000185 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
&&вмМЛв1 шШеМлЊ&а&Мкт В-Ш&к- ч: - ДВДРЈ.ДИЈЧГУ ' .'" „!РГ- - -- "" W?V -.- .Г.ЧВ-Ч" У,' јШ-У- . ШД " Wtij;"; ашМмјн ., mini ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ СРПСКИ ГМСНИК "СРПСК0Г ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА! 200 Adelaide St. W. Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrlcy 9947 Цена годншнлј претплати за Канаду 4 долара, па пола год. 2.50. За пностранство,? год. 5.00, пол. год. 3.00. НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuthorizedNo.asD.SNe.co7n64d. MClaarscsh M12a. tt1e9r42under the Год. 6. Број 320. Цена прпмерку цен. питање tpcta опет oimilPUr M ЛМПМ1ШГ ММРМ1Г ПАЛМПГ м n HA ДНЕВНОМ РЕДУ"1 тпниш. n nniLi rniiL mriuriJL YhllfUlL bJ OH САКУПЉАЈТЕ П0ТПИСЕ! ШАЉИТЕ ТЕЛЕГРАМЕ! Мннистри ванскнх послопа Исликс Брнтаннјс, Сјсд. Државс Амсрикс, Сонјсгског Савсза Францускссастају се опст у Иарнзу на 15 јуна, понопно јс Трст односно Јулнска Крајина, јсдио од глашшх питана дисвног рсда. На концу њихова лрошлог састанка мшшстри су сва сиорна питаља оставилн сиојнм аамеиицима, ови, прсма новинскни нзвсштајима, дошли су до cnqpaayjia само по искојпм споредним пнтаиима одиосепи сс иа мировнс уговоро са Бугарском, Мађарском Румунском. Иитан.с Трста Јулнскс Крајннс, црсиа томс, још увск јс тамо гдс су га мнннстри остапнлн. Мннистрн сс састају по другн иут у Нарнзу у јсдној још тежој атмосфсрн иего ирошли пут. Господа Брис Всшш, амсрички британскн мнниотрн пањскнх посло- - ва, ду у Иарнз са join иећом одлучношћу да на конфс-ренци- ји iiaMcnty своју -- вољу, да диктнрају условс под којима трсба да со закључи мнр. To значн да ho онн дал.с стајатн на томс да Трст оставо Италнји. Соајстски Савсз којн јо допринсо највсћн дсо да со иотучо Хитлсроп фаишзам његовс савсзинкс, но можо, снгурно iicho прнстатн на диктат брнтанских амсрн-чкм- х нмпсрнјалнста. А ии Југослапнја но можс iicho прнстал! на никакап мир, који но би исиравио нсправду учињспу од имнсрнјалнста послс ирвог свстског рата. Соијстски Сапсз нс можс иристати на прсдлоге Брнса Бсвииа нс само радн својс национално части, нсго због тога, што су Брисови Бсвнновн лрсдлози намсње-1- Ш да со ојача исто оно рсакционарно фашн-- стнчкс снло у Евроии, којо су одговорне за управо довр-шс- ио свстско крпопролнпо. Ту jo у питању иоиовно ускрсавањо фашнзма. А фашизам значн рат! Зато, кад народн Југосланијс, подуиртп од Совјст-ск-ог Савсза свију осталих дсмократскнх снла у систу бранс својо право на Трст, oiiii нстодобио бранс иитс- - Иаша радна смиграција у Канади подуинро захтсво спојо браћо у домовини, јср знадо да су ти захтспи пра- - вични, зато, jcp jo сиссна, да jo Трст данас иостао снмбол читаво свстско борбс за оснгурањо мира у свсту. Но ннјо само наша смиграција, која cxnaha прави смнсао за Трст. To упиђа пслнкн број других домократских иисннрнсаних мнролубивих Канађана. што со осоинто видп из чнн.сницс, да Је до данас резолу-циЈ- е за прикључење Трста ЈугославиЈи усвојило 149 разних нанадских организација, већинои радничких унија, са чланством од близу 70.000! Mcfyy нослодилша јс рсзолуинју усвојпо Норг Артур Трсдс снд Лсбор Каиннл, који нма 3859 члаиова; затим Лумбср снд Сомнл Воркерс Унија нз Иорт Артура, са 1520 чланова. Дал.о: Нентиктор Фрут сид Всђстсблс Вор-ке- рс Јунион, Локал 297; Бојлсрмсксрс енд Ајрон Illiiu Ворксрс Јунион, Стратфорд, Онт.; Јунајтсд Есосиејшон оф Јорнимсн Иламбсрс аид Стимфитсрс, Монтрсал, Ло-к- ал 240; Ннтсрнсшоиал Мајн, Мнл, снд Смслтср Вор- - керс, Крклаид .1ск; огранака .дру:ксља канадских Украјинаца; разиих других организација G. Ha iicxiiiiiijc, којо цнркулишс Bche Канадских Ју;к-н- их Слоисна, којима сс ургира на канадску пладу да подупнро прикл.учсн.о Трста Југосланнјн, сакуп.гсно јо до сада 8,834 потинса. Нстнцнјс су иоссбно сндорсиранс од страно 70 органнзација, са чланством од 10,552. Овај извсштај тсмслн сс само на листама, којо су већ враћено на главни урсд Всћа у Тороито, тс су вс-ћин- ом из MaiLiix мсста. Што сс тичо всћнх мсста, Ван-кув- ср јс јавно да има 3,000 потинса сакупљсно (то јс бнло прсд 10 дана). Доста добро сс ради у Торонгу, Випд- - сору, Норт Артуру итд. 11р11кунлањсм потписа се настав-л.