Serbian Herald, February 12, 1946

              Ј0НћаЛШД
Ч& ч- -
I "
Петак 18 јануара 1946. СРПСКИ ГЛАСННК СТГАНД 0
" v
r--t
.- -
.A
л
4h
№.
I -- £. !"
u
ч
Са годишње седнице организацкје СНС у
ИзвештајјВојислава Совтића, секретара
организације
Као и раннје тако л ове го-ди- ие
оргаллзација Савеза
канаских Сриа одржава го-даш- ау
седалцу. Ово је сед-ии- ца
јавиа, за све Србе н
CpiiKiiiLc у Тороиту. Али хо
ие зпачи, 6paho и ссстре, да
су наше остале седннце то-ко- м
годние затвореле за one
Србе и Српкиае који нису
члапови органлзацпје. He,
на иротив, свака наша сед-лпц- а
јс отворена за свс оне
СрСс и Српкннч; који ie лл-тсресу- ју
за паш рзд, коЈи су
пријатељи нзвојеван сло
боде нашег парода у домови
лл. KOIH су нри]ате.1н наше
w - - нове домовине Каладе и ла -
родннх права, који жсле на
ма који блло иачни nouohii
борбу и напоре нашег ларо-д- а
у обновн и изградал Фс-доратл- вле
Народнс Репуб-лик- е
Југоставијс и који желе
са осгалим дсмократским ла-родп- ма
придоиетн свој дсо
за лзградау лослсратлог мл-р- а
и олагостаиа.
Ла нлак иостоји влдла
разлнка азмеђу годлшалх и
других седница. На вечера-uiiLO- J
ссдппца Нзвршни од-бо- р
he иодисш извештај о
раду оргаипзацијс током 19-4- 5
године. У овнм лзвешта-јам- а
rooopuhe се о лашем
напретку и пашнм успеснма
у току прошлс годлле; гово-pnh- c
сс о нашим грешкама и
недостацнма, а иоред тога и
о наншм иовим задацлма ко-ј- и
стојс нред наиа у 194G го-дин- н. На друглм седаицама
KOie сс током годиле одржа
вну да боме да се тако нс
чинн.
Није лам ламера, 6paho н
ссстре, да сс хваллшемо са
ошш шта смо до сада учи-нил- н
ма да сс о томе могу
н капге иисати. Далеко од
тога. Нама годншм.а седлпца
трсба да буде као једио огле-дал- о
рада нашс оргаипазцјс
токои 1945 годнис, огледало
опога што смо постиглн н
што јс добро бндо у нешсм
раду, а такођс оглсдало
оиога где смо грешнли и не-достат- ака
нмалн. Само а
оскови искуства из црошлог
рада бнћсмо у стан.у суочнти
ck са ноинм ироблсмима н са
уснсхом их решнтн иа добро
u иас и обадве лашс домо-вии- с.
Иројчаки стањс иашс о]га
иизацнјс најс тако страшии
у цифрами, ал ни нашс иа-ссл- ч:
у овом граду лије тако
г.слако иако има још исорга-низоваии- х
У иашој оргаип-зациј- ц
има сисга 82 члапа ft
члаиице. Од тога броја прпс
тупило је током 1945 године
22 иова члапа и чланнцс. Али
рад нашс оргаинзацијс, уз
liosioh скоро cbiix Срба н
Српкнпс Тороата уродио је
дишшм илодом.
Ihi hcie нз извсштаја дру
гих чланова Извршног одбо-р- а
чутн дстал.ниЈс но сваком
ninaiby.
Познато је да је иаша ор-ганизац-
ија
С.К. Срба била у
Као дјечака лрескочло га
је ред а ллјс могао nhn у
школу, ieh јс lo доба провео
ла Лу Јву чувајући чо!ор
коза н оваца. Cpeha je бнла
склоиија iberoBDM млаћем бра
ту Стевалу, којп je iciancao
чстира годплс у школу —- у
Eymih — удалелу преко 10
км.
Ho Сталаша сс лије задо-во.гава- о,
као аеговп друговл
чобака, да жавотла програм
licnyibana само чувааем ста
да. уз брата Стевала a on je
лаучло чатати и лисатл оба
лисма, ћарллнцу п латшшцу.
