Serbian Herald, February 12, 1946

              Br
Р' СТРАНА 2 СРПСКИ ГЛАСНИК Пегк 18 јануара 1946.
У
Српски Рласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
. 200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излази сваког уторка н петка.
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Допшсл без потписа cc не примају.
Ругописи се нс врапају.
ЗАШТО ЈЕ СПАШЕН УБИЦА КАНАД-СКИ- Х
ВОЈНИКА МАЈЕР?
Ослобођењо нацнсто Мајера од смртнс
казно изазвало јс највећс огорчсњо код
свако дсмократскс н слободољубиво особо
у Канади. Друкчијс нс можо ии бнти.
Мајср јо биоосуђсн на смрт због уморства
18 каиадскнх војннка. Мајер јо уцвилно
18 канадских мајкн, оцспа, н шиио ссста-р- а,
браћо и дсцо. Он јо одговоран за 18
младнх канадских ;кивота. 0и јо крнв за
њих мпого вишс, алм због ових јо био
осуђсн.
Командант канадскнх окупациоиих
снага у Номачкој, гсисрал Вакс, који га
јс ослободно смртнс казнс, кажс да нема
доказа да јо ЈИајер дирсктио уморио 18
Каиађаиа. Уашто, на тсмсљу чсга јс Ма-јс- р
онда уоишто нзвсдсн ирсд суд? На
тсмсљу чсга јо био осуђсн на смрт?
А1ожда он лично иијо својом руком га-fy- ao
у срцо тој 18-стор- нци Кана1ана. Алн
ои јо био командант оннх који су гађали.
Шта со онда сматра "дирсктно" а шта
индирсктно I 1сисрал Вокс који јс из-вол- но
помилонати злочинца очсвидно нс
сматра да јо днрсктно одговораи оиај ко
јо давао нарс1сио, itch само оиај ко јс
исвршавао. Алм зашто со онда судн Гс-ринг- у?
Он ннјо днрсктно својом руком
бацао бомбо и уништавао. Нсмачки гспс-рал- и
нису крвавнли спојс руко yuiijajylui
"днректно"!
Сиасиоци фашнзма нс тумачо сви јсд-иа- ко
ко јо крнв за злочнно. Јсдии кажу
да ннсу кршш онн што су злочинс лзвр-шава- ли
дирсктио. "Они су морали извр-шаиа- ти
нарсђсња"' Другн кажу да нису
icpiiDii они који су давали нарсђсња. "Оии
ннсу дирсвтно учсствоиалн у злочшшма"!
Канадски генсрал Вокс спада мсђу овс
П0СЛ0ДН.С Увск записн о томо ко јо изие-дс- и
прод суд. Ако jo cyfycifco оиима који
су дирсктно убнјали, вршилн наложе,
пљачкали, — оида су кршш нарсдбодав-ц- н.
Ако јо cylciio нарсдбодавцима, онда
су кршш oini који су пзвршавалн нилхово
нарсдбо. Ha icpajy upajcna иснада да би
трсбало судити онима којо су оии зајодно
иослали у смрт. Можда бн и господин
гснсрал Вокс п они са којима со саистоиао
о номиловању Мајора лакшо проиашлн
крнвим ii добилп ппшс доказа о крнвпцн
осамнассторицо који су itch струнули,
нсго за Мајсра! Молсда бн ,со лакшо могло
окрппнтн н мајко којо су илакалс за сио-ји- м
пшовима!
Влада у Отавн одбија одговорност са
ссбо за номнловање нацисто Мајера. Оиа
со нравда тимс да инЈо иа iloj да со мсша
у иојио cyleiLC. Она jo задопо.гна како
год itojiui суд донссо одлуку. — Њу можс
та ствар и да нс узбуђујо много. Оиа
можо на фашизам уопшто да гледа кроз
друкчнјо наочаро нсго што глсда иарод.
Уосталом, кад ис би тако било, зашто би
сс онло пустнло канадског фашисту Ар-кан- да
на слободу? Питањо ослобо1;еи.а
Мајсра од смртн иијс нитано само Мајера.
Онај ко ослобађа њсга од смрти тај пози-в- а
на ослобођсњс од смртно казно фаши-за- м
уопштс. А ако влада нсма ништа са
no јннм судом, има са судијама!
