Serbian Herald, February 11, 1947

              1 1 fesKjiy % £?
--№
H--
?r.
.4
и.
CTPAHA . "СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 14 јануара 1M7.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published Iwie weekly by Srptlci Glamilc Publiihln?
Company — proprietor! in the Serbian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторка tt петка
Сва ппсма л чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
УЛОГА ОТКРИВЕНЕ ШПИЈУНАЖЕ У ФНРЈ
Суд осморици шпијуна у Пеограду још
јсдном потврђујс какав јс жалосни кара-1ст- ер
људн који су владалн старом Југо-слапиј- ох
U колико су били под утицајсм
странпх ичпсрнјалистичких зсмаља. To
су били људи no у служби CDora иарода,
нс у служби сиојо др;кавс, всћ агсити —
ншнјунн јсднс или другс страно импсри-јалистич- кс
дрисапс. To су билп људи који
су унутрашљу п спољиу политику Југо-славн- јо
усклађнпалн но онако како 6it
одговарало ннтсрсснма иарода, како бн
зсмљу подизало на шшш скономски и кул-тур- ни
шшо, всћ јсднно н псблу(шш онако
како су дирнгопали прпо — интсрсси
страннх зсмаља за којо су ти шпијуни
радили, разни мппистрн и другн, друго
— у спојс лнчис снћушис, кукавнс, ссбн-чи- о
иитсрссс.
Номислимо само јсдан момснат: Милош
Трифуиовнћ, бнвнш министар п прстссд-ин- к
нзбсгличко лладс, он који јо иавршно
70 годпна старостн, iipnxnaha со шпијун-ско- г
носла за јсдну страну држапу, т.ј. за
ниисрнјалисте страис држапс, протнв свог
соистпсног иарода, против својо polyene
домошше. На Прховном суду 11 Г Србијс
стари Милош ТрпфуновиК прнзнајо да je
иршио тај носао. Он, као п други нншју-и- н,
прслазс нз борбс у политичкој опозн- -
inijn народиој Југослаиији, из опознцијс
народу у шпнјуиажу да иа тај начин пот-коиа- ју
своју зсшљу изнутра, кад политн-чк- н
впшо no могу да народ пуку за собом.
Тај суд нас потссћа на псдавин кобни
догађај, догађај у Гсчу 25 марта 1041 г.
Оида су властодржци старо Југославијо п
формално прсдали асмлу у руко брутал-по- м
фаишстичком окупатору. фашистн-чк- ој
осовинн. Газумс со да јо та нздаја
раннјс припрсмљсна. II ти исти власто-дршц- и
када јо Југославнја окуиираиа, ка-д- а
јо паступило масовно ушш1таван.о на-ш- сг
иарода, када сс народ дпгао сам иа
устанак да сачупа својс :кивотс, да сс
ослободи ио само јарма п израбл1шан.а,
псћ и но:ка пза прата — цело то врсмс
исти тн пластодршци су помагали окупа-тор- у
или спстску рсакцију која јс бнла
на странн окупатора. II сво, чак п данас,
у лицу јсдног таквог пластодршца. Мшно
Трифуиовпћа, и оних који су с iliim про
11 сада сарађниали, пкднмо јасно наставу
оио анти-народ- ио и анти-домовинс- ко Hop-n- o
коју су ЛОДИЛ11 читави свој :кивот док
су унрављали у зсмљн. Данас, кад Трн-фуноп- ић,
када свп они добро знају да у
Југослапнји плада народ када сс он иско-прца- о
испод домаћнх израбл.ивача п нз-дајпи- ка,
испод страних израблпшача —
онн кад нс могу да га подјармо политн-чко- м
борбом, прибсгавају да шиијуиажом
п тсрором оборс народну власт п да опст
свој народ ставс иод јарам нскс странс
нмиернјалистичко зсмљс.
Ироцсс на суду такођо доказујо да јо
задатак и циљ шпнјунажо био двојак.
Прво, шпијупи су прнкупљали податкс
тајног државног и војног карактсра п то
прсдавали амсрнчком агснту Ернку Ири- -
доиову. Друго, онн су слали н лажно ин-формац- ијо
о ситуацији у Југославији, са
цнљсм да би навуклн страис државс, нли
држапу, да сс умсша у унутрашн.а питан.а
Југославнјс, да ингсрвснише, да јој обја-1- ш
еконочеки рат, ла чак п оружанн на-па- д.