- а. Још једнои наглашујемо: шаљите телеграме конфе-ренциЈ- и министара Париз. Нарочито то требаЈу учинити организације, ноЈе нису до сада слале никаквих телеграма. Телеграме адресирајте на: Council of Foreign Ministers. Pariz. France. Веће Канадских Јужних Словена. БЕВИН GE НИКАК0 HE МОЖЕ ОДЛУЧИТИ ПРОТИВ ФРДНКА У свом говору 12 јуна на конфереицијн британске Ле-бо- р партнјс чнјн је он један од вођа, lipuccT 1евин, брн-таис- кп иннистар сполипх послова, рекао је још једном да би штета бпло прекннутн одпосе са фашпстнчким ре-жнм- ом генерала Франка. Он кажс да бн "санкцнјс" про-ти-в Франка нзазвале огорче-il- c шпапсусог парода протнп савезинка н зато да је најбо-л- е и да.ге" иаставитп днпло-матск- е н трговачке односе са Франкои. Међутнм, Бевнн се једном 5 и и а и н и и и и и и и н н и подигио и и и н Порбо и и 5 а а у ие бојп изазивапа огорчсил код парода у демократскпи земллма према којпма би он задовол.но лрпменпо "санк-циј- е . У нсто време, Бевин је у том свом говору рекао, солн-дарпшу- ћп се са амернчкии миннстром спол,пих послова Брнсом, да he Брптанпја пот-ппса- тп посебне мнровпе уго-во-ре без Совјетског Савеза, ако се Совјетскп Савсз пг оожн са миповним vroBonn- - va оиаго како опн xohe. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JUNE 14TH, 1946. УНИШТЕЊЕ "КОМУНИСТА" - ШЕ МИХАИЛОВИћ Ово су саопшггиа капад-скп- х н америчким новинара који су прнсутни суђеиу. Српски Гласник he настојати да својим члтаоцпма донесе цео ток овог сућеш. Канад ска п амернчка штампа јав.га : Београд, 1 1 јуна. — Дража MuxaiMOBiih призпао јс да нас пред Uojiuiu судои да је пре свршетка рата потписао примнрЈс са н а ц нстнчкнм прстставннцнма са којима се по договору састао у једној кафанн, МихаиловиН је прн- - знао да јс одржао састанак с Немцпма "другом полОвином новембра" 1941 годиие, изја-вивш- и да је тај састанак одр. "жпаан itпeоraс"ле сане"ипеатчкдонгвиизаипјаад"а. Седећи мнрно за малнч асталом, онје одговарао иа uiwuib Tjjiijy војнпх судаца којц саслушавају lLera и 23 друга оптуженнка. ДГнхаило-Bii- h јс признао да јс нослао дслегацију на састанак с квн сишгом Неднћем пано v ic- - сен 1941. Међутнм, on порн-ч- е да је закл.учио сноразум с Неднћем. Затим јс on прнзнао да јс после ностигнутог споразума с маршалом Тнтом, састао сс с немачким претставшшима. .Опкаже дасе . сло'жио;ла1 се састапс с itnua (Немцнма) радн тога што му je речсио да би бнло "корпсно да дође на састаиак" ла би сппечи исмачкс казиснс скспсднције протнп ibcroBiix снага. On кажс да ]с у поменутој кафа нн закл.учио примирЈе с Нем цима. После тога, иаставио јс он, он јс нмао последн.н разговор с Титом ирско icic-фои- а. "Шта hem ти радити?" — каже ои да га је пнтао Тлто "Јл сли му одговорио, рс-ка- о јс [ихаиловић, да по-влач- нм своје трупе". "Тнто се саиаои пнје сложно к ја сам му рекао: Тл iiehcm остатн ;кв." MuxaiuoBiih каже да је нмао три састапка с Inrou. Ha п])вом састанку, каже он, споразумели су сс о заЈеднн-чкн- м пршшипима у заједни- - чкој борбн четиика и партк-зан- а прфтпв осовнне. MuxaiuoBith дал.с каже да МУ Је допсо норуку британ-ск- н £аиетан Хадсон из Каи-р- а од британске команде зз Средац нсток у јесец 1941 годнне. On кажс, да иу је капетан Хадсон, који }е бно брптански лпазои офнцир, рекао, да ои, МпхапловнН, треба да у Југооавпјн водн борбу за Југославпју" а не као оороу комунпста за Совјетскп Савез." MuxaiuoBiih је почео своју одбрану са нзјавом "ја се ие ocehait крнвнм." Нретседиив суда покушао је да добије од нега одговор "јест" нлн "не" по питаи.у крнвпце, алн оптуженн је једпоставио по-нов- ио: "Ја се е осећам крн внм." Његово Hiiciicnipaibe да јс он HCBiiii разбнло je упорке гласнне пре суда, које су твр-дн- лс да he он прнзнатн да je tpiiB за нздају Југославнје ча време немачке окупацше н да he се предатн на мнлост суда. Као најглавиијн оптуже-нн- к нзмећу 24 којпма се сада судн због колаборације и ратннх злочнна, Михапловић te узет првц на caciyiuaiLe. Он пориче оптужбу да је на-- правио споразуи с нацистл-м- а за борбу против Народно-ослободплач- ке војске марша-л- а Тнта н да се Јорпо против Титовпх партмзана с нема-чкп- м и нталнјансЕин оруж јем. (Каснпје je on, као што he се вндетн дал.е, прпзнао да Јесте — U I.} ИЗВЕШШИ СА СУБЕЊА У БЕОГРАДУ да јс он био први Југословсп којн јс почео Сорбу протлв Немаца. Оп каже да је добро-вол.и- о одбно понуду легалпе WwW i . =f I V3PJ WW' ЛИК ИЗДАЈНИКА одбранс, а "не иод прптнс-кои- ". On је изјавио да за време од када je у затвору, од дана када јс yxeahen 13 vap-т- а, иије Ma.frpeTiipaii( да нису с 1мш лоше поступали). IIcto тако он каже да ипје био арп-спдав- ан да одгбвара иа пита- - дакојаЈд чиЛпла оспов.