Serbian Herald, May 28, 1946

              S- - .
,
%
yftfr1'"--- - -- - -
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМШИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 20G Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9917
Цена годишњој претплатп за Каиаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 6. Број 311. Цена једном прпмерку 5 цеа. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY, MAY 10TH. 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 311.
ШОСЛДВИЈА HE MOKE ПРИСТАТИ HA Ш1КАКВ0 PEUIEIbE
KOJE БИ ОСТАВИЛО ЈУГОШВЕНЕ ПОД ИТЛЛИЈ0М
Питање Трста н југосло-венско-италијанск- о1
раагра-иичсн.- а
јс прнвремепо одго-сп- о
иа Парншкој копферса-циј- и.
Према азвсштају доин-сник- а
"Љујорк Тајмса" Ед-ва- рд
Кардел., потпрстседшп.
југослопсаске пладе у своу
ш ,-"г-
Шк _1.ВЛВКН
ВВВјВЛВ&НБкјВЈННВЗМВмНННВНН
ЕДВАРД КАРДЕЉ
ionopy на конфереицнјц иа
заседан.у 3 алрлла, рскао јс
да Југославлја ис може прп-стат- и
иа никакво решсл-- е то-г- а
ш!таи.а, које ба оставило
Слопеае под Нталнјом. Он јс,
лрсма нзвештају "Тајмсопог"
доиисаака, рскао да ба локу-шај- и
да сс ламетлс такпо рс-шс- ље
моглп лмата за послс-днц- у
ионовис сукобс н крво-iipaiuh- c.
Кардсл., базирају1ш југо-словсис- кс
захтсвс на етло
"МИ СМО ОДЛУЧИЛИ ДА
ЕКСПАНЗИЈУНА.БАЛКАН'.!
У .рвју са долпсааком I
ОНЕ 28 аирнла у Иарнзу,
Сава Kocaiiounh, бнвиш мн
инстар за ннформацпјс до
формкрааа иове владе у Ју-гослав- ијн
и ново-ииеиопа- нн
амбасадор у Сјсднљспим Амс-1ички- м
Држапама је између
осталог казао:
Наш захтсв за Трст мора
бнти Лмсриканцнма објаш-ii.c- n.
Миого сс говорп о етно-лошк- ој
структури Ју.шскс
Крајннс, а.1н ако сс узмс у
обзир пасслмтвап.с Нталијана
у посЛсданх 25 годнпа н фа
ншстичка насилд, иаћн lie cs
нстниа, да jc ве1шиа стаиои-икштв- а
словсискс крви. Сва-к- н
девети Jyrocioncu је у то-к- у
рата попшуо — 59.000 је
убнјсио у Tpehiutit зсм.ге ко-j- v
су Нташјани окупирали".
Kocaiioiuih дал.с ка;ке за Лн.
ту Навслипа. чнји ссиарастп-стнчк- и
иокрст јс фннаиснрао
Мусолини. "да је Анте Паве-ли-ћ
најкрвавнји Квнзлннг
Европе". Лко Југословеин ие
добнју бар "морално ocehane
да су прнмилн репарације од
Италнје" остаКс затегнутост
wcliv и.нма HCVMaitcna. Затим
jc Kocaiioniih рскао : "Mn смо
одлучнлн да зауставнмо ита-лпјанс- ку
експанзнју на Бал-кан- .
Трст спада својој сло-венск- ој
позаднна". Домисши;
јс ирнмстно да су миоги за-чу1;е- ии
брзим врапан.ем Југо"
слаинје у иормалио стаље,
Kocaiiouuh jc на to казао:
"Behima Американаца тешко
бп схватнла кроз какве теш-KOh- e
смо мп прошлн. Нацп-ст- и
не сам0 да су уннштплп
цео државаи апаратР већ
су и землу поцепалн на
седам о к у п а ц п о н н х зз-н- а.
Четрдесет u е пријате.г-ски- х
дпвнзпја прегазило је
Југославнју и разбнјало са-обраћ- ај.