Сами шпијуни прнзнају и потврђују
иа суду да им јо то био цил. и смисао њн-хо- вс
шпнјунажс. 0 томо со јасио вндн у
пзвсштајнма са процсса којег објављујсмо
у иашсм лнсту. Али оин нпсу могли да сс
дуго крију. Нова народна власт, иако јс
нова, она, нмајући подршку народа н буд-н- о
пазе1ш на народис иитсросс и i&crony
бсзбсдност, брзо II н а време је доскочнла
loj шпијунској банди.
Открићо шппјупа којн су раднли за аме-рич- ко
агснтс у ФНРЈ, доказујо иам још
једну ствар —,да су опамеие од страис
Југословеиских пласти амерпчким власти-м- а
прошлог лста са нсовлаштсно иадле-та- њс
авиона нзнад тсриторнјс ФНРЈ бнло
оправданс. Јср, сада се јасно види каквс
су било наморе тнх лстова.
Нскако истпх даиа када јс откривсна
шпнјунажа у ФНРЈ, отврнвсна је п бри-танс- ка
у Пољској. За врсмс открића п
суђсња шпијунима којс јо амсричка ам-баса- да
најмила у ФНРЈ и Британија у
Иољској no чшш со у тамошњим лнсто-вп- ма
ппкаква ссизацпја; ин најмаљс се
ствар нс увслпчава, а још маљо со апта-гониз- ујс
народ тих зсмаља плотив Амс-ри- ко
или Бритаиијс.
Јј.
Шпијуни примали новац од америчких are-нат- а
- лризнају да су радили лротив драве
(Наставак са страпе 1)
С)тлженн Гранко Јопаио
ciih је нЈшкушло податке и
нредавао нх оптуиссиом Гргу- -
ру Костићу дз нх овај опет
преда Стефанопнћу за нно-стран- у
обавештајну службу
т.ј. Иридонову. Он је наро-чиг- о
прпкупљао дажпе подаг- -
кс о тобожљим убиствнла и
саботажи, коју су, према н-е-гов-
им извештајима, вршнлс
четинчкс организације. Он је
такође давао податке о чет-нички- м
бандама, активностн-м- а
"крижара" (усташа), о
тајиих радно станицама итд.
На иочетку јесенн 1945 ои
се састао и спријателио са
Зел.иом Сушнном н приме-тивш- и
да је Сушии иепрнја-техск- и
расположси према
ФПР Југославији, иредложио
иу је да ступи у везу са стра
ном обавештајиом службом.
Ношто је Сушин прнстао,
васпостапллн јс контаст нз-међ- у
п-сг- а н Иридонова. Он
је такође органнзовао и бек-ств- о
колаборациоичсте са о-купат- ром
Мнлана Пађака v
ниостранство н покушао да
наговори II друге на бекство. ј
Оптуженн Ллександар 11-л- ић
сарађииао јс у последаем
шпијунском раду. Он је снч-бдсп- ао
лслнкпм бројем појс-диии- х
података информатив-но- г
карактсра из разннх об-лас- ти
паи1тпчкоги скоиомског
и социјалног жнвота, као што
су. иапример, о тсрорнстич- -
кнм актнвпостнма остатака
четнпчких баиди, о крижар-скн- м
активностима, о звани-чннцим- а
у Одсгеау државпс
безбсдности итд.
Мнша Трпфуновнћ јс на-стаи- но
својнм радоу нз прс-меи- а
рата и нсиријатсгске
окуиацнјс нротив демократ-cwi- x
текопина ослободнлачке
борбс југословсиских народа.
Он јс усноставно гсзу са a
уерпчкнм iiiinijyiioji Иридо-- н
они м копцем фебруара 1946
годние н nociao му прско
оптуженог Стаиковића нзве-штај- с
шнијунског карактсра
напмсанс на готово 40 стра
ннца тскста. Нре пнсан-- а из-всштај- а,
Трнфуновић је учн-ан- о
изпссне иснравкс, преп-начн- о
нзвсстаи број речсни- -
ца и ставова, обележно погла-вл.- с
н страиице овог нзве-штај- а
н послао га шпнјуиу
Прндопову прско Стаикови-ha- .