оп тужЛрбиТГДегаРекао јеЈ мсђутнм, да је бно болестаи! Једно врсмс од када je у за-твор- у. У оптужбн, која се састоји од 50.000 речи, а која је чн-та- иа пуних девет сати, кажс се да је Михаиловић одржао свој нрвн састапак с немач-kii- u командаитнма сгде у то време у iiajschoj тајности, под протекцнјом нсмачких оклопних аомобила. У судинцц се иалази око 100 страних ц југословенских доппспика да нзвештавају о суђељу. Миханловић јс казао како се са Тнтом састао најпре п како је постнгпут споразуу. Затим, међутнм, рекао је да су аегове снаге напале пар- - Торонто. — Cspehyhn паж-Јк- у на чнаеннцу да су се и Радннчк--а прогреснвна парги-ј- а н BohcTBo Cu Си Еф--а uiiTapnjy jaeiio iijjaciiuj.i својим снмпатијама и за поду-nnpai- be штрајка морнара, онтериски вођа Радинчке прогреснвне партнје, Лесли Iot)иc, упутно је писмо оцтернскои вођи Си Сн Еф-- а Е. Б. ђолнфу ypnipajyhn да се обадве страпке уЈедиие у заједннчким налорпма дава-ib- a своје помоћн мориарпма за нзвојеваие 8-сат- ног радиог дана. Морнс у свом плсму нзиећу осталог кажс; "Пошто су се п Сп Сп ЕфЈ п Радничка прогреспша nap ( mja ставпле иа рекорд га највећу потпору штрајкују ћпм канадскпм морнарпма, иаш Одбор сматра да бп бн-л- о од велпке корпстп за мор иаре, а п за цслп раднпчкп унпскп покрет у нсговој са- - дашној борбп за прпстојне плате и радне услове, кадз би ' чланство нашпх Деју странака у потпуностп сара ћпвало да се ослгура победа у овом вахном штрајку. "Пошто су морнарп рашгр "( IVIU Jf WWJU иМЦ"! помоћ у штрајкашкпм стра жама, становпиа п другпм потрепшгпнама, а псто тако п у пптаиу полагана кауцпја обзпром на то да се чпнп Miio.ro xanmeiba. "1Гстп Tfaro. lounnnnnrr t Млханловлћ je рекао затлм онтерпска влада иорају бптп тизане, јер да су онн н.гач-кал- н. Оптужени каже да је нн-формнс- ао југословенску вла-д- у у Лоидоиу послс ссптем-бр- а месеца 1941 годнне о свс-м- у шта се догаћало, укл,учнв и о споразумпма са Тнтом "као н са Немцнма". МпхаиловпК је препознао свој рукоппс на Једном доку. менту који је тужилац пока-за- о, којп показује да је Ми. хапловпћ дозволпо једшшцп под аеговом командом да се легалпзује са немачкпм сна гама 1941 годпне. Он је ре-ка- о: "то је мој рукопнс и Moja наредба." Мсђутмм, on пориче да су слнчна наређс-ii- a која су давана другмм је-диииц- ама била и.сгова. Јсдаи од иегових офицнра, кажс он, "заводио је целу комапду, претендујући да су иеговс наредое биле лоЈе . Ои је објашаавао да је "лс галпзоваие itcrosiix трупа опо начпн на којп су Немцн прпзнавали герплске снаге као прпјателск. У оитужбн се каже да су MiixaiuoBiihcoc трупе често призпаване као иријатсгске од стране Нсма- - ца. .МихаиловнИ каже да су постојалејизвесисЈУлегализо 'ваиеЈедццице'' уЦрпој "1'о-- рп Да je он покушао да дођс саима у всзу нз разлога оба-вештава- на. Ове једииице бн ле су иеефектлвис, каже он, јер смо "их мн дсморалнзо валп". ПАКТ СА ПАРТНЗАШША Мнханловнп је признац, да је направно споразум са пар-тнзаин- ма иаршала Тнта ра но 1941 годпнс да једин дру-г- е не иападају. — Какви су били разгово ри? — О nouohii једин друш-ха- , алн исип се чшшло да су партизани хтелц да нду превише брзо. — Да ли сте брзо дошлп (Наставак на страни 4) За заједничку помоћ штрајкашима подвргнуте највеНем јавиом прптпску, да прпспле бродар-ск- е гомпанпје да одобре мор-нарп- ма 8-сат- пп раднп дан." He зна се још да ли је во-ђ- а Си Си Еф-ова- ца одгопо-рн- о на ово писмо. је он крлвп само сокулисти. ЧЕХОСЛОВАЧКИ О ТРСТА ПРАГ. ЛИСТОВИ II НОВИНЕ" овјавилп су оп-шлр- не члансе у којнма се разматрају предлозп савезни-чки- х стрЈчплка по плтан.у 1рста Јулпске hpajune. чланцнма се лстпче само предлог делегацпје претставла правично penieite, јер једппо оп поштуЈе егни-чс- е грапнце води рачуна прпвредипк пптереспиа ово- - га Kpaja. паглашавају ва, н.пма je потреона велпи! западппх ка нпсу шисако узелн у обзпр је словенссо стаповлнштво тпх крајева прежпвело праву голготу неоппспве патае од фашпстлчкпх властодржз-ц- а, п да је упркос TOia одр-жа- о СловевСЕп караитер тлх области. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 320. НАШ ВИДОВДАНСКИ СЛЕТ У ХАМИЛТОНУ Иа 30 јуиа овс годинс одржаћс со у Хамилтоиу Јсдна од врло ротких мапифсстацнја, о којој je ncli д сада било ирилнчно нисаио у нашој новшш. Мсђутпм ја сматрам да јс пожност овс долазсћо прославе у Хамил-тон- у толшсо огромна да ннјо никад нрсвишо о томо говорнти. Напраио што со канадских Срба тичс, такво маии-фсстаци- јо иијо још било. Има ншио разлога који овај Впдопдаискк Слст чнно као једаи од иајзначајпијих до-ral;- aja у историјн нашсг друштисног рада. Ово јо први иут да канадски Србн нрирсђују прослапу Вмдовдана на onaico широком размспу. 