Serbian Herald, January 23, 1948

              !
I
CTPAHA2 "СРПСК11 ГЛАСНПК" Угорак 11 маја 1948.
Српски Гласник ПРЕДВИЂАЊА И3 1871 Политички преглед
(SERBIAN HERALD)
Published once weekly by Srpski Glasnik Publishing
Company—proprietors in the Serbian language at:
479 QUEEN ST. W., TORONTO 2-- B, ONT.
Изгазп свакос уторса
Oa ппсма и чесове трсба слатп ва
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ЗНЛЧАЈ ПРОСЛАВА "СГ"
Овогодишн.о прославс Содмогодишњнцо
Српског Гласиика ималс су нарочнтнзна-ча- ј.
Тај значај ннјс со толико састојао у
томо, што со на прослапама сакупила јо-д- на
сума иовца у фоид листа, нако јо опо
иитањо ваишо, боз којог со нопнна нс мо-ж- о
нздаватн. Тај зиачај се састојн у то-м- с,
што со на ОВ0ГОД1ШШ.ИМ прослапама
оиазнло да су учсстповалн иовн л.удн и :кс-и- с,
Kojii painijo нису судсловали у опаквим
прославача, н да су всћнном руководилн
прнрсдбама иови чланоин СК Срба. Ио-кр- ај
онога, на прославама јо судсловало
Хрвата п Словснаца вншо нсго икада про,
иако су 01Ш долазилн на прославо Српског
Гласника и раннјс, као што су и прогрс-сивн- и
Срби ишли на ирославо Иовостн н
Единостн.
Ово прославо су иоказалс још један фа-ка- т,
a to jo тај. да со и па њнма опазило
још јачо и чврш10 збијањо рсдова, још
bcIio братство ова три парода у Канади —
Срба, Хрпата и Словснаца. 1Га другој стра-и- и,
нсто тако, шцито кроз одбранашку ц
мачсковску штампу. иа зборопима, иа и
ио улицача, гдо со отвороно друасо и сара- -
byjy одбрананш, мачскопци и усташс. Ово
јс посво природио. Народ — Срби, Хрвати
н Словсици — на јсдну страиу сарађујо
зајсдно но свим зајсдничким питанлша, a
њсгоиа питаи.а су сва зајодиичка u у ос-иов- ноч
пстоиотиа. Па то со оии и ујоди-н.уј- у.
Онн другн, иа другој страии, оин ko-jii
су ирцријатслзН народа — вођо одбраиа-ш- а,
мачоковаца п усташо — п.их. такођо
псжу зајоднички и истовстнн интсрсси —
иаиади н клрпотс протии народа, протип
ново Југославије н зајсдничка борба иро-т- шЈ
демократијо и мира уопштс.
У Тороиту на ирослаии Сриског Глас-пи- ка
н.мали смо join јсдиу днвну појаву,
јсдну братску маиифсстацију. Иа просла-1- Ш
Ссдчогодш1Ш.нцо Сриског Гласиика
инјо само говорио Србии Милош Грубић о
значају н улози Срнског Гласишса, исго
такођо и протставшн: Хрвата н Нопости —
Иван Штнмац; прстстаишп: Словснаца н
"Единости — Јожо Шсрјак, а такођо н
претстаппш; Макодоиског до.чократског
покрста у Канадн и макодоиског прогрс-сшш- ог
листа Ново Промо, Лидро Палмероп.
Иако скромна. ово јо ипав била прапа
маиифсстацмја братства н једиистпа иа-ш- пх
нссљоиика у Торонту, иа и у Каиади.
јср ово нису били прстсташшци месиих
братскнк организација. nch прстстапиици
извршннх одбора и листопа чији иокретн
обухва!шју city земл.у.
Овакпа маинфостацнја join lio со пшно
одразити када сс иашн братскн Савсзи
ујсдинс v једаи Покрст и ако iiaiini листови,
аакођо, на оснопи прогЛаса који даиас об-јаиљуј-
смо.
пзврше спајан.о у јодаи зајсд-пич- ки
лист југословеискнх доссл.спика у
Каиади.
