Serbian Herald, June 10, 1948

              utfjlggu из№јјШМј
Уторак, 20 апрпла 1948. СРПСК11 ГЛАСННК" СТРАНА 3
Херцеговина у борби за слободу
Пише: ДРАГОСЛАВ ЉУБИБРАТИЋ
Судија Врховног суда Н.Р. Босне и Херцеговине
(Свршетак)
Српско становннштво бе-жад- о
је прсд устагакпм иела-тим- а
у Илију Снтницу, Сомн-у- ,
Радојево Осојс и другс
збсгове, а ла лселм мсстима
се јавио н оружапп отпор,
као у Дрсжи.у и Бијелој Го-р- и,
док je на Стспену 6 јуна
1941 год. отвореиа прва ccha
борба са усташама.
Улазак Совјстског Савеза у
])ат услед наиада Хлтлерове
Нскзчес дсловао јс иа срлско
становииштсо у збсговлма
као изпенадни спас, настало
je-- охрабрсн.с н поуздал--с и
местпмични отпорн прошл-рил- и
су сс у општс дизаие
народа на оружје.
Ueh у последљој нсдели ју-п- а
отиочели су нападн иаус-ташк- с
жаидармеријскс стапи-ц- с,
отворсна јс СорСа на Пуп-вид- н
и Пишшш око Нсвсси-пл- ,
заузст јс н попал.сн Авто-са- ц
и кроз цело лето проду-жавај- у
сс борбс са оружанин
слагама усташке Хрватске
Пзмллслн су из својнх закло-н- а
н разли дрскавци н прово-катор- м,
којн су iicEopiuiiha-гал- и
правсдпу освстппчЕу ја-po- ci
ito6yn.cniix масд протии
усташклх крвника, да нх раз-дра- жс
it иротив хрватсЕог и
мусдлмалског сталовлиштва
уопштс, па су у томс у ирво
грсмс услркос свнх напора
свсслих родолуба у лзвсслој
wcТpitалусилсјвааплсики. фашпстпчкл
(Наставак са стране 2)
1911 — МарковпИ је прн-ма- о
месечпо по 95 америч-кн- х
долара, а всћ у 1912 г.,
када је више требало радн-т- и
за квислниге и иемачког
окупатора, прииа 125 ам
рнчких долара месечно.
Обадвојица су 1911 годнпе
добнли 4.740 долара, док
су, као што се види нз до-куемна- та
са ипховпм пот-писим- а,
1912 примилп
више.
нВВВВНВВЗш
РНМ штвш
%.i%v—--- . .
ML' &
ЗВвШШВ'
Ai&'
mnwKi
iiWm),or'.tui
. H ЛЛ
1943"
окупатори, који су за времс
усташкнх зверстава подло и
лнцемерио држалн став тобо-жп-е- г
немешапл у "унутраш-il- c
ствзрн" својнх савезлпка,
уплашнлн су се сада, да сс
оружје побуасинка пе окрепе
м п]отив itnx, као што је вем
било окрсиуто у суседпој Цр-н- ој
Гори. Петоколоиашки пу-завц- и,
као Радмпло Грђнћ,
Новица Крал-евн- ћ и Други,
обдсталн су ииховс Еоманде
и канцеларпЈе, пудилн својс
услуге н обславали умирепл
сриског сталовинштва, ако се
окупатори ослоне иа itnx и
даду одушка осветннчкој јз-рос- ти
иобуи-еиик- а против Хр-ва- та
н Муслнмана. Резултат
је био одлука фашлстпчЕс
владе у Рнму, да аезипе тру-п- с
"поново" окуплрају обал-н- у
зону, у воју је спадала н
цела Херцеговпла, у цплу за-вође- пд
"реда н спгурпостн".
Усташе су повучене у резср-в-у,
a у првн ред су дошли но-в- и
савезнпци.
Ллн, у то време веп су бллс
ночслс долазитн вссти хе-ројск- им
борбама совјетских
иартизала а окупнпаној тс-ритор- нјн
иза пспрнјатсллког
фроита, а Комуллстлчка пар-тиј- а
nclt јс била органпзовала
партнзалскс борбс у поједл-лн- м
обтастлма Југославије.
Опо јс давадо слажпог пот- -
стрска иароду у Херцсговнии
и рад Јкомуннстнчкс iiapnijc
иа opramnonaiuy свнх родо-гу- а
бсз рл:мисг народиости,
АГЕНТИ -
г.