Влсалскп ваздух п козЈа
варпшка лзвајалл су брд-ско- г
дива, члја је ТЈелесла
rpaba задпв.гавала. Љеговс
плаве, благе очл н сипјетло-жут- а
коса одавала Јелнк из-разат- ог
тнпа Ставсла, а шн-рин- д
дуп1е простлрала се као
класје жата равлацама кр-бавс- ке
долалс,
Стужно је војску у старој
Југославлјн код тешке арти
лрије, ла како је бао једаџ
од пајбољлх плшалипја, с:а-к- а
час би га позавалл ла
"вјежбу".
1941 годлне међу првпм
ловом усташклх паса лалали
се а Станаша. Иотпуио босог
везали су за кола н спропелл
га у затвср, у Буннћ, 10 кл- -
MgUfeWgU Ј
току рата у лрвнм редовама
иа ломагаау рапшх иапора
Каладе, ла помагаау свих де-мократс- клх акцлја иарода
Канаде. Такође вам је лозаа-т- о
о пашем досадашаем раду
иа ломагаау нашсг јуначког
народа у Југославијн у току лајтежлх дана борбе као
данас када треба нашу поло- -
сиу родну груду — Федера-Tunn- y
Народну Ренублнку
Југослаиију — номоћи да се
лрпвредло обловц нзградн
носле страшллх рушевииа у
рату, помоћи у ibcumi лапо-рлм- а
члшћсае рушевииа, ле
чсаа рала и изград1г.у ловпх
јфабрлка, рудннка, путсва н
купа, лзградау мнрпог срет-инје- г
н лалрсдлпјег жавота.
Л1и HUCMO заостајалн ни ои
да када им је требала помоћ
за ослобођен.с а нећемо ни
сада када нм трсба у обпови
н нзградп-- и ловс н ободне
домовинс.
Наше насел.е у Торонту
једва ако броји 350-40-0 душа
иа лиак кад помислимо па
све оно што се учииило вн-деће- мо
како је та шака наро-д- а
иружгла велику ломоћ
свои староа крају у одслу и
повцу, да иолитички и мора-лн- о
ис говоримо, и да Је збн-л- л
врсдно сваке хвале, а да
he иаш народ на тоис захиа- -
лаи, моглн стс то видстн нз
прнватинх лнсама нз Југо-славиј- е,
од разнлх руководе-ha- x
људи отуда н Црвелог
крста Југославлје, од марша-л- а
Тлта.
Наш ларод у Тороату као
и шнром ЈСаладе доказао јс
да судостојли силови а кћера
својлх нредака и да су тес-л- о
всзали са својима у ста-р- ој
доиовлла. Тск смо лсда
вло заврлшли камлалу од
60.000 долара за куловал.е
боллаце н друГЈГ KasniaiLy у
коЈој смо обук.1н 10.000 рат-л- е
слрочада у Југославијл.
У тлм камлашама учествова-л- а
јс и лаша срлска органн
зацаја и дала свој део. Но-ре- д
тога иаша оргаипзацнја
јс помагала камлаиу ратлих
зајиова Каиаде, бриталска
Црвсли Крст л т.д.
О свсму тоис иа лс би та-к- о
успсли да иас ллјс у вс-lun- iii
поиагао српски иарод.
Иорсд тога, браћо и ссстрс,
лаша оргаллзацлја у Торол-т- у
слослла је дсо рада н
одговорлоста за фнналсира-њ- с
Српског Гласичка којл
лас је лредводио у свлм ла-шл- и
кампан.ама као н у свим
другим акцлјама и културло
л])Осветлим радовнма. Без
Српског Гласшиса нс ба vo-гл- и
забслсжатл толлко сјај-ли- х
успсха. Мн cue ималн
сталло задатак да иоднмо ра
чула и брлге о Сриском Глас-ллк- у
л зато што лас јс јсдн-п- о
оа обавсштавао о борбл
лашег ларода у Југослапијл
н што нам је сталло указн-ва- о
пут којнм требамо nhii
у лашем раду н борбн, тако
да бн бнли у складу са оп-шт- ом
борбом н ланијом на.
