-танк- у,
која је кроз лародно-ослободилач- ку
борбу лзрасла
у веллку иародпу армнју и
која јс даиас будли чу"вар лз-ад- ае
земљс у млру.
На свсчаној трибипи код
сломсшпса Пука Kapayuha,
одаклс јс ночсо дсфнлс, за-узс- лл
су мсста прстссдник
ИЈјСзиДлјума Иај)од1е скуи-штни- с
ФНРЈ др. Ј1ва Рибар,
члаиови Саисзис ладс, Гсис-ралнгс- т,
и многобЈНЈЈии прст-ставпи- цл
масовпих оргаилза-цнја- .
11а трнбипн за дшио-матск- с
претсташшкс иалази-л- и
су сс амбасадори СССР-л- ,
Вслпкс Британијс, Францу-ск- с
рсиублике, Пол,скс, Чс-хословач- ке,
Vyuyuu')e, Тур-скс- ,
затнм отправилк носло-в- а
СЛД н днплаитскнмфсг
стапници Бугарскс, Ллбапи
је, Шпаиске рсиублнканск..
владс, Мађарскс, llpana, Нор-вешк- е,
Египта, HlBajuapcK1!,
Шведске и Натикана. Норсд
iliix палазнлл су сс војнл ата
men сапсзиичкнх земала.
Тачио у 9 часова ла поча-сл- у
трнбииу стлгао je прхоп- -
ни командапт Југословепске
ариијс Маршал ЈугославлЈе
Јосли ПроЈ-Тнт- о. Зајсдпо са
маршалом дошлк су гспсрал
дајтнант Алексалдар Ранко--
Biih и гспсрал лаЈтнант Срс-тс- и
JICyjoBiih у npantii члало-в- а
Гспсралштаба. Долазак
Маршала Тлта на трлбипу
ПОЗД11ЛВЛ.СН јс дуготрајнлм
аплаузом и одушсвл.сл11м о-оацнј- аиа.
Пачслшис Гснсралштаба Ју-rocioBciic- Kc
армлје гснерал
лајтнаит Коча Иоповић чсстл-та- о
jt у имс врховног коман- -
РОБСОН ЈЕ Г0В0РИ0 КРОЗ
ПЕСМУ
Опо што је иолнцнска ко-влсл-ја
Торолта забранлла
гласопнтои црпачком певзчу
Иаулу Иобсону да кажс у оби-чнл- н
рсчнма забраннвши му
да одржн говор ла музичко
фсстлвалу ллста "Каладиаи
ТрлбЈул , on je нзразло у ли-з- у
пссама отпеваилх саио ка-к- о
лх он хожс отпеватл.
Рсакцпја је хтсла да потпу-И- о
спрсчн чнтапу ствар. Нпак
дозволспо му је блло да пе-г- а,
алл ле н да говори. Мсђу-тп- м,
on je у самој лнтродук-циј- л
својпх necaua и у и-н- ка
дао добар одговор реакцији a
па свршетку је рекао:
"Торолто је увек бпо мо]
фаворлзованп град. Тако ос-та- је
и да-и- е п ја знам да hy
опет доћн да певам п да др-жл- м
говоре. А до тада ја hy
наставптл да се борпм за ИС-ТИНС- КУ
демократпју."
Он је отпевао две песме пз
шпапског ослободллачког ра- -
та, пссму УЈсдпи.еплх naunji
п пеколпко друглх алтпрат- -
инх и слободарсклх пссама
укључпв п једлу која шиба
рсакцпју због запоставллаа и
утетаваил Црпаца.
Његову појаву, речи п пс-с- ие
Еоје je отпевао преко шест
хнллда особа прпсутлпх па
колцерту поздравлло је пе
само бурнлм аплаузлиа neio
и устаЈааем када је пајпре
ушао у огромио прострапу
дворану. Тако јс н парод То-рон- та
такоће показао шта
мпслн о забрапп говора.
ПРЕТСТАВНИЦИ ОМЛАДИНЕ НАРОДНИХ РЕПУЕ1КА
ДИСШУЈУ РЕФЕРА7
вреорпјевтацл-ј- в
данта оружаипх спага борцн-ма- .
подофлцирлма, офпцпри-м- а
и гепсраллва Дап победе
н одржао говор у коме је лз-не- о
значај Дапа победе.