"Мспл Лиф", оргаи каиадскс армије,
прско мора, пишс да јс Мајср био појннк
и да му јо сусно као појиику. Лнст со
задовољава са снасаваљсм од смрти уби-ц- о
канадскнх појника. To нс нишу канад-ск- и
војници. To пишу они KOjix су билн
у сапотовању са Вокс-о- м који јо Мајсра
ослободио. Друговн оиих којн суМајсро-по- м
заслугом под зсм.гом, осећају друк-чнј- с.
11 Гордон Враун, сскрстар ограика Ка-надс- ко
Лсгијс уРсђајни, бившн мајор,
кажо да Вокс и онн с којнма сс сапстонао
кад јо ослобађао Мајсра знају бољо исго
што зиа народ Канадс. Нма још таквих
којн су задоволнн са спассњем нацнстн-чко- г
убицс н што ho ои битн допремлон у
Канаду да отслужујс робнју. Али огром-п- а
всћина канадскс јавпости огорчена јс
протнв овог срамиог поступка. Канадски
народ трсбао би да још гласннјс кажс
ко боље зна да ли је МаЈер заслужио смрт
или иије. Он би iu морао да да знатп пладп
у Отапи.
Народ зна да судн. Народнп суд јо
најправодннји суд и он би требао да узмо
нв одговорност сво који со ругају жртвама
које гу дате у борбн против фашнзма.
Огроиан успех кампање Српског Гласника
Испуњене и премашене обавезе и за нове претплате и за фонд у року два месеца кампање
Првц нух у нсториЈн наше
српске демократске новине —
Српског Гласника — нспуни-л- и
смо обавегс у одрсепп
време. 1Сампа.а jc заказана
за два месеца, т.ј., за мессц
новемоар децсмоар, и за
то време прсшло се обавсзе
у ловим нретплатама за 38%,
а иовчаке за 20'е. Обавеза јс
била за иове нретплате 411,
а добивеио је 569; обавезе у
фонд иовине су билс 3.650
долара, а добнвено је 4.382.47.
To Ииачн да смо у одрсђено
вреис испунили своје обавезе
према Српском Гласннку у
иовии нретплатама 138%, a
у фонду 120%. To јс, како
смо peictn, Јсдна од најиећнх
наших победа на изградаи
наше српске демократске но-вии- е.
КОМЕ СЕ ОВАЈ УСПЕХ
МОЖЕ НАЈВИШЕ
ПРИПИСАТИ?
155 наших мајболнх акти-вист- а
су актнвио u оргаиизо-ваи- о
радили у овој Kaaiiaini.
Лниа н оргаинзацијаиа Са-ве- за
лаиадскнх Срба најви- -
ше се Л10же захвалигп за овај
всшкн усисх ii победу у нз- -
градњи Јаке дскократскс и
аапреднс штамнс у ЈГаиади.
Разумл.нво је да инкада iichc
сви једиако доприиетп у ра-д- у. Неко учннн вишс, а неко
маи.с, па je тако н у овој кам-iian.- ii
било. Лли, углавчом
свису радили добро и главиа
ни јс брнга била да KaunaiLa
успе j одрсђено врсмс. Оиа
je тако н уснела.
Цил, је бно да се у овој
hauuaiLit добнје 500 иових
прстплатд и 3000 долара у
онд. О овоме је-б- но н спо-разу-м
нзмеђу Извршиог одбо-р- а
С. К. Срба н Управе Срц-ско- г
Гласннка. Ми смо ишли
са тим цнлем јср само на тај
начин смо пиделн да сс но-ви- ну
моасе осигурати ,ja нз- -
.ijjii исз тсшкопа два нута
недељпо. Ценсћн ситуацију
међу каиадскну Србнма, по-шл- и
смо у кампању н апело-вал- н
смо на све иашс органн-зацнЈс.- и,
пријател-- с Српског
i.iaciuiKa да ову норму цри- -
раде за iicii)ite- -
Taj чарапс
сиих нашлх оргалпзација л
прлмл.ен је код 155 лашлх
актлвнста којн су актпвпо
дилл да сс опа пслунл.