0ио јо тако!)0 пшш нт ла v НЈ)11рсђпва11.у тс нрославс, иорсд нашсг Савеза. узнмају учсшћа и исколико Срискпх Добротворних Друштава Српског Народног Савсза. Н ово јс опст први п)т, да оргаипзацијо, cpucico народио организацијо у овом дслу долазо на збор, гдо lio манифсстовати солидар-иос- т са својом браћом у старој отаџбшш н да донрииссу ciioj дсо матсрнјално iiomoIhi својој opalin у крају. Срби н Срик1ш.о у овом дслу огромна во-hii- iia н.нх, сноразумсли су со да посло тсшког рада за промо рата дођу на јодно мссто, где he посло миого годниа оист састатн својо нријатсл.0, гдс ho имати при- - лпко да со упознаЈу и са опом браћом о којиха су само читалн прско нопнпа, гдо ћо имати прилико да вндо н упознају, да поздравс онр другово који су ср повратили сајбрјногЈпбља, коЈ11суу нмо српског дсмбкратскогГпо- - , v&U груци-братшгтгачолагпгоЈгрста?- '!!1 коначно, гдо iio зајодно са прстставнпцима дсмократског покрста Хрвата, С.товснаца н Максдоиаца, зајсднички ирославитн спој благдаи, симбол слободарског духа и отиора српског народа кроз всковс. Имали смо мп и раиијо таквих или сличннх про-слав- а. Оно су мсђутпм одрлгавано у сасвим друппт прс-мсии- ма, иод сасвим другнм околностнма. Ово јс први јт да no канадскн upon славитн пуну иобсду, потпуиу и праиу слободу свог иарода. (ho јо прпи иут иосло пст година тсшког рада да иам со jo дала прилпка да прирсдимо такав збор. II за иста, иосло тсшког рада и прилпчпог усисха, пма разлога н за славл.с. Нма разлога и да со састансмо ова-к- о масогшо, да со бо.го упознамо п да сс заједиички на овои историском збору завстујсмо да ћсмо иаставити са спојим радом. Да Iicmo иастапнл! исшм правцсм којпм иду наши народи у старој отамбинп, правцсм којим нду дсмократоси Канађапн и остали слободо.губшш народи спста. Има такођс Још јсдаи догађај, врло пажан.догађај у iiCTopiijii нашсг народа kojii ho сс прославнтн тог даиа. I1I9p4o1ciaгiоinдlнicиMо, o7даунCоnCвсiiлfiиi.ки1х3 vиаHроnдirиnиi хГпЈпунлски9х7 усТтапиплатк-а- ској и Восии и Хсрцсговшш. Па Србс, као и за остало народо Југославијо Јулски Устанцн значо почетак иовог доба, доба борбо страдања и славс и коначног ослобођс-њ- а. Ирсма то.мо, Вмдопдански Слот па 30 јуиа у Хаинл-тои- у трсба да будо и бићо за канадскс Србс, илјзначај-iiiij- ii иразннк. II мн морамо учшшти сво могућс да при-нрс- ма за тај даи будс одговарала значају. Штра.г се iom vBeK „,mn. пако за припрсму Иидовданског Слста падс и ДПУГС зл, а федералпл мшшстар сРско организациЈо, ииак he одговорност за успсх нај-ра- да Мичел, дао своју мо- - пишо завнснти од рада оргаиизација и чланова нашсг рлаелкниулапно. ткпаолрауieкомппапали.нчјиагмиа- - xиmвpсvзI.аn,A.јсрnn nnи. броју и по садржшш има најбољу ♦- - 1 ;— .'ivijiiiiuti .XI Ja,. ве ЛИСТО-В- И ПИТАЊУ — "ПРАЦЕ-- "СЛОБОДНЕ и да СССР-- а п о Листовп да предлозп савезнл да п то Канадо Канадс, крста-ЧЈ-пушк- ок потрсбо н v по v Ради свсга тога, за нашс органмзанијс од сада па до Вндовдаиа ис смо битн другог важпијсг рада. ЗГн морамо свн бсз разлнке упрсгиути свс својс снагс за рад око ирипрсмс. Ако тако учшшмо нс смс и нсћс бити мањкавосш. Ми смо вишо пута доказали да ми vvcmo и можсмо. ВоЈкн Грбић. У ИТДЛИЈИ СЕ ОДИГРАВДЈУ ВЕЛИКИ НЕНИРИ Рнм, 12 јуна. — Овде и у друглм градовлма НталлЈе одигравају се жестокн суко-б- п лзмећу молархлста н ре-публлкап- аца. Крал. Хумбер-- то још увек одбиЈа да се пооопл републлцл. У свлл главнлм градовлиа Италпје добро наоружаиа војска п лоллцлја посредује у суко-бл- иа лзмеђу републлкалаца н молархлста. У сукоблуа лма иртвих и млого paibeiiitx. У Рпму влада регрутпра лове л.уде зг полицлску слу-жб- у да бл се спречпло опас-лос- т грађалгког рата. У лсто време, сви покушајн да се CTaite смири иису успели. Влада де Гаспери-- а одржала је пет састапаса у року од 48 сатп дабп лашла излаз из ситуацпје и у прослекту су л дали састапци у дворцу Впиипале, пред којим je у уторак демопстрирало 100.000 републпкапаца. Кра.1. Хумберто nehe да прпзла изЈаву Врховпог су-д- а, у сојој се каже да Је репу- - ; блнка победпла са 2 мллпона гласова л тако je ставлеиа у парадокс нацпја која се сма-т- ра републлком, a у којој Још увек влада кра.г. 9 Ш
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, June 28, 1946 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1946-06-28 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000045 |