Taj извештај био је на
"базн III)6amiih-TiiT- o угово-р- а,
Дск.1арације у Јалтн и
Титовои рсжнму у Југосла-внјн.- "
У извештају је укл.у-чен- о
una дста.т~1 који сачиил-вај- у
државне тајие, мсђу
којниа јс бно н број о снази
Југословснскс армије н ne.ni
би број лажиих деталд о еко-номск- ој
и полнтпчкој снтуа-циј- и
у землл!, а нсто тако и
о лажиим иојединостима о
подели УНРРЛ робс у Југо-стаснј- п.
Синиша Здравковнћ на за-хт- сп
Трпфуновнћа прикупио
је разне податкс са свих об--
дасти живота у зсмли, на
ociiOBii којих јс нзрадно изве-шт- ај
оптужснн Трнфуновић
и предао их шпијуну Нрндо-ноп- у.
У додатку државннх
тајнн. one су се caciojaie и
у лажиии ннфоруацмјама 0
држави и зем.гп.
Коистантин СтанковпН јс
оптужен за уручиваие поме-н)т- ог
нзвсштаја Прндонову,
док је он знао о садржају нз-всшга- ја
Трифуновића н да !е
улога Иридонова у Југослд- -
внјн била да протнв закона
прнкуи.ха ииформацнјс- -
На завршетку јавин тужл
лац Србнје, Мнлош Miirnih,
иа осиови свега овога затра
жно је од сЈда да оптужсие
казни жестоко. сваког прсма тешш кривице п оптЈ-жб- е
која је поднессна против itiix.
ПРЕСЛУШАВАЊЕ ОПТУ-ЖЕНИ- Х
ШПИЈУНА
Пошто се прочпта. л опту-жб- а
адвокат 1ишс Трифуио
внћ, у покушају да отегне су-ljeite-vi
предложно је да суд
одвојн саслушаваае протнз
оптужепих Стефановпћа, Су
шина, Јовановића, Нлпћа п
Kocrnha протпв осталпх тро-јп- це
оптужеиих, велећи Д1
злочпнп за које су оптужели
окрпвлују ппсу међусобпо
повезапп.
Након кратког преспда суд
ie одбио предлоге одбрапе
ба доказује да су оптЈ-жеп-
п
радплп vao јсдлл цстипа.
С уд је онда наставио прс
с lyuiaBaiteM Мнлутина Стефа-imniih- a, rianuor оргашиато-р- а
шпијунске мреже. Стсфа-iiomi- h
је признао пред судоч
да јс од нзвесиог Душаиа
IIc.iiMOBiila тражио податке
о распореу антн-авионск- их
батсрнја у Београду н око-iiiiii- i.
Оптужеии, међутнм, .ie
признаје, иако јс то прнзпаз
иа раиијим caciyinaiLiiva, да
је Ирндонову доставно дета-л.- е
о иротив-авионски- и бате-рнјам- а.
Одговарајућн на да.га ии-тап- л
суднја, Стефановнћ је
помснуо нојединачно разнс
нзвсштајс које је подносно
Нридонову. Он је потврдио
да је дао Придолову подат- -
Кратка биографија Вицка Крстуловића,
министра рада Савезној влади ФНРЈ
Нашем ароду у Канади ie
име Ницка Крстуловића,, да-iiainib- er
мнннстра рада у Са
пезпој влади Федератнвис
Народис Рснублнке Југосла- -
вије, прнлично добро позна-то- ,
а нарочиго сада нз писма
у везн повратка nauiiix н-се- лл
и н ка у Ј у г о с л а в н ју,
којс јс упутно нашем иселе
ншптву преко нашнх друго-в- а
Стеве Сердара н Николе
Комбола, којн су се недавпо
попратнли из Југославијс.
Овде доноснмо jberoBy краг-к- у
бнографнју да се иаш на-ро- д
join н бо.ге упозна које
Ницко 1Срстуловнћ. Ево ite-roi- te
биографије:
Иицко ЈСрстуловић, раднис
из Сплита иотнче нз угледне,
напрсдис ссллч;е нороднце
из спштског Иелог Иароша.
Рођен јс 27 анрила 1905 го-дин- с.
После свршсне основне
школс радио jc a свом no.iy
селдчке послопе, а повремено
је бпо ynocieii као радаих
на бродоградилишту и у раз
ннм грађсппим лодузећииа.
Heh у својој најрапијој
уладостн истакао се у борби
за радничка и пародна пра-в- а.
Нрогашан јс н затваран
од бившнх реакционарних
рсжкма. 1931 годинс ухапшен
је н осуђеи на две године там
ницс. По нздржапом затвору
наставно је неуморно рад.