РАД ДРУГОВА У ВННД- -
CUPy ДА СЛУЖН
ЗА ПРИМЕР
Свс оргалнзацлје С. Ср-б- а
су лрлмлле кампаиу н ра-дл- ле
у н.ој врло добро. Алч
како је лрлмллл друговн
л оргапизацнја у Нллдсору,
тако ллјс ил једла оргаллза
ција. Omi ову кампаи.)-лрлхватил- л
са вслнким разу-лспаие- м
н,еног злачаја. ОлК
су схлатллн шта злачл услех
va.Jiian.c 11 шта значно il.ch
леуслех у данашн.ој слтуацл-Ј- ц,
која je у прллог нашсг
срлског демократског локрета
л сриске демократскс ловллс
Онл су билл свеслц he
услех кампаше Српског Гла-снн- ка
омогућити л всликн
услех кампан.е ловог члалства
у Савсз каладсклх Срба. To
се влдл да су олн раднли у
једно те лсто време л за Срп
скл Гласнлк л лсвом члан-ств- у. За to je алхоп
веллк н у раду за новнну и
у раду за органнзацију.
Норсд тога што се так-илчл- лл
са Торолтом н Суд-бур- л,
оип органлзовалл
своје члалство у две брлга-д- е,
ла су се и мсђусобло так-нлчлл- л. To пајвнше л
иомогло добнју 197 нозлх
лретплата за Гласлнк л око
пових члапова у Савез.
Рад другова у Вилдеору тре-ба- ће
и uopahe nau послужп-т- л
као прлмер у иашем раду
сада и у лалпш будућнм кам-naibau- a.
Да ллсу оли тако
блли организокали у раду,
тсшко бл нам кампан.а
овако успсла. II друге орга-иазацн- Јс
су радлле прллич-- n
о н добрс, а.тл да још
лар лашлх колоннја као што
лапрлмер, Торолто, Ban-кув- ер
и друге мало Bche ко-лол- лје
органлзовалп свој рад
ла олој ословп Вллдсор,
резултатл би моглл блтп још
ii млого бол.л. У глаплои до-прлл- ос
свлх лашлх оргаии-зацлј- а
л у овој
кампап.11 Је велик. али допрп-по- с
другова лз Впндсора је
naJBfhn, јер од око Једле
трећлле доблвеллх ловлх
претплата олц допрлиелл.
To je 0110 у чему се састојп
вана утакмица увек донесе
добрих резултата.
ИМАЛИ СМО II НЕДО- -
СТАТАКА У ОВОЈ
КАМПАЊИ
Норсд тога што су наше
веће организаније и колоннје
учнннле доста обро у кам-naib- ii,
наше маие оргаинза-циј- е
нису довол.110 схватиле
значај кампаље, према
тоуе нису активио раднле
овои приликон. Да је код
iliix саио мало шшцијатнве
и активности било, ип би до-бн- лн још, ако ие више, 100
иовнх прстплата. Ј1ОД itux je,
како нам нзгледа, превлада-вал- о
uiuu.icibe, "иа ако мо-а.е- мо
иешто да учниимо до-бр- о,
а ако ие, учннић' о--већ-
е
организацнЈс као шго је
Виндсор, Нанкувер, Торонто
н друге. Разуме се да је то
МИШЛ.С1М: погрешно. Мали
Чадам, Кисисннг н Малар
тик доказали да јс такво
Ш!Ш.геае ногрешно. Чадам
се такође скоро колрбао xohe
ли моћи nahii 5 новнх нпет- -
нлата, јср Јс код iliix оргапи- -
зацнЈа мала а све што иашег
иарода живи тамо, нрстила-hcm- i
су. Лли, лх на
вом мссту. Нремашнли cbojv
квоту п у претплатама н у
фонду. 11ова органнзацнја у
Киснсннгу која је тск основа-н- а
у одој кампаин, испуннла
Јс своје o6ehaitc 100%. Обе-ћал- п
HOBiix прстплата н
10 добнлн. Друг Рада
Ллекснћ-Ку.га- к нз Маларти-к- а
нам пишс u уисто време
критикује нас, зашто ннсмо
itux ставнли у таблнцу као
организацнЈу, а они су ради-л- и
активпо у ка°мпаки п за
нове претплате п у фонд. О-н- и
каправили 4 новепрст- -
ШЕФ УНРРА-- е У ЈУГОСЛАВИЈИ
(Наставак са стране I)
Ово је учлљело иакон је зи-м- а
наступлла и када је лјјско
улчи слсга покрило зем-л- у.