КОЛИКА ЈЕ Р АЗЛ ИК A
Нз прошлог и овога нздаша Српског
Гласипка читаоци ир нидетн како со на-и- ш
повратиицн у ФНР Југослапнји добро
сналазс, како су со укључили у рад н оп-ш- тн
:кпвот народа у отаџбшш и како со
оии истичу у раду. Истопрсмсно индсћо
како иародно властн подс пслпку орнгу о
повратиицима да се смсстс у погоднс ста-нов- е,
да добију запослсња који им одго-вара- ју
н за који су способни и како ltu со
одају признаља и дају наградо за itiixon
добар рад.
Пз изјаве коју доиосимо иа првој страии
видн со да јо пелпки број наших поврат-ннк- а
похвалсн за ударннчкн рад. да су
мнош иаграђоии, а такођо иски всћ про-глашс- ни
и ударипцииа. као што су Иско
Дмитроппћ н Лука Шалииовпћ. Овн лудн,
попратннцп као цслнна. задоволнн су ио-п- нм
ашвотом; онн су јако одушсвљени, с
тим животом н чнч су стнглн у зсмљу
пријснулн су за посао. Ијихово одушевљс-њ- с,
њихопа свсст п пожртвовањо дају всћ
п прис плодовс Н.ИХ0В0Г рада, који надах-њу- ју
ii њих и остале који сс спрсмају да
сс вратс. Они такођо спојим примсрнпм ра-до- м
иадахн.ују цсло иашо иссљсннштво,
којо со поиоси њиховим радом у отаџбини.
Алн и опи су такођс поносни својнм др-жањ- см
и радом којсг су раднлн у иашсм
радничком покроту док су бнлн амо, све-сн- и
тога да их јо баш овај покрот одгојио
и васпптао ia су добри члановн свогд дру-(Прен- ос
на страни 4)
0 БЕОГРАДУ ПОСЛЕ 200 ГОДИНА
У београдском ГранГ'
музеју палазп се једап прии
pas "Српссог омдадппсчог i
,-лс-
пдара
за просту 1871 ггпн
пу" издапог у Нопом Са о
У овоа калепдару штамич
је, поред сптппјих безиачЈ.
пнх члапаса сакпн се оич..
впђају у палспдарнма ивг
врсте, п једаи шггересатао
чланак пеаозпатог аутора ш.ј
иас.топом "Веоград поси 200
годнпа". Вредпо је забе-к- о
ти овај члапак, ппсан i r, i
пре стотнву годппа, у
предспђааа о будућен im "
ду Бсограда п жпвоту уми
добрпм делом одговараЈ а
папишцп, а поклапају се и i л
дапашапи пројектпиа о бу --
ћем изгледу Београда.
Чтапак почпае оппсом ieo-rnailiCEO- r
положаја Бсограда:
"Бсоград је после 200 годн-н- а
једпа од пајвепнх вароша
tra ЈевропсЕом истоку. Сава и
Дупав теку кроза it, варот
се шпрк преко обе реке па
срсмску п на баиатску стра- -
иу, којнх су обале попнше из
обе реке подзпдапе и са го- -
ростасшш мостовима везапе .
(Исградн.а Новог Београда
иа сремској п банатској стра-н- и
већ је у пројекту, а радо-вим- а
иа сремској страпп ус-ко- ро
he се приступитн).
"Лепе шнрогсе улнце iiuajy
а свакој другој ил трећој ку- -
hn pacKpuiha, што су увуче- -
liiiu угаљним купама све ма- -
ле пијацс. Оспм п.нх нма мно-г- о
всликнх пнјаца. Све ушце
и пнјаце патосане су нешто
тесаним а највнше правгсним :
камсном, н засађеие су алеЈа-м- а
и гајевпма, који су, као н
терасе псиред кућа иа вигае
мсста ишаране моазјиком Та
многа дрва у вароши п у око-unl- it
ibenoj чнпе и ваздух у
вароши здравнјн чпстији. и
климу блажу, те пема ни ове
жсстоке врућнне нн зпие, пн
овнх наглпх промсна од топ
лоте, која у часу падне по 12
41 150P н које је данас уз оне
с речких поплава од тлежа
нзлазећи мијазама, смрадова.
један од поглавнтих узрока
разболеваиу и умнраи.у.
