Serbian Herald, March 23, 1948

              !
Pi- -
ЗА-СЛОГ- У ИгЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСНОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА! Toronto 1, Out
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цва годншмоЈ вретплатж s Каналу 4 долара, ка вола ited аш Second Осви Matter under Ум
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
год. 2.50. За ввостраиство, год. 5.00. пох. год. 3.00 Mo. D. N. 761. March 12. 1342
Гад. 8. Број 486. Цена једном прхмерку 5 иен TORONTO. ONTARIO FRI. FEBRUARY 20, 1948. Price per copy 5c. Vol. 8. No. 486.
Потрошачко удружење доманица упорно
ради против високих цена
Ми не верујемо у обећања министра финансија Абота и нвћемо да нас храни илизијама, рекла је управитељнца
Потрошачког удружења домаћица
Г - ha. Хелен Впр, упра-вмте- л
Иотрошачког удру
жења домаћица у Торонту
(Хаусоајфс копсумер есосје-ш- ),
дала јс изјаву штампи у
вези говора штлстра фипап-смј- а
Абота, кога јс одржао у
Бралдфорду, Оитарио, и ка-ва- о
да he се Moryhc цене жл-вотл- ив
иотрепштинама почс-г- и
слижавати, јер да he мора-- m
нћи упоредо са цснаиа у
Сједи".елим Државава (као
да се и прско граннцс цеие с
ижавају). To нијс лстлла и
оиасна јс глупост којои сс иа-сто- ји
од странс владе завара
ги ларод Кападс да жлвл у
алузиЈама п чекаау без про-тсс- та
и да ис никаквс ахције
подузима, Јср he се "цсне и
тахо саус по ссби снизити".
Дод се, мсћутли. види да па
свахом кораку п сваклв далом
цснс на свсму пред иашиу
очнма схачу нсобуздано, a
Влада у Отавн не узима оз-бил.- не
мсре да то скакаас зау--
СВЕЧАНИ ИСПРАћАЈ ПОСМРТНИХ ОСТАТАКА
АМЕРИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Још на 21 јануара одиесснн
су uocMpTint остаци з Југо-слапи- је
у Сједшиспе Државе
700 ауернчкнх авнјатичара,
који су попшулн над Југо-слапијо- м
за времс заједпичкс
борбс нротив хнтлеровских
освајача. Том прнлнкои при-- (
рс1;сн јс ајсвечанији нспра
haj од страис Југословенске
ладе и Југословеиске арми
Пасвсчаиом naipahajy при-суствов- ан
су миога исгакну-i- a
државна н војнз лнца ао
миннстар снотнх послова
Станоје СпмиИ, прстставник
Југословенскс apuHje гснс i
рал-лајтна- нт Саво Дрлени11,1
офнцмри ва-1Дхопло-
нс снаге,
а челу с генсрал-uajopo- u t
Цладпмпром Матетпћем, ко-- .
мандант места Београда гепс-- .
рал-мај- ор Милоје Miuojeaultrl
потпрстссдннк 1Наде 111 Ср i
бије Жнвота 1ернаиовпћ,1
прстседннк Нзвршног одбора
Нлполне омладннс мсста be- -
ограда Нннко ПетровпН,
прстставницн Савсза бораца
шародно-ослободнлачк- ог ра
та Добривоје Радосавлевпи,
Всља Ctojiuih н други.
Hcnpahajy су нрнсуствова
Ји амсрички амбасадор у 1е'
ограду Кавеидиш Кеион са
особлем и претставници дру
гих днпломатских послаиства
1 амиасада у сицчл;.
Иосмртнс отатке, ковчег,
донсли су официри југосло
tciickc авнјацијс и онда ј_е
паступила почасиа чста п вој-и- а
музнка, гдс јс свпрала
прсд вагонниа у којимаС)
бмлн порсдаии ковчезн 700
посмргннх остатака аиерич-кн- х
авијатичара са миого-бројни- м
венцииа цвећа иа ис-ти- и.