Description
Title | 000185 |
OCR text | &&вмМЛв1 шШеМлЊ&а&Мкт В-Ш&к- ч: - ДВДРЈ.ДИЈЧГУ ' .'" „!РГ- - -- "" W?V -.- .Г.ЧВ-Ч" У,' јШ-У- . ШД " Wtij;"; ашМмјн ., mini ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ СРПСКИ ГМСНИК "СРПСК0Г ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА! 200 Adelaide St. W. Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrlcy 9947 Цена годншнлј претплати за Канаду 4 долара, па пола год. 2.50. За пностранство,? год. 5.00, пол. год. 3.00. НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuthorizedNo.asD.SNe.co7n64d. MClaarscsh M12a. tt1e9r42under the Год. 6. Број 320. Цена прпмерку цен. питање tpcta опет oimilPUr M ЛМПМ1ШГ ММРМ1Г ПАЛМПГ м n HA ДНЕВНОМ РЕДУ"1 тпниш. n nniLi rniiL mriuriJL YhllfUlL bJ OH САКУПЉАЈТЕ П0ТПИСЕ! ШАЉИТЕ ТЕЛЕГРАМЕ! Мннистри ванскнх послопа Исликс Брнтаннјс, Сјсд. Државс Амсрикс, Сонјсгског Савсза Францускссастају се опст у Иарнзу на 15 јуна, понопно јс Трст односно Јулнска Крајина, јсдио од глашшх питана дисвног рсда. На концу њихова лрошлог састанка мшшстри су сва сиорна питаља оставилн сиојнм аамеиицима, ови, прсма новинскни нзвсштајима, дошли су до cnqpaayjia само по искојпм споредним пнтаиима одиосепи сс иа мировнс уговоро са Бугарском, Мађарском Румунском. Иитан.с Трста Јулнскс Крајннс, црсиа томс, још увск јс тамо гдс су га мнннстри остапнлн. Мннистрн сс састају по другн иут у Нарнзу у јсдној још тежој атмосфсрн иего ирошли пут. Господа Брис Всшш, амсрички британскн мнниотрн пањскнх посло- - ва, ду у Иарнз са join иећом одлучношћу да на конфс-ренци- ји iiaMcnty своју -- вољу, да диктнрају условс под којима трсба да со закључи мнр. To значн да ho онн дал.с стајатн на томс да Трст оставо Италнји. Соајстски Савсз којн јо допринсо највсћн дсо да со иотучо Хитлсроп фаишзам његовс савсзинкс, но можо, снгурно iicho прнстатн на диктат брнтанских амсрн-чкм- х нмпсрнјалнста. А ии Југослапнја но можс iicho прнстал! на никакап мир, који но би исиравио нсправду учињспу од имнсрнјалнста послс ирвог свстског рата. Соијстски Сапсз нс можс иристати на прсдлоге Брнса Бсвииа нс само радн својс национално части, нсго због тога, што су Брисови Бсвнновн лрсдлози намсње-1- Ш да со ојача исто оно рсакционарно фашн-- стнчкс снло у Евроии, којо су одговорне за управо довр-шс- ио свстско крпопролнпо. Ту jo у питању иоиовно ускрсавањо фашнзма. А фашизам значн рат! Зато, кад народн Југосланијс, подуиртп од Совјст-ск-ог Савсза свију осталих дсмократскнх снла у систу бранс својо право на Трст, oiiii нстодобио бранс иитс- - Иаша радна смиграција у Канади подуинро захтсво спојо браћо у домовини, јср знадо да су ти захтспи пра- - вични, зато, jcp jo сиссна, да jo Трст данас иостао снмбол читаво свстско борбс за оснгурањо мира у свсту. Но ннјо само наша смиграција, која cxnaha прави смнсао за Трст. To упиђа пслнкн број других домократских иисннрнсаних мнролубивих Канађана. што со осоинто видп из чнн.сницс, да Је до данас резолу-циЈ- е за прикључење Трста ЈугославиЈи усвојило 149 разних нанадских организација, већинои радничких унија, са чланством од близу 70.000! Mcfyy нослодилша јс рсзолуинју усвојпо Норг Артур Трсдс снд Лсбор Каиннл, који нма 3859 члаиова; затим Лумбср снд Сомнл Воркерс Унија нз Иорт Артура, са 1520 чланова. Дал.о: Нентиктор Фрут сид Всђстсблс Вор-ке- рс Јунион, Локал 297; Бојлсрмсксрс енд Ајрон Illiiu Ворксрс Јунион, Стратфорд, Онт.; Јунајтсд Есосиејшон оф Јорнимсн Иламбсрс аид Стимфитсрс, Монтрсал, Ло-к- ал 240; Ннтсрнсшоиал Мајн, Мнл, снд Смслтср Вор- - керс, Крклаид .1ск; огранака .дру:ксља канадских Украјинаца; разиих других организација G. Ha iicxiiiiiijc, којо цнркулишс Bche Канадских Ју;к-н- их Слоисна, којима сс ургира на канадску пладу да подупнро прикл.учсн.о Трста Југосланнјн, сакуп.гсно јо до сада 8,834 потинса. Нстнцнјс су иоссбно сндорсиранс од страно 70 органнзација, са чланством од 10,552. Овај извсштај тсмслн сс само на листама, којо су већ враћено на главни урсд Всћа у Тороито, тс су вс-ћин- ом из MaiLiix мсста. Што сс тичо всћнх мсста, Ван-кув- ср јс јавно да има 3,000 потинса сакупљсно (то јс бнло прсд 10 дана). Доста добро сс ради у Торонгу, Випд- - сору, Норт Артуру итд. 11р11кунлањсм потписа се настав-л.