На пнјацама и на свнма
раскршћиуа пма свуда нзво-р- а
од најздравије nnjahe во-д- с,
која се доводи пз нланипе,
а нешто и нз рска и прочиш- -
hena тече чунковима кроз све
улице, па отнчућл пере сувп-'шко- м
све каиале, а кад тре-б- а
иа згодпс решетке омлва
н расхлађује сву варош.
Свака улица има од коми-спј- е
за улепшавае варошн
(ова би компснја одговарала
д а п a m и.ем Урбапистнчком
заводу) проџисап архптектоп-ск- и
стил н висину, па ту јс
днвппх п приватпнх кућа,
има некпх готово сасвим лн-вен- их
ал најгоростаснпје су
општинсБе куће, школе н цр-кв- с,
позорпшта н болппце п
други заводп, а особито uyhe
од друштава.
Cue Kjhe пмају уза се сво-ј- е
вртовекојн се у средп пз-ме- ђу
кућа сушчу, те, свисн-н- е
гледапа варош нздзје као
једаи рај.
Сви стаиовн заједнички се
греју, освеглују и водои под-мнруј- у,
која се пропушта и.г
севи, у сваку одају, где чега
треба".
(Према пројекту Урбанпс-тнчко- г
завода у Београду.
прсдвппеп је сасвнм модеран
начни загреванд зграда Но-во- г
Београда, који he битн пз-грађ- еп
иа сремској страпи.
Bnhe саграђепа једпа велика
зграда — термнчка централа,
која he снабдевати паром све
околне зграде п на тај пачпп
вршитп загреваие станова п
осталпх' просторпја. Таквпх
термнчкнх централа биће не
катко, већ према броју згра-д- а
на новом насел.у).
"Гостиоппце су једппе ку j he. у којима се држе оги.ншта :
и н ма дпмљака. Ту се кува п
пече за све, п то па заједнпч-к- н
трошак. У заједппцп се др-ж- е
п плаћају куварп и пека-рп- ,
па у велпке заједппчке са-ло- не
п вртове стпче се све
пред вече па главпи ручак,
плп посп отуда кућп, где je,
с једппм момчетом доволно
послуте целој породпцп.
". . . Свест о чуваљу здрав- - ј
ta врло је пробућеља и спа-ж- на
у свпју грађапа, те онако"
су обе реке пупе купатпла п
плпваоппца, заједппчкп подп'
гпутнх, оспм тто je у обе sa-ponin,
у сапској п дунавскоЈ
као п на горљпм острвима пу-п- о купатта топлпх. каднпх.
аарппх ваздушпих п сунча- -
шшшж
№Зр8НВН1В
Ш
Нацрт повог Београда којп je сада y изградип пзмеНу Ду
них. оспи шп има у варо-ш- и
око iiiiiii раипчитнх
других завода .ia снажеи-- е н
лечеис подом х.1адиом, водама
шшералшш, млекои, вођем,
ваздухом, тодлотом п светло-mh- y,
ruiiiiacTHEou п cnou.
Спе болпице стоје на јуа:-пп- и
Ерајевнма од вароши, у
брду у шумн, иа одабрашм
местима, а гробла су иза брда
у одечнтим доловима. Болии-ц- е
су одетнте за болести но
Нацрт зграде компгета
сф1.ама и оделнте за децу,
ла женскс Ја старце, свака
прсма својој особитој noipe-б- и
иазпдана м удешеиа. Још
нма за децу осо-битн- х
лекарских и
завода.
Најпослс лша разлнчитих
пепзноних cylia у сојнма сс
оии, којп су iu пз
то улагалн, нлн су код разли-чптп- х
друштавз у служби за-пемог- лп;
куће за заиемогле
вештаЕе иаучеи.аке, чиповии
ке п куће удовичке, где се за
све брнпе, да се прнстојно
одржс и, коме треба, нађе
удеспо затшан.с и заслуга.
". . , Свуда радп иашхша,
тај радон пеуморни, и то та-е- о
од рззне врсте, шео даиас
ипео ие уие ни да замислн.
Све послове тежзчке, ззнат-лијсс-е
н миоге вештачке rt3-грађ- ују
спраие, а л.уди су иа-стојин- ци
п управлдчп.
". . . Свуда je по улнцама
врепа од радње п жнвота ка-к- о
га на далеко није. У нај-веће- м
су цвету друппва. ко-јп- х
нна ебројио
скономскнх, учеппх н
Др.
