000406 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
4 --" 1 ' ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАШИК АДРЕСА "СРПСКОГ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W. ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont J8 TELEFON: WAverlcy 9947 SERBIAN HERALD Цсгноад. г2о.д5п0.шнЗаој ипнорсеттрпалнасттиво,за гКода.иа5д.0у0,4 пдоолл.аргао, д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuUiorixedNo.asD.SNe.co7n64d, MClaarscsh M12a.tt1e9r42under the Год. 6. Број 376. Из 1946-т- е y 1947 годину ГЛАВНЕ ЛОЕЕДЕ У ПРОШЛОЈ И ЗДДДЦИ У 1947 Г0ДИНИ Улазећн y нову — 1947 годнну потсећа нас иа ycno-Mei- rs пз годние коју тек a пуштамо — 1946. Демократ скп Србн н остали јужип Сло- - вени у Каиадн иако Једна мала нацпонална група ппак нма дивних успомена из про-шл- е годпне. У Канадн се одп грало ннз важипх момеиата у 1916 г. Амерпчкп' Срби н та MoiuiMi јужнп Словенп су та Kolvi цмали иеколнка важна дога1;аја. Наша стара домовп- - на нова Југославија јс увела нсколико темелнтпх промсна . у iboj су се одиграли догађајп од веллког историског зиача ја. Рад и акцијс словенсклх народа такође су били не са мо замашип лего н таквог карактера да су утицали на чптаве догађаје у свегу. Мс ћународнп одпоси, днпломат-ск- е борбе и резултати бнлп су огромнп. Персггектлве су сјајне н one надахиују целл прогресивнп свет и потпчу га на далње акције и напоре за напредак. Новп задаци стоје пред иама и пред свнм демо-кратски- м сиагама, да учвр-стпм- о досадашие тсковии и развијемо рад за веНа и шпра постнгнука у идућој годпни. rji Нашн другови и-другар- пце у Савезу канадских Срба п прпјагели нашег покрета и Српског Гласипка у прошлој годшш су још впше лего ра-iiiiju- x годниа уложилп напо ра у изградин своје демократ ске органнзацнје н ллста, као н на свнм другим областпма своје делатиости ; онн су по казалн иензмерну оданост и пожртвовање свои покрету, iteroBiiM лачелима, иовој Ју гославијц it борби за папрс дак у овој землн уопште. Главиа иостпгнуКа у 1946 г. на свом ужем сектору, на пз-град- ин СКС и раду за Срп ски Гласннк, као и на полп тичком Bacnmaiby чланства, посгнгнутн су впдпп — дпв нн резултати. У 1946 годинп регрутовано је до 150 нових чланова у СКС; одржапо је по колонпјама стотпна зборо ва н полптпчклх прдаваиа; Српскн Гласник је добио нај маае 700 новпх претплата. Од желе да наш народ у ФНРЈ видп како део тога иа-ро- да у пселеннштву, у Кана дп радп, иа стотпне нашпх земллка прегплатпли су сво је родбиие н пријателе у свнм крајевпма Југославпјг. Везе српскпх пселлппка са родшш завпчајем током про шле годнне створене су јаке и неразорпве, па н са нашом браћом у Амерпцц везе и од-iioc- it су ое почелп развпјатп много боге пего ранпје. Нашп псе.гсннцн који су окуп.генп преко својпх орга нпзацпја у Behy канадскпх јужипх Словена, сем друтпх резултата које су учпнплп о упознаваау канадске јавло стп о новој Југославпји п па шем раду овде, постпглп су, по напггм убеђеау, одлпчан успех. Сем тога што су саку-пил- п пеколпко десетака хп .гада долара за помоћ иашем иароду, онп су органпзовали неколпко раднпх група за по-врвт- ак у ФНРЈ; уложилп већ неколпко стотпна хн.гада до-ла- ра за алаг н машине, п на-сто- је да добпју улога до 2 мплпона долара за псте свр хе. Радне групе су послатг своју делегацпју у СНРЈ и на осиовп тога решено је пп тане са југ. владом повратка нсел.енпка. Својпм прпмер-ш- ш радом п пожртвовааем пре, токои рата п 1946 г. јуж-ч- а Словенп у Канадп стгклп су nomioEaike не само код свпх нашпх народа у ФНРЈ, Цена једном прпмерку 5 цен. век п код свнх јутословенскнх 11селеника у друпш землама. Наше оргаипзације — српска, хрватска п словеиачка — послале су н своје претстав-нпк- е на Св-гсловенс-кн кон-rpe- c у Београд. Сада главни проблем пред ВеИем стојп ор-ranii30B- aite поврапса иссге-ник- а, а пред радшш групама улагаие повца за куповаие алата п машпна. Прошле годнпе згиљу (Ка-иад- у) је био захватно вал масовиих штрајкова услед разузданог скакааа цепа иа животпе потребе п радп нпза реакционарпих мера са стра-н- е круппнх кашиалиста п власти. Да бн спречнла тај VtacoBiui вал радипштва u де-мократск- их снага уопште у земли, a са друге стране сил-п- и уплнв иашег савезника — Совјетског Савеза, канадска реакцнја је вештачкн створп-л- а н увећала страшило шпн-јуна- же СССР-а- , коју чак н сада употребл.ава у месним изборпма уТоронту п другим градовима. Колпко далеко је у том лудилу пошла реакцп-ј- а, нз мржис према прогресу канадског народа п свог су седа — СССР-у- , ра у про-пагаи- дц у градскп-пзборп-м- а у Торонту употребллва чак и нме једиог обпчног пз дајннка народа СССР, Гозен-к- а протпв прогреспвппх каи дпдата. Конзервашвнп лпст "Глоб енд Мејл" тој пропа-ганд- и је посветно целу једну страннцу 26 децембра у којој доноси п Гоумнкову пзјаву протпв "црвеие опасностп". Међутнм, на такве мере реак-циј- е н про-фашнстпчк- пх ре-жи- ма у Онтерпо п Квебеку радипчке н либералне полп-тичк- е групе, повезане за спн-днкатнм- а, почеле су једпн-ствсн- о нступатп што показу је могућност оствареиа једног шпроког уједнненог радппч-ко-лпбералн- ог покрета, којп he подузетн мере за шире ре-фор- ме у земли н стабплие пријате.