Serbian Herald, February 11, 1947

              4
1
ј#3§3 1Љ&&Шк&т&?- - itis, У
'-v- m
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГЛАШИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvtrlcy 9947
Цна годпшиој претплати за Канаду 4 долара, ва пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 7. Број 379. Цена једном прпмерку 5 цеи. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, JANUARY 14TH, 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 379.
ШПИЈУНИ У ФНРЈ ПРИМАЛИ НОВАЦ ОД АМЕРИЧКИХ
АГЕНАТА И ПРИЗНАЈУ ДА СУ РДДИЛИ ПРОТИВ ДРЖАВЕ
ПРЕСЛУШАВАЊЕ 0СМ0РИЦЕ ШПИЈУНА У БЕ0ГРАДУ
Београд, 6 јан. — Даиас no
подие, у 4 часа, Прховии суд IIP Србнје изрекао је нресу-д- у
осморицп шпијуна који
су раднли но днректпвауч
шпијупа Ирндопова, Шанца
и Kacyiniha, члповппка амба-сзд- е
Сједањеиах Америчкнх
Држава у Београду. Суд јс
изрекао следеће иресудс:
МИЛУТНН СТЕФАНО-Blll- i,
бпвиш новинар, ЗЕЉ-К- О
СУШНН. бнвши офицнр
Југословепскс армијс н
БРАНКО JODAHOBIIIi, бп-вп- ш
новипар, осуђенц су на
смрт стрсллп.см.
АЛЕКСАНДАР НЛИћ, би-вп- ш
днпломатски чнпошпп:
н ГРГУР KOCTIII1, Сивши
пошшар, ocybcnii су на осам
годнна заточепл, са припуд-ии- м
радом и губитак нолити-чк- и
и грађапских права за
нет годнна.
МИЛОШ ТРНФУНОВ1Ш.
бнвпш нрстссдник смнгралт-ск- е
Нладс у Лопдоиу н ннжп-и,с- р
СИНИША ЗДРАВКО-BIIIi- ,
ocybcnii су на по осам
годнна заточсиа са принуд--
пиу радом н губитком пош
тпчкпх н грађапскпх лрапа за
трн годипе, каи и па копфи-скацн- ју
целокуппе имовипс.
Инжпиер КОНСТАНТИН
CTAHKOBIIIi ocyben је на
четпри годинс заточспл и гу-бнткомТолпнчких-
мрађаи
ских ирава за двс годинс.
Нрисутиа публика ноздра
пила јс прссуду бурним одо
брапап.ем.
НретседаиаЈЈћи јс потом
прочнтао исцрнно образложс-а- с
прссуде. Суд је нашао да
су свн оптужспп крнви за
рад у корнст странс обавеш-тајн- с
службе u за спабдевањс
агената стране обапештајпе
службе пзвсштајиуа који су
по својој природн државпа
нли војничка тајпа, са naue-ро- м
да ноткопају а угрозе не-зависно- ст
п безбедност HP
Југославнјс. Дал.е, Суд јс на-ша- о
да су свн онтужепп кри-в- н
за сарадау са атептниа
стране обапештајне оужбе a
за снабдсвање ових агенатл
лпжшш иодацпма о политп-чко- м
н онштем стаиу у Југо- -
славпјп, стварајупп лажпн у
тисак као да у зем.ги ллада
са- -
плдчка н ое-- Тр„ годипе ua
прогоии па-- ' niuv лаНа
ционално yntetaBaibe, са на -
мером да на та; начпн наве
ДУ јсдчу страну зеи.гу да се
у унутрашиа nmtua
ФНР Југославије илн да пре-ки- не
дипломатске односе са
Југославнјом, шго би довело
до прпвредног рата п оружа-н- е
нитервснцнје.
Суд је нашао оптужсне
Мнлутнна Стефановића, Зел-к- а
Сушпна, Бранка Јоганови-h- a
Гргура Kocniha крпвпи
што су nnyaratit лицниа, ко-ј- а
су за времс рата и непрп-Јатсгск- с
окупације сарађива
ла са иепрнјател.еу, a nocic
ослобођспа зсмлс отишла у
нлегалност крила се од вда
сти и активно радпла протпв
народа II државс.