нндустрнју, по.го-привред- на
nocipojeita и дру-г- у
народну пмовнну. На хн-.ха- де
домова је рззорено и
лпчна нмовнна оп.гачкана."
Нспријатно му јс бнло ка- -
да сам га заинтао, да ли jc Ј
истниа да сс католичко свс-штснстп- о
ирогоии? кажс да-л.- с
дописник.
"Мп пикога не прогоиимо",
одговории јс Ксанои-iilt- , "Код
нас влада слобода веропспо
вести. Али мн смо морали
поступитп против иекпх све
штеннка којн су сс показалп
као непрнјзте.гн др;каве". Он
дал.е тврди, да су искн чла-пов- н
Францпскапског рсда
графскпм л еколомским ра-тзам- а,
олтужно је претсед-иик- а
италнјаискг вшгс I-Гаспе-
рн-а,
којн тражи да
Слопеаа iioiiouo остан no ,.
Италијом, пао "шшипјатора
теорпје такве безбедиостп ко-ј- а
угрожава безбедност Југо
славије п која прнкрива на- -
мере нове пталпјанске атре-сп- је
протнв Југославпје".
У ирпсуству осталих девег
' Југословсасках делегата уп- -
cioneiiCKor мнннстра сполашх
нослова, Кардед. је у свом
rouopy на коифереацаји иод-вука- о,
да јс Југославија бг.ла
ратал савсзник, док је Нта-лнј- а
била фашистички непри-јатсл- ..
Он јс рскао да јс и
то једаа ствар коју би савез-начк- и
сполни маапстрн тре-бал- н
узстн у обзнр. Дати
Трст Италпјп, рекао је ол.
заачпло бп прзаваие будуке
агреспје протпв Југославпје.
"Мп не можемо разуметп,
зашто би се од Југославије,
која се борнла ла страии са- -
везаака у два рата, тражило
да прахватл такво тумачене
Септембарске одлуке Савета
(сполаах министара), која
очевидно фаворазује агресо-р- а
на рачун савезника". Кар-дс- л.
дал-- е кажс, "Југославија
сматра да она заслужује ба-ре- м
непристрано поступане
према itoj од стране иелах
савезалка ако веп опп мнсле
да не могу поступатн према
iboj боље лего према агрссо- -
РУ-- "
ЗАУСТАВИМО ИТАЛИЈАНСКУ
„- -_..
бнлн у савезу са ИавслиНем
и борили се с устапшш те- -
1)01)истима iipoTitu ослободн
лачког покрета. "1941 годпне,
иаставлл Kocaiioniih, "погпну-л- о
је 68 православнпх свеште-нпк- а
п велпкп број чланова
iHixOBux породнца од руку
усташа."
JCocaiiuBiilt каже да је Па
САВА К0САН0ВИЋ
iiciiih нзрадио програм за нс-Tpc6j.c- ibc
јсдне ipchiuie Ср-б- а,
друга Tpchinia да будс
лротсрана, а трсћа трећина
покатолнчена.
Напослетку, Косановић јс
казао да ллада у Кеограду
жс.111 да Трст it Јулнска Кра-јнп- а
добију статус "федерал-н- е
републпке с властптом ау
тзномијом у оквиру југосло-венск- е
државне федерације,
тако да се пптаиа племена у-оп- ште
не постав.гају, У везп
са тршНанском луком, кажг
Косановпћ, Југославнја he pa
до прпстата да се успостава
међуиародао коатролао тело,
у које ба ушла Аустрија, Че
хословачка, Мађарска a Југо
славпја
ОБАВЕШТЕЊЕ ОРГАНИЗАЦИ-ЈАМ- А
С, К. СРБА
Пошто је Војаа Грбаћ,
Главна секретар Савеза ка-надск- нх
Срба заузет за аду-К- и
месец дааа показпвањем
југословенсках фплнова у
нме Beha К. Ј. С г.остав.геа
је да за то време врши ibero-в- у
дужаост друг Рада Божа
н пн, члан Гл. азвршаог одбо-р- а.
Ова одлука доаешена је
на прошлој(Седиаци Изврш
пог одбора, која је одржааа
5 маја.