гске одиосе са савез-ппцпм- а пз рата. У септембру прошле годп-н- е Коигргс амерачкпх Словс-u- a у Њујорку, којем су по први пут прпсуствовалп п делегатн словенских народа нз Европе п Аустралпје као и масовно пз Канаде, одржао се у најзатегнутлјпм међуна-родпп- м односпма, на мпров иој конференцији у Парпзу п заоштреној полптичкој си-туацн- ји у Амерпцп. Тај кон-гре- с јг имао за Амерпку на рочпто, као и за Словепе к светски мпр, велпкн псторп скн зиачај. Баш тнх дана а-мер- пчка влада је асклучпла Хенрп Валеса из кабпиета ради иегове опозпцпје Тру-мааов- ој и Бгрнсовој спо.гиој полнтпци, а Конгрес амери-чкп- х Слокгна је пружио мо-рал- ну и полптачку подршку Валесу на оспови чега је, без cyMiw, морала озбп.гно рачу-пат- и амерпчка влада п амс-рпч- ка реакцнја. А нарочпто је она бпла сузбпта масов-ин- м штрајковннм борбама у САД. Прп концу прошле годпне одржао се у Београду другп, далеко већп н од далеко ве her полптпчког зиача-ј- а Првп конгрес Сдо-вен- а после рата. Тај кон грес је оформпсао п још дале продубпо п учврстпо брат-ств- о п солндарност словен скпх народа п апхову узаја-мн- у културну п економску сарадиу. Он је такође веома много утпцао на све демократ-с- к снаге свста које се боре за мпр н безбедност. ФНРЈ је у обновп 1946 г. машимму TORONTO, DECEMBER 1946. БОРБА СЛОВЕНСКИХ Др. Миодраг отправник послова у Отави (Кратка биографија Др. Марковиа) Нро нсколико дана отпутовао јс у Југославнју на отсуство отправшп: послова Југословснског посланства у Отагш, г. Неро Цабрић. Па иовог отправаика послова наимснонаи јо Др. Миодраг Н. Марковић. Др. Миодраг Н. Маркопић јс рођси у Иожаревцу — Србнја — гдс јс заирншо шсст разрсда гимназнјс, a матуру и нрава завршио јс у Фраицуспој, послс чсга је био двс годино у Лондоиу гдс јс студирао иа "Лондоп Скул оф Ккономисс снд иолнтнкал. сајснс" {Лондонском ушшорзнтету скоиомијо и иолитичких наука). Ио за вршстку студнја постављсн јс за дипломатског чннов-иик- а у Миннстарству пиостранпх нословаЈпрс рата, a био јо на дииломатској службн у Мађарској, Чсхослова-чко- ј, Албаннјн, Турској н Исмачкој. За врсмо другог рата, т.ј. иод окупацпјом зсм.гс, нмјо хтсо слу;кити нспрн јатсљу као н хил.адс других чсститих иатриота, nch је радио на рушсњу мрског окупатора колико јс год то бнло у iLcro'toj moIui п колико су тсшкс прилпво окуиацнје дозво.гавалс. Када јс ЈЈгославија ослобођсна од страно Тнтовс војске н када јс образовано Мшшстарство спољнпх по-сло- ва новс Југославијс, Др. MapicoBiili јс св'ом народу и држапн ставио иа располаганс свс својс знаљс и иску-ств- о. Као нскрена родољуба и дипломатског чиновника иова Југославпја га јо одмах узсла у службу. Он јо иај-пр- о био у Министарству сио.гпих иослова, а касннјс у амбасади у Нарнзу п оиет у Југославији, одакло јо са ујгос.исиском.1Јглсгацн1о[Јпућс1ид.зассда зацнјо Ујодиљсиих' нацнја у lhyjopKСада jo постав.ген за отправинка нослова у Отавн. Др. МарковиК има сјајно образовањс и говори исколпко јсзика. КОНГРЕС ЦРВЕНОГ КРСТД ФНРЈ ПОЗДРАВЉА ИСЕЉЕНИКЕ У КАНАДИ И ЗДХВАЉУЈЕ GE ЗА ПОМОЋ ДОМОВИНИ Hche канадскнх јуисннх Слопена прнмило је дспегау од Нрвог коигреса Југословенског црвепог крста којп сс одржавао у Београду 17-1- 8 децсмбра у комс сс каже: Нрстставници Југословснског црвсног крста са Нрвог конгрсса шаљу иссљсницнма Канадс својо нскрсие н братскс поздравс и изражавају своју захвалност за noMoh коју смо примнлн од нашо 6palie и ссстара у Канади. Најтоплнјс захвале п прнзнањо свима. Југословенски црвени крст. на мпогпм гранама прпвреде досшгла предратае иорме пропзвод!!е. a v пскнл н пре-- шла. Она је развпла колектн впп ударнпчки рад у доста велпкој мерп, а један од так-вп- х npuvrepa је н Омладшг-ск- а пруга у Босни. Довртена је аграрна реформа и нови Устав се у пуиој мерп при меиује па свпи областпиа друштвеног жпвота. Одлучнд борба ФНРЈ за инр на Mehy-народио- м полу п iweaiuia op ганпзацнја на обновп п нз-град- ип показала је тежие на-ш- пх народа за очуваие мнра п велпку способност ibesniuix властп п јгдпнствену чврстп-н- у иезпног народа. Борбе на конференциЈама Савета сполних мшшстара у Лондону, касннје у Паризу л оида на Мпровиој конферен-цнј- п пмале су своје позптпв-н- е п негатпвне стране. Прет ставнпцп западнпх држава покушавалп су да прекрпк раннје уговоре плц да пх oca-кат- е. Па ппак те конференцп-ј- е су утрле пут победама на заседае Органпзацпје Ује-дпњеи- пх нацаја у Њујорку п Савету сполнпх мшшстара током тога заседана. Заседае Уједпиенпх на-цп- ја у Њујорку поразпло је многе покушаје Бернса — Бе-вп- па да пх спроведу претилм агомске бомбе. Hajeehe постп-rnyh- e у послгратном перпо-д- у учпиеио је споразумом о генералном разоружту у ко-ј- е спада п забрана употреб-лаван- а атомске енергпје у ратне сврхе као п образоване међународнпх пнспекцпја ко-}- г he вршпгп контролу про-- ONTARIO, TUESDAY, 31ST, Марковић нови тив наоружаваил. Међу тпч победама важно је напомену-т- и п споразум по пптаау, бар п делпмпчиог кпдаиа дппло-матсхп- х односа са фашпстп-чко- м Шпаннјом, као п прнсп-лава- к да савезнпцп поврате запленене лаће иа Дунаву no дунавскпм зеилама. Спора-зу- м о обавештеиу о броју трупа у својпм п пностраипи зеноама пма, у в-ез- п разору жаиа п полптпчкпх односа, крупипјп значај. To су, маи€впше, one r.iai-н- е, позпгпвне стране пз про-ш- ле годнне. To су победе де-мократ- ског света. Реакцпја, иеђутпм, п да.