". . . Ал пајвећа it пајвећи-а- а
су разграната друштвп
шсолска за мпожење и
школа, особито раднич-сп- х,
за изучаваље ка!фп п
Н&гЈгрЧш1! d
ШШ
i
ГиЗ-- to&rz--. --њ Јчагк'Ј&г.гглјз£а2г.Г?&_ . "sVt.vv
Саве п
и
и )
п
i шегрта ; др штва за сппснва--
њг и ja наро
iiiku ie за "Aeiiche.
". . . Свему овом жпвоту п
раду све већп полет даје шео-д- а,
која је општа брига свпју
друштава и грађаиа Ј"чепх н
Школске су ирадс
поиос грађана. Све школе
npenjnieiie су сваковрсоом
учевном опремои, Учптелн су
првц п највећма плаћенн чв-новпи- цн,
1удп по зиањииа и
iioiiainaity п у
наЈвећем уважеи.у Средљпх
корисннх Kinira и лпстова, a
особиго за Behe
шкае осим гммиа-зиј- а
мушкпх н женсЕих нма
иебројсно друтх практпч-пн- х,
јутреппх п вечерљнх.
Kifciire за ове школе, то су нај-умпи- је
израђене науке у тим
струеама. Али и за исписнва-it- e
тнх пзлажу се паграде, с
сојима се може век потреба
подиирити, па и век рада ва
сппспвање жртвосати.
. . . Оспм ових катгдра
ома свзец дап всче при тр-пеза-ма
од разлк-чппг- х
друштава не gimo за-бав- па
него п научна н техва-чк- а
прсдавааа, и ва осии ва-рош- ке
јавие библнопск н
од енигз н лв-сто- ва
иа читане, в оснм оп-шт- ег
читалншта с разлнчв-ти- м
дистовима по свима стру- -
ЕЗМЗ ОД ЕН.НЖ€8ВОСТИ, још в
евако друштво своја јавна
са својп
". . . Све секте н редовн од
свештевпка нз-губп- лп
се, свк су једнога ре-д- а.
Намастирп п нхове фун-дацн- је
претворне су добро-творн- е
заводе новијега доа".
". . . На оибм tenmev ore
i
0:??&3.fZш"„'_TаJV-¥J - iC=ГB
1 ~Д Ш Г . 1 .--
._вп i - Ш ЧИ1
нава
ha'n.y основан љпхоо морал,
датеко је чпстпјп п тврђп, п
тај је собом najnelsa паграда
за добра дсла, као п сазпа за
песалала. Лубав je с даиа у
дан све свесппја, јзча и всш-тија- .'
". . . Законе о парсдбе гра-ђансг- с,
којн су врло cepalic-nu- ,
cuant учк it зка, па и др-ж- н.
Све парпппс пресуђују сс
нове у Београду Ценгралног Комунпстичке партије Југославнје
болсшлнву
одгзјач-ки- х
изд])з;апају
заиатлиј-скн- х,
иапре-да- в
pacupocTiipaite
еучеиих.
паЈпрнмернпЈп
пндустријске
реа.ишх
у
прпрсђена
позајнмаонице
чпталпшта струч-ни- м
листовима.
хрншпансБВх
у
У m
taiMi-- . ii рш ТТревара je naj-neh- a
j шчипа "
". . . Уирава земллм ствап
je општа. Суд саставхсп од
варода расправлд парннце.
Штавпа је сасвим слободна,
неиа нп сплеџија власпих ии-т- п
пма сплеццја лптерарпих
и nat птпчспх, тто својои го-.lo- ii
твраввшу публпку, пего
шта ко нма на кога у погледу
звааа в вегатппе, то се свр-шу- је
тед ва to uebyco6no од-ређев- вх
судова, без јапиог
еравоћеаа в опадапл, ндн
хва.тасааа, јер пема пп опада-ч- а
нз публпсс за ипх."
"... To су уератко њвховв
војкоав п погледп, што су пх
лепте пауке взвеле у варошп
в у свој землл."