Гл. извршаа одбор СКС.
СуЂење и
Михаило
Београд, 21 апрнла. —
Нрстстаиннк амерпчке агсг-циј- е
"Есошјстед Прсс"
Јишг упутно је писмо umiii-стп- у
vnyTpauiibiix иослопа
другу Александру Ранковн-h- y
у коме га моли да за спет-сс- у
јавност да ннтервју у ве-з- и
са cybcibCM Дражи Михач-.loBiih- y.
Министар yiiyipainibiix по-сло- па
друг АлександарРа11-L-oiui- h
прииио jc г. ICintra н
ла н.егова iniTaiba која jc line-мсн- о
поднео дао следећн о-гов- ој)
:
"Одазивам се вашој жсл.%1
коју стс мзразнли у свом ни-см- у
и одговарам вам слсдсћс
на поставл-ен- а пнтаља:
Пашс нмтан.с: "Далн jomi
увск н)стстап.1а опасност за
ynyTpaiiuby безбсдносг Југо-слапп- је
постојаае наоруаса-ни- х
бандн којс покушавају
да збацс владу ФНРЈ ?'
Одговор: "Дапас наору;ка-л- с
бандс пс нретставллју ни
какву опасност за нашу зе-мл- .у
it ibeiiy унутрашшу бсз
бсдиосг. Нл првн поглед та
чпљсипца можда нсвсроватаи
звуча за оиај дсо ааостраис
јаваоста који је, асма сума.,
аралачао дуго жавсо аод у-тасц-
ама
фаитастачаах арача
о aciraucoM аокрсту отаора,
л.оедсеиа11чсдугна.Јаз1иДра?
жа Михалловаћ. Немам иа-мер- у
да уочи cybciba Дражи
MuxaiaoBiihy доказујсм ibc-го- ву
аздају, н колико јс са-м- о
ibcroBo иостојаае тобоже
у шуми, бало страиша аесре-h- a
за нашс иароде, ала могу
са carypaouihy pchii да асгов
тако звааа равпогорска по-кр- ет
пнкад анјс амао нско
уаораште у нашсм аароду.
Такав нокрет нијс могао сра-ст- а
с народом, ае само због
аеговог iiniHjbaBaiba у легло
аајаодлајах аздајаака, ncio
а због асговог вешгачког ст-sapai- ba
у главиом из редова
каиатулантсках официра и
лодофицара разбајсае Југо-cioucac- hc
војскс аоједааах
к о р ушшрааих аолатачках
шпекулалата. Еш, тимс се у
главпом мо-и- с објасаата про-цс- с
pacna,aiba чстааштва. Тај
нроцес у моменту иовлачеаа
нсчачкпх снага аз иашс пс-м- ле
узсо је иевсроватнс раз-мср- с,
а свој врхуаац достагао
јс у ариим даааиа ослобођс-ib- a
чатавс земл.с. Сва поште- -
аа а ирпсалао мобалнсаип
л,уда, а који тада -- join аису
бала лнчно увучсаа у нскв
злочаае арсма својој зсм.га
и народу, без рсзсрвс су ара-шл- а
Народно-ослободалачк- оЈ
војсца али су аош.ш својам
кућама, гдс а дааас ассмета-а- о
:каве a с велакам одушси-,ieibC- M
раде за аову Jyrocia
вију.
McbyTiiu, остаца разбајс-аа- х
баида a oucpe.inxiuo4;i-аац- а,
која сс баш због те о-кола- оста
до аослсд1М.т чага
ache аа иратата својам иу- -
ћама, шиа нрлјавата аарод
ш,м цластама, арстворала iy
сс у ибачас друмске разбој- -
inihe. кош no даау жавс у
шумским земуаацама, а aohy.;i с врсмеиа на врсмс, азлазе
а нападају ао нског аутаака(
ла друму ала аску усамлеиу
ссоску кућу. Haibcaana да сс
још увек ту 1 тамо, у глао-по- м
у далскам шумскам ape
дслнма аалазс раттркаии по-једии- цн
ала хрупнце од 35
д.уда, међусобао иеповсзаних
a сталио aporoibcaax ае са-м- о
од оргааа иародпе властн,
uero --a од самог аарода, —
аамало ас довода у патаа-- е
С1ободао путоваас пшрон
Jyroc.iaBiijc.