У обрах1ожеи.у прссуда на
брајају се потоа злочшш дс
ла сваког од осморнце опту-жени- х
поједпначио.
Улога америчког сконом-ско- г
хташсја бнла јс да орга-ннзу- је
н руководп целом ape-жо-м
шпнјуиаже у Југосла-лиј- п. On je, као it сва ocrxia
шпијупска мрежа, радпо про-ти-в
савезипчке и прнјателске
земље. Када је Прндопов по-c.i- at
из зсмле (снгурпо онда
када је Стсјт ДепартленГ до-зпа- о
да су шпијуни
ни), онда је легову улог'
преузео Харолд Шупц, кан-дсл- ар
амсрпчке и
један којег Луерика сматра
днпломатои. !
У пзпештају "Њујорк Тај
мсу" из Реограда ве.ш се да
јавип тужплац пнјс дозволио
да се noumte амерпчку амба- -
Шк
саду на суду, исго сауо имс-н- а
шпијуна. Ок је оптужио
да сс политнчка опозиција
прстворила од нолнтичке опо-зици- је
у шпијунскс актнвно-сг- и
и да је осуда уједио ј:
'ономеиа свну лепријател.11-м- а
Југославнје."
НАСТАВАК О ПРОЦЕСУ
ШПИЈУНИМА:
Зел.ко Сушнн, оптужен је
за подржаваие веза са Милу-типо- м
Стефановићем и Ерн-ко- м
Ирндоповнм. On је до-бив- ао
задатке од Стефанови-h- a
за прикунл-аи--е нодатака о
снагама корпуса Народпе од-бра- ис
Југославијс, Југосло-всиск- с
армијс н о политнчкој
сптуацпЈ" У Загрсбу. На јед
мом збору Cyiuiui је предао
свој иотсс у комс су биле за-белсжс- нс
ЛОЗНН&С антн-авп-оис- кс
артЈШфије, лозинкс
вазд}опловне одбранс, арти-л.сриј- е
нтд.
За то је Сушнк добио 3.000
дниара од Нридопова н Сте-фановп- ћа.
Ha цоследаем
терор н насил. угрошнтн гра-закоп- .е.
всрскн п иопих око 110..
меша
и
н
иохвата
амбасаде
станку са Нридоновим у Аис
ричкој амбасади он му јс прс
дао извссне извсштаје, међу
којима су онли и стриктно
поверлнве директивс од ЈЛга
ба корнуса Народне одбранс
Југославијс. Том прилнком
Придонов му је рекао да he
се Бсоград 'ослободнтн' врло
нарагЈперпма, а вепнпа о-ба- ле
ду:к лора да he окунн-рат- и
јака флота. Cyuiuu је на
јсдпој састанку предао извс-шт- ај
о седници днвизнских
официра itcroee дивизпје,
Тако му јс дао важнс мнли-тарн- с
тајне. Он је покушао
да преко Иридоиова оргаии-зуј- с
бекство у иностранство
колаборацноннстс Гилат
Баћака, који сс крио у Бсо
граду.
(Наставак па странп 2)
ВЕЛИКЕ НАРУЏБЕ ЛАЂА У
КАНАДИ
Отава. — Ироизводпл лађа
у Канадп већа јс сада нсго
п рс рата за 900%. Па овој
rpabeBiiitii пре рата јс радпло
3.900 радннка док данас ра
дн око 35.000.
Рачуна се да he се у идуће
о00.000 долара. Француска је
наручила да се за п.у граде
иове лађе у Канадн преко
1реднт корпорације у изпо
су од 70.000.000 долара. Фрав
цуска је наручила 13 иосача
и 140 чамаца за изкрцавапе.
Наруубе Холандије и Бра-знл- а
Beh се изграђују. За
Бразилију се праве 4 .tabe no
7.500 тона аосивости. За Ки-и- у
сс нзрађује ратннх лађа у
изпосу од 12 милнона л
750.000 долара. Аргентпна и
Чнлс траже наруџбе као п
још десетак другнх земалл.