- а. Још једнои наглашујемо: шаљите телеграме конфе-ренциЈ- и министара Париз. Нарочито то требаЈу учинити организације, ноЈе нису до сада слале никаквих телеграма. Телеграме адресирајте на: Council of Foreign Ministers. Pariz. France. Веће Канадских Јужних Словена. БЕВИН GE НИКАК0 HE МОЖЕ ОДЛУЧИТИ ПРОТИВ ФРДНКА У свом говору 12 јуна на конфереицијн британске Ле-бо- р партнјс чнјн је он један од вођа, lipuccT 1евин, брн-таис- кп иннистар сполипх послова, рекао је још једном да би штета бпло прекннутн одпосе са фашпстнчким ре-жнм- ом генерала Франка. Он кажс да бн "санкцнјс" про-ти-в Франка нзазвале огорче-il- c шпапсусог парода протнп савезинка н зато да је најбо-л- е и да.ге" иаставитп днпло-матск- е н трговачке односе са Франкои. Међутнм, Бевнн се једном 5 и и а и н и и и и и и и н н и подигио и и и н Порбо и и 5 а а у ие бојп изазивапа огорчсил код парода у демократскпи земллма према којпма би он задовол.но лрпменпо "санк-циј- е . У нсто време, Бевин је у том свом говору рекао, солн-дарпшу- ћп се са амернчкии миннстром спол,пих послова Брнсом, да he Брптанпја пот-ппса- тп посебне мнровпе уго-во-ре без Совјетског Савеза, ако се Совјетскп Савсз пг оожн са миповним vroBonn- - va оиаго како опн xohe. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JUNE 14TH, 1946. УНИШТЕЊЕ "КОМУНИСТА" - ШЕ МИХАИЛОВИћ Ово су саопшггиа капад-скп- х н америчким новинара који су прнсутни суђеиу. Српски Гласник he настојати да својим члтаоцпма донесе цео ток овог сућеш. Канад ска п амернчка штампа јав.га : Београд, 1 1 јуна. — Дража MuxaiMOBiih призпао јс да нас пред Uojiuiu судои да је пре свршетка рата потписао примнрЈс са н а ц нстнчкнм прстставннцнма са којима се по договору састао у једној кафанн, МихаиловиН је прн- - знао да јс одржао састанак с Немцпма "другом полОвином новембра" 1941 годиие, изја-вивш- и да је тај састанак одр. "жпаан itпeоraс"ле сане"ипеатчкдонгвиизаипјаад"а. Седећи мнрно за малнч асталом, онје одговарао иа uiwuib Tjjiijy војнпх судаца којц саслушавају lLera и 23 друга оптуженнка. ДГнхаило-Bii- h јс признао да јс нослао дслегацију на састанак с квн сишгом Неднћем пано v ic- - сен 1941. Међутнм, on порн-ч- е да је закл.учио сноразум с Неднћем. Затим јс on прнзнао да јс после ностигнутог споразума с маршалом Тнтом, састао сс с немачким претставшшима. .Опкаже дасе . сло'жио;ла1 се састапс с itnua (Немцнма) радн тога што му je речсио да би бнло "корпсно да дође на састаиак" ла би сппечи исмачкс казиснс скспсднције протнп ibcroBiix снага. On кажс да ]с у поменутој кафа нн закл.учио примирЈе с Нем цима. После тога, иаставио јс он, он јс нмао последн.н разговор с Титом ирско icic-фои- а. "Шта hem ти радити?" — каже ои да га је пнтао Тлто "Јл сли му одговорио, рс-ка- о јс [ихаиловић, да по-влач- нм своје трупе". "Тнто се саиаои пнје сложно к ја сам му рекао: Тл iiehcm остатн ;кв." MuxaiuoBiih каже да је нмао три састапка с Inrou. Ha п])вом састанку, каже он, споразумели су сс о заЈеднн-чкн- м пршшипима у заједни- - чкој борбн четиика и партк-зан- а прфтпв осовнне. MuxaiuoBith дал.с каже да МУ Је допсо норуку британ-ск- н £аиетан Хадсон из Каи-р- а од британске команде зз Средац нсток у јесец 1941 годнне. On кажс, да иу је капетан Хадсон, који }е бно брптански лпазои офнцир, рекао, да ои, МпхапловнН, треба да у Југооавпјн водн борбу за Југославпју" а не као оороу комунпста за Совјетскп Савез." MuxaiuoBiih је почео своју одбрану са нзјавом "ја се ие ocehait крнвнм." Нретседиив суда покушао је да добије од нега одговор "јест" нлн "не" по питаи.у крнвпце, алн оптуженн је једпоставио по-нов- ио: "Ја се е осећам крн внм." Његово Hiiciicnipaibe да јс он HCBiiii разбнло je упорке гласнне пре суда, које су твр-дн- лс да he он прнзнатн да je tpiiB за нздају Југославнје ча време немачке окупацше н да he се предатн на мнлост суда. Као најглавиијн оптуже-нн- к нзмећу 24 којпма се сада судн због колаборације и ратннх злочнна, Михапловић te узет првц на caciyiuaiLe. Он пориче оптужбу да је на-- правио споразуи с нацистл-м- а за борбу против Народно-ослободплач- ке војске марша-л- а Тнта н да се Јорпо против Титовпх партмзана с нема-чкп- м и нталнјансЕин оруж јем. (Каснпје je on, као што he се вндетн дал.е, прпзнао да Јесте — U I.} ИЗВЕШШИ СА СУБЕЊА У БЕОГРАДУ да јс он био први Југословсп којн јс почео Сорбу протлв Немаца. Оп каже да је добро-вол.и- о одбно понуду легалпе WwW i . =f I V3PJ WW' ЛИК ИЗДАЈНИКА одбранс, а "не иод прптнс-кои- ". On је изјавио да за време од када je у затвору, од дана када јс yxeahen 13 vap-т- а, иије Ma.frpeTiipaii( да нису с 1мш лоше поступали). IIcto тако он каже да ипје био арп-спдав- ан да одгбвара иа пита- - дакојаЈд чиЛпла оспов.