Ilpcua томе jacao је да ова-кв- а
елемеати пакада ае MOiy
угрозата аакакву безбедаост
једпе земл.е, још машс могу
ЗД1јШу . И
дииести Иптаи.с опстан ik
шадс ФНРЈ."
Нашс aaTaibc: "Xohe лн
суђсае Дража Мпхаплопнћу
бита јавао"
Одговор: "На овог аута ac-he
се аравнта иикакап азу-згт- ак
од уобачајеае праксе
у повој Југославајн да се
ратанм злочаацама u аздај-аацам- а
суди у прасуству аа-род- а.
Ирсле ха.гада а халл- -
тj,V! hL№ кЛ
♦t
fe%лК;
v )
РАНК0ВИЋ
да телеграид н иисама које
смо добила од аарода из свах
крајсва Јуправнјс, у којцма
се тража иеодложио нзвође
а.е MaxaiuoBiiha аа cybeac
због аздајс, злочпаа п сарад-il- c
с окупаторама, учааалг
ба се велака асправда ааро-д-у,
ако ба суд водио процес
без арасуства јаваоста.
Сасвам је разум.гаво да he
бат слободаа арнступ арст-ставааци- ма
домаћс а страае
штампе, да ба аа тај начаи
јавиост бала још шире обаве-штс- на
о току процеса."
Наше niiTaibe: "ICojn he
бита осаоваа елемеата овту-жаацсарот- ав
Дражс Махаа-ловапа?- "
Одговор. "Кравачау одго-ворао- ст
Maxan.iOBitha, како у
ЈЕ АКО СЕ
Пзгледа штрајк
мораара
радао врсие могао
ро зауставатн сву обалску
илавадбу у Кааада ако бро--
дарскс комааааје не пзмеае
свој став ирема захтеву мор-аа- ра
а ако влада не предузме
аотрсбне uepe у правцу спо
разума. Штрајк ба обухва-тп- о
8000 мораара, која су јога
увек нзузетак у ninaity ду-жа-ае
радаог даиа. Док рад-аац- а
у друпш грааама инду
страје постав.гају захтеве за
40-сат- ау радау аедсл.у, мор-аа- ра
још увек раде 84 сатз
! цеделно.
На захтев радника за 8-са-- таа
радаа дап, компанпје су
НАЗАД
Параз, 7 маја. — Сподлш!
мшшстра вслике Чстворпигј
постагла су прва важаа cao-- i
разум, када cv одлучала да
ловратс Ру-- i
нупији са којом су иацисти I
' бнла ааградала Мађарску.
Међутпм, мааастра су ос-тал- и
ла мртвој тачка по пп-та- шу
дуаавске пловадбе. Сје-дпи.е- не
Др;г.аве а_ Велака
Пратаааја заговарају
асте, док
Сопјетскп Савез предлаже да
Дулаи буде коитролисан од
сграле дуаавсках држава.
nmiiiiiiiui
[
mm т бити јавно
У'1Ш'%
АЛЕКСАНДАР
по)едиао(.тима iat.o u у цс-iHi- iii
одрсдаће сам суд аа
осаову проведенс астрагс a
доказаог uaTcpajaia. Ала с
обзаром а аоссдоваае всли-ко- г
броја докумсаата до га-ја- х
смо дошлн у току Нзјјод
борбс, a
аарочато до сојих смо аосле
ослобођсал заалсаала чатаву
архаву такозваае Нрхопас
Кокаадс вој
скс у отаџбааа" Дражс Мн-xaa.iuBii- ha,
аз које сс потау
ао јасао вада да јс Дража
MaxaiMonah сарађавао с оку-аатор- ом
а вршао злочаас аад
аародом, можс сс лретаоста-ват- л
да he суд лодаал оату-жаад- у
аротав Дражс Махаа-.lOBiih- a
за сарада.у с окуаа-торо- м
а самам там за отпо- -
uaraibc сала исоваас у бориа
аротав Једаасаах иарода,
AUU U Аи11П1'111Ц fUIU J.IC
чааа арема нашсм народу
убаства, аал-сваас- , ал.ачка,
аредаја бораиз
војскс Нсмцама,
као а лрсдаја савезаачках
авајатачара у рукс Нсмаца."
