Serbian Herald, August 20, 1946

              WnlifftWiiil nnlKHfll -:- - - јшттшшшшшшшм
CTPAHA 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 13 августа 1946.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазп сваког уторка и петха.
Cia писма и чекове треба слати на:
Рукописи се нс враћају.
"SRPSKI GLASNIK"
100 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Допнс без потписа ce ие пркмвју.
HOME СЕ "СРБОБРАН" ОСВЕЋУЈЕ
У "Am. Србобрану" иису ротни нападн
иа дсмократске америчкс Србс, a iiiitii су
иеразумљиви. Он јс заслспљсн дивљачком
пржњон иропш иово Југославијо н онда
jo iiocdo прнродио да мрзи II СПС 0Н0 КОЈИ
со одушсвљавају с љом. Оснм тога, "Србо-бра- н"
има разлога да будо озлојсђсп и иа
iliix н на иову Југослапију, јср јо изгубио
до сада сваку битку коју јс с н,има водчо.
Као српскн лист он за то нс бн нмао раз-лог- а,
али он за то нма разлога као орган
групс српских фашнста. Hicronii иаиади,
дагслс, ннсу ништа ново н ништа нсобчч-н- о.
Шта ириплачи пажи.у јесто то, како
н коме он хоћо да сс освстн за својо
иоразо.
Годол.убчвч дсмократскн амсрички Ср-б- и
покроиули су јодиу дивну и племсниту
акцнју за скупљањо иомоћи свом народу,
iipnciiCTiiciio ратној снрочадн. Та акциЈа
јо брзо ностала ноиулариа мсђу свим
амсричким Србнма који лчсу затрованн
слспом фашнстичком мјшбом протип вла-стнт- ог
иарода. У ту сирху, и само за ту
сврху, ти родољубшш Срби одржаћо па-ско- ро
свој Коигрсс.
Рскосмо да напади "Србобрана" иису
рсткост иа сво што јс дсмократско, чссти- -
то и родољубиво мспу амсричким ироима.
Алп инкада ј'ош нису бнли ти "Србобра-новн- "
наиадн тако чсстн н тако жучни
као сада када су ти Србн покрснулн ову
акцију. "Србобраи" xohc да ту акцију
убијо. Он за својо фапшстичко норазо xohc
да со освоти српској дсци, српској ратној
сирочадн. Ои јо толико заслспљсн мрж-н,о- и
иротпву иово Југославчјс, да мисли
да ho је тако оборити. Он би жртвовао can
срнски иарод за мртвог Мчхачловчпа-зло-чипц- а,
за псколико издајнпка и одрода да
со поврато у Југославију. On у Југосла-itiij- ii
ио иидн Срба. Па њсга јо сва Србнја
пуста кад у н.ој исма злочннаца п издај-пик- а.
Ои бн уништпо сриски иарод да
створи вслнку Србију!
Мођутим, амсрички Срби, ми со падамо,
3iiaho како ho одговоритн на ту злочппа-чк- у
кампану. Мн со надамо да огромаи
број оних којн су до сада слушалн н.сгово
савото, iicho га послушати у овом случају,
а ми ово рскосмо да то зиају и канадски
Србн којч ио читају "Србобран".
ЗАКОНИ И ДЕМОКРАТИЈА
Канадска као it спа светска роакција
миого сс размсће са законитошћу и де-мократи- јом.
To је нарочнто даиас упот-рсбљава- ио,
наравно, но да сс чувају и
брано дс.мократпјо и законитост nch да
их со ушиити. To со нароччто сада сиа:к-н- о
изразпло у вези са радничким штрај-кови- ма
за iioiuuiichc нлата.
Ностојо иа прнмср закони о контроли
цсна п наднпца. Ностојс закоии колико
со мо;ко н колчко сс нс можс купнтп ове
или очо робе. Нласти покушавају да спре-1- 0
повчшсн.о плата изнад дсссг цснтч no
сату, са нзгопором да онда нс могу одржа-т- и
контролу цсна робн, уколчко one још
постоје, н да оида прстп опасиост од ии-флац- чјс.