На ковчеге .су падожилп
веице у име Југословенске ар-мпј-
е
генсрал-мајо- р Милоје
Инлојевић, у име комапде
воздухопловства ФНРЈ гс-исрал-ма- јор
Лладикпр Мате-ти- ћ,
мииистар спољнпх по-сло- ва
Станојс Спмић п прст-стапн- нк
Савеза бораца наро-дно-ослободнлач-
ког
рата. У
имс Сједилених Лмеричких
Држава вснац је положпо
аисрнчпн амоасадор лавеи-ди- ш
Кепоп.
Када је војна музпка отсви-рал- а
алеричку п југословек-ск- у
химиу генерал-лајтпан- т
Саво Дрлевић у цме Јгосло-лспск- е
армнје одржао је го-о- р
у коме је нзиеђу осталог
рскао
"С поштоваием о опрашта- -
стави и удари опорсзоваи-- е на
профитерашс, којн згрћу бо-гатст- во
на кожи иарода Кана
ДС
Даље Хслсн Вир каже, да
ако Влада дозволи да сс и да- -
љс иовисују ценс на пре-воз- у
робе, па олда повл-шеи-- с
ренде у трговплама, то
he cue опст пасти на лсђа по-троша- ча,
а нс плкако дотпч-ли- х
Kowiiainija, јер he one no--
висити цене join DIIII1C сввм
артиклика.
Tpchu главни фактор у ска-каи- .у
цсла јесте забраиа уво-з- а
soha н iiOBpha нз Амерлке.
Домаћнцс Еерују да бн Шада
требала диглутн забрану на
увоз поврћа н вопа, a у исто
врсмс Влада би трсбала пове-ст- н
рачуна о препродавачима
на велико (вслстрговцн) који
су криви за шпскулацију
вслико профитсрство и каз Hii-T- ii
их.
Дал-е- , каже Хелсл, што сс
мо са посмртним осгацпма
спнова радног аиерпчког на
рода, којн су далн своје жп-во- те
у нашој доиовпнп у
борби прошв заједиичког пе-npujaie- .va
— иемачког фа-шнз- ма.
Свете су п вредип пошто- -
лШБЗИ
свсчаном
југословеискп
влпцп
ваае жртве хоје су пх дали
иободолубпвп народп про-шдо- м
ослободплачкои рату
протпв фашпстпчкпх
заклстпх лепрпјатсга
деиократпје, слободе п на
претка човечапства.
Тешко је овд% зампслптп
какжа бп трагедпја задеспла
сав лудскп род да је немачкп
фашпзаи падвладао спле де-мократ- пје
п
Радп заједлпчк опасностп
бпо ie остварен прошлом
ослободплачком рату борбе-ti- n
савез свпх слободолубп-вп- х
народа протпв фашпстл-чко- г
завојевача п пороблпва-ча- .
Таквп скованп п је-дпнс- тво
ис)у народпма п
борцпма демократског блока
у прошлом ослободплачком
рату бпо је јгдан од главнпх
услова у борбп за победу над
нечачкпн фашпзмом.
Такође у послератлом добу
потрсба очуваиа савеза свпх
слободолубпвпх народа п
прсжпвелпх бораца ослободп- -
тиче мпшлсна влллстра фи-напс- ија Лбота да се трсбамо
равиати по цеиава и прплн-ам- а
са нашпм суседом —
Сједлиелли Лвсрлчкли Др-жава- иа,
жепе, домаћнце сма-трај- у
да би Влада требала уве--
стп ллтслпгептал систем кол-Tpoi- c
целаиа, a то бн одржа-л- о
цсне на лорваллои стал.у,
попећало би жнвотни стал-дар- д
лашем иароду и cuan.ii-л- о
бн се профитсрство иа ве- -
лико ко јс сада лајвлшс про-пзла- зи
из скакап.а цсла.
II да.гс, лпкаквлх доказд
лема да сс у главпом целе
жлвотллм ламирллцама снл-жава- ју
у Сједиаепии Држа-ваи- а
овнх времсла, а нити
нма лкаквлх доказа да he то
деловатх на сллжавал.с цела
у Канади, ако управо то н по-стој- и.
Напримср, сапуну је сиа-ае- на
цсиа за 5 центи прошлс
иеделе у Сједшисиим Држава- -
лачког рата још је актуелна.