Овај члавак, ппсап 1871
годвне, не претставлд само
срећву пла сдучајпу поду-дапно- ст
са изгледом Пеограда,
вен в icaaty човека ез лсп-те- в
н срећвпјсм жввоту у бу-дуввос- тп,
која јс, и пре исте-с- а
двс стотнне годииа, данас
нашта оствареи.е у демократ-ск- о
иародвпј држави
А. ПетровнК
лсЗ л - тјУГлуг 1st. - зЧ1в MIkwSl ж ВВВУ
PLvP ИМИв ii liMiT ij iM Wmi ПшпИ тмшг1КЈшШЗш№Ж Ti УМИ
IHM&dtMHrfiMtfsxvitotsB чнизрвг2ктл'1и&1 шШшЛШШШШшШ' &ИбВ
Са митпнга смотра радвпх брпгада Народвог фроита Србаје на дан 4 апрпла 1948
На пцв се впдв на зградв претседнвк Владе HP Србвје, Др. Нвшковпћ
r fgr ? шжштт
ЗАПАДНА НЕМАЧКД У ЛЛАНОВИМА АНГЛО-ЈШЕРКЧ-
Ш
НМПЕРИЈДЛИСТА
У гтавним гратовиуа ра ип европскнх држава одржанс су ностеди,е Tipeue конфе-ренци- је гпана" иптосапнеаћенс остпарснл "Марталошо! Бсвина-Черч'и,1- а Премдаозе
конферсвцпје формално hiicv 6ine иосвеке-п- е Тсмачкој, пије претерано рећи да je no-1.Ш- .С укључења Западне Немачке у "Марша-u- n
и tan" и "Бевинов план" пграла ва и,п-ч- а павну yiory. Још рре кратког вренева
анпоамерпчка вропаганда је запенушено
iionipato везу између формира! бвзовве a
танова оргапнзацпЈе западног бтока у Е-ро-
ип Данас енглескп н америчкп лвстовв
инсу у стаљу да првкрвју ову везу. Лвст
"Финантат Тајмс" ппсао је 9 варта ове го-дп- ие: "За сада најзпачајнпји успех врег-става- д
укгучепл Завадве Неиачке у свој-ств- у
учеспика Маршаловог п.тана. Превв
прешутпои споразуиу, Неиачка се ввше ве
зсемиаатрлал"."еве"нФтвупаалшиипиал нТепајрмисја"теплздборбдлрдуогпјхе
опо, што су евглескц и амерпчкн пропагап-дпст- п
до сада покушалп да крнју. Успостав- -
гљ&п агрсспвве ииперпјалпстпчге Западпс
Меиачке вретставлд базу сввх влавоша еко-nouc- ce
u полнточкс поделе Еврове. Запад-п- п
блов треба да првв своја екововска п
људска сретства вз сепараптпе западпопема-чк- е
држапе soja се сада ствара.
Оападна Иемачка остаје пајвоћввјп еко-помс- сп
цеитар у Западној Европв. Годппо
1946 Западна ПсмачЕа давала je 160 нилво-п- а
тона угга, док се у Фрапцуској провзво-д!м- о
само 44 милиона, a у 14 свропсквх кон
тннситалиих држава учесвица "Маршаловог
гиаиа" 47.8 милиоиа тоиз. У западиој Пе-мачк- ој бвло је произвсдено 14.3 мплнова to-и- а
cupoDor гвожђа дое су Фраицуска 14
других контитситалинх земала Завадпс Евро
пс 7.8 Miriiioiia тоиа. Напокои. Завадиа lie
мачка пропзпела је 17.2 мнлнопа тоиа чел
ка. док је Француска дала 7.8 милиопа топа,
a оста1е спомснутс државе 10.4 мнлиопа to-н- а.
