Serbian Herald, April 06, 1948

              тве--
СРПСКИ гмшик АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗАСЛОГУ ИОДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА! Toronto 1, OnL
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цжа годжтаој врсткхатж з Кавшду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Atkorad ш Seomd Оат MatUr under th
год. 2М. 3 востраиство, год. $.00, пол. грд. 3.00 No. D. N. 7U March It 1942
Год. 8. Број 488. Цена. једвом првшерву 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRI. FEBRUARY 27, 1948. Price per copy 5c Vol. 8. No. 488. шиЖтЕЖо Ј0БРА30ВАНА HOBA НАРОДНА ВЛАДА ЧЕХ0СЛ0ВАЧКЕ
ИЗ ГЛАВНЕ УПРАВЕ ВЕЋА КАНАДСКИХ
ЈУЖНИХ СЛ0ВЕНА
Ових дана добилн смо од нсколико наших иссљсни-ка-нрвратнн- ка
новац за њихову шифкарту, алн бсз нс-уњси- их
"У.К. Дсклсрсшн Форм". 0 томо смо чнтаву
прошлу годииу пнсали на Мссно одборо Нећа, кроз на-ш- у
штамну, па ипак сс догађају нспрапнлнн поступцн
приликом унлаћипаља ишфкартс. Ирошлс нсдсљо смо
бјавнли у нашој штамии у всзи ирвих припрсма и о
уилаЈпшању шифкарта тако1;е. II о нснуњавању
"U.K. Declaration Form"
смо такођо добро објаснили. Сво што јо нотрсбио јссте
само мало иа;кио и ствар со молсо врло лако п јгдностап-li- o
обавшп.
Са попраиилшш иословањем, другови и другарнцс,
стапл.атс иас у нсзгодан положај. Са такшш рддом при-снл.о- ии
смо на нспотрсбио нрсиискс н губљсљсм драго-цои- ог
про.моиа. Стога пас молимо да приликом уплаНнва-њ- а
шифкарто учшшто слсдо:
1. Када уплапујете шифкарту испуните, обавезно,
"У.К. Деклерешон форму" и заЈсдно са новцем за шиф-карт- у
пошаљите на Главну управу Bcha. Поменуту фор-м- у
трсба испунити на снглеском Јсзику и трсба испунити
за сваку особу која путујс, бсз разликс да ли плаћа или
ие плаКа шифкарту.
2. Са "У.К. Деклерешн формом" треба испунити и
рекордну листу: име и презиме ко уплаћуЈе, из ког ме-ст- а
и за колико особа уплаИује шифкарту.
Ако помснутих форма нсмато нри руцп, молимо вас
затражнто од Глаино Унраио Hcha иа Iigmo пам истс но-сла- ти.
За Гсгнстрацноно одс.гсњо Kclia КЈС,
__ Б-Сте-
ванов
!
ПИСМО СЕ ОДНОСИ НА ДУПЛЕСИЈЕВ "ПЕДЛАК ЛО"
КОЈИМ ЈЕ ЗАБРАНИО ОВАЈ НАПРЕДНИ ЛИСТ НА
ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ У КВИБЕКУ
У прошли ионедслак, 16
фебруара, Дугпесијова влада
у Квнбску забранила је рад-ничк- у
новину на француском
језику "Камбат". ирнмеаују-li-H
тако реакцнопарнн закоп
који јс поднат под ниенои
"Исдлак ло . Una je такође
стоврсмсио затворнла и згра-д- у
у којој сс ттампа лист
"Комбат". Рсакцнонарни лн-стов- и,
као што јс "Моитреал
Стар" поздравилн су тај анти-демократс- ки
акт Дуплесијсвс
про-фашнстич-
ке владе док су
га радннчкс и демократскс
снаге осудилс као меру про-ти- в
слободс штампе и као на-па- д
на опште слободе н инте-рсс- е
радног народа у Канадн.
Новодом тога уредник "Ком-бата- "
Пнере Гелпнас иапи-са- о
је писмо 19 фебруара
урсдннку "Монтреал Дејли
Стара" г. Г. В. Фергусопу у
иоис му нзхсђу осталог пишс:
Драгн г. Фургесон,
Чптао сам са чуднпм осме-хо- м
ваш чланак о слободи
штампе и чогечанскпх права
у синоћнем нздаиу "Монтре-а- л
Стара".