оп тужЛрбиТГДегаРекао јеЈ мсђутнм, да је бно болестаи! Једно врсмс од када je у за-твор- у. У оптужбн, која се састоји од 50.000 речи, а која је чн-та- иа пуних девет сати, кажс се да је Михаиловић одржао свој нрвн састапак с немач-kii- u командаитнма сгде у то време у iiajschoj тајности, под протекцнјом нсмачких оклопних аомобила. У судинцц се иалази око 100 страних ц југословенских доппспика да нзвештавају о суђељу. Миханловић јс казао како се са Тнтом састао најпре п како је постнгпут споразуу. Затим, међутнм, рекао је да су аегове снаге напале пар- - Торонто. — Cspehyhn паж-Јк- у на чнаеннцу да су се и Радннчк--а прогреснвна парги-ј- а н BohcTBo Cu Си Еф--а uiiTapnjy jaeiio iijjaciiuj.i својим снмпатијама и за поду-nnpai- be штрајка морнара, онтериски вођа Радинчке прогреснвне партнје, Лесли Iot)иc, упутно је писмо оцтернскои вођи Си Сн Еф-- а Е. Б. ђолнфу ypnipajyhn да се обадве страпке уЈедиие у заједннчким налорпма дава-ib- a своје помоћн мориарпма за нзвојеваие 8-сат- ног радиог дана. Морнс у свом плсму нзиећу осталог кажс; "Пошто су се п Сп Сп ЕфЈ п Радничка прогреспша nap ( mja ставпле иа рекорд га највећу потпору штрајкују ћпм канадскпм морнарпма, иаш Одбор сматра да бп бн-л- о од велпке корпстп за мор иаре, а п за цслп раднпчкп унпскп покрет у нсговој са- - дашној борбп за прпстојне плате и радне услове, кадз би ' чланство нашпх Деју странака у потпуностп сара ћпвало да се ослгура победа у овом вахном штрајку. "Пошто су морнарп рашгр "( IVIU Jf WWJU иМЦ"! помоћ у штрајкашкпм стра жама, становпиа п другпм потрепшгпнама, а псто тако п у пптаиу полагана кауцпја обзпром на то да се чпнп Miio.ro xanmeiba. "1Гстп Tfaro. lounnnnnrr t Млханловлћ je рекао затлм онтерпска влада иорају бптп тизане, јер да су онн н.гач-кал- н. Оптужени каже да је нн-формнс- ао југословенску вла-д- у у Лоидоиу послс ссптем-бр- а месеца 1941 годнне о свс-м- у шта се догаћало, укл,учнв и о споразумпма са Тнтом "као н са Немцнма". МпхаиловпК је препознао свој рукоппс на Једном доку. менту који је тужилац пока-за- о, којп показује да је Ми. хапловпћ дозволпо једшшцп под аеговом командом да се легалпзује са немачкпм сна гама 1941 годпне. Он је ре-ка- о: "то је мој рукопнс и Moja наредба." Мсђутмм, on пориче да су слнчна наређс-ii- a која су давана другмм је-диииц- ама била и.сгова. Јсдаи од иегових офицнра, кажс он, "заводио је целу комапду, претендујући да су иеговс наредое биле лоЈе . Ои је објашаавао да је "лс галпзоваие itcrosiix трупа опо начпн на којп су Немцн прпзнавали герплске снаге као прпјателск. У оитужбн се каже да су MiixaiuoBiihcoc трупе често призпаване као иријатсгске од стране Нсма- - ца. .МихаиловнИ каже да су постојалејизвесисЈУлегализо 'ваиеЈедццице'' уЦрпој "1'о-- рп Да je он покушао да дођс саима у всзу нз разлога оба-вештава- на. Ове једииице бн ле су иеефектлвис, каже он, јер смо "их мн дсморалнзо валп". ПАКТ СА ПАРТНЗАШША Мнханловнп је признац, да је направно споразум са пар-тнзаин- ма иаршала Тнта ра но 1941 годпнс да једин дру-г- е не иападају. — Какви су били разгово ри? — О nouohii једин друш-ха- , алн исип се чшшло да су партизани хтелц да нду превише брзо. — Да ли сте брзо дошлп (Наставак на страни 4) За заједничку помоћ штрајкашима подвргнуте највеНем јавиом прптпску, да прпспле бродар-ск- е гомпанпје да одобре мор-нарп- ма 8-сат- пп раднп дан." He зна се још да ли је во-ђ- а Си Си Еф-ова- ца одгопо-рн- о на ово писмо. је он крлвп само сокулисти. ЧЕХОСЛОВАЧКИ О ТРСТА ПРАГ. ЛИСТОВИ II НОВИНЕ" овјавилп су оп-шлр- не члансе у којнма се разматрају предлозп савезни-чки- х стрЈчплка по плтан.у 1рста Јулпске hpajune. чланцнма се лстпче само предлог делегацпје претставла правично penieite, јер једппо оп поштуЈе егни-чс- е грапнце води рачуна прпвредипк пптереспиа ово- - га Kpaja. паглашавају ва, н.пма je потреона велпи! западппх ка нпсу шисако узелн у обзпр је словенссо стаповлнштво тпх крајева прежпвело праву голготу неоппспве патае од фашпстлчкпх властодржз-ц- а, п да је упркос TOia одр-жа- о СловевСЕп караитер тлх области. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 320. НАШ ВИДОВДАНСКИ СЛЕТ У ХАМИЛТОНУ Иа 30 јуиа овс годинс одржаћс со у Хамилтоиу Јсдна од врло ротких мапифсстацнја, о којој je ncli д сада било ирилнчно нисаио у нашој новшш. Мсђутпм ја сматрам да јс пожност овс долазсћо прославе у Хамил-тон- у толшсо огромна да ннјо никад нрсвишо о томо говорнти. Напраио што со канадских Срба тичс, такво маии-фсстаци- јо иијо још било. Има ншио разлога који овај Впдопдаискк Слст чнно као једаи од иајзначајпијих до-ral;- aja у историјн нашсг друштисног рада. Ово јо први иут да канадски Србн нрирсђују прослапу Вмдовдана на onaico широком размспу. 