,
Очуваис занадно-пдмачко-г ссопомсеог
потенцијата као оспове ariiecnBiior блока у
Западпој Епропи прстставда једап од гјив-IMI- X
цпгсва "Маршаловог плана" u "Ccsu-ноп- пг tnana". У истп мах. овај скоиомскн
тпснцијат поиово се копцентрише у русама
пгмачких мшшпотиста, којп се претварају у
м ial)p партперс амсрнчког ионополистичког
KatitiTaia Беришск.н допнсиик лнста 'Њу-mp- h
Тајмс-i-" Kiaptc caonumio je 13 нарта пз
Бертииа, да је генерал Клсј усмсно наредио
ркоподиоцу одсгеиа за декартелпзациЈу
Бронсоу да обустави распуштаис иемачсих
ввдустрнских монопола. взузивајућп one
монопо.те који се бавс пронзводп.ом артпка-ч- л
iinipoiy; потрошие. Наредба геиерала 11де-ј- а,
истнче Кларк фактнчкн значп крај оства-)сп- .а
програма декартелизацнја u осдобаћа
[пемачку тешку нпдустрнју свих измсна у и.е- -
зпиој монополпстпчкој структурн. ;vMtu4ii.i
н сппсгса унрава потпомаже Јпову делат-ноет- п
груиације пидустрпјалацз у бпзопв
in. Прошлог месеца одржапо је саветовапе
200 ччапова управа п вглисих аЕЦиопара
MCTatypnijcEc иидустрпје Рура. На тој ига-ферепц- нји
у Дпселдорфу одлучено је да ее
стпори савез власпика металургпјскпх прдг-зсћ- а.
Слнчне групације поетоје, всто fatx, у
елеггричпој ппдустрвјп п у друтви пидуе-триски- м
граиаша.
Епглесеоамернчеп ииперпјалпстп падају
се да he у Западпој Пемачкој добвтп ве ет-м- о
тепкопе, топове, вптраллзе втд. већ п то-попс- ко
месо за спровођеље спојпх војовх
аваптура. Иеки Po6ejrr ТТмгрпи педавво ј
позивао у аустриском лвсту "Дас Стслер-бла- т"
да се обповп Немачва војека вао "до
пупа америчЕој поморској и ваздуховлозввј
Mohn". Америчкп империјалвств желв да
претворе све народе Западве Европе у "до-пун- у"
својој војиој магаппп, али у свом вдз-н-у
посебиа улога намеи.ева је Немцвна.
Рсппосно се Еалеме мнлитарпстичке в фашп-стич- ке
омладнвске органкзације v завадпвм
зонама — као што су "Млади Впеивзп в
"Младв орловн" у бритаисЕо! зонв пла Ои-ладвп- скв
савез судетских Немапа" у аве-ричк- ој
зони. Ове оргаппзацпје треба да пре-уз- му
задатак одгоја немачЕНх војнпна — ва-амип- Еа
за започш1ди.е иовс агреспје. Бнвши
претссдннк хитлеровског "Спортсжог савеза
Рајха" — војие органпзацпје Хвтлсрове
гтранке — Дим данас руководи свортсгаа
радоч Meby омладипом у амерпчЕој зонв оку- - t
иације. У британској зони снавлаа се делзт-нп-гт
оргапизапија, у Ео$пва су за вреве Хвт-tepun- rir
режима одгојевп "јутевдфврсра
руспводнпцп фашпетвчБвх он тадввслгшс ор
rai'nauBJa
Тако америчке и енклсске властв у Ие-мачк- пј
innpniyjy двострукв, а у супггани е
тппгтпени чадатак обвове војвог вотевцзЈб-i- a
1апат"е ТТемачке в одгајанл венач;
апрг,п",р појске, постутвог оруђа у pysa-м- а
америчких импервјалиста.
Тмп (млгка копфсренцнја о пнтав.у Нсма-чк- е
пформирала је вретвараае Hesaise уса-став- шт
teo чападпог блока којв се сада стаа---pa
у Fflponn. Ова Еовферевцпја потврдила је
noien Пемачке в створита предувЈете Ш
уједиљеас трију западпих зона orynamije.
ITo.teta Иемачке претставла вајважвија
предувЈет ia поделу Европе в формвравл 34
падно-европск- ог савеза, као п вредувјет за
обпову н штарпзма в реваншвзка у Зава-н- ој
Немачкој Похсеп лвст "Роботввс"
справоу је ппсао: "Подела Немачке ствара
nvKOTnnv. кроз коју је већ вочео да продире
ух ревзпша. Ова опасност већ је почеаа да
обнва реате облпке," ,
Сада сг подузпмају мере за учвра1ћен.а
notn-жај- а Завадве Нмачке у завадво-еврок-еко- м
бтоку. Претставппцпва реакциоварних
страпака Западне НемачЕе шал.у се позивп
па мр?ународпе копфереиције у Лондову к
ТТаричу Г.ругет.у je тведепа формута за-(Наста- вак
на странп 4)