е Кг покушаватп да се споразу-м- п Уједшкенпх иацпја пе оживотворс. Она ће п даде настојатп провокацпјама у Грчкој, К п н п, Палестпнп, Шпанпјп. Она he кочптп сваку екокомску сарадну за-пад- нпх држава са СССР-о- м п демократскпм дрхавама цев тралне н псточне Европе. На доиаћпм фронтовпма реакцв ја he навалпватп на жпвотнп стандарт раднпх маса п оду snuaiie нпховпх демогра:-скп- х схобода. To he каппта-лпстпч- ке земле, без сумве, довестп до велпке економсхе крпзе п масовне беспослпце, што значп п до засштравана класие борбе. Борва протпв економске крпзе јесте борба за рад п повпшпце плата; борба за ве-лп- ке кредпте демократским зеилама, које су у рату нај-вп- ше страдале, као п пуна грговпна са нпма на једној здравој, прпхваглпвој оснош НАРОДА ЗА ЈЕДА.Н 0Д ГЛАВНИХ РЕФЕРАТА БИО ЈЕ Слоиенски коигрес, којп се одржа-в-а у Београду, јуче је 1чзстаии) пал imciacKOM на радии део зассдаи,а. Ирстсс-дава- о је reiiepxi-лајтнан- т Л-.жсксаи- дар Гундоров, претсед- - шие (_вС1овенског комнтста у 10С11Ш. Када су члановн радиог арегседлиштва наишлп н за-у:сл- к своја места за пјстссд-нач- к х столом присутии су iax поздуавили дугих пл.сска- - Гсиера.1-лајтнан- т Ллексан-д;а- р Гидоров иоздравно је rapireyiiie дао рсч мннистру Сапезие владе ФШ'Ј Мнло-вгаи- у Iшасу, који је одржао р(ераг "Борба словснских 1жародаза мир и демократнју". ViccHiimi Конгрсса бурио су пкоздршзип мшшстра ђнласа ш иегов говор прекидалн та сођс честил аплаузом. У спол реферату министар l3u.iac ј рекао: РЕФЕРАТ МИЛ0ВАНА ЂИЛАСА Лајсвние нико не пори- - в( да су у борби прогив фа- - шшсичких завојевача главну улогу одпгралк словснски гаароди. Ја иећу овдјс исти- - iarn оптатепрнзнату чнисш1- - ау да, ствари, lobjcickom Саисзу лрнпада заслуга што ii joiuio до ciova ихтлеров- - cte lbeatatKeiritcnnx савсз- - шика. Xhy само да подвучси, жа се вк1 тако вслнке државг, кгао in то с киглсска и лме- - рпка, ic иогу ни пзблпза мје рату Словспа нротнв 11смаца kzq рслаппвно линиземллма mr una cv иа поимјеп Иол. с.а и Ј-)Го- авија. Тим иећу да каез(, да је дрпрниос Ен гЈескег iz Алернке, узег у цје-.-ЖВИ- И, био налн илп ман.и о Палск и Југославцје. Алн, акртве словенскпх парода оче валдио иоказују дије ствари гарво, да је допринос већине сјо'исвнх зсмалл, узет у гароцежгима премаброју ста шовниих и сна-з- . н, eefcir него у друглх држа-ва- , дх су словеиски иародн Oxaja-,2-7 дес — Фред Росг ародт посланик за округ Напшигр v Монгреалу н члан Радшчке прогреснвне парти ј , ваставпће и дал са бор СЈои засвоју иевпност и пра-га- а да народпн послапик у лар-Јамен- ту заступа napoi, cior кзборног осруга и наро Шаиад joniutc 11егов захтев зва апеЈаццју неправедне осу-д- { je iohobo одбијен од нај вииег )Да iiBcocis ujjubhh iqgje. 0н" осуђсн иа шсст r-од- ина робпје ради тога да јн, то!охе, "радно у корп 1хне гра"е Државс чред Е?к ie хо н ппед су,;ом иајс- - нергичаијс одбио н пред чи морат_а €п се развптп до нај-вигп- е вере. Јер, п то борба за мвр з прогрес. Задацл пред канадскпм Ср-Cisi- a, сао и осталпм јузснпм Словехпха у овој землп јссу хј 194-- 7 годпнп да, у прву руку, овгпе све псел.енпке у дгхогратскп покрет п да са сзсгалпвг народом Канаде воде одлЈПЗЈу борбу за очуваие в орошпр--е д е к о х р атс пх глрава целог народа, за запо-сле- Ј. сЗоле плате п нпже це-вн- е ва. снвотне потребв. У ве si стар-о-г афаја, најважппјп задатаг je nouohn пселенп пцииа, гојп се зкле повратптп у ОИРЈ да се органцзују у Јзадне групе п да понесу са собок што впше сретстава за ЈГЈЗД. ЈОВАН ђАЈИћ. Price per copy 5c МИР ДЕМОКРАТИЈУ НАСВЕСЛ0ВЕНСК0М рвтиг1р1вамау ста.Јрат материјалиоЈ И И РЕФЕРАТ МИЛ0ВАНА спој удно у рату моралн да остварују, нрије свсга опим што je најскун.гс — то јест л.удскнм жртвама, н, друго, да ilciiii номагачи у својој лудачкој крвавој трци за свјстскпм госиодством наиш лн на иајжсшћн отпор код С1овенских народа. Трсба до-да-тн да су Хнтлер, Мусолн-н- н и другн, у борбн за осва-јон-- с спнјста, ноставнлн себн као иепосреднн цил. — поко-раван-- с словсискнх ларода, у ништен.с ituxoBe државиости н нацнокалнс незавнсиостк, иа н П.ИХОВО истребл.си.е. Алн рат, нако су свс тс чи-и.сни- цс тачнс, нијс био рат Словена протнв Немаца н П.НХОВИХ савсзннка. To Јс био рат слободол.уби внх иарода, слободол.убпвог чопјсчаистпа, нротив фашиз ua. To Јс бно рат пгрода про-ти- п имисријалиста којн су увртјели ссбн у главу луда чкс нлаиове о стпара.у спјет-ско- г господарства и нороблд ваау свронских и другнх на-род- а. Хнтле]овци н iliixobh помагачн, иарочито су сс сво JIIU ЖПВОТИИ.СКПМ бјссом око-мил- и на CiODdtc због тога што без покораваи.а Cioncin нијссу могли доћн до свјст- - ског господсгпа и што су сс надалн да he бајком о онас ности од "руског" бол.