11н једио дсте 1лје лма-л- о
довол.110 o6yhe. Hehuita од
ме л да ilciio ,,lx "a."' само плстслс
не. алел јс нримљеи од л дрвенс цинеле. Ala
ра
Т1'ЕБА
К.
су
су
бл
да
ла
успсх
су
лм јс
да
80
да
су
су
актпвлста
су
ове па
су
сто нр--
10
су
су
12
су
су
као
.10 jc оилх Kojii су лмалл цн-iic- ie
али то су бллс "цлпеле
породнце". Док јс дете у uiko-л- и
другл члаиови породнцс
остају у k-yh-ii.
До дапас na
me поши.гке обуће и тскстлла
довол.ие су да задово1е ло-трс- бе
само малог лроцелта
сталовллштва.
"Проблем трансиартацнје у
земл.11 јол1 увек је лајо-збнлплј- их
р а з м е р a. Сви
х е л е з л л ч к и тулелл ko
jii cuajajy Јадрапску
обалу л улутрашаост блли
су зарушепп. Ни јсдал мост
upeto Дулава л Савс ллјс
остао цео у овом рату. Ири-вреис- ли
лолравцл су учлае-- н
и и сада се лотрспштллс
лревозс ла свлм железилчклм
пругама у зем.гл. Лли због
])азмс]а штсте превозн су
страшпо мхш и ле могу блтн
дово.1.1111 за удовол.ел.е лотрс- -
оама зсмл.е док ЈШ'ГЛ лс
V слаб...дv„е#в.„#ат..и.-- . ....
Сва jyrociOBeiiCMi портови бллл су yiiiiuiTcini лли оште-hanaibC- M
од стралс југосло-аелскл- х
латрлота, од
OTCTynajyher лелЈјцјатсм лли
савсзплчклх бомбардсра. Чу-д- о
како су овн лортовл отво-рел- л,
како су лађе лстовара-вал- е
л како су потрслпплпе
храке# npeiiouienc у улутраш-iboc- T
Једно од постлглу-h- a,
улркос пајтежлм потеш-коћаа- а. Иотрепштлле су лре- -
лошслс ла све noiyhc лачл-л- е,
калнм обалнни чамцлма,
стазама, троковлма, цестаиа и
када јс блло потребло ла .гд- -
скии леђлма ллл коибилацл-јо- м
свсга Toia, да бл сс
храну где је била лот-ребн- а.
У првлм даллма
пролећа народ јс леша-чл- о
ла стотлле кплометара да
добије своју порцлју жлта.
"Друмски саобраћај у Јј-госЈса- впјл
претстав.1а леобич-л- е
проблеме. Тамо пема де-ментлра- илх птева а ослм то-г-а
огромпа вепипа мостова је
уллштсло. ПревОЈ иотрепш-тпл- а
цестаиа облчно је спор
продес л у току злмсклх ме-се- цл
овл друмовп готово he
блтл леупотребљлвл. Капри-ме- р,
управо пре лего смо мн
nanycTiuit земл.у једиодлев-л- о
падан,е спега поречетлло
је члтавл саобраћајин слстем
у земи. Шта влше нама још
оргаллзовала утакмнца л то увек маака резервплх
доказ да добро оргапизо- - ва, гумеипх точкова, прлбор
ИМ1ВВЈЈЈЈЈЈЈВЈЈЈЈЈЈЈЈЈ1ВЈЈЈЈДИВЈЈЈЈВИВВЈВЈЈЈВЈВЈМ '.
платс н иешто око 20
у фонд, а тек у самом почет-к- у
Kannaibe су
оргапизацију. Ето тск неко-днс- о
прнмсра онниа који ми-сл- е
да се не може ништа учн-нит- и,
јер нх је "маЛо и да he
учинитн ове веће органнзацн- -
Је".