Тако п данас сви слободолу- -
бпвп народп пмају псге пн- -
тересе, напНе: борбу за пра--
веднп мпр п пстписху демо
крашју, а протпв сваког ио--
вог рата, ратипх хушкача п
потстрекивача новпх пмперн- -
јхчпстпчкпх освајаиа. i
На пспраКају посмртлпх остака 700 амерпчкпх
г у Београду впде cs амерпчкп п војлпци -
у
завоје-вача- ,
прогреса.
у
савез
гог као _ jjr vuau на0 vvvu muf
п демократпју, за једлако-правнос- т
п слободу свпх
главла п одлучујућа сп-л- а,
хао што су п у
у унпштавапу фа
шпзма. Тако he опп пспуип-т- п
обавезе према дру--от-ма
од се посирг-пп- х
данас овде опра-штам- о.
Анервчкп амбасадор
оекао }е у свом да се
последл.ем поз-дра- ву
оружа-пп- х
спла мртвпм војппм дру-говп- ма
— 700 амерпчкпм авп-атпчарп- ма
— чпје су посмр-ти- е
остатке сакупллп нз свпх
paicBa п захва-луј- е
сс облчппм југосло-венсхп- м
ссгацпма којп су под
пајвегшм терором окупацнје
закопавали пошлуле америч
ке авпјатпчаре. Лмерпчкн
аибасадор је рекао
иа, алн канадскн фабрикантн,
како стојс, нн лемис-л- е
да следе тај к'рс. Стога
Аботов говор само ствара
илузију код иарода, са којои
сс народ Каиаде ис може по-иири-ти.
Жене доиаћнце орга-низова- ие
у "Хоусвајфс кон
сумер ееосјеши" воде камиа- -
ity од обале до обале, кроз
Канаду, да се цспс сни-з- с.
У априлу стотннс канад-скн- х
жена дохаћица, од мо-р- а
до мора, састаће сс у Ота-в- и
да поднссу Влади хнлноп
нотпнса на пстнцнјс у којн-м- а
се захтева повратак кон-тро- ле
II ад п увађааа
надоплаћнвања иа којни пред-метн- ма
је та падоплата потре-бн- а.
У Торонту Потрошачко
удруж-eib-e домаћица води кам
naity за 200.000 нотписа, a у
Удружење домаћица
радн на сјсдшкаваау свнх
жеискпх група у Национал-н- о
потрошачко удружеие.
"Захвалујем се Југословен
ској владн, официрпма п вој- -
шцпиа Југословенск армп- -
j шго ' п0 0ОИ г
, ка0 п пзР°У ЈугоедашЈе
за аегову драгоцену помоћ п
лубсзну пажиу."
S9rSraito
'. i .њАмшкА
133
авпјатпчара 21 јалуара 1948
пзхзсЈи niiaexdf uiXdf п овх
(О свечавои nenpuhajy о- -
ПРОФИТИ НА ДУВАНУ
Монтреал. — (Кепедиап
лрсс). — Пзв:штај увраве
Нипириа.1 табако гомпанп
ов Капада Лтд. (Компанпја
Ес;а пропзваа дувап; за
1947 годпну каже, да је за
прошлу, 1947 годину, гомпа-лиј- а
дувааа паправила
лрофлта, нпшта uatte He-ro
$5,991,153 пли 57 по цен-т- п
no акцијп. Чпсг профпт од
претпрошле године (1946ј
бпо је §6,237.801 илп 61 ценг
no асцпјц. Иосрај тога мто
бројке доказују да јс у
годпвп ковпанвја за један
милпон iiMXia vaiie профпта,
ппак јс профпт офоиан, a
узрок што је маие пиала
1947 него 1946 годвпе, то је
што је већ почела наступатп
сриза.
Ирсжпвелп борцп пз дру-вп- х 7UU посиртнпх остагаса
светског рата п свц акеричклх авпјатвчара доно-слободогубп- вп иародп мора- - спмо н две uns& СГ)
+iM
на-ро- да
бплп про-шло- м
рату
падпм
којпх
остатака
Кепоп
говору
прпдружује
југооовенскпх
Југославпје
стварп
целу
цспама
Отави
чпс-то- г
п
1947
Борба радничке класе Индије против
реакционарне владе "Слободне Индије"
Пише: ШРИПАДДАНГЕ
Иретседиик Свеннднског снндикалног коигрсса.