Добро је датн радннштву у
зсм.Ч! aanocieita али се no
ставла пнтапе: зашто he овпм
зем.гамз ратис лаће ако се
запста памсрава проводитп
разоржа1!.е ? Иостоји ппак
miryhiiocT да су оае нару
чеие пре него је доадао пред-лс-г
на Уједпнепе нацпје за
генералпо разор}жаи.е који
је и усвојеп, a.nt те иаруџбе
би се сада требале претворп-т- и
у теретие и путипчке лађе.
Муреј за остварење демо-кратс- ке
коалнције
Вашпнгтон. — Прпликои
нове годпне Филпп Муреј,
воћа Си Лј О уппја позвао
]с све пјкзгресивне снаге Awe-рпк- е
за остварепе демократ-ск- е
коалиције у 1947 годпнп.
Ои тражи да се све радни-штв- о
ујсдинн у борбн за гра-ђанс- ка
права, бољн екоиом-ск- п
живот п да сс сви ставе
иа пут друштвеног прогреса.
Курс кога Черчил заговара води
уништењу цивилизације
"ЗАВЕТУЈЕМО GE НАШИМ БРИТАНСКИМ ПРИЈАТЕЉИМА ДА ЋЕ ЧЕРЧИЛОВА ПОЛИТИКА
БИТИ ПОРАЖЕНА", РЕШ ЈЕ ВАЛЕС У ИМЕ АМЕРИЧКИХ ПРОГРЕСИВДЦД
"Иоднгао сс нови витез да
поведе крсташки рат тако
фантастичан као што је био
ма којн од оннх којс је пред-вод(1- 0
Рнчард Лсон-тврди- ."
"Овај крсташкн рат, ма ко-ли- ко
оа био фантастичаи,
претставл-- а велнку опасиост
амсрпчком народу. On сс са-сто- ји
у покушају Пиистона
Чсрчила да створи Аигло-амернчк- н
савсз, чнјк би гла
вни цич бно окружаваае Co
вјетске Русије, прнсиллвају- -
пн je да нзвршн наш налог
и cTan.iajyha је пред алтер-натив- у
рата — рата у којем
бн амсричка атомска бомба
била оследи-- с срстсгво анг-ло-амсрич- ког
крсташког рата.
CiymaJTe шта јс наннсал
Ниистои Чсрчил у "Колнерс"
4 јануара 1947: 'Шсма нзме- -
by комуннзма па једној стра-н- н
н хришпанске eriifec и за-пад- не
цивилнзацнје иа дру-г- ој
страии јесте најсмртоаос-пнја- ,
далскосежна и јасиа
што је икада свет таквс иам-т- и.
"Да, бојаџија Черчнл спс
д(ифпчно.иводиајстошп.
тање дубл.с сада иего што је
било у всрским ратовииа ис-h- y
католнцима н протсстаи-таи- а
350 година иазад. илн
Комеморација годиш-њиц- е
Владимира Лењина
Торонго. — 21 јаиуара на-врша- ва
сс 23 годнне од како
i'e умuро овтеалцикпсорцаидјанлничзкииа у
првој зеи.ги на свсгу — Сов-јетско- м
савезу, Владпмир У-.ган- ов Лешш. Пако 23 год li
ne оез Леп-ппа- , плод иегове
науке, плод аеговог практп- -
чиог рада, тсковиле soje je
руски парод извојевао под
његовин воћством очувапе cv
и осигуране под boIictboh Jo-сиф- а
Ста.гнпа.
к о м е хорације
23-h- e годишп,ице счртп Ле-пнн- а, Tim Бак, вођа Радни-чк- е
прогреснвне партије, одр-жа- е
говор у Масеј сали у
Торонту. Томе збору претсе-даваћ- е
пстакнуш радпнчки
вођа и коигролер у прошло-годиша- ој
градској управч
Стурд Смнт.