УСПЕХ КАМПАЊЕ CPIL
СКОГ ГЛАСНИКА ТРЕБА
ДА БУДЕ ПОТСТРЕК У
КАМПАЊИ ЗА НОВО
ЧЛАНСТВО У С. К.
СРБА
Овај успех верујемо да he
одушевшн пријателе Српског
хласника. Vui не би се сне-д- о
ово узети као да смо гото-в- и
са свну радои ка овоу по-,г- у. Нетреба узети да је Срп-ск- и Гласиик достнгао 2000
прстплата н да немамо шта
ицше очекивати н да се ви-ш- е
не може добити. Ово
одушсвеие н овај успех ка-надск- их Срба, треба да бу
де још јачи потстрек ча дал,-и- и
н Још бо.ги рад за окуп-.гап.- е
свих поштепнх н доб-рл- х
Срба л (Трпкннл у своју
српску демократску оргапл
калалскнх
Срба. Како смо успели wohii ћемо
у року месеца да пређе- -
мо своју одређеиу норму у
повлм ппетплатама и у фонд
за иовлну, тако треба да
пређемо своју одређену лор-i- y
од 400 ловнх члаиова у
Савез до конца фебруара
о. г.
Joui je за то доста вреиеиа
да се та иориа пре
маши, али мало је, вр.то ма-л- о,
врсмена, да сс пође иа
рад. За тоса тпм радом се
треба nohn одмах ако се wn
ми получити велики успех
За лолравкс да бл какиопа
(трокови) коглл лепрестало
оперлсати. To злачи да је свс
већи број камлола постао ле-уокретаи- због
nouaibkaiLa од-roBapajy-hnx
поправака. Осии
tora, name пошллке белзлиа,
ул.а и иазлва нису лшле у
корак са iiauuiu поши.гкама
трокова н тако често троковл
ле vory превозити по-трепшт- лис због иедостајапл
леколлко ллтара белзлла.
"У многиу крајсвима Југо-(мави- је
ларод лема гдс да до-бл- јс
горива ллкакве врсте. To су крајевн Србпје л Хр-ватс- ке је углен био глав-л- о
горлво у кући. Уг.111око-л- и
су мшшранц л потоп.гслл
алл ладчовечански лапори у
томе ставилл су всшкн број
лстлх лолово у олералнју л
производ1иа Је сада достигла
2U0.000 тона лесечно. Aleby-ти- м,
ле може се очеклватл
повећан.е (пролзводие) док
УНРРЛ ие буде могла пос-лат- л
да.1ле лотрепштлпе дај-лужллј- ег једпоставпог алата.
"Сав уг.ген tojii се сада
вадл употрсб.1ава се у трал- -
спортлој ллдустрпјн. Држав- -
ле н оолннце ле доби
буде могла трач- - ЕаД' гоР"ва- - НаР°Д проводн
пнил. mmnn „.-.- - своЈе актлвлостл у хладпоћи.
стране
јсстс
лре-ле- ло
пјк-шл- ог
дело-ј- е
долара
зсиовали своју
лужле
зграде
ио.шпривреда зем.1с лре- -
трпела je страшис гублтке.
Исмла је изгублла преко но--
ла својкх говеда, оваца, пера-д- и
л теглећс марвс. У Поснн,
XcptieroHiiini, Далмацији, Цр- -
iii)j iupu деловлма .наксдо-нлј- е
ови гл-блц-
л досегли су
У6 посто. 1Сао рзултат ових
губитака теглеће слаге и .ty-re
cywic, агетве 1945
годнле био је далеко пспод
раллЈег прорачула. Мрс н ме-с- о
јако су лспод цотреблог
сиабдеваиа. Ллп лзгледи за
1946 годипу су бо.ш. Тракти-р- л
УНРРЛ-е- , теглепа марва
другл лоллпрпвреднп ала-т- и
похогли су само у неко--
ллко ciyiajeea. 1де се другпх
сретстава нје могло добнти,
парсд је сам- - вусао luyroee
no шестеро до осмеро ла је-д- ал
плуг. Као резултат тога,
јесепл сетва равна је пред-ратл- ој
сетвп.
"Југос-товелск- а лпспја УН-РРЛ- -е
састојн се од 150 чла- -
лова, претставллјућл lb од
47 земхха које сачлиавају
УНРРА-у- . Опл су сиештели
по целој зекли, и --ово особ-л- е
провело је лврло шпрока
лстражииапл слтуације у зе-м.г- п.