ломстара далеко, а на члта
вом путу тјералп су добре
коае у лулом галопу. Но
њсгоса лвовска слага муш
Kit одолајева првсш лскуше- -
ау. Ha caciyuiaiby му подме- -
hy, г je амо негдЈе lyob го-дл- ле
убло чобалчаћа Хрвата
аз Шароке Куле. Бадава он
доказује војллм докумелтлма,
да je у то аријеме био пулих
шест мјессца у Боки Котор- -
ској на вјежба. Бадава се лу- -
ди безброј свЈедока, н 1-р-
оа
и Хрвата, да оловргау та ус-таш- ка
подметааа. II мучепл
започиљу. Кулдацн, колци,
жпле блковаче, сабле л ло-жев- л,
све се то сручује иа
аегово од самах Minnuha са-зда- но
тлјело, a on попут гра-ллтл- ог
клпа стоји усправпо
п пркосло. Мрцварене се
продужава до бссгијестл, a
олдага спусте у влажлл лод
рум, да бп лакоп повратка
свпјестл опет ластавилл крв-ллчки- м
залатом.
ЈКнви свједоцп причају, да
је бллолоднјелитн ударце,
сзјс јг 'таиптз npuvnn на
лет здравлх људл, свпх пет
ба лемалавно подлегло. Кад
су крвллци била увјереан
да л.егово лзмрцварело тнјс
ло nehe одол.ета канџама
смртл, пзбацпли су безтачлу
масу меса лз подрума па ка- -
НАШИ ПАЛИ ЈУНАЦИ
Станиша Опсеница
1ода како у Југоглавији та-к- у
у Каладл и демократскил
лародлма осталих зсмаоа.
Браћо и сегтре, мнслим да
бл бнло norptiuiio ако нс бп
проговорила лсгЈто н о на-ш- ој
омладнпи. ЈСо he требатл
да предзЈмг name бремс и
одговорлост За учешћс срл-ско- г
живл--а ЈСаладе у свам
корнсллм лословима и Сорои
канадског ларода чсго лаша
срлска омладнна. To he батл
иезмио бреме, исзнна задаћа,
јер ово што раднио мл, ра- -
диио За млади лараииај нсто
кас и за данапш.и, наш. Срл-ск- а
онладила далас је орга
нлзовала зајсдпо са хрват
ском, с-1овена-
чком п iiai
доиском омладином и имали
су своју прву коавелцлју у
Торонто ла којој су допели
леколнко ва:пих одлука н
када лх лзвсду у живот 6nhe
оствгрен јсдан соллдал омла- -
длнски покрет каладских
Јужнах Оовела. Томе пок-рет- у
ми уорамо помо1ш.
У иролмој годинл, 1945,
ии смо оргаллзовали дечју
школу у којој је ластаваак,
yniue-fc- , брат 1?уро Кецић.
ЛГкола До сада добро лапрс-дуј- е,
а верујеи да he уз ла-ш- у
помоћ још бол. Овде
блх жслсо лапоиелути да ба
родите.41 сраске деце лосла-- л
своју децу л омладнау у
школу тако да сс могу пра-гнл- ао
л једлако развнјатл
свн, јер nehe у Једлој школ-ск- ој
сезоли батн могуће ва-ш- е
пута лолавлдтл једац те
uciH посао, т.ј. повраћати се
изнова учел.ем сваки лут ка-д- а
дође по једло лл двоје
деце лалово. За ову школу
отворела су врата свој срл-ск- ој
деци н омладшш која
желе учити српски без обзи
ра где се аеговн родитсли
лалазллл, т.ј. ла којој страал.
Када нстнчемо иаш добар
рад и услехе ле би лам мао
го корлстило ако ле би неш-т- о
рекли п о лашим rpciiiica-м- а
u недостацнма, тако да то
будемо у стал.у лслравлтл у
лашеи дал.асм раду. Многе
rpeuiKc током рада влдсли
смо и самн, лспраиллли лли
ластојалн да лх исправнмо.
ли се догађа влшс пута да
људа промал1С лрлметитл
своје грешке. Мож-д-а је л
код цас тога блло. Зато ми
лозивамо сваког члала и чла-лиц- у
и сваког Србнла u Срп-кил.- у
којн лнсу у оргаинза-Hiii'- t,
а лмају поштеае ламе-р- е
да пам ломоглу у раду л
да увск укажу ла ледостатке
и грешке тако да лх млмои-ђем- о
и лсправлмо. Само олај
ко лпшта ле радн — ле гре-ш- и,
ала on у тои мучају и
ле вредл нлшта. Ми лисмо
лепогрешпвл. Мн радимо,
грелшмо н учимо се ла сво-ји- м
трешкама.
Нама су сиеталп у ларод-но- м
раду и хрнтиковалн лас
л.удн којн се лазлвају Срби-м- а
латриотлма и разллм зву
мслар лоред затвора. Лли
Станнша пссгедаом слагом
п ладчовјсчалсклм лалорама
довуче сс у nohim доба до
прве Kyhe, д'дје га домапал
ciaaita л колама пребацује
ла аегово Лубово.