0ио јо тако!)0 пшш нт ла v НЈ)11рсђпва11.у тс нрославс, иорсд нашсг Савеза. узнмају учсшћа и исколико Срискпх Добротворних Друштава Српског Народног Савсза. Н ово јс опст први п)т, да оргаипзацијо, cpucico народио организацијо у овом дслу долазо на збор, гдо lio манифсстовати солидар-иос- т са својом браћом у старој отаџбшш н да донрииссу ciioj дсо матсрнјално iiomoIhi својој opalin у крају. Срби н Срик1ш.о у овом дслу огромна во-hii- iia н.нх, сноразумсли су со да посло тсшког рада за промо рата дођу на јодно мссто, где he посло миого годниа оист састатн својо нријатсл.0, гдс ho имати при- - лпко да со упознаЈу и са опом браћом о којиха су само читалн прско нопнпа, гдо ћо имати прилико да вндо н упознају, да поздравс онр другово који су ср повратили сајбрјногЈпбља, коЈ11суу нмо српског дсмбкратскогГпо- - , v&U груци-братшгтгачолагпгоЈгрста?- '!!1 коначно, гдо iio зајодно са прстставнпцима дсмократског покрста Хрвата, С.товснаца н Максдоиаца, зајсднички ирославитн спој благдаи, симбол слободарског духа и отиора српског народа кроз всковс. Имали смо мп и раиијо таквих или сличннх про-слав- а. Оно су мсђутпм одрлгавано у сасвим друппт прс-мсии- ма, иод сасвим другнм околностнма. Ово јс први јт да no канадскн upon славитн пуну иобсду, потпуиу и праиу слободу свог иарода. (ho јо прпи иут иосло пст година тсшког рада да иам со jo дала прилпка да прирсдимо такав збор. II за иста, иосло тсшког рада и прилпчпог усисха, пма разлога н за славл.с. Нма разлога и да со састансмо ова-к- о масогшо, да со бо.го упознамо п да сс заједиички на овои историском збору завстујсмо да ћсмо иаставити са спојим радом. Да Iicmo иастапнл! исшм правцсм којпм иду наши народи у старој отамбинп, правцсм којим нду дсмократоси Канађапн и остали слободо.губшш народи спста. Има такођс Још јсдаи догађај, врло пажан.догађај у iiCTopiijii нашсг народа kojii ho сс прославнтн тог даиа. I1I9p4o1ciaгiоinдlнicиMо, o7даунCоnCвсiiлfiиi.ки1х3 vиаHроnдirиnиi хГпЈпунлски9х7 усТтапиплатк-а- ској и Восии и Хсрцсговшш. Па Србс, као и за остало народо Југославијо Јулски Устанцн значо почетак иовог доба, доба борбо страдања и славс и коначног ослобођс-њ- а. Ирсма то.мо, Вмдопдански Слот па 30 јуиа у Хаинл-тои- у трсба да будо и бићо за канадскс Србс, илјзначај-iiiij- ii иразннк. II мн морамо учшшти сво могућс да при-нрс- ма за тај даи будс одговарала значају. Штра.г се iom vBeK „,mn. пако за припрсму Иидовданског Слста падс и ДПУГС зл, а федералпл мшшстар сРско организациЈо, ииак he одговорност за успсх нај-ра- да Мичел, дао своју мо- - пишо завнснти од рада оргаиизација и чланова нашсг рлаелкниулапно. ткпаолрауieкомппапали.нчјиагмиа- - xиmвpсvзI.аn,A.јсрnn nnи. броју и по садржшш има најбољу ♦- - 1 ;— .'ivijiiiiuti .XI Ja,. ве ЛИСТО-В- И ПИТАЊУ — "ПРАЦЕ-- "СЛОБОДНЕ и да СССР-- а п о Листовп да предлозп савезнл да п то Канадо Канадс, крста-ЧЈ-пушк- ок потрсбо н v по v Ради свсга тога, за нашс органмзанијс од сада па до Вндовдаиа ис смо битн другог важпијсг рада. ЗГн морамо свн бсз разлнке упрсгиути свс својс снагс за рад око ирипрсмс. Ако тако учшшмо нс смс и нсћс бити мањкавосш. Ми смо вишо пута доказали да ми vvcmo и можсмо. ВоЈкн Грбић. У ИТДЛИЈИ СЕ ОДИГРАВДЈУ ВЕЛИКИ НЕНИРИ Рнм, 12 јуна. — Овде и у друглм градовлма НталлЈе одигравају се жестокн суко-б- п лзмећу молархлста н ре-публлкап- аца. Крал. Хумбер-- то још увек одбиЈа да се пооопл републлцл. У свлл главнлм градовлиа Италпје добро наоружаиа војска п лоллцлја посредује у суко-бл- иа лзмеђу републлкалаца н молархлста. У сукоблуа лма иртвих и млого paibeiiitx. У Рпму влада регрутпра лове л.уде зг полицлску слу-жб- у да бл се спречпло опас-лос- т грађалгког рата. У лсто време, сви покушајн да се CTaite смири иису успели. Влада де Гаспери-- а одржала је пет састапаса у року од 48 сатп дабп лашла излаз из ситуацпје и у прослекту су л дали састапци у дворцу Впиипале, пред којим je у уторак демопстрирало 100.000 републпкапаца. Кра.1. Хумберто nehe да прпзла изЈаву Врховпог су-д- а, у сојој се каже да Је репу- - ; блнка победпла са 2 мллпона гласова л тако je ставлеиа у парадокс нацпја која се сма-т- ра републлком, a у којој Још увек влада кра.г. 9 Ш |
Tags
Comments
Post a Comment for 000185