шсви-зм- а успјстн да учннс ефика cirDuSioiiBliHeKirx реакцио-нарни- х кругопа пл западу да разједннс н иоцнјсиају са везпикс. Како рскох,, рат нијс бно it ifciixoBiix савезннка, отудз ии побједа у рату није само иооједа uionciia над аеиач кии сапсзницима — то јс по-бје- да чнтавог иапредногчо вЈечанства. To јс побјсда свнх народа који се боре за слободу н деиократију, свич л.удн, спнх покрста који се борс за бол.и н cpchiiMjii жи вот човјсчанства. To јс свјет ско-исторнјс- ка побјсда напре дних спага, над снагама рс акцнје. У тој џнновској бор-б- и словснски народн су дали тавом јавности je открно пра ве лаисрс канадскс рсакцнје, којс сс крију нза "шпнјуиа же" у ко])ист Совјетског Са всза. Дописннк "Торонто дсјли стара", који јс нмао тслсфон-ск- и ннтсрвју са Росом при лнком iLcrooor хапшсн.а 14 марта, поново јс упутио те-лсгр- ам Росу у Гордокс затво-р- у у којем га инта, иошто јс одбнјен н други ансл за ио-нов- по cybcite н обнчај је да у том случају дајс се оставка на посланнчко мссто, шта оп мнслк сада учииитн? Фред Рос је, приликом поссте ае гове жене о Пожнћу, постао тслеграиом следећп одговор: "У одговору на Ваш теле грам, ја Вам могу pehn да ниуком случају iiehy даватп оставку на моје послаипчко место у ларламепту. Како са вам већ рекао прплпкои мог xanmeita, ја нпкада нпсам учпнпо нптп једаи прекршај протпв пиггреса народа Ка-над- е. Ја hy наставптп са бор-5о- м да докажем моју невпност п моје право да претставлам чарод изборног округа н народ Канаде у парламету. Ја се надам да he мп се пру жптп прилпка да претставпм мој случај у парламенту". Рос се нада да he iteroa случај н .егово пнсмо као одговор на неправедну осуду битп поднешено парламеиту у Отави прско претседнпка скупштнне. сЈРЕДРОС ЋЕ И ДАЉЕ.ВОДИТИ БОРБУ ЗА СВОЈУ НЕВИ- - HGCTH ПРАВА ДА ПРЕТШВМ НАРид У IMfJIAMtHI I гао je је мог Ф$, л vs Vs - i ', - . - Vol. 6. No. 376. К0НГРЕСУ У БЕ0ГРАДУ ЂИЛАСА ј najnchc жртвс н иајвише до-- припоса — велнка побЈСда човјсчаиства у овом рату у глапнф је сазидана на ко стнма синова словспских зе-мал- л. (Анлауз). ШТА ЈЕ ЗНАЧИ0 ФАШИ-ЗА- М ЗА Ч0ВЈЕЧАНСТВ0 Шта је значпо фашизаи за човјсчанство, шта би значила побјсда 1(еиачког пмпернја-лизм- а н 1I.HXOBIIX вазала? Фашпзам јс зиачио за чов јсчаиство покушај враћаиа иазад, ка уннштеау свих о-и- нх основа па којима оно да-па- с :кнви н крсће сс напрн-јсд- . Али тај "нокушај" ннјс био само "иокушај" — он је ncionpcMciio озиачавао н ин лнопску масу добро опрем л.сис војске, коју јс треба-i- o разбмти н савладати. Фаши зам јс допно најстраишнј рат чогјсчанству. Нобјсда фа-шпзм- а, побједа аехачког им псријалпзуа — како су to sa-il шилллс хнтлсровске главе шиие, треба.1о је да заустави развнтак човјечаиства за чи тавс дсценијс, да доведе до иогпуног ncipe6.t.eiba миогих високо цивилизовапнх паро- - да, до yumuTciba иајвећих н иајбогатијих култура И ра-д- н чсга? Радн профита ша-чиц- е импсријалиста — баика ра, барона н хнлнтариста. рСиисровццсулцсЈилцда многе народс баце' иазад, у Срсд1Ч1 вмјек; опн су хтјелл да озјековечс господство ite мачких банкара, индустрија лаца н вслепосједипка е са мо над пародниа којс су а-на- лн, него н иад саним ite мачкии народом н народниа којс су доуаћа здајинчка го-спо- да ycnjtia да упрегиу у кола аехачких завојевачких похода. Све то трсба имати у виду кад се говори о побједп иад фашпзмом, када се говори о улози стовеаскнх народа у борби против афшизма. Али ако јс побјсда бнла по бјела свих народа, за све на родс, не трсба из тога извупи закл.учак да су се си народи подједнако користили благо-дстнм- а тс нобЈсде. To у мпо-го- м зависи од двпје чип.ени-цс- - прво, у колико су унутар-ib- e демократске снагс поједи-ни- х иарода биле јачс, у толи ко јс народ могао више да нскорнстн плодовс побједе; друго, у колико су iioryhuo сти Miijcmaita ипостраиих иипсријалпста у унутрапикс стварн бклс маис, уташко је народ такође могао више да искорнстн плодове побједе (ово двојс је, често, иако пе увијск, узајамно повезапо). Развитак ynyTapitHX демок-ратски- х снага у поједипим земллуа (изузев СССР-а- ) чс-ст- о пута је зависио од опсе га учсшћа у рату. Овај рат је био ослободилачки рат и учешће народпих каса у ае у мора.то је изазваги дубоке нромјене ие само у анховој свијести, исго и у начииу жи вота. Он је леизбјежпо vopao стваратп и избацпватЛ па по вршину папредне оргаппзо-ван- е сиаге иарода. II оп пх је и стварао, а у чнгаво ип-з- у зеиа.га те снаге су и до-ш- ле ла чело иарода — Сло-венс- ки лароди — како збо! опсега свог удјела у рату, зЛор снаге лемокпзтских ПО крета у ibiiua, а благодарећи СовЈетском Савезу, којп пм помажс да спрпјече насртај и свако прссудније МЈешан.: империјалиста у апхове уну-траш- ае ствари — спадаЈу у ред оппх ларода, кјп могу да се скоро у пулој vjepn ко-рис- те побједом слободолуби-во- г човјсчанства пад силака фашизма, над немачкпм лм-перијхшз- уом п плговпм са-везннцп- ма. (Аплауз). (Наставлће се)
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, December 24, 1946 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1946-12-24 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000100 |