Haiiuiao самлетлаест дала
накоп тог догађаја аеговој
Kyhn а кад гл Јс локазао сво- -
је тије-i- o, које је бн.'о од
ложлог палца до главе маса
црпожутс бојс, могао сам сс-б- п
долек-i- e лретставатл му-4eib- a,
која јс тзј днв лздржао.
О прсжлвјелом паклу ол мп
је лричао са смлјсшком, као
да јс лрожавло малу кавгу
у сватовлма.
Причалн смо о свему што
ce eeh до тада зблло, пред-Biibajy- hn
јо:л црае далс у
скорој будућаоста. To je
бпло првлх дала мјесеца Јула
1941 годлле. Разговаралн смо
с лајвеплм повјереаем, па
лпак једло мн ллје лразпао,
а поред мојлх заплтклвалл,
a to je, да je посједлак, у то
врлјеме, najBeher бл%га — ка-рабп- па
са 200 метака
Концем јула ладвллп су се
црнп облацп лад госплћску
околнау. Жсгна ледужле
лудске крвп, rociinhcKii ко-лд- ча
на челу с усташклм "ве-лики- м
жупаном" Јурицом
Фрковићем залочпил' крвавн
ппр. Давосело. Смплди, Шл-рок- а
Кула, Кузмаловача пос-тај- у
већ првах дапа августа
гробла н згарпшта. На реду
је Љубово, Булгћ. . Стаац-ш- а
осматра са BiiCOKor масл
ва језнве дога1)аЈ4 у простра- -
Lfapipijue] 1Цвржш у . "У
Сстозар AliiiMOBiiH, лрет-ссдин- к .
Дописнкчк.п одбора
л главли долношк Српског
1ласллка лз 10Ј)олта подлео
је доста опширан и псцрпап извлиаЈ о раду тога одбора.
Ou je ларочиго лоднлачно
важлост доиислнчкоб одбо
pa, iteroB радгц imcaiLc чла-лак- а, пзвештаја и тако да.ге
у Срлском Пласнику. Пстакао
јс п улогу Српског Гласлнка
л важиост лисааа члалзка лз
кололлја у iteny. О томе друг
AhiiMOBiih је рекао:
"Ове годллс доказапо је
Да је одбор ле
само олакшао" рад лриређи-вачкл- м
идиоримо лего чак н
уредлнштву Српског Гласнл-ка- ,
са чиЈих лећа је скллуо
златал терет .лашег локала,
HQBA УЛРАВА ЗА
Нослс cbiix извештаја л
даскуслјс лзабрала је следе-h- a
Управа огранка 0. К. Ср-б- а
у Торонту: Петар Рале-ni- h,
лретссдннк, Васо Брп
шевац, лотпретседлик, Ивал-к- а
Д. Божанић, секретарица,
Арса Миладинов, благајшис.
ОДБОР:
Нелд Марплков, лрстседлнк.
Члаловл: Лубан 1амула,
Славко Cianiih, Драголуб
Божаллћ, Невеака Грблћ,
Млрослав Кишеров, Светозар
AhiiMOBith као доплслик за
штампу.
ОДБОР:
Драголуб Живаиов, прет-седаи- к. Члаиовп; Арса Мл-ладлло- в, Латилка ЈКлвалов,
чаам лмснима само да лам
oaeMoryhe у раду, а ола лц-с- у
nnaiTa добро учлиллн за
срлство л ларод, cavo зло.
Таквс критлке ми лс желл-м- о,
jep то и ннје крнтлка ле-г- о
саботажа лародиог корлс-ho- p
рада. Она долазп од љу-- д
кој су свбје дул!е про-дал- п
ларода.
Таквл људи су иас грдплн
када смо се бОрили лротнв
чрллца Пав
ла л сличннх издајилка, па
су лас грдллн када смо се
борллл it протлв лацнстл
чклх скулатора и крсолока,
ла лас грде и далас када се
боримо против
лове Југославије Драже, Ма-чек- а
н Нетра
н слнчлих, и када радлмо да
ломослемо свој ларод у л.е
говој еколомској бедл.
Наша лма
пред собом велике задатке.