о
Друга два док-умент-
а ко-ј- а
сс налазе на треКој стра-ниц- п
датпрају — првн 3
маја 1913 годнпе, а другп
маја 1915 годпне. Оба-дв- а
су прпзпаппц на зва-нпчнн- м
арцпма "Гласа Ка-иад- е"
и "Хрватског Гласа"
од Марковпћа и Станковн-К- а
са потпн-с"м- а,
оверенн од ондашиег
гспералног
у Моптреалу П. Цаб.
pnha п државппм печатом.
JTj)
fim ИМ(И1 t aeeJ 1943 goJlne,
Б. примптак
i
(5)
Међутич. лопови су наилазилп на
)азочарс1!с. Показало сс дп сс фран-цуск- и
радници ие владају Сољс од
дрскнх да
оснм до и "суша" (тако се
зову дјечаци којн чнстс циполо Ave
постоји народ, да сс од
нсзпаиих доброчшшгсћа окроћу Ссл-гис- ки
рударн, норвсшки рибари, сту-дсит- л!
нз и кљижсвник
Прнстлн, да инјо тако просто продрл-Јет- и
у туђс дворнште. чак н уз помоћ
услу:кних слугу — почев од
до "соцпјалис-та- "
Блумопог типа. Са дивлењсм
спијст малсму Грчку.
су тачо упутнли и мнлионс до-ла- ра
и модерну и војие
сс грчки народ ис
роговн су заглавили иа
капијн.
wr or rxn IM5.VII)fr Tm CMt toUt
V5 вл
у
али
.S'fTTJ? s7]
м л m w ii rf- - w - Cflfl
w хушв мрнг
рре и страначкс припадпос-т- и
у Јаједнпчкн народно-осто-Лод- и
1ачки фронт борбе про-ти- п
фашистнчкнх окупатора
и домаћих нздајплка н пето-полона- ша
свпх врста почео је
паилазпти иа општн одзпв п
одушсвл.с.е.
Масе српског народа и мпо-г- п
родољубн Муслнмаиц и
Хрватн ступилн су у парти-зансЕ- е
рсдове. Фашнстнчки
лассјн н плаћепици осталн су
нсмоћни прсд валом народног
одушевлеил. Мостарски ста-рсши- па
режимског "Сокола"
и обогаћени газда на рачун
тога, лицсмерни богомолдц и
клсвстппк Совјетског Савеза
Чсдо Милић пао je у руке
црногорскпх партизаиа и пла-ти- о
главом својс подмукло
пстоко10пашко држан.е. Пор-б- а
протнв оку-пато- ра
отпочсла је иападом
јсдиог партнзанског одреда
под конандом Нлада Шегрта
на једпу imixobj' днвизију па
Клобуцима 29. новсмбра 1941
год. те иападом партпзаиа
Трсбпаско- - опс-ратнви- ог
ссктора иа јсдну
њихову колоиу у Радован
Ждрпјслу 18. дсцсмбра 1941
год. н од тада наставл.сна по
цстој Хсрцсговини. Разбијс-н- о
јс усташко гнсздо у Порчу
и оснгурана всза са Нсточнои
Лоспом. Фашистнчкн окупа-тор- н
стсрани су у градове, a у
ibitxoBe гарннзонс иобегли су
it домаћн
пстоЕотонашн. Име "партн-заи- "
и црвсна "истокрака"
посталн су ноиос бораца н цс-11- Г
народа као снмболн пра- -
ЕВО ШПИЈУНИ ПЛАЋЕНИ У КАНАДИ ЗЛАТОМ СТРАНИХ РЕЖИМА МАРКОВИЋ
29
својсручнпм
кои-зул- а
Копсихагсна
хриш-haiiCRi- ix
Амсрн-каиц- н
v%:5f
фашнстнчких
Дубровачког
кохпромнтовани
Ово су дока-з- н,
којп ие вп-u- r
цпкакво укриване пи
измотаваи-е- , да су тн агеп-т- и,
агенти реакције, агеитп
страног, и to фашпстпчког
режпма, плаКанн златом за
spmeiie шппјунаже у Капа-д- и.
Нпје да су
оип прпмали хтато н од
Хпт.терове владе за такав
посао.
Треба разуметн то, да је
сав тај нихов блатнн и ннс
rtM
Ш M Ni luMi
rnu 4°a ,
itrm urn M4Ut"T
4 STHKI NhMUUA MM
MШ5АМ£)А2M,
+& US (vtitloa 4miael l reriKkastib
ir4nik "It-- 'ввлбе"
tHflnHD
Citttil IUn Yr.£&rc'
r
?.00
Прнзиаиица МарковпКа на 125 долара месечнз за шппјуискп рад
ИЉА ЕРЕНБУРГ:
АТЕНТАТ НА ЕВР0ПУ
Југословсио. Нталијн,
Гаспсрнја
рпканцнма).