А1н смо испитали астл-Biiue- tn
ал1де upcSu 90 пз
сто срезова паснвипх краје-в- а.
Наше особ.ге које је па
том пол.у пзгештава да влада
полузпма све or"he кораг- -
иапори елике способиос-- 1 пллала
н на доблвану новнх члаио-в- а
у лашс оргаллзацлје. lie
рујем да ћемо мл л па том
полу лматл такођс огромле
успехе. Ллл га лаша вера
лесме бити само вера, већ
лаша актлвност да та лаша
вера постане стварлост.
11 у овој Kaunaii.ii за иово
члалство у Савсз лажл лсто
иравлло: лсиушпл своју ло--
стзЂлелу лорму у одс1;ело
време. Брзлцд у раду л ра-зумев- аае саног зиачаја тога
рада треба мора лас руко-воднт- и
у nocniriiyhe тога
цл.и. Када лиамо двс добре
успеле Јсампаи.е за брпскл
Гласллк за лово чланство
hСаeвoез, лоашндеа зсамдоаћсенглурoл6иaLCд3cа
према лашси лселеништву у
Канадп л преиа нашнма у
старој отаџбшш лспуплгати
много бол.е ц успешнлје. На- -
uia novoh лашој 6pahit сес-трам- а
у Југос1авни he блтл
всћа сфсктнвиија, а лаша
борба против фашнстичкнх
остатака н непријатсде ла-ш- ег
ла!ода Народпс Је
нублнке југославијс бнис
јака ii смртоносна. Са јаком
зали v — Савез оргаиизацнјом н са јаком
год новлиом, стварпо
два
лсто
лспули и
где
-- - .". I
.
'
'
п
прнход
it
j
п
л
н
л v
л
и
н
постипн свој главпл цнл,
окупнти у наш Савез л око
наше новлнс свс што јс иа-пред- но
и iiouiTcito мсђу Ср-бн- ма
у 1к'анадн, изградптл
ciory 11 једнпство мсђу исе-леннци- ма
нз Jyrociauiijc н
блтл јакн чшшлац у општој
борбл протмв фашлзма л
рсакцлЈС, као н за очувап.с
млра, бсзбедпости, дсмокра-Yiij- e
п бо.гег 'жлвота за свс,
Зио, nohnuo одлучнлм ко-раци- ма
напред за усиех кам-ii?.i- te
Савеза каладских Срба.
Боголуб Стевапов.
тп дсллмичло су обловилл
лного лужллх С1ужба. 11лада
такођс водн брлгу да cc cue
потрепштнне расподелс ла-ро- ду који je у пу;кдибсз и-ка- кве длскрниллац(1је.'т 'На'-ш- е
особле држало сс одређс-ни- х
начииа у расподсл.иваиу
иотпепштниа л задово.гло јс
да Је ова расподсла лропсде-л- а
ла хуманлтараи п дсмок-ратск- п
начпн.
"Задатаи Југословспскс Alli-en
је бло је мсклучпво у томе
да лоиогле владл у п.сзипом
плалпралу о лотрсбшш ст-варл- иа
п саветоиаи.у о ствар-нл- м
расподелама УИРРА ро-б- е
у зсмхн. То.шко јс лот-ребл- о
за облову земд.с да ло-ва- ц
који јс одобрел тој зем-љ- п
од страле УНРРА-- с лс
може лего тек да лочле удо- -
сол-ават- н лотребача којс 110-сто- је. Најгежл лосао владс
п Aliicnje 6110 je усталовл.сн.е
н а ј пужнлјлх потрслштлиа.
To je бло тешки задатак јер
је оц кадкада злачло лскл.у-чењ- е
лзвесле робе коЈа јс
крајн.с потребла, тако да бн
се ушучлло оло што je још
пужшпс у програму слабдс-вап- л. To je зпачнло да је об-по- ва
земл.е морала iihn лак-шн- м
теииои.
"До 1 јануара 1946. УПР-Р- А
Је послала ирско 800.000
тона noMohn од чега је блла
uaJBchn део х])апа. Од тога
прско три четвртнлс дошло
је лз Сјсдии-еии- х Држапа.