IJanie aiiTaibe: "Xohc ла
Дража Maxaa.ioBiih аматл
одбраау иа суђсљу а дала he
нмата MoryhaocTit да сам од-ре- да
адвоката ала he му аак
суд иоставитн адвокага?"
Одговор; "Но мом машл.с
iby требало ба да суд омогу- -
hnoKpiiB.T.ciiOMMnxaiuoiuihy
да сам одрсда свог брааиоца,
у толако нре, aiTo је то а до
сада бала пракса аапшх На-рода- ах
судова".
Вашс аатаае: "Под којна
је околаостама yxeahcii Дра-ж- а
Михаиловић? Гдс је ухва-hen- ?
IIouiTo jc on yxBaheu
само ca 11 л.уда, да се мо
арегаоставата, да се ibe
гова оргаиазацаја тако рас- -
аала да aiijc innaia никакпог
изгледа за ефакасау акцаЈУ
пјкјтпв владе
Одговор: "Нрнлаком ао-в1аче- ад
Немачках трупа пл
Србаје Мнханловпћ је азгу-ба- о
свака ослоаац аа аема- -
(Наставак ма страип 4)
ВЛАДИНА АКЦИЈА ЋЕ ИЗБЕЂИ
ШТРАЈК МОРНАРА, КАЖУ ПРЕТСТАВНИЦИ
МОРНАРСКЕ УНИЈЕ
да ба ка- -ј одговориле тако као да аамс-аадск- нх
за осамсат-- 1 равају усноставата 8-сат- ао
ао
РУМУНИЈА ДОБИВА
ТРАНСИЛВАНИЈУ
Траисилваплју
аатер-аацонал,пацц- ју
ао-ослободал- ачке
"Југословеаскс
Нпродио-ос-лободалач- кс
ла
же
Јуогславајс?"
ПОТРЕБНА
врсмс i-j-ti,
л" !
ра кажу да оаа хопе то м
1946! Главаа азвраша одбор
мориарске радаачке упајс
која је одржао састалак ове
недехе no "томе ааташу, одлу-ча- о
је одбао ову аоауду ао-слодав- аца.
Федсралиа влада, кажу
лретставааца мораарске уаи-ј- е,
сиоса велаку одговораост
за то што сааадска мораара
још н дааас раде 84 сата лс-дсл.н- о.
Претставалца унијс
лаводе прнмср како je Једаа
комлааија иедавно ииднсда
молбу ла Вор лебор борд да
одобра усаоставлда.с 8-сат-ао."
радаог времеаа ла а.еаам ла-ђам- а,
ала та молба је одбаје-ла- .
Оап кажу да је потрсбаа
оладиаа акцаја ако се жели
спречата штрајк.
НА ЗНАЊЕ ЧИТАОЦИМА
ПОШТО ћЕ У ИДУћН
ПЕТАК СРПСКП ГЛАСНШС
ШАћИ У СВЕЧАНОМ ИЗ- -
ДАЊУ У ОСАМ СТРАНИ-ЦА- ,
НЕМОНУћЕ HAM ЈЕ
ИЗДАТН СЛЕДЕћИ БРОЈ
ОД УТОРКА, ПА МОЛИМО
НАШЕ ЧИТАОЦЕ ДА СЕ
HE ЉУТЕ ШТО IiE ПРО.
МАШИТИ TO ЈЕДНО 113-ДАЊ- Е.
— С Г.
МОСКОВСКД "ПРДВДД" ОСУЂУЈЕ АМЕРИЧКУ Н ™нш штш
Совјегска штампа од 5 мајч
оатужша јс амсрачкс а брн-тапс- кс
аоваас да су номагале
лспрлјатслл за времс рата.