"демократа"
артн.гсрнју
стручњаке. да-ј- о.
Јупитерови
дозво.гавају
ПРЕКАЉЕНОСТ
Ирије дссст година јс покојном
Чсмберлсну и Даладјеу, који јс и са-- да
лснв U здрав, успјсло да увуку у
завјеру пола Европс. Иза тога јо до-ш- ао
Хнтлер, "нови порсдак", године
oniopa, партизаип, Црвсис
арчије. Народн су се промјс-ши- н:
чслик сс окално. Ако господа
из Волстрита нс успјсвају на послу
мирнс окупацијс — помоћу мсса н
томс јс узрок управо то
што су jciiFii имали cbqjc прстходни-к- е.
Уннштсње нацноналнс нсзавис-iioct- ii,
"култ народа господара", по-ку- шај
да сс точак исторпјс окрснс на-тр- аг,
побјода прсдрасуда над
свиропост paenpaua. све јс то разгњс-инл- о
људс. Европа, дотлс повјср.гива
п бсзбрижна разЈарпла со. Тих мрач-ни- х
година провјороис су идејс и ос-јоћ- аји.
људи и партијс. кому-ннстич- ког
покрста у разним зсмл.ама
1Г--
~&
пш родогуа. стовепске содп-дарнос- ти
it једиог новог цо-С- а
Хсрцегопнна је ушда у
пернод б)ђеиа и
}1сзппо старо тло
онлођено је новнм здравих
семеиом, које је пезадржпво
пошло ка својој зрслостп.
Општн, народно-ослобди-лач- кн
фропт свћх родолуба
нзбацно је иа супротпн пол
све петоколонашке и реакцпо-парн- е
елемеите. To тесто ме-сн- лн
су на једној страпн фа-шистп- чеп iuahcuiiqji a na
другој странн агепти избегле
владе у Лопдоиу н умесплп
четннчку издају. Мсђу херце-говачкп- и
нздајицама, којп су
припреми.тк п оргапнзовалн
ту нздају однграо је иза гу-лн- са
мрачиу улогу агепт
Драже Мнхаиловнћа и избег-л- с
владе ЛазаЈ Трклл, сскрс-та- р
Землорадничке страпгс.
Док су у 1ос. зсллл-раднлц- н
масовно пошлн у
редове иародпо-ослободплач-к- ог
покрета, оп и нлгови ин- -
спппатопп из кпуга пзбепс1
владе окрсиули су всћиву
земгорадничких првака и јс-д- ан
део землорадпнчкнх маса
у ropitoj Херцсговиии у из-дајпи- чке
четничкс рсдове.
Иотто су се разнн пстоколо-нашк- п
U реакционарнн сјс-мспт- н
пашлн на нстом фрои-т- у
иротив народно-ослободп-лачк- ог
иокрета, сви нздајнн-ц- и
су сс сасвнм природио н
ујсдипили п од комапдок
обсрнздајннка Дражс Михап- -
ловипа. 1 1екадашњн аустрпј- -
ски "фрдектсрн" бнли су по- -
(Наставак на стгзаип 4)
БОЖА ПЕТАР ШНКОВИБ
кра.гевског
по-смат- Јпа
непобнпш
нсклучено
ОТПОРА
побједс
Европс
псчсшта,
разумам.
Пораст
препорода.
запуштаво
Крајипн
ки лосао увек бпо упереи
против народа, протпв na-me
енпграцпје, јер је тај
посао стужпо једиој аитп-деиократск- ој
п аитинарод-но-ј
клпкп у ппостраиству,
а која клпка је нздала Хпт-лер- у
п своју сопствену до-мовп- пу.
Taj iinxoB шпп]ун-ск- п
рад уједно је бпо упе
pen н против канадског на-ро- да
п канадскпх демократ
ских инстптуцпја. Чпм су
они служплп једиом таквои
режпму којп је потпуно
прешао па страну осовшге
у рату и којп је иа сто про-цена-та
бпо антпдемократ-скп- ,
опп су. разуме се,
служилп, п плаНанп хтатом
за такву службу, опој гру-п- и
пји се питересп рази-лаз- е
п косе са пнтереспма
н народа Југославпје п на-ро- да
Кападе као п иацпо-палцп- м
слободама п иеза-впсиос- тп
овпх зеиа-л- а.