У свом говору гелерал По-noBi- ih
одао је лајпре прпзва-it- e
Црвепој армпји као опој
сили која је фашлстичкој вој-сц- и
задала главне, одлучују-h- e
ударнс, кхјн су одредлли
лсход рата. Зато далас — под-вука- о
је гелсра.1 Поповип —
широке народне масс у свпи
вирогубивнм зсиллка са за-хвалпо- шћу одају прпзиаае
славној совјетској армнјн н
нсном вслнком вођп генера-лислмус- у
Ста.гппу, творцу
победе лад фаишстлчкпи ос-вајачн- ма.
PoBopchu о ослобође1&у Ју-гослав- иЈс
од окулатора гсле-ра- л
Поповић je лагласло да
инко л е воже nopchu да су
заслуге н удсо Југословеиске
појске у разбнјању фашлзма,
сразвсрио , nauiiiu спагама,
лзузстио всллкс.
"Нобсду над фашлстнчЕии
поробл.лвачлиа — рскао јс
злтим гспсрал Поповић иа-Р°л- и
Југославнјс славс као
празлик читавор слободолу-бнво- г
човсчаиства, Еао израз
снле коју прстставллју uuiio-к- е
деиократске масс свих зс
малл, оЕуплле данас оео мо-Јш- ог
СовјстсЕог Савсза у бор-б-и
иротив ловлх потпал.ива-ч- а
рата, за дослсдни демократ-ск- и
мир, за миро1.уСиву са-ради- .у
veby па]од1ма. Нашч
иародн славе празши: побсде
у знаку иепоколеблве верио-с- т
моћној MiipOTropnojaaje,v
лицп ciOBciiCEiix народа,
"Ослободлвши своју землу
од фашлстлчЕлх освајача u
доиаћлх лздајинЕа u лзраб-л.ивач- а,
лаше родо.губпве ра-д- пс
масе прсузсле су власт
п судбллу зсмле у своје рухе.
One су створнле и све прсд-усло- вс
за сллло поднзаи-- с na-me
землл од заостале п спро-маш- ис
у папредиу, богату и
јаку. One су eh прпступлле
оствареау првог Петогодпш-ае- г
n.iaua развитка иароднс
прпвредс. Тлме су обавсзе
арвп)с прсма зсмлн и лароду
још влшс порасле. Apxnja je
овпм добвла плеиепптл зада-та- к
да бдп пад мпрннк л ства-ралачк- ии
радои вашвх труд-беппк- а
града м ссла".
На крају је геасрал Попо-ви- ћ
истакао да је дужпост
свпх војвлка, офпцпра в re-псра- ла
да до Ерајае мсре о]а-чаЈ- у
напорг за пуво овлада-ваи- с
савревевом војпом веш-тппо- м
II војиом тсхникок.
После говора генсрал-лајт-пап- та
Кочс Поновића музлка
је илтонирала химиу "Хеј
Словепл", а пз 60 топова вс-пахс- но
је 12 салвл. To je бно
зиак за почетав параде.
Уз звухе парадмог марша
врсиуле су прве једпнлце Ју- -
гословевске архвје, бурпо
поздравлеве од огромиог впо-штв- а
парода. На челу параде
пројахалн су ковандапт па-ра- де
л н.сгов штаб, а затлч
je пронет — праћен пеоппса-- п
пм одушевхенм и дугограј-ntf- ii
аодаузов велнкк бро)
прославлннх ратвлх застав!
оних једннпца које су се нај-ви- шг
одлаковале у народно-ос1ободвлачЕ- ох
рату. Чврс-тл- в
п обнчннм Еораком в ла-еи- м
држањев ступају једнпи-ц- е
пешадпје, артихервје,
морварице и авпације.
У тох часу појавлују се
вад трупава ессадрс ловачЕЛх
авиова н почпњу да дефилу-ј-у
вехавнзоване трупе, moio-рпзова- вв
одредв артиллрпје
протнвавнонског оружја п ва
Ерају одредп воторпзовавс
пешадије. Појаву тенсова лај-пр- е
лаких, затпв средњпх, a
потом тешсвх ва Ерају пара-д- е
ларод је одушевллао по-здравл- ло.
11осле завршевог дефилеа
прврсћена су по трговпма и
улпцава народна веесеха. ео-ј- а
су трајала до сасно у iioh.
Све главве улице биле су
освст.гне разнобојних сија-лица- ма
и украшене застава-- а
в трапспареитима.
®FWP" 'W)iHffiWPJWrBar
г
1