Оиа јс такође ударала ао сс-крета- ру Сјсдаа.саих Држапа
Прнсу а државаом благајаа-к- у
Хсара Моргентау. Совјет-ск-а
аолнтачка комсататор,
Давнд Заславска. aaaiyha о
арослапа 34-1одаша.- ацс Со.-и-шевичк- е
штаипе, рекао јс дд
је амерачка а братанска шта--
маа у ]укама кукапцца а аз- -
дајника. којн су сс аротава-л- и
отвараау другог фроцта и
давап.у иомо1ш Сопјетском
Сапезу.
Заславска кажс да сс н.и-хо- ва
iiomoIi 1!сарпјатсл.у са-стоја- ла
у шарен.у дефатизма
iicby аародом а нспопсрсл-- а
мсђу савсзаацама, као и у
клсвстама протнп Црискс ар
мајс а Совјстског Савсза.
Правепи упорс1;сае измсђу
совјстскс н бриталсш-амсри- -
ClI0 11ајба11 Судац да ла јс
оаа врашла свој иосао ио-ипс- ао.
Он ка;кс да совјстска
штамаа можс бата поноспд
што јс служала аародпам ип
тсЈ)ссама, ioiiopcha ам упск
itCTiiny iii иакад пе штамиа-jyh- a
лажа.
Заславскп ка.кс да су со
миогс братааскс а амсрачкс
аовапс са свијим КЈЧ.аиачкам
а аздајаачкам актаоиостама
одвојалс од народа својах
зсмала а да покушавају сарс-чат- а
остварсм.с чпрстог мара,
Свс то, кажс он, аазнва се
Р'с"Л обоДсшПтчГМ пе"Г Совјет- -
КАКО ХТЕО НАПРАВИ
СРБИЈУ
Канадааа арссс аз Лопдона,
Еаглеска, :
Лоадои. 7 маја. — Југосло- -
исиска влада азасла јс си-ao- h
оатужбу npoT.nu генсра-л- а
Дражс MaxaiuoBiiha, да
јс ллаапрао да уаишта 1.-G00.- 00O
Југослоисна, са ца
д.ем стиараа.а "стаачка ча-ст- с"
пслакс Србије.
Југословсаска аибасада
Лондоау пздала jc iaiairy са
81 докумснтом. У Kibina се
l'avbc да се документи nchitif
дслом састоје аз доаисавааа
a iiojunx аарсдаба издааа.ч
u.i Miixaa.iouahcnor штаба.
ICibiira оитужујс Maxaiuo-
Biiha "дијк-ктп-с лздај-апчк- с
тргоиаас са нсирија-тсгсм- "
а због luaaapaiba
"фаптастачао тоталатараста-чк- с
Југославаје"
Чстиачки во1;ц јс, кажс сс
у jcibiian, хтсо да лрстворч
Југославају у ислику Србају
самс иравославпс всре, ко- -
јој ба се касаајс "лако ара-лојн- о
чисто католлчии ко-иад- нћ
Слоисаија а лодреза-а- а
католичка Хрватска."
С тим цп.гсм јс оа арсдла-гао- ,
"да се у Босла н Херце-гсЗ- в
шш уаашта ваше од
1.000.000 мусламааа и преко
500.000 католака, док у ас-торпск- ом
Сааџаку. . . иај- -
Нест нз Отаве од 0 маја
јавала да сс у тамошљам
кругопима раслравлд питапа
MoryhitocTii noiiyibaBaiba ка-иадск- ог дааломатско? арет-сташшшт- оа
у земллма у која-м- а
га ЈСалада још до сада
лема.
Пзмеђу земалл којс се ла-во- де
укл-учса- е су Чсхослова-чк- а,
Југослапија, Швсдска л
Турска, које спе лмају своја
лрстставипштпа опдс у Ота-в- а,
алн у којима Кааада join
лема својах дапломатсках
аретставника.