Југословеиска влада је впшс
иута лзразила своју захва.1
пост за nouoh коју је У1 IP-P-A
до сада дала Југославлји.
Ова захваллост лзражсла је
од странс хнл-ад- а особа ло
градовлма л ссллма у целој
зем.ш. Од самог лочетка А1л-сл- ја
је прчмл.та са свакии
лоштовааск и саради-о- м од
страле свих Југомовена. Ако
се потрепштлне које су у про-rpav- y
пошалу прсма садаш-ае- м
лашеи ллалу, мл гледа-м- о
иапрсд са y6ehcn.eu ка
успешиом довршеау задатка
за коЈл је Југословелска А1л- -
слја УШТЛ-- е
па".
услостав.ге- -
ОБНОВА БОСНЕ
Иретседллк владе Боспе н
Херцеговние Рододуб Чола- -
еовпн пекао je у својој нсдав-л- ој
пз]ави да je 80 посто же- -
лезпичких мостовц н 70 ло--
сто друмскпх мостова у Бос-н- н
поправ.гело л железллчкл
саобрапаЈ обловл.ел ла свлм
вруга-- а у Бсспз п Хер''то-впл- л,
лзузев пруге А1остар--Дубровнл- к.
У дрвелој ллду-cipnj- a
ксја је готово потпу- -
по уплштсна у току рата, по_
да обловл зем.гу. Огромпн лово је почело да радл 37
Политички преглед
Италијани за југословенску Републику
Федератлвла Народла Републнка Југо-славл- ја даје лталијаискнм сталовллцлма у Јуллјској Kpajuim Bchy заштлту лего што
даЈе Италлја, плше у ледавлом издаау лн- -
-- а а иицс ст линило дп нелезлја
Гуссл Гадп.
Члалак пстлчс како фашнстичкн лро-пагандн-стл
лду затлм да створ утлсак да
Италлјалл у Јуллјској Крајлил сачлллва-i- y одређслу лосебиу лацлолаллу заједипцу
it да су бллл господарц тог подручјз сто-лећн- ма. Истл пропагалднстл, цлше Гади,
приказују Словеле као ловодош.гакс —
стварле стралце — који лду затам да пот-копа- ју
ллтсресс Итхтлјама. Он пастав.га.
Ншпта нпјс да.ге од лстплс лего што
јс то. Чли.слпца је да у Јулијској Крајпнн
илје пц јсдла лацнопална заједллца одре-hen- a,
пошто су Словелл н Пталпјаил живс-л- и
тамо зајсдло столећлиа. Исторлја пока-зуј- с
да су CioBemi жлвели у Јуллјској Кра-јлл- л
лајма1ц; 12 столећа н да су бллп глав-- и
it сталовллци ла том лодручју лајмаас
5 столсћа.
"Столе1шма су Нталлјали у Трсту ло- -
кушавалл да лотчлле н асимллнрају Cto-вс- лс
којл су растркаип ла том нодручју,
алл су се Словслн одуллралл. Иоследчлх
годлна, лод двоструком лрстплм л лолптл-чко- г
л пацноналпог фашизма. Словснл су
сс ујсдлнллл п створллн јсдинствси бор-бс- лл
фролт којсм су се пртсгучплп млоги
Италијани — ларочнто пталлјалскл рад-нл- цл
којн су у Словеилма лашлл своЈе дру-го- вс
и савезипкс у борбл протпв фашизиа.
"Ciobciiii бсз сумас претставлллн су
језгро лартлзалскнх слага у Јуллјској Кра-јлл- л
л ради тога су такођс прсдводнли по-ллтлч- кл
у ос.1ободилачком локрсту ла том
иодручју. Ако овомс додамо чиасннцу да
су Ciobciiii далн ослободллачкој борби
соцлјаллл карактер, опда јс лако разуиети
зашто златаа број Нталијала глсда na Cio-всп- с
са свс вс1шм симлатлјама л зашто су
убсђснл да сс лзграђује соцлјалла струк-тур- а
од страпс Словела, која he штлтлтп
И.НХОПС лптсресе бол: лсго Пталлја у ко-Јо- ј,
у социјалиом cvnciy, cc ле можс влдстп
лобо.ипаае".