Пстнцао се у раду Странке
радног народа, залажупц се
доследно у првим борбеннм
редовнма за демократска пра-в- а,
иационалну и социјалну
слободу хрватског н оста.тх
народа Југославије. После
капнтулацнје Ј у г о славнјс
ирикупл-- а оружЈе и радп па
организоваау отнора окупа-торпм- а.
Руководио је формп-раис- м
првих партизанских
одреда. Од тада је постао во- -
Југослов. Албански привредни споразум
Одржапа је 28 дсцеубра ја-в- на
седннца ПрезидиЈума
Народие скуиштине, па којој
јс ратифициран споразуу за-кл.уч- сп
27 иовеубра у Веогра-д- у
нзуеђу овлашпелпх прет-ставни- ка
Југославнје u Лл-банп- јс
о довођсл--у у склат;
лрпврсдних лланова обсју
изјадначечку ва.1ута. Седппци
зсмалд, царилској упнји и
с прнсуствовпи претседлик
Савезнс владе уаршал Тнто,
Милован 1)илас, Ндвард Кар
дс.1. члановн владе као и чла-иов- н
Ирезпдлјууа на челу са
претссдником ,Др. Пваном
Рибарои лот прстсединк-o- u
Мошоу Пијадоу, лретседилк
Владе Н. Р. Србпје Др. Вла-гој- е
HcuikOBiih, зауеник ун-лист- ра
фплапсија Борпс Кн-дри- ч
н упоги другп.
Нотпретседнлк Президпју-уа- ,
Моша Појаде, прочитао
је твкст споразууа, после че-г- а
је отворена дпскуспја.
Днскуспју је отворпо ми- -
ипстар илдустрпје п зауелпг:
мпнистра фпнанспја, Борпс
Кпдрич, којп је подвукао да
је предложел споразум плод
херојске народпе-ооободнл- а-
чке борбе парода Југославпје
и Албаније и резултат соцп-јално-паштпчк- пх
проуева,
које су наступпле у овпм
двема зеу.гама после победе.
Ннкад ранпје оваквп спора-зум- н
лпсу билп yoryhn.
Прошло је вреуе — паста-вп- о
]е мпппстар Кпдрич —
када су лздајвпчкп домаћп
ке и лриу п jai_ чсптчкпх
банди
Оптужени мризнаје да јс
пиједнностп за својс нзвеш-тај- е
иримао од оптуженог
Гргура Костнћа и других
ли ца. Он је такође рекао да
је прнмао ннфоруације и од
бнвшег мниистра Грола, алн
не директно, већ иидиректно
пјкко Ксеннје АтанаспјевпК.
Он је непрскндно радно на
upouiiipeity своје шпнјунске
иреже. Стефановић призиаје
да је. норед другнх клевста
о Југославији, једном подпео
и извештај у комс је рскао
да су јсдинице Црвеие армн-ј- е
заузеле извесне важне по-зици- је
на Дунаву, близу Сме-дерев- а.
у
ђом отпора народа туловић био тај
далмацнЈе. duo jc конандант
IV. оиеративнс зоне. Нод
niToiuiM руководствои развн
јају се први далматпнскп пар-тизанс- ки
одредн, бригадс, IX.
дпвнзија НОН-е- , у којој он
као иомапдаит учсствује и
борн се у IV. н V. офанзиви.
Након тих славннх борбп
вратно се у Далуацију иа
челу Нрве далуатниске бри-гад- е
За војиичке заслуге
вицко КРСТУЛОВИћ
произведсн je 1943 годнне
чин yajopa. a 1944 у чпн пу-ковни- ка
JyrocioseiicKe аруи-ј- е
У данпма после капптула-циј- с
Југославпје руководи
пародкиу устанком Далуацп-је- .
Нод iieroBiiy руководством
форуирају се нове бригадв!
дивнзије. "Јкзрунра се VIII.
Дашатииски корпус.
Ил Ирвој обласној конЈе-ренциј- и
ЈНОФ-а- , која је одр-жан- а
v октобру 1944 годние
иа отоку Хвару, Впцко Крс- -
реакционери уоглп продава-т- н
илтересе својс зем.м стрз-hu- m
имперпјалистпма. Иред
нашим двема земллма иалазе
се важнн привредпп задаци.