Осмех нпје тешко разуме- -
тм. Впдпте, прошлог поаедсг-ка- ,
без пкаков окомеие, без
икаквог разлога, новпна ко
је сам ја уреднпк — "Комбат"
— забраиена је. Једноставно
тако. Око 14 полицајаца уш-л- о
je у моју канцеларпју, пре-бра- лп
ме без обагештеиа, за
пленплп су нашу новпну, узе-л- н
наше архпве, ппсаће ма-шп- не
п прпборе п ставплп су
катанац на врата. Онп су та
кође закдучалп п штампарпју
где се пздавала "Комбат". Нп-ј- е
бпло разјаппмна, нп суда
(npec-iymaiait-a), нп разлога.
Онп су само поставплп ката
нац на врата.
Онда, у уторак, чптао сам
првп део вашег лепог чланка
о слободп штампе п човсчан-скп- х
права. Алп тамо нпјс
бпло уводнпка о затвараиу
моје новшге, "Комбат". Нпје
било нп једне речи у нијед- -
н ој иовпин на еиглеском јс-зн- ку
у Квпбеку. Само мртва
тпшнна.
Сада, господпне, ш све го-ворп- гг
Руспма, Чеспма и По- -
л-ацн-
ма у Комиспји Ујсдпие-нп- х
иацпја за човечанска
права о слободп штампе н
мпслп. Вп сте одржавалп не-к- е
врло лепе говоре у Комп-снј- ц
о човечанскпм правпма.
Да лп пма пкаковог чу1еиа
што су се Русп смејалп?
Да лп вп мпслпте да народ
Европе не зна о "Комбата"?
Да лп вп предпостав.гате да
француски раднпцп у Гене-ралн- ој
конфедерацпјц рада
још ннсу чулп о слободи
штамгга "а ла Квнбек?" Онп,
такође, господпие Фергусон,
смејаће се када будете поново
говорплн о слободп човека (п
штампе).
Moryhe да he те у вашем
пдућем говору у Компспјп
Can Францпско. — Да je-д-на
пова партија може учес-твова-тп
у изборпма у Сједи-ibemi- M
Државама свака од др-жа- ва
Еоје сачшишају
мораГ одређеии број
потппса па да добнјс право.
Тако је у Калнфорппјн
прогресивна
гојој стоји чело XEHPII
ВАЛАС требала добитп пз
народа 275.970 потписа пе-тици- ју.
МеђЈтнм, партнја
добпла је е само тај
број потписа, већ 464.000
потпнса у држави Калпфор-ниј- н. To je сву
рсакцију у земл,н, чак a
многе дефнтисте и
који су иначе либералнп,
алп који су cyinta.m у тако
Планови' спољне реакције и унутрашњих
уротника потпуно поражени
ПРАГ, 25 фсбруара. — Ирстссдиик КлСМСИТ Гот- - е се у везу "највпше са чла
валд ооразовао јс нову народну владу Чсхословачкр, бсз
мииистара нзисвсритсља. Бснсш, као нрстссдник Реиу-бли- кс
одобрио јо листу нових мшшстара коју јс саставио
Готвалд.
Плановп СИОЛ.ИС рсакцијс н унитрашн.их' издајпика
који су покушапали да путсм шпнјуиа;пс. запсра п ства-раи,с- м
кризс у нлади. иоднашањсм оставкс иа мнинс- -
тарскс положаје, договиреи. i
и Једновремсно, створе ие-рс- д
у земљн н уграбе n ia
— прпиали су и за иавп су
им oiteworyhene икакле хал.е
озбилпе уроте протнв иарод-пп- х
иласти п републнм
Амсрнчкс п брцтаискс ола
стп одавио су ytfaoucatc
iiinujyiic у ту земл.у, вршнли
шпнјунажу против замнгкс
владе н тако се днремн. мс-шал- и
у унутрашњн жнво~
Чсхословачке, ци "--
гм да
доведу ма пласт рсакционарнс
слеменге и one који су билн
Хитлеропн колаборатори то
ком прошлог рата. Мећутпм,
нлаи страиих ннтервсната и
уиутрапших издајника imje
успео нсго је сатрвси у ко-мад- с.