првс јединствснс организациЈО индиских радника, Шри-па- д
Данге једаи је од оснивача снидикалиог иокрста j
Нндији, а исто тако јсдаи од осшшача Комуиистичкс
партије Индије. Он јс отпочео свој рад у радничком по-крс- ту
1921 годинс н због тога jo у нсколико махова ла-твар- ан.
За 48 година живота провсо јо 13 година на нрн-силн- ом
раду, по затворима и у коицснтрационим логори-м- а
у разним крајевнма Ииднјо.
Шрипад Данто написао јо исколико књига н бро-шур- а,
био јо претссдник Удружсна иапрсдннх кн.нжсн-ипк- а,
а сада јо послапис у Закоиоданној скупштшш Пп-дн- је,
у којој заст'па бомбајскс тскстнлно раднико.
Бритапски имперпјалиСти
су законои од 15 августа 1947
годпне поделиди Ипдију на
два дела п прогласплп свакп
од iMix домннпопом Брнтаи-ск- е
Импернје с правом папу-шта- ил
ииперпје кад онн то
буду жсдели. Управа на те-ритор- ију
ова два доииниона
поверена је руководству Ин-днск- ог
иацпопалног конгрсса
у Индустаиу п Муслиман-ск- ој
лип1 у Пакистану.
Народпе масе Пндустаиа к
Пакпстаиа поздравиле су овај
догађај аезапдмћспим оду-шев.геи.-
ем. Оне су сматрале
да је најзад остварепа авхова
дуго очекивапа незавпспост и
да пм је сада пружсиа uoryh-нос- т
да изграђују пови жи-во- т.
Владавпиу брнтаиског
гепералног гувсрнера заиснн-л- е
су владе у које су ушли
најпозпатлји вођи као што су
Нехру, Пател. Џипах н дру-г- п.
Војска, полицнја, фнпал-слј- а
н све друге ословлс по-лу- ге
државлог апзрата, прелх-л- е
су, тобожс, под и.ихову
потпупу контролу.
За време рата, брлталскл
липерлјалпстл свалплл су све
терете рата ва леђа радплх
масх У томе су им актлвлу
aouoh пружалл реакцлолар-н-а
домаћа буржоазлја п веде-поседплц- п.
Из зсм.ге je бсз
да
Doha Си Ај О сппдпката мј
(. ледшделпх Држава 1;емс
Керв па аариској конфсрел-циј- и
Светске федерације за
патгких синднката (уллја)
ссдк) je предлог — пише
Сеоградса "Борба" 3 феСру-ар- а
за дискусију о учест-со:а:!- .у
хаиатскнх сивдпката
у а::ађаис Маршаловог пла-к- а
ПО ИЗ
Ш ЗБОРУ
понслсглк фебруара
одржагз се велики митвлг у
Macej халв ва коме he гово-рит- и
члав
у Онтарији, Ј.Б.
САЛЗБЕРГ. Митинг ночиие
у 8 сати увсче.
Ј.Б. Салзберг се ових дава
поератио са вутована по Ев-ро- пв
и Средем Нстогу. Ол
је бво у ЕвглесЕој.
Невачкој, Иолској в
у Европп в Иа-лестп- вн
у Азвја.
Он ј--е очвма впдео веллкп
гевералвв штрајк у
в хвлоде радвлка у велв-кв- в
дсмоп- -
стрвра јућв протлв утицаЈа
плана.
хаже
Салзбсрг, ввдео велпке ва-по- ре
иарода хојв са успехом
обнавлл п njrpahyjy свој)
зеил.у, увркос aacTojaiba дес-нв- х
да
разбвју вародво јсдипство.
У Иолсгој се уверпо у ве
лвке подухвате п тежае на-ро- да
сако са одушевд-ciLe- w в
са усвехох великс
феудалне остатке и пде на-прс- д.