Ми желимо да иаше iey.ie
прпвредно развијауо. Народ-п- а
дсмократија, Еоја је допе-л- а
собом пове паттнчке и
социјалне форме, отвара та-ко- ђе
и лове птеве нашој зе-м- ли
у поглед)' прпвредиих
одпоса са пашпм
отвара путеве који су дијл
супротнп путевпма
пз npoHLtocrit. П)-тев- и прош-лост- и
водилл су дивллчкој
toiiKyPCHIni" пороб.гаваљу
it cKCti-tpatncan- y и спречава-)- у
развпјаил матсрпјалним ч
културинх снага наше зем..
Наши путевге воде прогресу
и скономсквм процвату, пла-нлран- пм
заједничким ?ародп-л- а
и заједапчком благос1аи.у
слободпих и равноправнпх
парода.
После Кпдрнча
говорио је др. Благоје Hem-со- в
и h. претседник Владе Н.
Р. Србије. Др. Нешковпћ је
ресао да овај споразу-- м прет-став- ла
вахно дело. које he no- -
народм. Ова! споразум од ла
рочптог је звача)а за Lpoe.
Велпсо српскп шоввппстм
желелн су да пскористе срп-ск- л
ларод и да угушс. борбу
за остобођен.е Албалпје, какз
бп Албанију довелп у вово
ропство. Мевутпм, слободо-хублв- л
српсЕп варод ппје се
11регседаиаЈћи jc iioiom
nociaBiiu пишс nmaiba ucjii
са контактом, који јс постојао
између Стефановнћа и дру-гн- ч
окривлених лнца. On се
у више махова састајао са
Јел.Еом Сушппом. Споразу-мел- и
су се да оптужеии Су-шн- н
води своју шпијунску
мрежу под именом IiuaTT'.
Прнзиао јс да га јс онтужснп
Сушин јсдном обавестио да
Ју1ословсска армија броји
600-70- 0 хнллда војиика. Та-кођ- е
је прпзпао да је јсдном
приликом дао Сушину хнл.а-д- у
динара, алн се бранн да
је то учинно из 'нрнјатсл.-ски- х
U сентименталних раз-лога- .'
(НаставиИе се)
ор)"жаног јс изабраи
суседиид.
мстрално
мипистра
п п сом ЈНОФ-- а Хрватске за
ДалУацнЈу. Народ Да.1уацн-ј- е
одужио се тимс свом нрво-борц- у.
Члан је прсдссдннштва Зс-уагск- ог
одбора Народцог
фропта Хрватске, a па I. кон-грсс- у
Народног фропта Југо-славнј- с
нзабран je у претсед-ппштв- о
Савсзпог Народиог
Фронта Југославијс.
Друг Нпцко Крстуловић је
био члаи Иннцнјатнвног од-бо- ра
ЗЛШШХ-а- , а касиијс
иаи аеговог нретссдништвл.
Пио јс члаи прстссдшпнтва
ЛВНОЈ-- а од Н.СГОПОГ iipnoi
заседанл и члан лрстседниш-тв- а
Привремспс иародис ску-лштин- е.
Нретседништво ЛПНОЈ-- а
на предлог Врховног коман
данта IIOH и ИОЈ маршала
Тита одлнковало је Инцка
Крсту loiiitha Ордепоу иарод-по- г
ослобођен.а, н Ордспом
заслугс за иарод I. реда. Но-снлг- ц
је спомсннцс нрнобор-ц- а
1941 годннс. Тпм одлико-ваану- а
исказао уу јс при- -
зиање за засмугс за ослобођс- -
ite iiaine зеу.ге. Овну висо- -
кнм одлпкопаи.нма било ji?
дано уЈедно иризпап.с it ларо-д- у
Далуације за н.егову бор-лаш- с
зсу.ге.
У априлу 1945 годнис, ка-д- а
се формпрала плада феде-ралн- с
Хрватскс иа трсћсм за-седа- њу
ЗЛНИОХ-а- , Ницку
Крстуловићу поверен је рс-со- р
уинистра унутрашаих ло-слов- а.
На лрошлогодиллшм
пзбориуа изабран јс од паро
да града Слллта за члана Са-вгјн- ог
Bcha Народле скуи-штин- е
ФНР Југославијс, a
сад јс уипнстар рада Савсз-н- е
владе ФНРЈ.
(Нзвађено из "Слободие
Дaлмaцпje,,).
-
слагао са таковом злочнпач
коу лоллтиком својих втасто
држаца.