Прсд лама су задацн бора
за очувал.е млра и прошлре-- л
а лрогреса; нред лама је
задатак да окуплмо и уЈеди-ллм- о
one Србе, и Српкшие
која још алсу стулпли у ре-до- ве
папредле родолубпве
Савеза калад-скп- х
Срба. Ми требамо н да
л--е помагатн цашсм народу у
СТЗрОЈ ДОМОВИШ! у imixobom
лом лччком полу, којп ce no-n-yr
стралшог op tan а крсћу y
правцу аеговог Љубова. lie-м- у
je све jacito, n on je pnje-me- n
IIicko Лубова nehere
лекажи-ело- , усташкн .мшима
pat
Колола ce иењс вијугавом
цесшм од Куле према у Лубо и
пу уз дав.гачку дреку. Ста-лнш- а
јс заузео буснју у ка
мсаару нзлад Kyhe. ЈБегове
слажле руке г)чевато стежу
— .lyooMopiio скривела ка
рабап — ксји he прва пут
проговораш Јбојипм пјевом.
Кад је колола стагла пред
аегову кућу, ла самој цести
Госпић —Корелпца, л-удожде-
-ра отварају жестку ватру ла
све што је бпло жаво око ку
he л у Kyhn. 36yibena чсллд
бЈежа ла све стране, алн пуш-чап- а
иетак је бржп о луд-ска- х
логу.За неколако часа-к- а
од убојличке руке пада
Стаалшпаа мајка, брзт Чле-кс- а,
слаја п једно саповче.
Аји ли Станпша ле остаје
скрштепах руку. Његов гара-би- п
слје такођер смрт међу
усташама. Он лз непосредне
блпзлле спгурпом руком скн-д- а
једног по једпог. Кад су
га открили, засипају га кн-шо- м
куршума, али, он, паки
сам, према неколнко десетп-л- а,
пздржава јулачки и иеу-страшл- во
до краја борбе.
О овоуе херојсЕом подвпгу
nponocn ce мулсвптом бр:п-ло- м
глас цпјелом долипом
Крбавс. На падпнама Љубова О
ослаоа се "логор", о коме
лрача чатава Лика. Горскп је
Торонту
ИЗВЕШТАЈ ДОПИСНИЧКОГ ОДБОРА
Дописничкн
ОРГАНИЗАЦИОНИ
ДИЛЕТАНТНИ
лепрнјател.у
Стојадлловића,
nenpiijaicta
Караћорђевлћа
оргаиизација
оргаллзације
шШШШшШјШшШшшш
jep оло се ле брале само за
1оролто пего се Срине за свс
српство у целој Каладл ла л
да.ге".
AhiiMOBith вст да ллје до-с- та
за једлу прлрсдбу: ск-ул-шиш-
у,
предаваи.е, игралку,
претставу, коицерат л сллчло
само дати оглас у ловшш. О
томс треба "пролратлл чла-ла- к
ако he та прлрсдба усле-т- н
и nocTiihn свој цил.", he.ni
ou.
Такођс су подлсли извсш-тај- е
у нме својпх одбора:
Иетар Ралетлћ од стралс Ор-галлзацло- ног
одбора, Лрса
Миладииов од Днлетаатског
одбора, Ставко daanh од
Школског одбора. Ти лзвеш-тај- и
су бнлл лсцрпли па су
лакоп дискуслјс сва једло-гласл- о
ycBOjeiui.
1946 ГОДИНУ
Мара Гостилов, Мллела Ми-ладило- в,
Гела Сталчић, Мла
деп Пајдак, Жлва Клежевлћ,
Мллка Киежсвнћ, Ниилка
Матлћ, Нлкола Мамов, Об-ра- л
„Mamh, Сава Сталчић,
lluanica Путллк.
ШКОЛСКИ ОДБОР:
1ура Кци11, учптел, Несе-лл- и
Шајков и Мнлела М"
ладилов члаловл.
У Одбор за Xa.iy Арса Мн
ладллов н Всселлл ]{лајков.
Нретставлицл У меслом
одбору Heha каладсклх Јуж-пн- х
Словсна; Драголуб Бо-жанл- ћ,
Васа БрллЈевац, 1!елл
Марплков л Жпва Клежсвић.
НАДЗОРНИ ОДБОР
ђура Нађ, претседллк, Мл-ла- и
ПетровлК л Обрад Ма-ти- ћ
члаловл.
рад' ла обловц л изградљн.