To he бнти једна велика
сомеморацнја човеку, чија је
иаука п рад допрпдонела чо-вечаис- тву
више uero пједпог
човека до тих времена ua све-т- у. Тнм he говоритп о велн
коу доприиосу Леина свет- -
скои прогресу н у аеговом
за успоставу првс
соцнјалистичке државе. Ле-и- п
п је такође бпо и творац
прве соцнјалистичке државе
и први претседппк Врховнпх
Москва. — "Много зеуалл
се у Суецки н
Панама кана.те", велп К. Се-реш- нн
у часоппсу
за иностране послове "Ново
Вреуе". Kimry
од писца Аидре
у којој се говори
о принциппма
on вела да је баш ово патаље
где се та јаднакост треба пра-менпт- и.
Говорећа да су та два ка-па- лц
постала апструиепат
аигло-саксопск- ог блока за
улогу, Сере--
шин suit да аеопходнп аи- -
тересн свах народа захтевају
у 160
годипа назад, лп, што Чср-чн- л
иоз una, 'борба' сила про-ти- в
Хитлера која је тск до-вршсн- а.
"Сиромах Черчнл, оп јс
бно норажси у јулу 1945, баш
оида када јс био све спремпо
да поведе нов и
крсташки рат. Он је пошао
у Потсдам као премнјер, али
још пре него сс
довршила Лтлн је био пре-мијеро- м,
Черчил који волн
драму . . . видсо je моп атом- -
ске бомбе у рукама луди као
што су Трумап и Лтлн. Ои,
торн аристократ, утелов.геи-- е
внди да се ннду-стрн- ја
у Британнјн соцпјали-зује- .
Он видн да Иидија u
LnuiT нзмнчу. On види aue-ричк- н
камнталнзаи како нс-нзбежи- во
нзбацује
брнтанску
On, комс зпачи империја и
снла тако много, внди луде
које он прсзнре како праве
како он сматра, кашу од им
исрије U силе.
"И тако ct on окрсће Сје'
.дин.енн, Држа ваца,. и —
каоиист . . .
ништа нијс знао о
говору у Фултон, Мнзури.
Труман но ијсдној тачки ни- -
Совјста у то] држави.
Леипновии
радон и пегову
пауку, науку марксизуа, Ста
лни je учврстно тековпие ст-воре- не
1917 годнне у СССР-- у,
очувао теорију
од троцкизуа п де-сн- ог
под цего-ви-у
BohcTBOy yohua Совјет-ск- а
армијаг у савезу са оста
лну савезпичкну зеиллуа, у-пишт-
ила
је оку-паторск- у
снлу н оспгурала
опстанак др-жав- е.
Она је уложила огроу-н- е
напоре за спас човечап-ств- а
сд ропства.
Леп.пп. иако ie умро, жпвп
н лаиас н живеће векове v
23
Приликом
постнгиућу
и сс
ПИТАЊЕ ИНТЕРНАЦИ0НАЛИЗАЦ.ИЈЕ СУЕЦ И ПАНАМА
КАНАЛА
иитересује
совјетском
Цитирајућп
француског
Снгфрнда,
'једнакостп
доупнпрајућу
француској резолуцијн
иајсветнји
конференцн-ј- а
Марлборја,
(побсђу-је- )
конкуренцију.
иретседииков
Черчило-в- у
Настав.гајући
развијајућн
уаркснзуа-ле-ibiuiin- ya
опортунизуа,
фашнстичку
социјалпстпчке
фапшстичког
у целоу свету.
CGGP о промени Бернса
Москва. — Ilpeva коуента-рцу- а
у московској "Правдп"
бд Б. Леоптијева проуепа
државног секретара Бервса,
т.ј. дашском Маршала па
Бернсово уссто, nehe уследп
ти пзуена ауерпчке спо.ше
политпке. "Сваки нови мн-нпст- ар
уора бпти прнулп од
Сената, a зпачц од
републпкаиске Behnne."
и н т е рпацпокализацпЈу нс--
тпх."
Нисац каже да се ввтереса
земалл не једвако
no niiTaity Суецког, Павауа
канала н Дардавела, јер са
обраћај а улога кроз прва два
канала су друкчија. Са-обраћ- ај
кроз ова два кавала
су од велнког нниреса све
зеу.ге, док тасав случај наје
са Дарданстпуа. Ова два ка
пала су с1Ј"жнли ввше пу-аерија-тисти- чке
ввтсресе a
вреве је да се нптериацпона-лвзарај- у,
т. ј. се отворв
стободва пловпдба свпу зсу-.гау- а
кроз Суме в Павава.