Ввдво је 100000 Јеврс- -
ја којв су остатак од 3 в по
ввлвона Јевреја у Полској,
lu
лакладе однсшела сва могу-h- a
роба радл слабдсвала ал
гло-амерлч- кс војскс н лзвоза
У Друге зем.ге нод брлтал-ско- м
фппаисијском колтро-ло- м.
ПифлациЈа л влсокс цс-л- е
створлле су правл рај за
шпекулаите. Текстллла илду-стлрј- а,
лајразвлјсллја илду-стрлс- ка
грала у зсмл.л, пости
гла је лрофитс нрско шсст
пута eehe од укупнлх ллвсс-тлцлј-а.
Остварсис "заколл-тлх- "
ирофлта до 400 лосто,
поред тајилх рсзсрвл н црло-берзијалск- лх
прихода, блл1
је лотлуло облчла појава. Л
када су радницн н широке
радлс масс тражнлл попсћан.с
иадимца, колтроту цела и ра-циолп)- алс
артлкала пшроке
потрошл.е, л због тога ступл-л- и
у штрајк, ла mix су Ел-гле- зи
хладлокрвпо отваралн
ватру и миогл Нлдлјцл су из-губл- лл
животе. Алл упркос
репрсслпллх мера, радллцл
су забслсжллл лсколико по-бсд- а.
Упсдепа је лска врста
колтроле цела н рациоилра-л-е
л ностлглута извесла по-вишц- ца
падлица. Mebyrnu,
рсалпа надиица слала јс за
влшс од 50 посто. Иамсштс- -
Покушај реакције поцепа редове
Светске федерације занатских синдиката
ПОВРАТКУ САДА ЕВРОПЕ И СРЕДЊЕГ ИСТОКА
Ј.Е. САЛЗБЕРГ ГОВОРИЋЕ У ТОРОНТУ
23
провинцпјалиог
Парламевта
Фравцус-ко- ј,
Че-хословач- кој
Фравцус-со- ј
девовстрацпјава,
Маршаловог
Чехословачгој,
је
соцвјал-демоЕрат- а
самађује
лнцл и безсмл-аш- и бллл су у
лајтежем положају. Иеколлко
хнллда људл умрло јс од гла-д- и.
Ио завршетку рата иагоми- -
Овај малевар са страис
амсрлчких владајућлх круго-в- а
лиа цнл, да пршсажс Мар-шал- оп
илал као лсшто што
долазп од цслокуплог аме-ричк- ог
ларода. Керлс пред-ло- г
јс одбнт Bchimou гласопз.
Мс};утлм, заговарачл Map-шалов- ог
илала у радипчком
покрету лпсу сс ла томе уста-влл- л.
Недавпо су белглскл за- -
како се борс за пацлолаллп
опсталак и уједло са свпм
осталнв ПОЛ.СКЛМ лародок ра-д- е
да ту землу уздлглу ла вл-со- ел
скоиоускн и културлл
стспен, којлва Иогска илада
указује cnciioryhy nouoh.
Кудагод je noiuao у Иалес-тли- л
лалшао је ла блтсс п
пуцњспс пушака и другог о-руж- ја.
Ол каже да је за иеред
л борбу у IlaiecuiHH данас
највнше одговорал Ериест
Бевли, брлтапскл млллстар
спашлх послова. Органпза- -
цпја Уједллеплх иација лма
задатак да образује две пе-завпс- не
државе у Палестлли
— Јеврејску п Арапску н ола
he се показатл на тове плта-it- y како гледа и у пракси
ариступа решавалу тако оз-- бпллпх већулародллх пита-it- a,
хојн спадају у асзлн дс-lotp- yr
рада.
О свему тоие Салзберг he
говорптп као очсвидац мно-гп- х
догађаја м распо!ожсла
иарода у тим зем.гама тако да
1 каладски народ дозла лра-вплниј- е
л јаснпје о стаау у
Палестлли л ллаче у друглм
зем.гама које је иосетпо.
Врата се oieapajy у 730 ча- -
сова увече
iaiio незадовогство взбждо је
нопут бујлце. Гадиц, на-мештелл- ци.