У закл-учк-у свог говора
HeuikOBiih je лстакао да пред-- 1
ложелл Споразум нретставлл
значајаи допрнлос консаш-дациј- н
улра ла Палкапу и у
Европп и велику лоуоп Ор-гализацл- јл
Уједиаенлх иаро- -
да у teitiiy nacTojainiya иа
изградии vnpa.
Члал Президлјума Јосии
Впдмар подвукао јс члн-енл-ц- у
да лредложели слоразум
у својој суштинл лретставлл
први споразум овакве Bpctc
до сада закл.учен. До сада
прлвредиа поллтлка у одно-снм- а
двеју земалл Ллбапи-ј- е
л Југославлје — увек се
заснивала ла експлоатацији
једне од стране, друге, док
овај споразум показује да hs
Vi6annja и Југоставлја сара-ђиват- и
у ск.1аду са једним
планоу, који he бити од ко-рнс- тн
за обе зеуле.
Члап Савезие владе и ире-зидију- ма
Народпе скупшти-пе- ,
fплoвaп ђплас, рекао је
да разлозл за зак.гучеае ова-кв- ог
једног споразума могу
да се naijy у повој власш, у
здравптн свп јЈтос10вепски . дсмократлји ловога типа, ко- -
!
-
(
—
ја је остварела п у Jyiotia- -
впјп it у ЛлоалпЈП. i-аз-
лог за
закл.учеп.е овог уговора тако-ђ- е
лежн п у решеностл албан-скл- х
вођа да брале н очувају
слободу Албапијс п да омо-ryh- e
iten прпвредлп п култу-рн- л
папредас.
(Настжвах иа стржик 4)
I I !_ Политички преглед
ПОЛИТШ ДРУ--а ЈЕ ПОШИКА PATH
Граис1ш Черчпшве реакц apiic идеЈе. iacrnajyhii man и иамере Черчша за трећи
рат, рат нунернјалиста протпв демократ-ihii- x cnara свету н ja претаст над свстом,
реакциоиарац 1орђ Дру, прстседпик оита-рнјск- е
шаде, нзјавио је овнх дала:
"Хеири Налес и другн апти-бритал- ци
морлју запамтнтн дз опи данас не би Сиди
пободан народ да ннје бнло нпспирацијс
Ииистопл Черчнла." Говорећи о послсдасм
Чсрчиловоу говору у којем Черчпл заговара
англо-саксопск- и блок за трећп рат, рат дро-ти- в
свста. Дру каже:
"Глас Черчила је глас целог свста. . . Ка-д- а
јс Фраицуска na.ta, изгледало јс да Бри-танл- ју
нншта ие може спаситп као Вритан-ci;- y
зајсдиицу од проплсти сем леговог uoh-o- r
гласа, када јс говорио о силама јаче лего
оружје."
Hiito ле пориче заслуге Черчпла у про-шло- м
рату. One су бнле сао од једиор При-танц- а
вслмке. Лли otic дапас умиру. one се
засе.ују Чсрчнловиу радоу протнп свсга
опога што сс у сассзничком рату сгтекло,
протип свега опога шта je on сау заговарао
ioicom ]ата — слобода свих народа н право
да сваки ларод од.1учујс својом судбииом.
III та иам коизервативнп Дру xolie да про-д- а,
јссте да јс Пританнју н свет сачувао
"uohnit глас" Черчлла, а нс моћна снага
Црвепе армпје, не комбннованс н ујсдип.с-н- с
слагс сапезннкл.
Какпа јс даиас памера Иинстола Черчкда
н ратпнх хушкача, које он окуплл око Ссбе,
потпрђујс пам и сам премнјср ђорђ Дру ео-ј- и
зашвара panic идсјс Черчила. Дру кажс.
"Чсрчил даиас опомпн.е свет да јс лут
поуштаи.а ("апизмснта") пут yiiiniiTeita
да мас подц низбрдо лстим плтем као што
је и 1939."
Плачи да се Чсрчил противи свакоу дру-г- о
иуту који бн иопуштао, који Ли водпо
гарадм.л псллклх малих сила, сваком дру.
гом путу ссм одлучлог пута којн не би no-пушт- ао
миру eh водио длректло у Лр)талмо
iiacine. у par, за ocnajatLe света. тГерч1иоо
и Дру-о- в пут бн пмао битп нмсшгав друтч
исго онакав одлучнл, слеии лут као што Је
био н Хитлсроп 1939 тодиие.