Свакц лаш члал л члаллца
треба радлтн ла томс да у
лашу оргализацлју окуни
све оле Србе it Срлинље којн
су во.иш да п iiajuatbii део
дају за општу ствар свог ла
рода;-так- о да (Зи свиаајсдпо
радилц ла нзградн.и лотреб-ло-г
братсгва н Једалства ме-ђ- у
канадскли Јужнии Ciobc- -
лима и Словслима у олште, тако да бн заЈСДллчка
као радплци и радллцс,
као лссгснл Срби, као ло-- i
и К a it a h а и л, као си-лов- и
херојског ларода Jyro-славиј- е,
заједао са демокЈат-ски- м
лародом Каладе, лри-доиел- л
свој уд;о у борби
лротав остатака фашнзма,
згклетог лепријатеа лалшх
словенских ларода л чове-чалств- а
jonmie — л рсакцл-ј- е
која су изгублли рат на
војнпккон пол.у и увеллко и
на политичкои л морхтмоа
пол.у, алн tojii join жгвотаре
и ластоје да ћрллреме суко-б- е
н човечалство лопово ба-ц- е
v јсда лајстрашлнји Јат.
Iia том по.гу д"жал je свак
да лолешто учшш, да свој
део а не да очекујс да друш
за iwra рада и бори сс.
Во]пслав CosTiih.
див, Стаииша Олселаца, по-ста- је
страх н трепет за уста-ш- е
лудождере, а Љубово се
лретвара у непролазла бедем
ла масиву лзмеђу Кореллце п
Госпаћа. У аеговом ".lorojiy"
лалазе уточааие свп родол.у-б- а
arcniii борб1 за С1ободу,
а кратко врлјеме on рас-лола- же
са лреко 30 воЈла-чкн- х
L-apaCu-na.
Стаааша се
повезује са Штабом у Крба-виц- п
u До!ем Лапцу, и већ
крајем авглста врше се ком- -
биаовапс заједпачкс опсра
цнје, иа широком простору
Лаке.
1Сао кост у грлу, пспрнјс-чп- о
се дав Стапиша у цснтру
Лпке u укочао лајглавллја
пролазпа чворпшта. On са
својнм одредом Kpciajm л
лалада устагаке разбојплке
да-iec- o од свога "логора".
Мајстор лзнад свсга у лоста-в.ган,- у
засједа, on je сталло )
акцнЈл и задава страховлте
ударце усташкнм колдчлма.
11егово име улијева пеогра-мпчен- о
повјереае код угро-жеи-ог
парода, а слсђава крв
ужплама свах лароднпх ду-шман- а.
Усташке посаде у Перушл
hy, Полтапачп, Кулп, Личком
Опјеку, Чапку захватнла је
страва, Јер се Станаша залл
јетао са својчм груплцама
пеЕиђепо, смјело и храбро,
нзлажућн се безброј ifyTa
животиој опасаоста.
Борцп су га снлпо волела.
је сав припадао аима.
Прк иЈваану иеке операцл
нерадо се служпо географ- -
Југословенски филмови у
Ванкуверу
Uehe каладсклх Јужлих
CioBcua лриказлвало je овде
код лас у Валкуверу три ло--
ва jyrocioBeiiCica фллма лз
жнвота л борбс лашлх ларо-д- а
током овога рата. Са лри-казииаљ- см
фллиова олсрлсао
је Војлц Грбл1, Главли сек-рет- ар Савеза каладскнх Срба.
л члал Главлог нзнршмог од-бо- ра Beha.
Da време лрлказивала фил- -
мова у Tj)u лута сале су увек
биле луле народа. На 5 Јалу-ар- а
ирпказлвал је јсдал )
Срлском лросветлом дому.
Сав иаш срлски ларод из
места бло је лрнсутал. Само
једла мала шачица окорслих
лрлјателд злочллаца н оку-иатор- а,
одбралаип, лиЈе до- -
шао, лпачс свн осталн су Cm-л- и.
Овл одбралашл nche да
виде солствеллм очлма како
су окупатор л издајллцц у-Олј-
алл левлн лаш српскн као
л остали ларод, како су ро-бн- лл
и лалллл лашу зсмл-у- ,
л олда, како су лздајллцл no-мага- лл
окулатора, како jt
олег ларод и и.сгова славиа
Народла Ослободллачка вој-ск- а
водпли јулачку борбу
лротив окупатора н лздаЈли
ка да земљу ослободс. Олк
to nehe да влдс, фнлмове ко-ј- е
су савсзллцп на терелу
борбе у Југославлјл хваталл.