па чак војска,
иашцнја н особле морларицс
ступллл су у uiTpajr, тражећк
веИс надмнцс, демохратска
права л околчаае акперлја-лпстнчко- г
режнка. Бритап-ск- л
државил апарат вашао сс
на рубу пропастш. Тада су
сн.паж.гиви бритавска иипе-рлјалис- тп
прлступилж ком-проил- су
п предали власт На-цнопалн- ои
колгресу н Мус-шиалск- ој
лигн.
Мсђутлм, трл месеца ио
иреузимаљу пласти, Нсхруо-в- а
влада, лод иаскои спасапа-ir.- a
зеил.е од сколомског сло-м- а
оборлла се па радлачку
класу.
Под пзговорои да землп
треба датл робе, од радннто
јс тражело да присталу на
iioschaiio радпо врсмс, да сс
одреклу захтева за иовећан-е-м падпица л прлхватс арбитра-ж- у
у рсшаваиу раднах спо-ров- а.
Кад су радлацж ла то
одговорили тражсн-с-м да сс
проведе у де-i-o nporpau Ha-цлолалл- ог
колгреса, који јс,
изисђу оста-io- r, лрсдвнћао
нациоиализацију ословлих
ллдустрпсклх грала, колтро-ч- у
профита капптаЈлста, про-вођсл- .е
аграрле рсфорне и га-раптов- але
иплиналпе падли-це- ,
влада се нзговарала да нм-ј- с
у стаау да провсде ове мс-р- с,
због "тешкоћа ла ioje cv
указалл нндустрлјаЈЦ". У-ств-
арл,
брлтанскн и аисрлч-к- л
филалслјерн, једнлв којж
су бнлл у cTaiwy да сиабдлју
ллдустрлју ословллк срст-стви- иа
ироизводае, тражллк
су јасле гарантлјс да се, пла
itOBit лацлопаллзацпје nche
лроводлтл.
Кад је у Нлдлјл ословало
лрпо ВС.1ЛКО кећулародло
оаздухопловпо друштво, вла-д- а
је одблла да прнхвати
предлоге лзпесеие у тставо1- -
(Наставак ла страла 2)
латскл слндвкати, предвођс-л- л
од стране Шевенел баих-роптпра- пе
Лмстсрдавсхе ил-тсрпацно- вале
— на инцлја-тпв- у
агсвта Волстрвте, lip-- ,
вппга Браова, јсдвога од во-b-a
Амсричхе федерације ра-д- а
— иредложило је да сс одр-ж- и
ковферевцвја инагсхиж
снидивата шесваест земалл
које оСухваћа Маршалов
плаи. ,
Сав Браон је изјавво да
конфсренцлја овнх заизтсквх
симдиката вора усвоставнта
лову ллтернационалиу op ra-il
нзамију заватсквх синдика-;- а
Иодупирућн то гледиште
Гсксрално веће Британског
залатско - уннског хонгреса
упутвло je saxteee ua Свет-Ск- У
фсдерацају залатсхлх
сллдлхата да сазове Изврш-л- л
одбор са сврхом да се то
плтан.е да-i- c дисхутује.
Истпла је — хаже "Борба"
— да је папад Волстрите ире-доби- о
Леова Жоха, Шевсне-л-а,
Шумехсра, Сарагата, нз-всс- лс
вође н биросрате бавк-ротлра- ле
Амстердахске пн- -
тсрпацнолале за Маршалов
плап. Алл то пвје бжло до--
ВОЛ.ВО.
Нзбор за порвцвје у бри-талскм- м
залатсхвн синдпка-тлм- а
означује вораз сахпа
itc реакцлоиарввх лабурвс-тлчкв-х
вођа против прогре-слвпл- х
елехевата у радвач-кп- в
рсдовива у Брптаввја.
Епергвчвп вротестж про--
тпв покушаја да noncnajy je--
двлство занатсквх сввдвхата
ynyhen je од страве земалу
скпх сплднхата ЈугославлЈе,
Полске, Бугарске. 4'ynyanjc,
Mabapcxe u другпх зевалл.
(Наставак на стравж 4)