Кад Дру далас говорп о nonyiiiTaity, о
"апнзмепту". ои мисли иа сарадау са Сов-јегскп- м Савсзом п друглу демократсклм
држаглма. II он. као и асгов идол Чсрчил.
е жс!с пик-акпп- х уап.их поауштанл којл
би пчогуНили сарадњу мирол-убцвн- х паро-д- а,
лншта маие од ратног б.тока. Ллл# међу-ти- и,
иукоплнк Дру је упорло заговарао Чсм-берЈсп- оп "аппзуент" Хитлсру и Мусмпли
ју, on je од1уччо био за попуштаи.е мнпхеп
ској кобиој иолитнци. Он. г. Дру. је заго-вара- о
ондашиу поштлку "апизуента" која
је чито водила Пританију. па п Каладу и
Лмерику у поиаст. Данас. када је паштнкл
спради са СССР-ом- , подржапап.с ефсктивис
Организацнје Уједшиеннх пацнјз која he
чувати свст од пропасти. од стјлпшог рата
ол сс протнвн таквоу "notiyintaifcy", таквој
iioiiiTiiuit. Јасно јс пида, какав прнјатсл
може бпти Дру каиадскоу и брмтапском
народу. Јср. дапас нлгакве више сумп.е леуа
у то. да бм онај који бп лзазвао п прсдводло
Tjichii par, био потпуло улиштел. ез обзл-р- а
ла то што би страдато много и осталог
народа.
0П03ИЦИЈА У ЛАЕОР ПАРТИЈИ PAGTE
Онозиција у британској Лабор партији
ссаклм даном расте Та опозлцпја је створе-н- а
упутар Лабор иартијс протнв Б"лловс
анти-сопјстс- ке и рсакцнонарпе полиикс да
оиа всп лма пуних 10 лартиских округа у
својцу рукаиа. Организатор опозпцнје у
uapTiijii Тоуас Глтепс изјавио је да јс тлх
10 партнсклх округа всћ дало своје обегшае
n.croDoj Kaunaiuii против Бевлпове иолитике.
У лсто премс Томас каже да је 30 оста-ли- х
партиских срезова лзјавило да су одлу-чил- л
за преорвЈелтацију британскс сполпс
политике у правцу истинској лаштичкој и
екопомској сарлди. са Совјетскпм Савезои
п ловлм дсмократским землама Нвропе."
Гнтелс је изјавио да је само "три лли
чстнрл" од укупло 600 партнсклх срезова
одблло сарадау са демократском опознцн-јо- м
у Лабор партнјп. којп се слажу са cnoi-ио- м
лолптнкоу садаипие владе. Свн осталп
су за то да се заузме друсчпја cno.ina полп-тлк- а.
Тек he се у мају па опште партнском
кспгсу знатк кошка је сиага опозицлЈе,
рекао је Гитепс. On Je рекао да селада да
he Бевии битл смснеп л замељсл ХЈуп Да.т-топо- у,
каицелароу унутраши,лх послова.
МОНТГОМЕРИ GA СТДЉИНОМ
Првма свпу вестпма које стижу у пно-стралст- во
брптапскп теф геиералштаба
филд маршал Молтгомерп је јако задоволан
са посетом Совјетсгом Савезу л са прија-tcwkii- m
разговорима са совјетскпм војвпм
воћауа п гелералисимусом Ста-inno-v.
У очп
потасса лазад Ста.гпп је бпо у гостима код
Моптгоуери у Кремлу. Том прилпсом Ста-Л.П- Н
му је предао дар — маршалски niintep
у вредностп од 8 хиллда датара. ин je пре-да- о
Сталилу две своје кљпге. а од Ста.гпна
је добпо аутографпју.
Све совјстске ловпне су доиеле слику
Моитгомерп л Стхшнову као п аегову пз-јав- у.
"Ми војнпцп, npncn.iaBajyhit у пагаем
заЈЧтплчком задатку па пораз фашнстпчког
иепријателл, морамо сада.марганрати зајед-и- о
папред у исто тако важпом задатсу за
nouaraibe у консолидацпјп crxinor мира. У
иуе војипка Брптанпје ја шаљем другарску
поздрав храбрим ратппцима Совјетске армп-ј- е
и велпком русгом лароду". регао Је Моит-гомер- и.
WPUPfPhBJ!Fj