Description
Title | 000406 |
OCR text | 4 --" 1 ' ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАШИК АДРЕСА "СРПСКОГ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W. ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont J8 TELEFON: WAverlcy 9947 SERBIAN HERALD Цсгноад. г2о.д5п0.шнЗаој ипнорсеттрпалнасттиво,за гКода.иа5д.0у0,4 пдоолл.аргао, д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuUiorixedNo.asD.SNe.co7n64d, MClaarscsh M12a.tt1e9r42under the Год. 6. Број 376. Из 1946-т- е y 1947 годину ГЛАВНЕ ЛОЕЕДЕ У ПРОШЛОЈ И ЗДДДЦИ У 1947 Г0ДИНИ Улазећн y нову — 1947 годнну потсећа нас иа ycno-Mei- rs пз годние коју тек a пуштамо — 1946. Демократ скп Србн н остали јужип Сло- - вени у Каиадн иако Једна мала нацпонална група ппак нма дивних успомена из про-шл- е годпне. У Канадн се одп грало ннз важипх момеиата у 1916 г. Амерпчкп' Срби н та MoiuiMi јужнп Словенп су та Kolvi цмали иеколнка важна дога1;аја. Наша стара домовп- - на нова Југославија јс увела нсколико темелнтпх промсна . у iboj су се одиграли догађајп од веллког историског зиача ја. Рад и акцијс словенсклх народа такође су били не са мо замашип лего н таквог карактера да су утицали на чптаве догађаје у свегу. Мс ћународнп одпоси, днпломат-ск- е борбе и резултати бнлп су огромнп. Персггектлве су сјајне н one надахиују целл прогресивнп свет и потпчу га на далње акције и напоре за напредак. Новп задаци стоје пред иама и пред свнм демо-кратски- м сиагама, да учвр-стпм- о досадашие тсковии и развијемо рад за веНа и шпра постнгнука у идућој годпни. rji Нашн другови и-другар- пце у Савезу канадских Срба п прпјагели нашег покрета и Српског Гласипка у прошлој годшш су још впше лего ра-iiiiju- x годниа уложилп напо ра у изградин своје демократ ске органнзацнје н ллста, као н на свнм другим областпма своје делатиости ; онн су по казалн иензмерну оданост и пожртвовање свои покрету, iteroBiiM лачелима, иовој Ју гославијц it борби за папрс дак у овој землн уопште. Главиа иостпгнуКа у 1946 г. на свом ужем сектору, на пз-град- ин СКС и раду за Срп ски Гласннк, као и на полп тичком Bacnmaiby чланства, посгнгнутн су впдпп — дпв нн резултати. У 1946 годинп регрутовано је до 150 нових чланова у СКС; одржапо је по колонпјама стотпна зборо ва н полптпчклх прдаваиа; Српскн Гласник је добио нај маае 700 новпх претплата. Од желе да наш народ у ФНРЈ видп како део тога иа-ро- да у пселеннштву, у Кана дп радп, иа стотпне нашпх земллка прегплатпли су сво је родбиие н пријателе у свнм крајевпма Југославпјг. Везе српскпх пселлппка са родшш завпчајем током про шле годнне створене су јаке и неразорпве, па н са нашом браћом у Амерпцц везе и од-iioc- it су ое почелп развпјатп много боге пего ранпје. Нашп псе.гсннцн који су окуп.генп преко својпх орга нпзацпја у Behy канадскпх јужипх Словена, сем друтпх резултата које су учпнплп о упознаваау канадске јавло стп о новој Југославпји п па шем раду овде, постпглп су, по напггм убеђеау, одлпчан успех. Сем тога што су саку-пил- п пеколпко десетака хп .гада долара за помоћ иашем иароду, онп су органпзовали неколпко раднпх група за по-врвт- ак у ФНРЈ; уложилп већ неколпко стотпна хн.гада до-ла- ра за алаг н машине, п на-сто- је да добпју улога до 2 мплпона долара за псте свр хе. Радне групе су послатг своју делегацпју у СНРЈ и на осиовп тога решено је пп тане са југ. владом повратка нсел.енпка. Својпм прпмер-ш- ш радом п пожртвовааем пре, токои рата п 1946 г. јуж-ч- а Словенп у Канадп стгклп су nomioEaike не само код свпх нашпх народа у ФНРЈ, Цена једном прпмерку 5 цен. век п код свнх јутословенскнх 11селеника у друпш землама. Наше оргаипзације — српска, хрватска п словеиачка — послале су н своје претстав-нпк- е на Св-гсловенс-кн кон-rpe- c у Београд. Сада главни проблем пред ВеИем стојп ор-ranii30B- aite поврапса иссге-ник- а, а пред радшш групама улагаие повца за куповаие алата п машпна. Прошле годнпе згиљу (Ка-иад- у) је био захватно вал масовиих штрајкова услед разузданог скакааа цепа иа животпе потребе п радп нпза реакционарпих мера са стра-н- е круппнх кашиалиста п власти. Да бн спречнла тај VtacoBiui вал радипштва u де-мократск- их снага уопште у земли, a са друге стране сил-п- и уплнв иашег савезника — Совјетског Савеза, канадска реакцнја је вештачкн створп-л- а н увећала страшило шпн-јуна- же СССР-а- , коју чак н сада употребл.ава у месним изборпма уТоронту п другим градовима. Колпко далеко је у том лудилу пошла реакцп-ј- а, нз мржис према прогресу канадског народа п свог су седа — СССР-у- , ра у про-пагаи- дц у градскп-пзборп-м- а у Торонту употребллва чак и нме једиог обпчног пз дајннка народа СССР, Гозен-к- а протпв прогреспвппх каи дпдата. Конзервашвнп лпст "Глоб енд Мејл" тој пропа-ганд- и је посветно целу једну страннцу 26 децембра у којој доноси п Гоумнкову пзјаву протпв "црвеие опасностп". Међутнм, на такве мере реак-циј- е н про-фашнстпчк- пх ре-жи- ма у Онтерпо п Квебеку радипчке н либералне полп-тичк- е групе, повезане за спн-днкатнм- а, почеле су једпн-ствсн- о нступатп што показу је могућност оствареиа једног шпроког уједнненог радппч-ко-лпбералн- ог покрета, којп he подузетн мере за шире ре-фор- ме у земли н стабплие пријате.