Како со у праксп поштчва та закочч-тос- т
и дсмократпја? 'Џеличној компанчјч
јо дозво.гсно да дадс штрајколомцчма
којч су остали радпти у фабрнцч у Ха-мчлт- ону
платс нпшта мањо од 1.59 no
сату. Њој јо дозвољепо да допрема у фаб-рч- ку
на тоис мсса, алкохола и другог,
што јо строго ограппчсно и забрањсио
законом. KoMiiaiinjn нчсу потребпо мар- -
КИЦО КОЛИКО МОЖО КЈИЧТЧ OBO 1MII 0110
храно, као што јо то потребно свакој осо-б- и
у Кападп. Ако бп штрајкашч добили
повишицу вишо од дссст цсити, угрожена
јо коптрола цена ч прети пнфлацчја, a
кад штрајколомцч прчмају тако внсоку
плату, коју компаппја даје да со разбнје
гатрајк, онда та опаспост нс постојч!
У Хамнлтоиу искупнлп су со штрајку-јућ- и
радиици у општпнску зграду да слу-гаа- ју
расправу општпискс ynpane о њи-хов- ом
штрајку. Главпо пптаћс на рас-пра- ви
бчло ј(з дп ли да сс допрсмч про-шшција- лпу
полпцчју за разбчјањс штрај-к- а
пли no. Радппцн су паравпо дошлч да
нротсствују проттпв покушаја да со шт--
"ОСВОБОДИЛНА ФРОНТА СТВОРИЛА ЈЕ ОД НА-РОД- А
ВЕЧИТИХ РОБОВА НАРОД ПРОСЛ. ЈУНАКА"
РЕКДВ ЈЕ МАЈОР БРАНКО ВУКЕЛИЋ У СВОМ ГОВОРУ НА СЛОВЕНАЧКОМ ДАНУ У ВАЛДОРУ
Велнчаиствеин митннг се-вера- их
ировинцпја Онтерно
u Квебека, "Словеначка Дап",
одржап 4 августа 1946 годн-н- е
у Валдору, претворно се
у cjajny манифестацију сло- -
венске солидарности. На оваЈ
Словеначки дан био је по-зва- н
мајор Браико Вукелип,
иссгеннчки аташеј у Кападн,
који је одржао кратак говор,
у којсм је између осталог ре-ка- о:
"Драга браћо и сестре Сло-вен- ци
и остали Словенп. Ово
је нарочито част за мене да
могу иоздраватн ваш херој-се- и
словепачЕп ларод. Наро-чиг- о
сам сретан кад свуда
впдам да се прославс u мн-TUU- 3H
једне нацноналнс гру- -
пеу нашем нселснвштву пре-твара- ју
у сјајну Јужно-сло- -
венску и свесловснску соли-дарнос- т. To сам видео ка
великој српској ирослави Ин-довда-
на
н великој прославн
Хрватског дана. Свагде се
виде Срби, Хрватн, Словеи-д- н,
Македонцн, Цриогорци,
Уирајинци, као и сви други
Словснн н а овим прославаиа.
Та чш1е1шца показује да се
веселн, братнин и солидари-ш- е
велико словенско плеие у
сваком углу света. Уздигнута
чела скромно, поносно што
је снаснлац и поЕрстач иаи-рсг- ка
у свсту, снјач братства
uehy читаоии антнфашисти-чкн- м
свстом, поборник н гла-ви- а
сиага мира н благостаи
Ових дана уредпиштво
Сриског Гласннка примило
јс писуо од јсдиог нашсг
зеи.гака нз околппе Нанку- -
всра. Он се уредннштву зах
вагујс па вестима којс доно
снмо у послсднч: врсмс, за
којс кажс да су Co.vc иего
ш to ciio paiuije доносили
Нешто y озбил.ној a нсшго y
саркастичиој формн, ou до--
ciobiio кажс:
"Ево сада сам се паканио
да вам пишем п да вам зах- -
валим за бо.ге иовостп што
иам шаллте пего што сте то
раннје чшшлп.