Ilehe да влдс јср сс ле жсле
суочитл са лстллом.
У фллмовама сс влдл стра
дашс л латас лашсг ларода,
ала л веллка јулаштва н.е-го- ва
у борбл. Народ јс све
iioTcuiicolie н муке савладавао
л савладао. Влдн сс како сс
у току борбс учл лелпсмсне
члтатл л ллсатн, како лзда
вају своје разле ловлнс, лрн-peby- jy
колцсрте л одиграва-Ј- у
лозорллшс комаде, леиају
л т.д.
У једлом фллму се влда
како јс саисзллчка аиијацир
дошла са ломоћл Народло- -
јос1ободллачкој војсци у хра- -
mi л ратлом матсрлјалу н да
лрспози ран.еллкс у боллл-ц- у
у Лталлју. Meby рап.елм-цлч- а
се влдс младл лудн и
дсвојкс, лаша славла омла-дпл- а
која јс током рата лока
залд чуда од јулаштва и сло-ct6iiocTii- ,-i
Ј1ада сесвсто
влдл човск који има срца ле
.може а да се у к.сму ле о
будл уједло туга, лоштопаас
л лагол за освстом лад зло-чллллм- а
окулаторима и лз- -
дајлпцлма иарода. Дсца лз- -
лои.гслих костиЈу, руку, ло
гу, рсба])а, стајшл и жспе
лежс мртпл, зсмлч! олллчкала
oiiycioniciia, iicipyiuciia — о-Јсулат- ор јс уллштио.
Алн јулачка 6oj)6a 1К)И п
ciainic Црисле арчијЧ. к%--кј п
папшх савсзпнка, лобсднли
су лепрлјателл. Југославлја
је ослобо1;сла и она се далас
нзграџуЈС оолјм п слоиодлл-Јо- м
землла лет што јс блла.
To су Л.СЗЛ1Ш пародн заслу
жллл, н тс како.
У јсдлом од тнх фллмопа
се влдл како јуиачка Иарод-ло-ослободллач- ка
војска и
витсшка Црвсла apuitja осло-бађај- у
јулачкл Београд, како
су се сусрсле тс две осло6ј-лител.цц- с
ла уллцама нашс
лрсстолллцс, у патрп л крви,
ском картом (сскцајом). Ол
је лмао своју властлту стра-тег- а
ју л булло се лротлв ша-блолиЈЛра- аа.
Нра оцјсп.л
вдау слтуацаје л слалажеау
у тешклм момслтама iinjc му
бало равлога. Догађало сс,
баш усллјед л.сговс смјелос-та- ,
да ба залао у веома тс-ж- ак
лоложај, кад хладлокрв
лост лалушта борце и обузл-м- а
лх лаллка. такиам мо- -
мептлма- - Сталшплло јупашт-л- о
долазл до пулог лзражаја.
1Бегове слажле мишнце гра-о- е
тсшкп митралсз, и оц лз
ciojcher става брлшс лростор,
којц је оцлјелло као лајпо-годалј- л
за лроблЈапч; обруча.
У томе правцу својлм спаж
лам гласом лаређујс јураш,
а р као normal! држа за- -
штлтлу ватру. Uii ce ле ло
влачл, док се ис увјера, да
су сва борца лзмаклл лз о-лас- ле
золе.
Њсгово "гвтдело Лубово"
— како су га лрозва-i- a устг-ш- е
— блло му је лзјмлллЈа
олерацлола зона. У ibevy je
ол позлавао свака' г{)м, сва
ка камеаар, свако стабло.
Нопут раке лапа у лрашумл,
разллјегао бп се аегов слаж-!- ш
глас ло падшпша Лубо-ва- ,
када ба таллјалско-уст- а
шке хорде покушале да про-крч- р
себл пут. Тај глас долро
бн до уха сваког борца л улло
леограплчело повјерел-е- , a то
је зпачнло, да лепраЈате.1. ле
смлјс продрајетн лреко Лу-бов- а.
Негова дивовска спага оп- -
лемслала му je душу до naj- -
trtilii иаатшиммјмшгјцјимијнг ri f—-- {Т iimmat —~ ——
како баш у тој лрестоллицп
запечаћују аеугасиву лубав
и лесаломиво братство рускрг
a лашлх ларода. Црвелоар-мејц- и
н борци HOB rp.ie се
u лубе. Геаерал Црвене Ар
маје Ждалов и гелера.1 HOli
Неко Дапчсвлн. која су оки-heu- ii
цисћеи од страпе иа1ч-д- а
такоће су у братском за-грлл- ју
it љубе се. Ти загрла-ји- ,
тн радосли иолубци, бН;
лп су лзраз л.убавн и брат-ств- а
ларода Југославнје н на- -
рода 1'уснјс, Совјетског Са-всз- а.