У својој изјави шшистар
унутрашљих дела Лацлап Но- -
сск рскао je да су исколнко
су 1С1емеит претседник Шпроки, потпрст- - ли за две запад-- Ј Чсхос Јовачке влале
не силе." On je такођс рскао'
да су члаиови "Словачкс ан- - Лондопу у Чсхословач- -
у ку да врше ста- -
шго# је Квцбек
гдв је ваш предложенп ковент
о штампе "превнше"
демократпчан? Moryhe да here
битц мало усплан у
крптиковаиу (Руса), Поллка
и можда нађете речн
да кажете о вашој сопственој
зем.ги ц вашој сопственој но-вш- ш. To je ua вама да одлу-чпт- е.
Вндше, ја се спремам да
поша.гем моју нз-ја- ву
г. Лпу п свнм члановпма
Компспје за човечанска пра- -
ва која је успоставлена од
стране Економског п соцн-јалн- ог већа у
цпјама. катанца на
уреднпштво "Комбата" мож-д- а
iiehe бптп од међународ-н- е
важностп. Алн to lie пока-зат- п
хнпокрпзам оипх који
кажу да је ханадскои иаро-д- у
дата пуна слобода да добп
п објавлују (публпкују)
п оке пнформацпје пе би
бпле по желп онпх "а властп.
Наша itoBinia je, "Комбат",
радипчка новпна. Она добпва
помон од велпког броја спн-дпкалпс- та
(чланова занатскпх
унпја). Она пзражава гледпш- -
претставлати да не говорпте1 те оипх којп се ажу са мп
за сву Канаду. Moryhe да no-- не са ратом; са чампн-стој- е
пзвесип пзузецп, као права.енер
ПАРТИЈА У ДОБИЛА
ПОТПИСА
САД
На-род- на
партнја,
на
па
Валасова
одређе-п- н
нзнепадило
па
колеб.гпв-ц- е
са
на
огрохпи уплпв Валаса пе-гов- ог
прогреспвног програ
ма.
To je други ударац
свој рсакцнји
политнцп у неко
лпко са стране парод-пп- х
дехократских спага које
се уједплуЈу око нове
Првп је бно у
спецнЈалнпм пзборпма кон-гресме- на
у Њујорку, којои
прплпком је Валасов капдн-да- т
повукао впше гласова за
неколико хн.гада од сва трп
протпввпчка кандпдата ујед-н- о.
Друш је са толпкпл бро-је- и
потппсписа у ТСалифор-ппј- н,
којп дају право повој
Народној да иде у
изборе.
Н'ImHвMIНImImшImImИImIНmH ввЖ $11зР£'~ -- Н
ВЖНВЖВВг 1#В9Ж#9ЖвЖвЖВвЖВв
жжжжжЖ - rS жвввв1
лнца уханшеиа Вплпјам
шшмупажу
,
сдати
ти-држав- ие органпзацпје" шпиЈунажу и
ОТВОРЕНО ПИСМО УРЕДНИКА "КОМБАТ"
УРЕДНИКУ "МОНТРЕАЛ ДЕЈЛИ СТАРА
провииција
слободн
Мађара,
сопствеиу
Уједшкнпм
Ciae.iaite
ром, а
ошшазараднпчка
ВДЛДСОВД КАЛИФОРНИЈИ
464.000
нмати
п
тежак
и Труиаповој
последљпх
дана
Народ-н- е
партнЈс.
партпји
гично OS бори протпв антп-семптпз- ма
н другпх форма
расие дискримпнацпје. Она
заступа иезавпсиост канад-ск- е
политике Ке очувати
нашу зем.гу од потчшиностп
Сједпиеинм Државама.
Господнц Дуп-тес- п (npei-седип- к
Владе у Квцбеку) је
не волп. Магнатн текстплне
пндустрпје је не воле. Мпогп
богатп дпрктори трустова п
монопола у провпнцпјп не
воле "Комбат".