"Назад нсколнко несеци је
војвода Недпћ стигао из нно-страист- ва у Београд и сталпо
борави тамо! Ннје дуго про-шл- о,
дошао је нз уиутрашио.
сти и војвода Драха, добро
познатп као "вмтез над вите
зовима", и он се настаиио у
Боограду. Такође су тамо
стнглн н још иекп ihixobii
ортацн, па се надамо да he
it oiiit којц ннсу моглп cnihn
на врсме, пожуритп се п на-ско- ро
видетп престонпцу.
"Упркос овако добрнх ве-ст- п, ова светпна '}: још у брп-з- н. Ова се светииа пнта, шта
се деснло у Зогрсбу, што је
тако тпх? Где је "човекоду-бпвц- "
поглавник (ПавелиН)?
Где је "вел-гчаснп- " Мачек?
Где су "преосвећеии" п 'ве-лпкодостој-
шГ,
као н многн
други? Да лп овц раде код
naKOsaita н оштре ножеве? —
ту некп дан пша ме јвдац
мој прпјател — п прелда ја
ппсам био јако сдапчина за
одговаратп на nniaita, али
ово мп је пало у грло. Зато
сада апслујем на вас да бп
нас обавестили о omu ства
рнма."
Тако гласц то писмо нашег
пријатела, које се он нз нс-к- ог
разлога бојп потпнсати
всИ на крају каже:
"Без трунке шовннпзма, са
поздравом — један прко пу
та од вас"
Па хајд да се обавсстимо,
"нсиозцати" пријатсгу:
Нре свега, natia је мнло
шго Ти сматраш да су добрг
оне вести које говоре о до-лас- ку 'војвода" на суд. На-м- а
је тешко кад вндцмо да
нскн нзмеђу иваче добрнх
душа, кажу; "па јсст, они су
учикилп што ннсу требали,
алц они су Срби и иама их
јс радц тога жао"! Тс добре
душе заборавллју да су, тих
веколико Срба, крпвн за снрт,
naiibe м муке десстине, сто-тпи- с,
стотнне хилада Срба и
Cpiiwi.iba младих, старих п
иејаких. Ради тога, Твоје пи--
у свету. (Аплауз).
БратсЕи словепачкн народ
робовао је као и велнки де-ло- ви
словенског иарода веко
вима туђииу, само с том раз
ликон што оп ниЕада ипјс
нмао своју сопствену слобо- -
ду п државност. To вечито
робоваае било јс резултат
словенске поцепаности, која
је неколико пута доводила до
нссретиих мсђусобннх ратова
између поједниих словснских
народа. Иепрцјател. је зато
н мОгао држатн иас неке у
вечнтом, а неке у привреме-ио- м
poncijiy, што је помоћу
иашнх домаћих смутл-ивац- а и
туђииских плаћеинка провео
у дело паролу "Завади па вла-дај- ".
Нсторијасловенских иа
ЈХЈда, а нарочнто маше rjiy- -
писаних и всшто отцсн.гепнх
од своје матице Руснјс, то је
била исторнја вечитнх бојс-в- д
за сонствеиу слободу. Сви
наирсдни и слободољубиви
људц мсђу наиа, увнђали су
да слобода и самосталност, a
ирсма томе cpeha, будућиост
и лстин живот лсже у слтп
словеиских арода на чс-i-y
са иатицом Руснјом. Сви сно-л1- Ш
и унутрашн.и владајући
)1епријате.1а смртно су се
баш тс слоге бојали н бссио
нас завађалн. Па н настаиак
старе Југославнјс ннје опра-вда- о
нашс иаде, чији су на-сган- ав
поздравнлн пашн па-род- и.