гске одиосе са савез-ппцпм- а пз рата. У септембру прошле годп-н- е Коигргс амерачкпх Словс-u- a у Њујорку, којем су по први пут прпсуствовалп п делегатн словенских народа нз Европе п Аустралпје као и масовно пз Канаде, одржао се у најзатегнутлјпм међуна-родпп- м односпма, на мпров иој конференцији у Парпзу п заоштреној полптичкој си-туацн- ји у Амерпцп. Тај кон-гре- с јг имао за Амерпку на рочпто, као и за Словепе к светски мпр, велпкн псторп скн зиачај. Баш тнх дана а-мер- пчка влада је асклучпла Хенрп Валеса из кабпиета ради иегове опозпцпје Тру-мааов- ој и Бгрнсовој спо.гиој полнтпци, а Конгрес амери-чкп- х Слокгна је пружио мо-рал- ну и полптачку подршку Валесу на оспови чега је, без cyMiw, морала озбп.гно рачу-пат- и амерпчка влада п амс-рпч- ка реакцнја. А нарочпто је она бпла сузбпта масов-ин- м штрајковннм борбама у САД. Прп концу прошле годпне одржао се у Београду другп, далеко већп н од далеко ве her полптпчког зиача-ј- а Првп конгрес Сдо-вен- а после рата. Тај кон грес је оформпсао п још дале продубпо п учврстпо брат-ств- о п солндарност словен скпх народа п апхову узаја-мн- у културну п економску сарадиу. Он је такође веома много утпцао на све демократ-с- к снаге свста које се боре за мпр н безбедност. ФНРЈ је у обновп 1946 г. машимму TORONTO, DECEMBER 1946. БОРБА СЛОВЕНСКИХ Др. Миодраг отправник послова у Отави (Кратка биографија Др. Марковиа) Нро нсколико дана отпутовао јс у Југославнју на отсуство отправшп: послова Југословснског посланства у Отагш, г. Неро Цабрић. Па иовог отправаика послова наимснонаи јо Др. Миодраг Н. Марковић. Др. Миодраг Н. Маркопић јс рођси у Иожаревцу — Србнја — гдс јс заирншо шсст разрсда гимназнјс, a матуру и нрава завршио јс у Фраицуспој, послс чсга је био двс годино у Лондоиу гдс јс студирао иа "Лондоп Скул оф Ккономисс снд иолнтнкал. сајснс" {Лондонском ушшорзнтету скоиомијо и иолитичких наука). Ио за вршстку студнја постављсн јс за дипломатског чннов-иик- а у Миннстарству пиостранпх нословаЈпрс рата, a био јо на дииломатској службн у Мађарској, Чсхослова-чко- ј, Албаннјн, Турској н Исмачкој. За врсмо другог рата, т.ј. иод окупацпјом зсм.гс, нмјо хтсо слу;кити нспрн јатсљу као н хил.адс других чсститих иатриота, nch је радио на рушсњу мрског окупатора колико јс год то бнло у iLcro'toj moIui п колико су тсшкс прилпво окуиацнје дозво.гавалс. Када јс ЈЈгославија ослобођсна од страно Тнтовс војске н када јс образовано Мшшстарство спољнпх по-сло- ва новс Југославијс, Др. MapicoBiili јс св'ом народу и држапн ставио иа располаганс свс својс знаљс и иску-ств- о. Као нскрена родољуба и дипломатског чиновника иова Југославпја га јо одмах узсла у службу. Он јо иај-пр- о био у Министарству сио.гпих иослова, а касннјс у амбасади у Нарнзу п оиет у Југославији, одакло јо са ујгос.исиском.1Јглсгацн1о[Јпућс1ид.зассда зацнјо Ујодиљсиих' нацнја у lhyjopKСада jo постав.ген за отправинка нослова у Отавн. Др. МарковиК има сјајно образовањс и говори исколпко јсзика. КОНГРЕС ЦРВЕНОГ КРСТД ФНРЈ ПОЗДРАВЉА ИСЕЉЕНИКЕ У КАНАДИ И ЗДХВАЉУЈЕ GE ЗА ПОМОЋ ДОМОВИНИ Hche канадскнх јуисннх Слопена прнмило је дспегау од Нрвог коигреса Југословенског црвепог крста којп сс одржавао у Београду 17-1- 8 децсмбра у комс сс каже: Нрстставници Југословснског црвсног крста са Нрвог конгрсса шаљу иссљсницнма Канадс својо нскрсие н братскс поздравс и изражавају своју захвалност за noMoh коју смо примнлн од нашо 6palie и ссстара у Канади. Најтоплнјс захвале п прнзнањо свима. Југословенски црвени крст. на мпогпм гранама прпвреде досшгла предратае иорме пропзвод!!е. a v пскнл н пре-- шла. Она је развпла колектн впп ударнпчки рад у доста велпкој мерп, а један од так-вп- х npuvrepa је н Омладшг-ск- а пруга у Босни. Довртена је аграрна реформа и нови Устав се у пуиој мерп при меиује па свпи областпиа друштвеног жпвота. Одлучнд борба ФНРЈ за инр на Mehy-народио- м полу п iweaiuia op ганпзацнја на обновп п нз-град- ип показала је тежие на-ш- пх народа за очуваие мнра п велпку способност ibesniuix властп п јгдпнствену чврстп-н- у иезпног народа. Борбе на конференциЈама Савета сполних мшшстара у Лондону, касннје у Паризу л оида на Мпровиој конферен-цнј- п пмале су своје позптпв-н- е п негатпвне стране. Прет ставнпцп западнпх држава покушавалп су да прекрпк раннје уговоре плц да пх oca-кат- е. Па ппак те конференцп-ј- е су утрле пут победама на заседае Органпзацпје Ује-дпњеи- пх нацаја у Њујорку п Савету сполнпх мшшстара током тога заседана. Заседае Уједпиенпх на-цп- ја у Њујорку поразпло је многе покушаје Бернса — Бе-вп- па да пх спроведу претилм агомске бомбе. Hajeehe постп-rnyh- e у послгратном перпо-д- у учпиеио је споразумом о генералном разоружту у ко-ј- е спада п забрана употреб-лаван- а атомске енергпје у ратне сврхе као п образоване међународнпх пнспекцпја ко-}- г he вршпгп контролу про-- ONTARIO, TUESDAY, 31ST, Марковић нови тив наоружаваил. Међу тпч победама важно је напомену-т- и п споразум по пптаау, бар п делпмпчиог кпдаиа дппло-матсхп- х односа са фашпстп-чко- м Шпаннјом, као п прнсп-лава- к да савезнпцп поврате запленене лаће иа Дунаву no дунавскпм зеилама. Спора-зу- м о обавештеиу о броју трупа у својпм п пностраипи зеноама пма, у в-ез- п разору жаиа п полптпчкпх односа, крупипјп значај. To су, маи€впше, one r.iai-н- е, позпгпвне стране пз про-ш- ле годнне. To су победе де-мократ- ског света. Реакцпја, иеђутпм, п да.