Речено је бнло да he се
премијер Кнаг побрннута да
ска шгаиаа. кажс on. иије
дозвошла нздајаицииа п к-кавац- аиа
да аддају дсмокра-ТЈ- У
И Аа упропасте победу
у крптичпаи чаеовама. ji;
таква су елеиелтп одстрап.1-а- а
у О)вјетском Савезу
"Нравда", ocnphyku се u.i
лрсдлог г. Браса, сскретара
Сјсдааеаах Држава за 25-п-дшп-
и.ц
уговор чстлри силс -- ia
тобожи.е разоружа.е Нсма
чкс, каже ,;а јс то само јсдаа
од маогахбсекрајаих арокта-маца- ја
о добрим аамсрама
"Таква иаопака пракса, каже
"Правда", у крајилј ааалаза.
успав.гавала јс будаост
naxity аарода у дааама Лаге
аацаја", "Правда" аата: "Mo-m- o
бп се упатата, зашто да
се усвајају аове декларацаје
док се ае азвађају у дело ста-ре- ?"
Свс совјетске ношше далс су
астакауто место азгсштајима
о обавезама совјетскнх труаа
у свам дсловнма Совјстско'-Савез- а
" Нсмачкс ариликом
арослава Нрвог маја. Црпсш
армаја o6chajc да he нзпрша-т- а
Нрвомајску иарсдбу гспс-раласаму- са
Ста.гииа. Пзисш
тај аз Сопјстскс окупацаоие
зоае у Нсмачкој јав.га да су
комаадаата који су говорилн
иојсци аа Нрвог маја, a icoju
су ape годаау дааа аавалала
и освојн.11! Ikpiini, pcicui:
"Стал.1ш нас учи да не смемо
попустатн у аашој будаоста
у време мпра it да увек мо-ра- ио
битн праараваа м пове-Кава- та
аашу војау вештиау
у условима мпра."
ЈЕ МИХАИЛОВИЋ ДА "ЕТНИЧКИ
ШТУ" ВЕЛИКУ
јаплл
због
бо.ги део од 100.000 муслн
мааа требали су лла да пз
губе своје жавоте пли да сс
ласално преведу ла право-става- у
веру, чему су се оаи
одупарали кроз геперацаје у
прошлостп."
Бандитски напад четника
у Каиру на шефа Југосл.
војне мисије
Калро — Београдска штам-п- а
доаоси вест аз Калра о
лападу која су азвршалл
четлица драже Млхааловп-К- а
ае шефа Југословеаске
војае маслје у Капру мајора
НвковаКа.
Мајор Нвковил јс аосетио
гробл.е Југословсаа у E.1
Шату, да бн извршио аслс
ђса у Г.СЗИ са скриавл.еи.см
гробова које је нзвршсно nfe
лека даа од страае Михаи
лопиКспих баадата. Мајор.ч
HuKoiiiiha је пратао комаа-- ,
дант логора бритааска каас-та- а
Хју. Одмах чо доласку
аа гроблд", јсдна група чет-ла- ка
Драже Maxaiuouaha jc
лалала HuKoiiiiha л раиила
тако тсшко. да је морао ба-т- а
смсштеи у братапску вој-л- у
болаицу Командаат ло-го-ра
пајс покутао да слре-ч- а
оиај баадатска аааад.
имсаује та даалоиатска арет-ставаашт- ва
за помелуте зе-мл- .е
још лрс свог поласка за
Лоадоа, Еаглеска. Међута,
вест од 8 маја аз Отаве јав.ш
да оа аолази за Лоадоа 13
о. м„ алн пс говори сс шинта
о томе дали је шта учааепо
у веза са нмеаоваљама ловог
д ааломатског арстставааш-тп- а.
Knar нолаза у Лоидон ia
н р и суствујс коафсрелмнји
претседннка влада Гритаис1:е
Заједааце. која je у току Beh
аеко време ала ла коју оа
до сада иије могао onihii ра--да
послова у Отава.
ПИТАЊЕ ДИПЛОМАТСКОГ ПРЕТСТАВНИШТВА КАНАДЕ
У СТРАНИМ ЗЕМЉАМА
је