У саставу старс Југо-славнј- с
била је додсгека cio- -
"БЕЗ ТРУНКЕ ШОВИНИЗМА"
таае narouu нас да Тн одго-варан- о
intTaiMiiia: Каквн су
Срби они, који су радили да
уннштс Српство? Каквн сј
Срби оци, којн су сарађива-л- н
са свим нснрнјателниа у-нутра1-
Ш(.ии
и СИОЛ.1П1М који
су хтслн да уншпте све што
јс добро u родолл-бив- о међу
српскнм народои? Каквн су
Срба онн, који су чак и са
крволокои Павелнћем ногли
сарађнвати? Јсдпои pcnu.'xa-к- п
и су Срби oiiii, Kojit су
били одлучнли да жнвотнма
и нмаи.ем свог пада плате
власт оиомс од кога су сс иа-да- ли
да he нх иовратнтн на
власт и на уираву у Југосла-виј- и,
а која оист ие би бала
tut iLiixosa mi управа nit
власт, eh власт н управа
страннх нмпсрнјалиста? .
Мсђутпм, ако искрсно за-хва.1уј- сш
нама за ''бо.с вс-сти- ",
хвала Ти, али то нс
ирнпада naua, већ у ирвои
реду српском иароду који јс
први повео борбу, а онда
свим осталнм народима Југо-славн- је
који су му се брзо
прик.гучили у борбу, хрват- -
скои, словсначкои, максдок
ском, иуслимаиском u iliixo-во- ј
побсди над свии нспрн-јатсл-нм- а.
Та иобеда довела
је "војводе" н аиховс ортакс
у Бсоград. Савсзиици су из-ручи- ли
Нсдића и нскс аего-в- с
ортаке, а Дражу н аегове
ортакс иомогао јс ухватнтв
cpnck'it народ opraiiiiua сво- -
јих В.13СТИ. Jbiiua дакле тре-б- а
захвалнвати за ''добрс вс-ст- н".
Нијс тачио да јс Загреб
"тих" што сс тога тнче. II ие
само да ннјс Загрсб чтнх",
sch uiije ii it Госпић, uu ICap-лов- ац
uu unora друга места
no Хрватској. Tn гажсш да
linen био слапчина у одгова-paib- y
na uiitaitc 'свом прнјз-тел.у- ",
а, тако иам бога, јсси.
Да тн инсн бно слаичииа, Ти
му tie би заборавио помсну-т- н
да смо ии имали таквих
"добрнх вссти" u пз Загреба.
Рлсдај да се друш пут сетнш
да су it у Загребу осуђсин
иа смрт cbii "Поглавцнковц"
доглавиици којц су иали у
рукс или бнлн предацц југо-словеиск- им
властима од стра-н- е
савсзинка. Нс прашта сс,
npiijaici-y-, nuEOiie ко је биз
.'о.1лш. II ако си заиста задо-волд- н
што се каж1кава зло-чин-це,
оида иенаш разлога да
тако поставл-а- ш пшаас
Није Југославија крпва
што Навелпћ иије још дошао
у руке правде. Ilnje она кри-в- а
ип што је Мачек у Иарн-з- у,
ии што је Фогић у Аме-рпц- н. Није она крнва што је
вепачкоу народу печасиа у-ло- га,
сличиа као српскои, са-м- о
са том разлпкои што је
велико - српска монархо-фа-шистич- ка
клнка у нме сло-бодарс- ког
и јуначког српског
народа изравно гушила сло-бо- ду
другнх иарода, а наро- -
чнто слободу хрватског и ма- -
кедоиског иарода, a са jyua-ЧЕ1- Ш
словеначЕпи пародох
подкусурнвала је своје п.га-чкаш- ке
рачуне, т.ј. нскорис--
тнвшн велику приврженост
С10венаца као и српску југо-счовеас- кој
заједннцн, давшл
нм некс формалнс прнвилс-гнј- е
n nouohy домаћих сло-веначк- нх
реакционера u ба-тпна- ша
у свни изборшш и
другин формаиа борбе зло-употрсб.гав- алн
су встику ју-гословен- ску
н р н в р жеиост
братског словсначког као п
српског народа За г'ше.с
cpehe слободе свих иарода
Југостаанје. Исте те црне до
jiahe силе, отншле су још u
дхгс у свом злочаначком ра-д- у,
нзравно у Хиглсрову рас-н- у
теорију. Са најјачом ак-TiiBiiou- uhy
иадували су брат-CK- ii
С10веначки народ, како
су оии тобоже внши стаднј
изнад Словена н да користе
нацнопалие размирицс изме-ђ- у
Срба, Хрвата и Максдо-нац- а
u чак да Словснци има-ј- у
вс-тик-с CIK4IIOCTH са "плр-мснит- ом
и одабраном арнј-ско- м
расои" — са Нсмцима,
исто онако као и хрватски
читав Ш13 издаЈпнса српских
а хрватскпх и словеиачкнх у
п н о страаству. JyrociaBitja
тражн да јој се изручс зло-чаа- ца
n тражи нснпсстано.