Зато, онп нпсу бплп
cawo шппјуна протпв na-me
југословенске смпгра
цпје, веН п шппјупп про
тив Каиаде п канадског
народа.
Наш демогратскп покрет
п наша напредна штамна,
као што се добро зна, увес
се боре протпв оваквпх за-тровап- пх
антпнароднвх
елемената п онпх којп пх
плаКају, а за демократпју,
пародна права п слободу.
Нашп прогреспвмв лвсто
вп, као што се такое до-бр-о
зна, фпцанспранп су
н з народа, од претплата п
доброволнпх прплога вз
народа. Оип, овп агеитп в
нпхове слпчне колеге, на-хов- е
новвне нвкада нпсу
ачсричкс иовинс објашавају вроиа-гандо- м.
А зап су Гсб?Јсове би- -
ли нсактивнн? Зар новнис којс су че-тн-ри
годнне излазиле под дохачквх
контролом нису клевсталс комунисте?
Зар сада највсћи органи штамве, ко-i- ii
излазе у Западној Њемачквј нвд
аморнчком коитролом, ие наставл,ају
Гсбелсовс клсвстс? II сво. ба owipa
жсстоку аилиомунистачку про-наган- ду.
утицај спага квмунистпч-ки- х
napnija нсвјсроватно је пораа.
Народи више пе вјерују ријечима:
они глсдају дјела.
Нова Југославија пије се родпла у
бсоградским дворциха, иего у босан-скн- м
шумама, у коЈнма су Ттгевп
парл(заш1 бравилк отапбииу. Много
пријс избора, бугарскн народ је пз-прш- ио
свој нзбор: пошао је са онпма
који су сс борпли. Људп који се сада
палазс на власти у Румунпји Ма-ђарск- ој
прошли су плсгалство, затво-р- с,
мучсња. Комуннгтичку партају
Француске зову "партијач стрпјсла-них- ":
док су друп! понизпо ћуталн.
комуинсш су ишлп на стријељањс.
Нрви штрајк у окупнраној Европп за-поче- ли
су комуппслг у новембр
Издајник Мачеки злочинац Будак
МЕМОАРИ ИЗДАЈНИКА МАЧЕКА
Пздајник парода Југостави-је- ,
сарадник Павслнћа н оку-паторсп- их
властн, др. Платсо
Мачсг, објавио јс јсдном од
прошлпх бројева усташког
"лрватсЕог Гласа" члапаи под
пасловом "У очи 10 травнд".
У том члапку, у еојсм поку-шав- а
па денагошки иачпп нс-крпви- тп
чпасппце н још јс-дн- ом
бацптп прашину очн
— овај пута хрватским псач-с-ннцчм- а
Амсрпцн — изиа-ш- а
и јсдпо драгоцјспо приз-naii- e
о којем је вријсдно
псеолпко ријгчи.
"Са покојппм др. Мнлом
Будакои, бпо сам особии прн-јахе- л.
— пппге пздајппк Ма-че- к
— а од проглашеиа Алек-сандро- ве
дпгтару, бно је мој
лпчно сарадннк, це само до
свог одласка у нноземство го-дп- не
1933, него п након itero-во- г
повратЕа у домовииу у
српау 1938 годпне".
ДрагоцЈсно је то иризиаи.с.
Иризнаие којс трсба да забн-л-сас- н
сваки иаш исслспик.
Ирнзиаас па којс сс трсбд
осврнути и с којим трсба упо-знат- л
пашсг исслснчка у Ка-над- и
и Сјсдпаспнм Држава-ла- ,
јср, др. Мнле Пудак није
био макар тко у усташкој
творевиин "Нсзависиој Др-жа- ви
Хрпатссој".
По Мачековин ријсчнма,
др. Мнлс Пудак је био и.сгов
лнчни пријатсл., сарадннк н
савјстиик. Кад смо то ми го-вори- ли
it прско иашс штамис
доказнваш, рсчсио наи јс да
не говори истину. Онда су
нам разна СипиЈарска звона
слуге аптинароднихППадавииа
бвлп у стаиу фппанспрати
прпходима ни тетврти део
пздатака, а доброволлтх
прплога rnicy добпвалн као
п народне демократске о-вп- не
добпвају. Они то
нв даиас поготово пе могу,
јер број тпража
новпиа је незиатан, врло
малп п увек је све мааи и
маав.