СОВјЕТСКИ .САВЕЗ ПОДУПИРЕ ЗАХ- -
ТЕВ СВЕТСКЕ РАДНИЧКЕ ФЕДЕ--
РАЦИЈЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ
УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
Делсгатл Совјетског Савсза ла заседаау
гепсралпс скупштллс Уједлп.е11лх лацлја у
Лондолу.подулЈи су захтев да Свстска фе
дсрацлЈа радпнчких сллдлката постапс
дсвстласстл члан у скономском л социјал
пом савсту Органлзације Уједл11.сл11х па-ци- ја,
са лравом гласа гл осталлм члаловима.
Овај захтсн Свстскс федсрацпјс рада јс
од странс украЈииског делегата. Ово јс ло-диг- ло
главно пптанс у иачслу — да лн бн та
оргаплзацпја трсбала блти лрлиллла у
органе Органлзације Ујсдип.епнх нација
ла лстој базл као л државс.
Фсдсрацлја такође захтсва ираво ia
својс лретставлнкс ла скупштшш УЈеди-1I.CIUI- X
нација у саветодавлом својству.
Обадва захтсва су пашпла на јаку опози-цлј- у.
Аргумелтпшући у лрллог лстлције
Светске раднлчкс фсдсрације, совјстскн
дслсгатл су лзјавилл да су цн.гсви 65 млли-ол- а
радлпка којс она лрстстав.га лстл као
што су л 1П1.Т.СВП саме Оргаллзалпје Ујс- -
ДШ1.С1111Х нациЈа — cpehau жлвот, болл ус-ло- ви
л трајги мир. Дмлтрл Манунлссн,
j'KpajiiiicKii дслсгат рекао је да оргапнза-цнј- а
као што јс Свстска фсдерацлја рад-Л11ЧК- НХ
слидмката не може се лглорлсатп и
да она лма лраво да буде заступала у Орга-лизаци- ји
УЈедшкнлх нација. Овом прсд-лог- у
лротлвно се дслсгат IIobc Зсландлје,
IIctci) Фразср, а лретставлик Фраицуске,
Јозсф Нол Боикур лредложло је да сс усио-ј- и
лстлцлја фсдсрацлје. Брлтапскл делсгат
Фллил Носл-Бскг- р рскао Је да је корсспо-дснци- ја
фсдерацлјс лепотпула и лредложло
јс да сс ллтал.е одгодл.
Пмсповал је генсралпл комптст од 6
л.удл па крају расправс, који Је задужел да
се састане са претставллцлма Федерацлјг
у сврху дискутовааа тог плтааа. Андрсј
Громико, совјетски аибасадору Пашилг-тои- у,
лзјавло је да he Фсдерацнја, бсз обзи-р- а
ла одлуку комлтета, доблти лрллику да
лзиссе свој став прсд скупштллу.
ЈУГОСЛАВИЈА II МАђАРСКА
Ирсма једиом члапку у буднмпештал- -
ској ловипп "Сабад Неп", југословелске
оптужбе да шовипизам расте у АГађарској
су тачпе.
"Неиа лллаа штс иоже спрсчлтл прија-тел.ст- во
пзмеђу двеју суседллх з-гмал-
д, Ју-rociaB- iije
11 А1ађарске, ослм мађарског шо-влллзк- а",
каже се у члалку кога Је папнсао
Јозеф Ревај, главлл уредллк. "Ради тога
мл се морамо борлтн протлв тога шови-лпзм- а.
"Развитак Југославлјс н остваран.с н.с-н- пх
оправдаппх захтева ny у лнтерссу А1а-ђарс- ке.
У плтересу је А1ађаске да лзлаз ла
Јадрал буде у југостовелсклм -- рукаха, јср
је' Југославлја всзала уз лас заЈчдличком
судбином aendba Думс11.сСГ Czzzvlz..
"За жаллти је да претставллцл спо.геле
поллтлке АГађарске ллсу брже схватпли
лстоветиост Југословелсклх и мађарсклх
лптерсса no nnraity Трста".
I
НвЧИвШввштш d4tMiniMiiiir4 1'n- t- -°-- ~-. it , ,.
6