Тп са сс иогао сстита, кад
сн t говорио с "пријатслсм"
да јс Мшшстар Рааковпћ пе-дав- ао,
тражећи од савсзинка
да се прсдаЈу злочанца, иа-вс- о
велнку бројку нстих. Нма
још и срисках злочиааца као
п хрватских који су под стра-iio- u
заштитои, до којцх аа-род- нс
власти Југославије нс
могу. 1сђу тс снада Добро--
сав Јсвђевић, иоп Ijyjuh, срп- -
ска EOiaut српсЕОга парода,
НСнвео Тоиаловић и друга н
други. Л зашто оаа добнвају
заштату ц од кога је добава-ју- ,
to Ти може бата јасио нз
чааенпцс да је од истих до-бав- ао
заштиту и помоћ и
Ервиак Мпхааловнћ. Мсђу-ти- и,
борба нзксђу правдс п
аеправдс, као што зпаш, uuje
још свршсиа, пего се пасав-.t- a.
У 10м процссу борбе, ако
пратиш добро, можеш вндста
да правда побеђује, па he
доћа на ред сви злочааца.
Загрб, npajartiy, нпје вп-ti- re
оно што је бао, као што
unje uu Београд опо што је
бно. Српскп п хрватскп на-ро- д
не супротставлају Бсо-гра- д
п Загреб један другоме.
ОнаЈ зпд мрхие коју су ства-рал- п
п у елпко успелп ство-рат- п
српска п хрвакп ре-акциои-
ера
п фашпста пзмећу
Загреба п Београда, срушила
је заједипчЕа борба протпз
заједипчкпх непрпјатела. Ка-ме- ае
тога порушеног зпда
мржп--е став.1а се под дивну
аутоиобплску цесту, која се
градп пзмеђу Београда п За- -
гргба. no roioi he се Србп
xcpoj
град u у Загребу гдедатп срп
ску заставу кдео се поносио
впје заједно са хрватскои за-ставо- м,
a у Београду хрват-ск- у
како се псто тако поиос
но впје заједко са српском.
Мп ие би ради огрсшити
душу. Чли чивв иам се да
Та ваиа васи поставво пи-та- ае
прсиа разговору с "прв-jaicie- ii,
већ према пвсаау
Ам. Србобрава", па је и ва
ша оштрнца уперепа проти-в- у
нега а ве протвву Тебс
С Тобом хи бсз
слабе волс u "трун-кс- "
мржтис прсиа Тебн н дру-гнв- а
Ји су н ти, хме
hu да не будемо "прехо пута'
од вас него да се вК једвом
нађемо на једном заједввчком
путу овако како су се вашла
наша браћа у Југославпјв.
Уредвпштво.
рајк II то јс њпхово дсмократско Да бучу на прогросивие градв,
право. Алн давпо прс нсго је митинг К0Ј" СУ заЈеДЦ0 са градопачелинком
4
Јап- -
опшпшске управо требао почети и много Рспцом ЈР0™ Д°пР€Маца полпције. Де- -
t . мократи н њихова штампа назвали су
i4,u u Ш4и ul4uii.iu miiidjuauiu, 1)М11ИКв пхљо а nDOTIIB оеаБпнонавниж лаз1.