II тако су је забраиплп. Ва-ш- а
hyiita, г. Фергусон, п то
у мСтару", "Хералду" п
"Газетп" значп сагласност.
Ја Шта вам онда да-ј- е
право да говорпте о cio6o-ди- ?
Да лп ћете објавптп ово
пнсмо у "Монтреал Стару"?
С поштовањем
Ипере Ге.пнас, уредипк
"Комбата"
КАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ
Торонго, Онт. 26 феб. —
Око три неде.ге већ се нала
зи на штрајку иеких 700 рад-нн- ка
у фабрици "Рођерс ма-ђести- к"
у Лисајд, Торонто. У
тоие заводу радништво је
у Уједпиене елек-тричарс- ке
радинчке синдика-т- е,
Си Ај О. Оии траже 15
цеати повишице у платп no
сату.
Даиас је провппцпјална по-лнц- пја
ухапснла седморицу
од тих штрајЕаша рлдн тога
што су се налазпли па штарј-кашкп- м
стражаиа, тобоже да
су пзазивалп полицпју. међу- -
Tim, претссдпиЕ спвдпкалвог
лосала 521 ђорп лдрпђ je
пзјавпо да је полацнјд nana
дала на те шрајкаше, као п ва
девојке које штрајк)ју. На-ла- зи
се и једпа девојка мећу
ухапшепе штрајкаше.
Отава, 26 феб. — Геверал-- п
и шеф пошта Ервест Бер-па- рд изјавио је давас у Пар-ламен- ту
да нећс бшп забра-н-ен- о
на поштама слан.е "Ла
Комбат", француске раднич-с- е soiv it no "Пеллас
t
иовима бивше Квнслиншке
партије , радц стваранл уро- -
та против пародиих власти.
"Та група иодржавала је
везе са гснералиим конзула-тим- а
две западне снлс. Урот-ннц- и
су билн у всзи са суб-r.epaiiBii- iiu
емиграптскии гру-па- ма
у Лондону и Сједнње-(KI-M
Дркаваиа путсм днило-изтски- х
канала".
' Ла laMie шппјуис чак су
х о и v iichii прстставинци
tana п н iwije аутомобилс за
(ipfaHi'B.t.'f пстпх прско
рао in- -
PeaNtuua се жадп и јадику-]- Р
a () шццјои н војском,
какк ч-- мне налазе у рукама
KoiivoiK ia па јој нијс упалн-1- о
и (I (Bt-д- е превраг, а иарод
jt о iiaj4f протпв таквих из-лаЈна- ка.
Ј 1М1гш Готвалд, којн је н
дал.с претседипк владс, коЈа
ниа it pit иотпрстседникау
саставно je нову владу од сле-дећ- их
иипистара н партија:
Од Кимуаистичкс партнје:
Клемент Гоиалд, претссд-ни- к
владе
коЈа врши-- , Готвалд,
uaite
вају
које
која
пптам:
ваш,
ор-гаппзов-
аио
повпне
] седилк
Антонпн Запотоцки. пот
прстседник
Вацлав Носек, унутрашаих
дела
Вацлав Копецкп, за нифор-мацнј- с
Јулпус ђурпш, по.1оприврс-д- е
Јаромпр Долаиски, фннан-сиј- а
Франтишек Крајчнр, уну-траш- ие
трговипе
Антонпи Грегор, спохнс
трговиае
Алксеј Чеппћка, правде
Зденек Нејдди, просвете
Владпмпр Клемеашс, по-посло- ва
Соцпјал-демократ- и :
Бохумпл Лаушман, пот-претседн- ик
владе
(Наставак ва странп 4)
у
су
ФНРЈ,
Праг. — У Прагу, 4exocio-вачк-а,
је конфсрен-циј- а
17 Фебруара споллшх
миппстара Југославије, Пол-ск- е
и Чехословачке по ппта-- у
Немачке. На челу југо-словевс- ке
делегације бно јс
Станоје Спмпћ, нннистар
спагних поиова. Ковферен-цпј- а
је отворепа прс подпс 17
фебруара.