Ове филмовс трсба сваа
:клва особа нашд у Каиади
да лх внди, у исстима где he
сс олп лрлказиватл па тск he
олда омати лрлбллжло јас-л- у
сллку о борбама лашег
ларода н к.еговом духовлом
прелороду. Али л то је, нако
веона сшковлто, тек једаи
мали делић од оиога шта сс
тамо одигравало током осло'
бодплачке борбе, током оку- -j
латорског xapaiLa. Ја сматрам
да се у лсто време из овлх
филмова човск може miioio и
иаучити.
Мисшм да када се иде ла
лриказниап.с фллмова да јс
ламетло ако са собом ловедс
те и своје лрлјател који су
леке друге народлостн тако
да it oiiii видс како сс иаш
ларод борио против заједии-чко- г
лепрнјатсла и да лп је
заслужло да лма далас јсдлу
лову н савршслпју форму
државе.
Душан Наралчнн.
ТРАЖЕ СЕ
Молли да ми се jam Ми-ло- ш
МатпјевлН. Иоследилх
nap годлла лалазно се легде око Pehajne, Саскаћеван.
Нмам за нега 3 плсма нз ста
рог краЈа.
јосо Кулнћ,
Г. О. Њх 22,
Gfraldton, Ont.
Марија (Сошла) и Сава
(Мартнчлна) Jepicoiiih, мај-к- е
из старог краја, траже Јо-вац- у
п Mahy јерковпИ да им
се јаве.
Дале Jepxotnh
С W. Cox Camp 43,
Hudson, Ont.
Стево Калаппш, nsa писмо
нз старог краја, лз Мслелаца,
Балат. Нека се Jam ла Упра-в- у
Српског Гласллка:
200 Adelaide St. Yi
--Toronto, Ont,
ТРДЖИМ МОГА Х0ЛЕГУ
ПАВЛА ВРЧИЋА
On ce лалазно ралије лсгдс
око С. С. Мери, а сада ие-зa- м
гдс је. Ионгто имам
нпсмо из старог краја за
лч;га, молии cm: чнтаоце
Српског Гласаака, који видс
ову потрагу да му саоаште,
плп ако can лалђс иска ми
се јавн ла доа-- у адрссу:
Стојан КајгалнН,
V. О. Но 1111,
Tort Colborne, Ont.
вишсг стелена. Стаплша је
ухвашо млого жавлх усташа,
којн су толпко зла лочлаала,
алп пикада on пнЈс ласлошш
руку ла те злонлце. Ирвн,
а вјсроватло м једана случај
био je у Личком Иетрову се-л- у,
кад су пред аега довсли
"Србнла' — усташу, лског
Tcmiiiiha, која се био зако-па- о
у ђубрлште, а код кога
су nabeiic лохва-i- e за "услје
шно н савјесло" вршепч: ду
жностн, издале ло з-Јоглас-
лом
усташком луковнику Мраку.
Тада Јс сјевпулд ич:гова дес-лпц-а,
и тај азрод се стропо-тта- о
под ударцем негове
слажле песпице.
Сталпша је био јупак, који
лпјс лознавао страха. А
код lLera je бао толлсо нјкј-фиае- л
н развајен ocjchaj л.у-ба- вл
лрема оипма којн стра-дај- у,
да су му се оча знале
оросати сузама. Иа л аегова
смрт у јурлшу ла тзлијапско-четпичк- и
гарлазоа у Грача
цу је диван прамјер л-уба- вл
према своЈлм борцима.
На поилачеау ПЈ)елаз11о је
са својпм батагопом лреко
опаслс бујпце н всдећа очин-ск- у брагуо сваком поједи-ло- м
борцу устаповао је, да
л".коллпл11а нлсу услјелл
npehn због лслрплелостп. Ол
се сам враћа п под кншом
куршума по леколако пута
прелоск једпог по Једлог
борца па својлм ллећина,
гдје га захваћа душиааски
рафал н гаса у аему херој-ск- а
л племеллти жлвот.
Богодуб РапаиК.