фрашговци шго су доказива-л- и
да Хрватн ннсу Словени
него Готн. Све је то имало
одређену сврху, да се нзмсђу
себе што више завадц и ом-раз- и
паше народе, а свс за-Јед- ио
на посебне пачнпс од
војнтн од lbitxoBc мајкс Сов-јетск- е
Pvcuje н да постану
ласи плен п.нховог фашистп-чко- г
милент:а Хитлера. У
свом пакленом плаиу нмалн
су на иашу несрсћу успеха,
како остале тако н словепачке
фашистпчке коловођс. ILnxo-в- а
злочпначка теорија о то-божи- ех
пријатсгству и нак-лољенос- тн
Немачкс према
иовеиачкои народу, дожнве-л- а
је свој крвави фијаско на
с.10веначкии народом као н
над другнм нашии пароднма
иод првс праксе асиог крва
вог остварепл.
Злочннац Хптлер, А1усолн-- н
и и анхове разбоЈннчкс
хордс, доследне својпх пак-леи- нх
плаиова истрсбл-си-- а
словепсЕих народа, иарочито
су се они пзравпо звсрски
оборили ita наш словеначки
парод и крвави рсзултат ва-м- а
је свииа познат — стош
ие хиллда убијсиих, затво
рених н прогнаних. To jc
рсзултат пздајничког рада
оовсиачких фа ш ианчсих
коловођа, чнја јс колсвка клс-рнкал- на
Корошчсва страика
н впсокн црквспи клср. До-жпвив- шн
своју катастрофу,
као свн народп Југоаавијс,
братски словеначки парод
прнхватно се озбпл.но спога
nocia да своју судбииу прс
узие у своЈе рукс н оа има
ту вслику част да је прва
исђу nana it to накои II да
н a cpaune капатулацијс ста
рс Југославије, т. ј. 27 апри
ла 1У41 годппс, остварпо
моћпо демократско руково1и
ство, широку родол.)бпву II
саставлну од свах родолу- -
бнвнх елсмспата нз свах
странака хсројску Освобо
дилпу Фропту CioBciuije, ја- -
ку нолугу н прииср стлара
ita# таквог демократског и
широког воћства за чатаву
Југославију , т. ј. Народин
Фронт Југооавије, — (Ду-готрај- ии
аалауз), — под чн-јн- х
је воћствои на иозш
друга Тига устао јуначки сло-всиач- ки
народ ц овеичао сс
вечном славом у .lymu чст-ворог- од
шшмш бојсвииа, сио- -
јои крвлу иа тсриторију лр
ватсЕс, Србпјс и другах дс-ло- ва
нашс зем.гс, ковао нс-разори- во
братство нашнх па-род- а,
Еао што су то н сааови
Cj6iijc, ХрватсЕС, Македоаа-ј- е
u Црнс Горс ховалн и за-псчати- ди
у завршаии бојс-вим- а
на icpiuopiija светс Сло-вснач- кс
од Мст.гике до Трста
и Сочс-- (Нелико аалаудира-it- e
и иовици — "Трст јс
iiauil")
Time су ваша браћа н оче-в- и
у старој домовшш извр-шн- ла
свој аародпи прсаород
н за сва времеиа одбацали
своје бе.10гардасЕо cuclic и
iieroBO ritycno фашистачЕО
BohciBo, оправдала славае
буитовпе вслпкс
ссиачкс бупе под Матијои
Гбцем н свесловеиске демо-Ератс- Ее
традицаје Цапкара,
родно у својој средиаа та
ковс велисапе Еао што је про-слав.м- аа
ЈСарде.1, — (Дуи
аплауз — "ПСпвсо Кардел!"),
пз Београда возптп у Загреб — bojuc руководаоце sao не-- и
Ховатп пз Загреба у Beo-!)'.'- '" "ародии Франц
разговарамо
чтруиЕе"
као
разбије. управнпке
iu
традпције
Рожмаа м друга. Од вечатих
робова херојсЕа Освободал
иа Фронга створала је народ
јунага, славан it јуиачЕа аа-по- д
Цанкара н велвког Кар
де.а it првц пуг у својој нс-тори- јн
остварила своју држа-ввос- т
у сретиој јужао-словеа-СЕ- ОЈ
породаци, (Hciiiko аила-удирањ- е).