е Кг покушаватп да се споразу-м- п Уједшкенпх иацпја пе оживотворс. Она ће п даде настојатп провокацпјама у Грчкој, К п н п, Палестпнп, Шпанпјп. Она he кочптп сваку екокомску сарадну за-пад- нпх држава са СССР-о- м п демократскпм дрхавама цев тралне н псточне Европе. На доиаћпм фронтовпма реакцв ја he навалпватп на жпвотнп стандарт раднпх маса п оду snuaiie нпховпх демогра:-скп- х схобода. To he каппта-лпстпч- ке земле, без сумве, довестп до велпке економсхе крпзе п масовне беспослпце, што значп п до засштравана класие борбе. Борва протпв економске крпзе јесте борба за рад п повпшпце плата; борба за ве-лп- ке кредпте демократским зеилама, које су у рату нај-вп- ше страдале, као п пуна грговпна са нпма на једној здравој, прпхваглпвој оснош НАРОДА ЗА ЈЕДА.Н 0Д ГЛАВНИХ РЕФЕРАТА БИО ЈЕ Слоиенски коигрес, којп се одржа-в-а у Београду, јуче је 1чзстаии) пал imciacKOM на радии део зассдаи,а. Ирстсс-дава- о је reiiepxi-лајтнан- т Л-.жсксаи- дар Гундоров, претсед- - шие (_вС1овенског комнтста у 10С11Ш. Када су члановн радиог арегседлиштва наишлп н за-у:сл- к своја места за пјстссд-нач- к х столом присутии су iax поздуавили дугих пл.сска- - Гсиера.1-лајтнан- т Ллексан-д;а- р Гидоров иоздравно је rapireyiiie дао рсч мннистру Сапезие владе ФШ'Ј Мнло-вгаи- у Iшасу, који је одржао р(ераг "Борба словснских 1жародаза мир и демократнју". ViccHiimi Конгрсса бурио су пкоздршзип мшшстра ђнласа ш иегов говор прекидалн та сођс честил аплаузом. У спол реферату министар l3u.iac ј рекао: РЕФЕРАТ МИЛ0ВАНА ЂИЛАСА Лајсвние нико не пори- - в( да су у борби прогив фа- - шшсичких завојевача главну улогу одпгралк словснски гаароди. Ја иећу овдјс исти- - iarn оптатепрнзнату чнисш1- - ау да, ствари, lobjcickom Саисзу лрнпада заслуга што ii joiuio до ciova ихтлеров- - cte lbeatatKeiritcnnx савсз- - шика. Xhy само да подвучси, жа се вк1 тако вслнке државг, кгао in то с киглсска и лме- - рпка, ic иогу ни пзблпза мје рату Словспа нротнв 11смаца kzq рслаппвно линиземллма mr una cv иа поимјеп Иол. с.а и Ј-)Го- авија. Тим иећу да каез(, да је дрпрниос Ен гЈескег iz Алернке, узег у цје-.-ЖВИ- И, био налн илп ман.и о Палск и Југославцје. Алн, акртве словенскпх парода оче валдио иоказују дије ствари гарво, да је допринос већине сјо'исвнх зсмалл, узет у гароцежгима премаброју ста шовниих и сна-з- . н, eefcir него у друглх држа-ва- , дх су словеиски иародн Oxaja-,2-7 дес — Фред Росг ародт посланик за округ Напшигр v Монгреалу н члан Радшчке прогреснвне парти ј , ваставпће и дал са бор СЈои засвоју иевпност и пра-га- а да народпн послапик у лар-Јамен- ту заступа napoi, cior кзборног осруга и наро Шаиад joniutc 11егов захтев зва апеЈаццју неправедне осу-д- { je iohobo одбијен од нај вииег )Да iiBcocis ujjubhh iqgje. 0н" осуђсн иа шсст r-од- ина робпје ради тога да јн, то!охе, "радно у корп 1хне гра"е Државс чред Е?к ie хо н ппед су,;ом иајс- - нергичаијс одбио н пред чи морат_а €п се развптп до нај-вигп- е вере. Јер, п то борба за мвр з прогрес. Задацл пред канадскпм Ср-Cisi- a, сао и осталпм јузснпм Словехпха у овој землп јссу хј 194-- 7 годпнп да, у прву руку, овгпе све псел.енпке у дгхогратскп покрет п да са сзсгалпвг народом Канаде воде одлЈПЗЈу борбу за очуваие в орошпр--е д е к о х р атс пх глрава целог народа, за запо-сле- Ј. сЗоле плате п нпже це-вн- е ва. снвотне потребв. У ве si стар-о-г афаја, најважппјп задатаг je nouohn пселенп пцииа, гојп се зкле повратптп у ОИРЈ да се органцзују у Јзадне групе п да понесу са собок што впше сретстава за ЈГЈЗД. ЈОВАН ђАЈИћ. Price per copy 5c МИР ДЕМОКРАТИЈУ НАСВЕСЛ0ВЕНСК0М рвтиг1р1вамау ста.Јрат материјалиоЈ И И РЕФЕРАТ МИЛ0ВАНА спој удно у рату моралн да остварују, нрије свсга опим што je најскун.гс — то јест л.удскнм жртвама, н, друго, да ilciiii номагачи у својој лудачкој крвавој трци за свјстскпм госиодством наиш лн на иајжсшћн отпор код С1овенских народа. Трсба до-да-тн да су Хнтлер, Мусолн-н- н и другн, у борбн за осва-јон-- с спнјста, ноставнлн себн као иепосреднн цил. — поко-раван-- с словсискнх ларода, у ништен.с ituxoBe државиости н нацнокалнс незавнсиостк, иа н П.ИХОВО истребл.си.е. Алн рат, нако су свс тс чи-и.сни- цс тачнс, нијс био рат Словена протнв Немаца н П.НХОВИХ савсзннка. To Јс био рат слободол.уби внх иарода, слободол.убпвог чопјсчаистпа, нротив фашиз ua. To Јс бно рат пгрода про-ти- п имисријалиста којн су увртјели ссбн у главу луда чкс нлаиове о стпара.у спјет-ско- г господарства и нороблд ваау свронских и другнх на-род- а. Хнтле]овци н iliixobh помагачн, иарочито су сс сво JIIU ЖПВОТИИ.СКПМ бјссом око-мил- и на CiODdtc због тога што без покораваи.