Уочи отварања ковференцп-ј- е
потсекретар сполпих по--
слова Чехословачке говорно
je преко радија у Прагу, која
је између осталог говорно о
паштппп иачгла
првеи
ству којп се даје Нсмачкој
Маршаловнм плапом, Лопдои-ск- ој
конферевцвја Савета мн- -
вистара сполних послова,
"Франкфуртсгок чартеру" и
мвогпм другпм догађајима у
западвој НемачЕој" — сви ти
догађајл "захтевају да све
зеуле и вароди којв су бплн
прве жртве Некачког нмперц-јалпзх- а
п којп су далп тако
селпке жртве у борбп против
itera, подвгву свој глас а ве
да почпвају задовољно са је-диостав- ном
изјавои о "ocyhu-ваљу- "
тпх погледа, пего да
вађу па за потпуву одбра- -
ло" забрапио 16 фсбруара "' '""л"°"л
у Квибеку. Ставоје Спмпћ је говорио
Уговор о такмичењу рудара
Југославије и Бугарске
Јодна комиснја која јо састапљсна од иретставника
Цситралног одбора Јсдннствсних синдиката Југомавнје
и Цснтралног одбора Оиштсг радинчког профссионалног
савсза, затим од протсташшка цснтралпнх унрава Са-пс- за
рудара Пугарско п Југослаиијо, као н од нрстставни-к- а
мшшстарстана рударства обадве зсм.гс, суиираЈа јо
рсзултате такмнчсиа из.мсђу југословснскнх и бугар-ски- х
рудара. јс то.ч прнлпком ирогласила за
ударпико југослоиснско рударс. На том hctov састаик
дслсгацијо су закл.учило Уговор за таоичон.о у 194S
годшш imieljy југослопснских и бугарскнх рудара.
!{амислнтс, колнко огромпо промсио су створсио ио
иитаи.у одиоса илмођу опо дпс братско зом.гс, измсђу
ова два братска иарода у нослодн.о 2-- 3 годинр даиа. Дои
су старс иладајућо клико у Југослаг.нји и Пугарској, ко--
јо су обадве служило пр.мачким фаишстпчким имиорнја- -
листима, стварало мр:киу н jaa мсђу тим еусрдпим сло-пснск- им
народима и одило их иа кланицу јрдног нротно
другог — данас, иародно иласти up само да су склопилс
уговор о иријатрл.стиу, са]адн.и и узајамној номоћи, да
су отворилс глободпи пррлаз ирско lj)ainiua измс);у ФНРЈ
н Гугарскр, да со развила Пратска л.убав п всзс тих наро-д- а,
bcIi, спо, ирии иут у историји тп иароди, радни дсо
тих народа — југослопснског и Сугарског — гслапа
угопоср ii за мс1;усобно такмичсн.с у ироизподи.и, у рко-номск- ом
нодизан.у својих иријатрл,ских и братских зо
мал.а.
Уговор о такмнчсн.у јс скло-п.ге- н
иа слсдсћн иачин :
Руковођенн жсљом радника
н намештспика рударске нро-извод- љс
Пароднс Републнкс
Вугарскс и Југославије ла
учвршНсаем ysajauniix веза н
што TdiiibOM сарадп.ои на ио-л.- у
културпо-политичк- е н ор-ганизацн-
онс
дслатностн, као
п за иовсћаи.см лронзвода и
продуктнвности рада, учврш-hcn.c- n
прнврсдне мо1т н убр-зашс- и
скономсеог развоја двс-ј- у
братскнх зсмаља па зајед-HU4KO- U
нуту к соцнјалнзиу —
два сниднкална савеза заклу-чуј- у
уговор о такмичеау из-мс- ђу
братских југословен-ски- х
и бугарскнх рудара за
врсме од 1 јануара до 31 дс-цемб- ра
1948 годнпе.
1) Пропзводип план пзвр
шитн са 102%: а) рудници
углд; б) гвоздене руде; ц)
обојенн метал.