Даиашпа нова Тптова Ју-гослав- вја
је пајжнв.ш пзраз
и оствареде иаде и всеоввих
тежн свих uatunx парода. Сн је мп волимо, јср смо сви
в за њу сразмерио подједаа-е- о
доприпсли свој дсо у то-tu- oj
Е}ви. Свн смо ми роди-л- и
Bciuke ciiiiOBc u херојс,
алп, иажалост, сва сво ми
родила u "иаше" огавне нз-дајна- сс. Хрвати усташе, Ср-б- и,
Црногорцц четнаке, a
Словеаца белу гарду. Сва ова
жгадија требнла је иаше-иа-род- с
у заједннци са окупато- -
ром. лла смо u uu iliix за
сва времена пстребалн, да се
та губа међу нача више ни-са- да
ие појави. (Велика an- -
галерпје су бнлс пуне оппх којч су дошлн букача ни речи! 3 (Пренос на странп 4)
ПОЗИЦИЈД ФЕДЕРАЛНЕ ВЛАДЕ ПО ПИТА-Ш- У
ЦЕНА И ПЛАТД НЕОДРЖИВА ЈЕ
У својој азјава sojy јс дато за ипампу, поћство Канадског коагрсса рада кажс да
је аозацаја фсдералпе владе у односу према
раднацнма асодржава н да се распада у
комаде. 1у позацају владе, каже ce у H3ja-п-и,
као чслнчаам мал,ем разбнја Пет Коарој
на caciyinaiby пред парламеатараим одбо-ро- м
за рсшсн-- с проблема штрајка. Нн једао
парчс ваљаног доказа нпјс поднешено прсд
парламептарин одбор са Еојам би се пот-крепа- ло
тврдае Доаалда Гордопа, претсед-пнк- а
"Иортајм прајсес енд трсд борд"-а- , ко-ј- а
каже да aoBiiiacibe радничЕнх плата за
вшпс од десст цента иа сат заачп нафлацпју.
Гордоа иаје бао у стаи.у да оповргпе опту-жб- у
радаачЕах претставнака да је on одбпо
узста у обзар могућност смааенл профита
у азграђпваау произволпог ограппчаваиа
noBiiinciLa радапчЕпх плата.
Нарламептараи одбор показује знакове
исстрал.еаа, одбајајућп да саслуша свс прст-ставаа- кс
радиичких унија. Нзгледа да he
одбор пожуритн са својнм радом идуће не-дел- .с
н оада бацита чатав проблем pcmeita
штрајка назад у крало парламсата. Парла-мсн- ат
се приблажаса ка завршетку свог за-седа- пл
17 августа, алп штраЈковиа сптуацп-ј- а 6nhc no ирилицп до тада joat гора иа
мссто да буде бо.га ако влада пе усвоји
јсдппп правалап курс акцаје н пе одобри
попишсп.с плата за 15 цспти по сату, кажс
сс у пзјава уиаског водства.
ИТАЛИЈАНИ "САБАЈЛЕ" КОД КАНАДСКЕ
ДЕЛЕГАЦИЈЕ
Нзјапш.лвапс кападскс дечегације па
Мнропаој конферспцнји У прплог Пталаје
пробудало је код аталнјаискнх реакциопера
occhaj дубоког пријател.ства. Кападсга до-писн-нк
пз Параза, U. Г. Матерс. јавпо је
пскн дан да прстставапцн Нталије jout пс-умав- саа
it затпорсннх очпју прс доручка
пду у посстс кападској дслсгацпја у Парнзу.
Зато аа Птатијаин пи каиадска дедсгати
nd могу да прочптају цнфру од 10.000,000,000
дотара штетс коју јс Италпја паисла Југо-слапп- ји
за врсмс окупацнје.
.).ч италнјапе ми зпамо да они не on ту
цпфру лако прочиталн ии за врсме ручка,
а камо лп пре доручка, али кападска де.1с-гаци- ја
трсбата бп да мало протаре очп и
да покуша разумети страшиу гатсту коЈу је
п.сп iiiTiihcititK фашастнчка Нталија iiantia
гавсзнпк--у Каиадс, Југославијп.