' #"WV лИМ
je днскутовао са својом вла
дом о важностн преорпјепта-цпј-е
америчке полнтике поју
је тај говор поставно у пок-ре- т.
— политнке на шпроко
прнмеинване као аптч-совјст-с- ки
војпн савез. Труман ннје
очекивао зашто је Черчил до-ша- о.
Он је најпре вндео го-во- р
4 иарта. хли ои није хтсо
да се мучн чптапем. Tpyvai
једноставно пије знао свог
Черчила. Ои нијс знао свог
Чсрчнла док му је, иедел.у
пли сшчно касппјс, нисам
ЕЗЈао да му је бнвши преми-јер- ,
као претседнику Сједи
иеиих Држава, показао пај
већу неулудност.
"Тек неколнка говора у нс-торп- ји
света су бпла тако на-nyibe- na
дииамитом као што
је Черчнлов говор у завеси
Фултопа. Аиернчки парод сс
aanaibiio и зачудно с иего- -
впм садржаЈем. . . .миоги су
повратком нз рата били за-npenauihe- uii. Многи су cva-трал- н
да је Руснја проузро-ковал- а
гвоздену завесу и иде-ј- у
непомнр.гивог непрпјатсл.-гтв- а
Русијр лрема западиом
свету. Некк Акерпканци, у
ратпој бризи алн напстн, no-че.1- и
су да се oirpehy према
опасннн мпслиуа н пеодш-ворно- у
конфлнкту.
"Мој говор 12 септсубра
поуогао је да се растера не-ш- то
од уагле коју је Черчнл
проузроковао. 11еде.гу дапа
после уога говора од 12 сеп-теуб- ра
Черчпл je нступио са
својиу предлогоу у Днрнху
за духовио јаку Фраицуску,
у партнершппу (савезу) са
духовно јаком Неуачкоу у
предвођеау западне Европе.
Овај задатак, велпкп хриш-ћаиск- н
запад као бедем про-ти- в
иаступајућих варварских
хорда са пстока, on te развио
у свои члапку у "Колпсрс"
као уолитву за пет велаких
сфера пцаја.
"Оп је тражпо од Францу--
ске да ожепи Иемачсу, исто
као што je оп, у иуе Енглс-ск- е,
понудпо да ожеии Фран-цуск- у
у јуну 1940. Черчи!
је употреб.гавао уедепе речп
да саставн сватове, изгледало
уу је атраггнвпо, ве-ieh- it : јс--
ска н сјајп пред фрапцхкии
народом у овом свечапом ча- -i
су у iteroBo] дугој исторпји.)
Черчил очевидио мнсш
да је внше важно заборавитп
нацпстпма, су ctsbujui
свет у плауен, вего да се одр-ж- а
сараднл Русијоу,
којон је уз тешке жртве ство-рев-а
победа. Оа стоја за то
!да се Немачса а Француска
повежу као база протав гу-свј- е.
Неуачка а Фраацуспа
бв чувале западву Европу
ie концем храни
то
за
за
са са
протвв Русаје. Неиачка
Фраицуска бв саабдевале пе-шадпј- оу
буптовву тервторп-ју- .
Немачга ава ache пиду
страске могућвоста од Фраи-цуск- е.
Немачка вва впше
сввсла за днсцпплпну. Нева
чса бп се пмала постепепо
oner пзграднтп јаком землоу.
"Иствна, Черчвл ово нвје
рекао јавво, су им то рс
кли другп Еовзерватввцв
прпватио. Черчвл обпчпо
назнво рат протвв Немачсе
'борбом свла пеупоредпвоу
у звачају са смртопоспоу ше
уоу западног и
Руспје. Док Русвја још
азмучева а крварп, ов је
заборавио п-езн-
не жртве у
свом покушају да повратп у
потпуаој мера oh аацвје
која је створепа
(поражева) пезшшм делом.