а Cioncin нијссу могли доћн до свјст- - ског господсгпа и што су сс надалн да he бајком о онас ности од "руског" бол.шсви-зм- а успјстн да учннс ефика cirDuSioiiBliHeKirx реакцио-нарни- х кругопа пл западу да разједннс н иоцнјсиају са везпикс. Како рскох,, рат нијс бно it ifciixoBiix савезннка, отудз ии побједа у рату није само иооједа uionciia над аеиач кии сапсзницима — то јс по-бје- да чнтавог иапредногчо вЈечанства. To јс побјсда свнх народа који се боре за слободу н деиократију, свич л.удн, спнх покрста који се борс за бол.и н cpchiiMjii жи вот човјсчанства. To јс свјет ско-исторнјс- ка побјсда напре дних спага, над снагама рс акцнје. У тој џнновској бор-б- и словснски народн су дали тавом јавности je открно пра ве лаисрс канадскс рсакцнје, којс сс крију нза "шпнјуиа же" у ко])ист Совјетског Са всза. Дописннк "Торонто дсјли стара", који јс нмао тслсфон-ск- и ннтсрвју са Росом при лнком iLcrooor хапшсн.а 14 марта, поново јс упутио те-лсгр- ам Росу у Гордокс затво-р- у у којем га инта, иошто јс одбнјен н други ансл за ио-нов- по cybcite н обнчај је да у том случају дајс се оставка на посланнчко мссто, шта оп мнслк сада учииитн? Фред Рос је, приликом поссте ае гове жене о Пожнћу, постао тслеграиом следећп одговор: "У одговору на Ваш теле грам, ја Вам могу pehn да ниуком случају iiehy даватп оставку на моје послаипчко место у ларламепту. Како са вам већ рекао прплпкои мог xanmeita, ја нпкада нпсам учпнпо нптп једаи прекршај протпв пиггреса народа Ка-над- е. Ја hy наставптп са бор-5о- м да докажем моју невпност п моје право да претставлам чарод изборног округа н народ Канаде у парламету. Ја се надам да he мп се пру жптп прилпка да претставпм мој случај у парламенту". Рос се нада да he iteroa случај н .егово пнсмо као одговор на неправедну осуду битп поднешено парламеиту у Отави прско претседнпка скупштнне. сЈРЕДРОС ЋЕ И ДАЉЕ.ВОДИТИ БОРБУ ЗА СВОЈУ НЕВИ- - HGCTH ПРАВА ДА ПРЕТШВМ НАРид У IMfJIAMtHI I гао je је мог Ф$, л vs Vs - i ', - . - Vol. 6. No. 376. К0НГРЕСУ У БЕ0ГРАДУ ЂИЛАСА ј najnchc жртвс н иајвише до-- припоса — велнка побЈСда човјсчаиства у овом рату у глапнф је сазидана на ко стнма синова словспских зе-мал- л. (Анлауз). ШТА ЈЕ ЗНАЧИ0 ФАШИ-ЗА- М ЗА Ч0ВЈЕЧАНСТВ0 Шта је значпо фашизаи за човјсчанство, шта би значила побјсда 1(еиачког пмпернја-лизм- а н 1I.HXOBIIX вазала? Фашпзам јс зиачио за чов јсчаиство покушај враћаиа иазад, ка уннштеау свих о-и- нх основа па којима оно да-па- с :кнви н крсће сс напрн-јсд- . Али тај "нокушај" ннјс био само "иокушај" — он је ncionpcMciio озиачавао н ин лнопску масу добро опрем л.сис војске, коју јс треба-i- o разбмти н савладати. Фаши зам јс допно најстраишнј рат чогјсчанству. Нобјсда фа-шпзм- а, побједа аехачког им псријалпзуа — како су to sa-il шилллс хнтлсровске главе шиие, треба.1о је да заустави развнтак човјечаиства за чи тавс дсценијс, да доведе до иогпуног ncipe6.t.eiba миогих високо цивилизовапнх паро- - да, до yumuTciba иајвећих н иајбогатијих култура И ра-д- н чсга? Радн профита ша-чиц- е импсријалиста — баика ра, барона н хнлнтариста. рСиисровццсулцсЈилцда многе народс баце' иазад, у Срсд1Ч1 вмјек; опн су хтјелл да озјековечс господство ite мачких банкара, индустрија лаца н вслепосједипка е са мо над пародниа којс су а-на- лн, него н иад саним ite мачкии народом н народниа којс су доуаћа здајинчка го-спо- да ycnjtia да упрегиу у кола аехачких завојевачких похода. Све то трсба имати у виду кад се говори о побједп иад фашпзмом, када се говори о улози стовеаскнх народа у борби против афшизма. Али ако јс побјсда бнла по бјела свих народа, за све на родс, не трсба из тога извупи закл.учак да су се си народи подједнако користили благо-дстнм- а тс нобЈсде. To у мпо-го- м зависи од двпје чип.ени-цс- - прво, у колико су унутар-ib- e демократске снагс поједи-ни- х иарода биле јачс, у толи ко јс народ могао више да нскорнстн плодовс побједе; друго, у колико су iioryhuo сти Miijcmaita ипостраиих иипсријалпста у унутрапикс стварн бклс маис, уташко је народ такође могао више да искорнстн плодове побједе (ово двојс је, често, иако пе увијск, узајамно повезапо). Развитак ynyTapitHX демок-ратски- х снага у поједипим земллуа (изузев СССР-а- ) чс-ст- о пута је зависио од опсе га учсшћа у рату. Овај рат је био ослободилачки рат и учешће народпих каса у ае у мора.то је изазваги дубоке нромјене ие само у анховој свијести, исго и у начииу жи вота. Он је леизбјежпо vopao стваратп и избацпватЛ па по вршину папредне оргаппзо-ван- е сиаге иарода. II оп пх је и стварао, а у чнгаво ип-з- у зеиа.га те снаге су и до-ш- ле ла чело иарода — Сло-венс- ки лароди — како збо! опсега свог удјела у рату, зЛор снаге лемокпзтских ПО крета у ibiiua, а благодарећи СовЈетском Савезу, којп пм помажс да спрпјече насртај и свако прссудније МЈешан.: империјалиста у апхове уну-траш- ае ствари — спадаЈу у ред оппх ларода, кјп могу да се скоро у пулој vjepn ко-рис- те побједом слободолуби-во- г човјсчанства пад силака фашизма, над немачкпм лм-перијхшз- уом п плговпм са-везннцп- ма. (Аплауз). (Наставлће се) |
Tags
Comments
Post a Comment for 000406