ГГрсма извсштају доппсинка 11у]орк
Тајмс-а- , Југослапнја за сву ту огромпу ште-т- у
тражи спега само 1,300.000.000 долара. Тт
чпа.сипца требала бп бптп довол-п-о јак раз
лог за кападску дслегацпју и за све делега-цп- јс
а Мировпој конфсрспцнја, да пе по-дупп- ру
захтсвс за праштап.с крпвцима рата
за 31очипе и штсту ЕоЈе су памсла туђим
зсмлдиа.
Код чпта.а овпх вестн о урапцпма Ита-лпја- на
ка канадској делегапијп. човск no
мпшлл да ннје пскл.учепо да је кападскд
делсгацпја noacia са собом саветс вапад-ска- х
п нташјанскнх фашиста на челу са
Фраацсшћшшм, која је био ннтерппран као
такав од страпе кааадских властп за времс
рата.
ГОВОР Г. КОЛДВЕЛА НА КОНВЕНЦИЈИ
СИСИЕФ
У свом говору па копвенцијп Си Си Еф-- а
која сс одржала ових дапа у Ређајнп. ирст
ссдпак тс тобожач; соцајалистичкс партијс,
Ко.тдвсл, рекао је мпого нстипе. Он јс иста-ка- о
жсл.у канадскс реакције да подпзаљсм
цсаа н ограпнчавапч: радначках падшша
бацп радпикс иа прсдратпо craitc, које )с
бало стап.с ограпичсаах iliixobiix права,
iiiickiix плата, беспостце нтд. On јс ста-ка- о
нсаравсдпост владиног повог државног
буџста којии су извукле корист bciiiec кор
иорапије и бапкс и тако прсбачено још
тсже брсме па иарод. Говорио јс о оправда.
поста радпнчкнх захтева за повишеис пла-т- а Исгакао јс чињспицу да су многе зсихс
послс овог рата логале п)те иапрстка, н
дснократијс, да мпр uiije ociiiypait игд.
Мсђутам, on niijc у томе говору иашта
сугсрпрао што бн могло спречити 6auaiu:
радпака па 1Н)едратпо стаае, ни Еако се оду--
прстп павала рсакцпје иа животии стапдард
радппка у чпјс имс on радо говорп. Капад-ск- о
радпшптво join увск је организовано у
два Копгреса, који he обадва паскоро одр-жа-тп
својс копвепцнје. On не сугерира да
се ти Копгрссн уједпне-- On није пишга су-гсра-
рао
да канадска елегација помогне на
Мпровпој копфсрспцији one зем.к које су
пошле путсм папрстка а које су тсшко стра-да.- те
од силе иазадиа. Што се п-cr- a а игове
нартпје тичс, кааадсга де.1егација на че-i-y са iipeunjepou Кангом, може бсз приговора
да води рачупа саио 0 томе да Италији не
буде учипчгно краво, а за Југославију како
јој бало.
М0Л0Т0В GE ЗАХВАЉУЈЕ НА ОТВОРЕНОСТИ
Одговарајућп па говор амерпчгог држав-по- г
сскрстара Брнса на Мировпој конфс-рснцн- ја
у Иаризу, совјетскн мнппстар спо-лн-их
послова, Bjeheciae Молотов, посазао
је да аегрва оптужба о поетојату западпог
блока ипје псоснована сако то жстп прика-за- ш
господнп Брас. To nocrojaite открио
је, поред оста.1ог, миппстар сполних послова
Аустра.1нје г. Еват у расправама о питаљу
допошеа.а o,viKa са две трећиве или са
јсдпоставиои већанок гласова.
"Када господпн Еват хаже да ако бн се
прихватпло (као правило) већвву од две
Tpehaiic да онда пишта противпо совјетским
иазопима пе може бити препоручепо од
страае ове конференције, ми му се захиа-лујем- о
на аеговој отворепости", рекао јс
Д1о1отов. "On отЕрпва, хаже Молотов, да
постоје пројектп протпвпп nmepecnwa Сов-јетск- ог
Савеза, које оп жели да буду усво-јеа- н
на овој копферепцпји,"
Рг" "ТЈ,
If