(Наставак на страва 4)
ЈУГОШВИЈА ТРАЖИ ОД
ПРЕДА ИТАЛИШСКЕ
ИМ СУДИ
Београд, 13 јануара. —
"Асошјетед Прсс" јав.га да је
Мнипстарство сполпнх пос-ло- ва
ФНРЈ нзјавило иа коп-ференц- нји
штампс да је под-не- га
нота Брнтаиији и Сје-диљен- ии
Америчким Држава-м- а
од 8 janyapa у којој се за-хте- ва
да се прсдају
ратни крпмпналцн иа
суђење у Југославији.
Нота јс предата у једпо
време у Лондопу и у Нашии-гтопу- ,
као и британској н аме-ричко- ј
аубасади у Бсограду.
18 НАЦИСТА НА СМРТ ЗА
ХИЉАДА СРБА И
Београд. — Асошјстсд прсс
доносн вссг од 23 дсцембра
у којој сс кажс да су 18 иа-цнстич- ких
офнцмра осуђспи
па сиртну казну, jcp су одго-вори- п
за масопиа убпства
Срба и Јсврсја за вреус нс-уач- ке
окупацнје
Н II со к и суд је осу-ди- о
9 од овпх иацпстпчких
гсстаповаца на a 9
а стрсллп.с. Суд јс трајао две
недел.е па којем јс иоднсше-н- о
доста доказа за одговор- -
БРИТАНСКИ АМБАСАДОР ЈЕ
ШПИЈУНА
Варшава, 11 јаи. — Асош-јете- д
прсс саопштава да је иа
војиоу трибупалу у Нољској,
1ДС JC ki...o ...i.iuwhuj Ј4
всри, иоииаато н нус амсри-чко- г
амбасадора у Иаршавн
којн јс приуао државпе н вој-н- е
тајпе од ншијуиа. Брнтан-ск- и
аубасадор је Ср. Внктор
Кавендиш - Бсптиикт, човск
којн je у брнтапској дипло-иатск- ој
служби од 1918 го-дии- е.
Суд сс водно прошле недс-х- е.
Главна фнгура у шпију-наж- и
бно је гроф Гро1клски,
који јс нзведеа пред војнн
трнбунал. Гроф Гроћолски је
изјавио нред судои да јс on
личпо предавао британском
амбасадору тај- -
У 47%
Према подацпуа каиадског
Пнроа за статнстнку цспежн- -
вотних потреба су Cine
радног важиа 1916 годинс иа
1941
Алп
сто-ј- в
Bche
храни
eeh на
бпле cv Behc за 4G.4 носто ол
просечних цепа го- -
пше.
је како сј 1
цеие скакале па хравн н уоп-шт- е
на све рстале жавотпе
потребе чак н јс
РЕЗУЛТАТИ ГРАДСКИХ
У прошлиу градским пзбо-рам- а
Торопту, 1 janyapa,
реакцаја је употрсбала
све вере радаичках
{.-андвд-
ата. Велвка лнстовп
као што је "Тлоб евд Мејл"
а "Нвнниг балп
су па располагању
Смпт ове годнне пије изабран
за Коатролау ковиспју. ли
је он апак 1.000 гла-сов- а
впше него прошле годн-н- е.
За itera je гласало
бпрача. Начелапк Сандерс,
је огроуну Behimy гла-со- ва
— 762, до.с је
саададат којп се кандндовао
пачелпака протпв itera no-вук- ао
само 9.477 гласова.
Оае годпае наје пзабраа у
фадску Управу аи радвичка
Девор фургесоа,
voja je
БРИТАНИЈЕ И
РАТНЕ КРИМИНАЛЦЕ ДА
ЗА ЗЛОЧИНЕ
ОСУБЕНО УБИСТВО 185
ЈЕВРЕЈА
Југославијс.
војнн
вешала,
ОД
ипформацијс
ДА
потама сс кажс да ако сс
захтевнуа ие изађе у
"Југославија he битн прнси-л.ен- а
да уложн протест Ујс-днеап- пм
нацпјауа".