Зпачп, тп реакциоиарци
имК.Љп.ЖШмЖ
%Рггд
&1£Фф4
!:
слтте
а
и
и
у
у
у
рс-ћ- н
" ЈJr V
ffp~
Wiun
W1 M 5
релсима старе Југославпјс зво-н- н
in, да је то "нсмогућс", јср
he "утјсловле!1е једпе
се1дчкс ндеје иматн бнло ез-св- е
везе с људима који сс об-paha- jy
грубој снли. To je пе-могућ- е!"
— писао je Петар
Стаиковић.
ппак јс бнло тако. Ma-ne- e
јс био ускн прнјатсл. и
сарадпик јсдног од иајкрва-пији- х
усташа у ХрватсЕој.
Другнм рнјечима, Павелцћсв
први попашшк Мнлс Пу-да- к,
бпо је лпчни прнјатељ
"заточеиог" Мачека — пред-сјсдин- са
Хрватскс Селлчке
Страике.
Тео јс бно Миле Пу-да- к?
Многнм иашим нсслсикцн-м- а
пспозната јс та крвава
звнјсрка па је потребио н о
аему рс1ш нскалико ријечн,
тес да сс нстакнс она паша
позпата пословнца : "реци мп
с кнм се дружнш да тн рек-нс- м
тко сн".
Др. Милс Пудак јс бно пај-крвапи- ја
усташка звијсрЕа.
Тсорстски и нрактнчки, Ку-д- ак
јс бпо организатор поко-Дм- Т
Срба и ЛСндова у Хрват-ско- ј;
организатор иокотл пај-борбсии- јег
и наЈоданијег ди-јсл- а
Срба и Хрпата у Хрват-ско- ј;
оргаинзато1 Јассновца,
Попс Градшпкс другнх зло-гласи- нх
логора за врнјсмс
Иапслићспс владапннс у Хр-ватск- ој.
Иод napoiaMa: "вла-шћ- е
nciiiic прско Дрипс" илн
"С рбс а прбс" пладао јс у Хр
ватској Мнлс Гудак као
ирпи Jiaiicumcii доглапннк,
свпх НавслиИа и Гуда
КО СУ И Н, И
нашпх
што
iliixobiix
is
hfh '
морају да и да данас до-бпва- ју
парс за ллстсгс из
иских тајиих фашксшчклх
фоидова. Ко зиа, иајпре
могу да такво злато да-иа- с
добнвају од иске тајпе
органпзацијс, која је са-став.г- сна
од пацнстпчких и
фашистичких остатака ко-ј- и
су посакривали злато за
време пропасти фашнсип-к- с
осовипе.
;y
рИГЈ-- ' ф k Od upraveUrittUKog
iidHAVWUI
ji.
пн
r
како
Па
др.
др.
др.
oiui
ИМГКЛ
pMBJi mt
шплјунског
1941 годиис. Чстрдссст хил.ада л.удп
скрсшло рукс. Иису сс уилашилп
фашистичпмх мит11алсза. To јс било
у Грчкој. lioxo сад да Јсрују
Грци? Ошша који су
у смрт. илп оиима који су
иравили погодбс? За дпадссстипст
гедина фашислинсс диктатурс, у фло-рснтпас- кој
фабрлцн "Галилсоу стал-н- о
је живпла комунистичка ћолпја:
Еомпрссорима, којс су тридссстс
гедпне правили радиици фабрикс
"Пињоие" за ii.cn рогрсс, они су
срп и чскић. У рату су фло-ренттш- скн
комуиисти организовали
партизанскс одрсде. 11ијсмци су стт)1г-јеља- ли
Елија Чансрија, званог "lia-na".
У ивгусту 1944 годинс
улпцс Флорснцс су забарнкади-ран- е:
комунисти су диглн устаиак. Ко
би се. оснм иедораслих Амсрнканаца.
зачудпти да ]с градоначсл-нн- б
Флороицс и да сс из-и- ад
чувенс палатс Вскио вијо црвсна
заетава? Прсд рат сам :kiibiio нско-ли- ко
педјсља у француском ЈКн-ље- н.
To јс покрајипа у којој иро-изво- ди
У сслу јс било
само шесг комуинста. сам
ГСЈАМ.
f.
WINNirta MAN.
ПГ"
Еа у Хрватској. предстатлтп
he пајцрпнју страиицу хрват-ск- е
повпјсстп. Др. Mine Гу-да- к, објешеп јс па чету уста-тк- е
владе заједпо са других
27 злочппаца у Загребу 1945
годнпе.