2) Пребацити постојећл
норме: а) угал. за 10% ; гво- -
Наши народи сујаки чврсти
никада пре својој историји
министра спољних послоза ФНРЈ Симића саветовању
министара Пољске Чехословачке
"ревпзпје
Потсдаиског
"""в-Дуплес- и
1Гомнсија
о великој лажиостн тс конфс-ренцнј- е.
Он је рскао да јс
Чехословачка била прва жрт-в- а
нсмачке агрсснје. 0 је та-ко- ђе
рскао да иемачкн нмпс-рнјализа- м
пнје уопште наи-ша- о
на отпор са страпс за-падн- их
зсналл за врсме напа-д- а
"а Чехословачку, иего су,
напротив уживали у свои по-магаа- у
пстога н охрабрнваиу
помоћу нотарне Чемберлнно-в- е
шшхепске политике попу-штаи- а.
Нс смеју се укрнватн фак-т- в
да западие прииеаују
нсту предратну полишку, у
вези са Немачкох, оживлава-jyh- n
немачкн мкперијализаи
у западним зонама Немачке.
Таква политика за распирн- -
вање неначког сеитимеита за
осветаиа проузрокује озбнл- -
ву забрннутост и
опасност за зсмхе. To
се пајболе потврћује чии.ени
цом да се нису прииениле
Потсдакске одлуке о депаци
фикацпји м демократизацпјк
Нсмачкс, пропуштаае да се
ве пспуне обавсзе у погледу
репарација, задржавање и чак
појачаваае немачког ратиог
потенциЈала у Једиље-вн- х
Држава у Некачкој.
Ilporaibaitc демократских п
прогресивннх елемевата у
западвпм зонама Немачке до--
здсис руде — 5'Х : ц) обојс
mi мстал — 8% ; д неметалн
— 6 посто.
3) Производпосг no једиом
физичкои радннку посто:
а) рудницн угдду нроцсити-м- а;
б) гвоздене руде у nlo-цснтим- а;
ц) обојснн метали
у ироцситнма; д) еиеталн
уоиштс у процснтнма.
4) Трошкош производпеда
се смаие за 5 посто: а) за
руднике уг.га; б) за оздене
1удс; ц) обојенс метале н д)
нсмсталс.
5) Квалптета: а) рудпаци
углл да сман.е садржај иепела
у природном процситу за 1
посто; б) обојени иетал —
да се повећа садржај метала у
природном процснту за 1 no
сто.
G) Радна дпсциплжна: да
сс смак.и број нсоправданнх
пзостатака са посла за 30 по-ст- о,
с тнн да сс за ocuoijr узн
ма 1947 годипа.
(Наставак ва сграпа 4)
и као
To биле речи на спољних
и
одржана
уговора,
силе
прстставла
иаше
зони
105
казн cv о памерама да Иеиа-чк- а
иепе и пе мора да поставе
члаиом деиократскс заједни
цс европских народа, рсгао је
Станоје Сивић.
Нолнтика ucnaiLa Иеиачке
са цнљеи образоваиа државе
у западиој Немачсој јасан је
доказ да Нскачса вка да пси
стане сталпа опасност за на-ш- е
нове државе, за иир у Ев-ро- пн
н у свсту. Ш истж иа-чи- н,
полнтпка коју подузика-ј- у
западне силе у Аустријп
даје потпору идеји Авшлуса
и додатак је опасностж за иа-ш- е
иароде.
Са несебичном, потпувок п
цскрсном сарадиом, а уз по-ii- oh
Совјетског Савеза, васта-вн- о је Станоје Cniinh, јаги и
чврсти сао нпЕада пре у иа--
шој историЈи, ваши народи,
npcEaxeiui у тсшепу нсгуше-ituv- a,
раде што мајвише могу
ссојом аЕтлввошћу в актнп-но- м
борбом за мир у свету да
сс спречн понавоаое нацио-вални-х
Еагастрофа и да осп-гура- ју за себе ипрни н сло-бод- ви
развој.
Миппстар сполвнх послова
Поллке Модзелевсхп подву-Еа- о
је да he лстоветви ннтере-с- н
три земое омогућити заје-диич- Еа
решеља која he попо-в-о
претставлдти гоговост Че--(Наста-
вак
ва странн 2)