OciiOBitu npiiroBon од стра-п- е
Југославнје је тa да јој re
предају 750 Нталијана раг-нн- х
криуиналауа што су ак-гло-аиср- ичкс
властн
, учишии. Међутиу, "још нп-т- и
једаи пије досада предат"
и свн су иотпуно слободпи
ј у Нталнјн, "чиие провокацијс
за иови рат Југосла-вијс.- "
II ост гсстапопаца за убиство
150 хшлда Срба н 35 хкллда
Јевреја.
Када јс гсперал-лајтпаи- т
Аугуст Хсјснср, шеф геста-по-- а
за Србију од 1942-4- 4, из-лаз- ио
нз судницс народ га је
дочскао са повицича: "Обе-сит- с
га иа Тсразиј?", где су
вешали партмзапе.
Народ ин јс плувао у лице
када су их изводилп из суд-п- и
це.
ДОБИВАО ДРЖАВНЕ ТАЈНЕ
У
ног државног и мнлптариог
карактера.
У оптужб се каже да је
.г.ф Г h"'frn и још тројп-ц- а
били у групн шиијупа и
ксшспиратора којп су ради-л- и
за обараис иародне владе
сиабдевајућн државиим тај-нн- м
"страног аибасадора" у
Наршави.
Гроф Гпоћолски је на
суду да јс ои ступио у везу
са терорнстичкох органнзацп'
јом у По.1ској (која је саста.
влспа од нздајпнчкпх слеме-нат- а
н гестаповнх агената) ид
иницијативу британссог ау-басадо- ра.
je по-ша- о
за Лопдоп п гроф каже
да je iteroaa (аубасадорова)
иауера пајвнше била да
податкс о избориуа.
коптрола иад.цепауа била на
снази рата. Те цене су
срачунавате сваког децеубра
док су всте годипе на све жи-вот- пс
памирпнде у гевералио
бнле веће за 26 посто.
Упоредо поднзаием цсмл
радпичке гитате се нис ао
днзалс. i вншс случајсва one
су остале асте као л предрат-- п
с.
ИЗБОРА У ТОРОНТУ
изборпма бпо азабрап. Дак
ле, раднвчка претставин-ка.пнс- у
пзабрааа 1 janyapa
ове године у градску 'праву,
док је азабрапо 2 впше у Ко-ииса- ју
за просвету. У Комп-сиј- у
за просвету ("Борд оф
сђукешн ) попово je нзабра--
лазел впдгор, а два друп
радппчиа претставнаса у Ко-маса- ју
за просвсту взабрави
су : 1;он Бојд a r-- ba Елпзабет
Мортоп.
За радпвчсе одборнпке у
градску Управу су по
ново азабравп Чарлп Свмс п
Нориаа Фрпд, двојпца добро
истаквутвх радпнчкпх бора-ц- а,
У азборвва је учествовало
непуаах 28% бврача. To je
ya.io ввше од Једне четвртвае
ЦЕНЕ НА ХРАНН КАНАДИ ВЕЋЕ СУ САДА ЗА
ОД ПРЕДРАТНИХ
Чсиа пооеде jec за 27 n су нзноснле у де-гпеснв- нгг срцнуа целог про-д,,- на нарола v Pvcu'n и xoh да з?60?3"" и. ПРСД посто у норавллп.у проссчнс цеубру годнне24.7% вн
сада
поклапају
посве
да
којп
п
нзмеђу света
(Нехачсе)
италијан-ск- н
THU IIa сау0ј тс цифрс годнис 1935-3- 9; у децеубру
друкчнје стоје. У децеибру 1 1945 су скочиле 35.2%,
прошле годнне цене xpane'a у децеубру 1946 иа 47.4%,
1935-3- 9
Нптересаитио
тада када
у
бпла
протпв
Телеграи"
реакцво- -
париам капдпдатпуа. Една Рајерсон (Блоас) п
добпо
42.232
добио
92. друга
за
каадпдат
у прошлогодашпим
АМЕРИКЕ
У
сусрет
обећале
протнв
Ненцк
ЛОЉСКОЈ
рекао
Аубасадор
до-бнј- е
током
два
такође
СтурдЈна
бирача.