С таквоу усташком звјер-ео- м Мачев је бво дпчнп npu-јате- љ. Тако крволочна жпво-тпа- д бпла Мачгков ускн
пријзтел сарадппк u саијет- -
UIIE.
- Наздрав.м вав бвло госчо-д- о
Мачековци. псеге-ниц- и
бити he ваи захва-и-ш због тако врпједпог прнзиа-iw- ,
јер то прпзпаље nouohn
he хпогпма да рззухпју
дапашљу везу са анернчким
усгашаиа п другом je-asptij- ox.
Ми смо одувјек ематраш
Мачска опаспом фашигтнч-со- м
звијерком. Као тасав не
само да је потписао пакт са
Хитлсром у Бечу, не само да
је водпо лвчпо пријатсство
са пајкрвавпим усташама, ие-г- о
као такав прилпсмао јс
другн japan лароду Хрватскс
Мачек јет1)сбаоодигрзтн улп-г- у
Павслпћсва замјеилЕл ла-ко- л
побједе Савгзпика. Ма-че- в
е трсбао паст)-плт- н Па-пелапе- во
мјесто друга Гарли- -
тура кад утекис из За-грс- ба
пред Народпо-ослобо-дплачЕо- м
војском. Мачск је
трсбзо да будс вршиоц дуж-пост- и,
да будс лутка у рука-w- a
CTpaitnx лмлеријалнстлч-ки- х
спла којс бн прско и.сга
владале лајман-- с у'ХрватскоЈ,
асо лс it цијелој угосдавпји.
П кад то лнје успјело, кад
су народн Југославије обра-чулал- л
са разннм Пудацима,
Мачсковим усЕим прлјатслл-и- а
и саветилцлва, гослодпп
Мачек за сходпо да
зајсдно с Павслићсм иалусти
зсмл.у и тражи уточиппс код
онпх, којима јс служно и вјс-ра- л
био за цијслог свог mi-nora.
Нашн иседемнци у Амерл
ци треба да ово зпаду па he
лм блтп јаслпјн Мачеков бо-рав- ак
у Вашппгтону н ueroio
пријателство са амерлчклм
усташама.
Марлјан Kpyxnh
9t0773 ;swk.
jfaoMiMYWutfi4MnifMH
ITUfii МћШАЈД M '?
U0AVA4JA M.
_ИАГИ195...- -
ПТПОк,
krjoa I potrrijojt prlnlttx ed MO (trl BtttlB 1
trlAt) kaiultklk delir preko Qn. Icsrulkttlt Jt
petper lit to ia шјвв вај
.. 4 ¥- - :
0brl9l
A .
.
Btralal A
. it Jt "
Првзнанпца П. СтанкошНа па прпмлтак $300 пз фонда крагевске владе
је
трсба
1941 годинг
ишли 1941
иа
Д из-ревав- али
.мјсссцу
бнлс
могао још
комуписта
сслу
се
одлпчно вино.
Добро
је
Наши
вату
црпом
овај
лашао јс
(p. N.
koaeul
Јпамтио старца kojii mii јс joi:ao.
"И0СЛИЈ НСЕЛЛИКО ПРТОЛ.СТЕИ код Мо- -
скпс he бити лсише шшо него у Ши-л.сн- у"
(опнсао сач га у рачапу.
"Гура"). Ла вријсмс osynaiuije тај
старац Јс постао руЕоводилац отлора.
Ннјсчци су га ст1и]ел.алн п спалили
н.сгову syhy. Можда су Ахерисаицп
мислилн да he послије тога селаци из
Hiii.iciia поћи за ilmxohiim маклсри-ма- ?
Када сам дошао у ссло Жи.гсн,
нослчје iLcroBor ослобођсња од Није-мац- а,
виноградари су причали о ео-мунист- има
као о својим браниоцича.
Јупитер из Волстрнта љутн се: Еао
и обичног бика разјарујс га првена
боја.
ПОДВОДАЧИ
lio ли јс дочеЕао Амсриванце узвн-ци- ма
днвљења? Ко хоћс да изда Ев-ро- пу
изјелнци? Најпријс јучсрашњи
колаборацнонисти. Они су брзо про-мјснн- лн
ј)чсраш11л "гутентаг" на
"гугбаГ — to je. пзглсда. јсдннн уо
тупак врсмену. Нрнјс двијс годинс
они су дрхтали. очевујућп мстак али
ончу.Сад се поносно Еочоперс: има- -
JV СОЛИДНе ПОЕрОВПТСЉС.
( Наставиће се )