Serbian Herald, January 29, 1946

              f
ч —
чвчкчгт-- ' ЕЈ '-- -" 2
СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
БОРБИ ПРОТИВ СРПСКИ гмсник "СРПСКОГ ГЛАСНИНА"
ФАШИЗМА!
200 Adelaide St. W.
Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
ЗА
У
Цена годвшној претплатп за год. 2.50. За иностранство, гКодан. а5д.у00,4 пдоолл.аргао, д.на3.0п0о. ла НЕЗАВИСН0 ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuthorizeNdoa. sD.SNe.co7n64d. MClaarscsh M12a.tt1e9r42under the
Год. 6. Број 354. Цена једном прпмерку 5 цен.
Пресуда Степинцу и другим ПИТАЊЕ ДУНАВА ЈЕ СТВАР ПОДУ--
усташким злочинцима ЛАЈВиША ЈЕЛУ1АЉА, КАЖЕ "БОРБА"
Народни суд у Загрсбу изрскао јс 11 октобра ирс-су- дс
Степиицу и другнм усташкнм злочинцима н пома-гачи- ма
Навслића и окупатора. Надбискуп Стсшшац
осуђсн јо на 1G годнна затвора и приснлног рада; уста-шк- и
пукошшк Ершс Лисак на смрт всшањем, а Павле
Гулин, усташки курир, на стрсљаљс. Дсвст понова и
фратара добнлн су казнс затвора од G мсссци до чстр-пас- ст
година. Три млађа фратра, који су сматраии као
јсдноставно оруђе главних крнваца, ослобођсни су
оптужбс.
Јављајућп о овим осудама, нопнискс агсицнјо тако-ђ- о
јапљају да јо иарод који јс иснунно судннцу (кажу
да јс бнло G00 особа) пљсскаи.см поздравио одлуку суда.
Кривнца Стсшшца да јо иа много начпна помагао
усташо и сарађивао с њима, и кривнца Лнсака и Гулнна
да су билн руководноцн злочшшма, као н сарадња дру-ги- х,
устаиовљсна јо н доказаиа.
Али од свнх оптужсних н коначио осуђснпх, у прсд-мс- т
расправо узнма со у рсакцнонарној штампи само
наДбискуп Стспинац. У сваком нзвсштају са суђсња и
у свнм комснтарима рсакцнјо о суђсљу, стално со истп-цал- о
како јс ои олнчсљс католнчко цркво у Југославијч
и духовни вођа два милнона католика. Мало сс у тнм
изисштајима и комснтарима помињало прскрштаван.с
Срба, којо инјо вршсно бсз његовог одобрсља, и мало сс
номнњало да сс н псму н осталнм судн радн злочнна и
сарадн,о с Павслмћсм и огсупаторпма.
Рсакција правн вслики политпчкн канитал на овом
суђсњу. Али она јо хтсла да iianpami н надала со да he
иаправнш всћи капитал нсго што јој со дала прилика.
У настојану да одбранн њсгову сарадн.у са уста- -
шама и окупаторнма, рсакција јо најпро хтсла да за--
страши иароднн суд да ослободи крнвца оптужбо. Али
када јо постало јасно у току суђсн.а, на комо су поднс- -
шсин многобројни докази, рсакција јо лочсла да про- -
ричо да јо Стсшшац унапрсд осуђси на сирт. Љујоршкн
"'фбискуп Спслман nch јс иајаино бно да ho у Љујоргсу
чтодигнути спомсиш; овом фашистнчком колаборатору.
За-н.сг- а jo већ бнло рсзсрвнсано мссто мсру "свсцима".
Мржља Koia jo пзражснаунаиаднма рсакцтоиа Југо- -
славнју, но остапља суми.с да бн рсакција-- била управо
радосиа да јо Стсшшац био осуђсн иа смрт, јср бл у том
случају могла болс да нскориштапа осуду иротнв иово
Југославнјо.
Али догодило сс да со народни суд инјо обзирао на
нападо рсакцијс. Он со нијс дао застрашити галамом па
да капитулнра н да крнпца ослободи, а казна која јо
изрочсна базнрана јо иа законима зсмл.0 и на тсжшш
крншшо. Тако Стсшшац иитн јо ослобођси, а нитн јо
лостао "спотац". Рсакција со прсварнла у рачуннма.
СТЕПИНАЦ ЈЕ СТАРИ РЕАКЦИОНАРНИ КАРАКТЕР
Стсшшац со нијс иикад бавио пскључпво црквсним
и пс1)скнм пнтаи.има. Он јс увок био умсшаи у полнтику,
али увсгс јо био прсвртљив и роакциоиаран карактср.
Он јо био пскад за југословснство н као такав био јс
солунски доброволац. Пио јс тссан прпјатсл. ррала Алск-саидр- а.
На 'прсдлог кра.га Алсксаидра поставио га јо
nana за надбнскупа. Касиијо он постајо мачековац a
затим и мачсковац п павслнпспац-хитлсрова- ц н мусо-лшшјев- ац.
Он јо био јодан од сиажппх стубова рсакцијо
старо Југославијс, а када су ствари прсд сам рат и за
вромо рата пошло од зла иа горс, он постајо отворспи
слуга фашизма којн ндс затим да ушшгш Југослапију.
Као такап, као онај ко јо иајпро хтсо да буде тобожни
градитсл. Југоадапијо и југословсиства, као прсвртљшш
рсакцнонарни карактер, завршава своју карнјсру шсс-пасстогодишн- .им
затиором и присилпим радом.
Нравсдност одлукс суда иајбољо показују пападп
и бссиило рсакцијо протпву нстс. Народ поздравља оно
протипу чсга со рсакција бупн.
ПРЕТСТАВНИЦИ РАТНИХ ИНВАЛИДА КОД МАРШАЛА ТИГА
Београд. — Маршал Тнто да лм се обсзбсди екзистен--
прнмно је прстставнпкс Глав- -
ног одбора дружеи.а ратнпх
инвалпда Југославпје, који
су му подлели извештај о
раду п закл.учцима Плепума.
Прстседиик Удружеиа, гене-ра- л
Мплојевип обавестпо је
Маршала да је пленуи донео
закл.учак да he Удружеае рат-лп- х
илвалида до 19о0 годпне
преузети па себе циокуппн
тсрет лпчнпх лздатака за раг-н- е
ннвалнде, а то бп за држа
ву претставллло велпку олак-вшц- у.
Маршал Тнто je пох-вал- ио
nacTojaite Удружепл да
поиогле држави, прерпмаЈу-h- n
обавезе према ннвалидима,
м иптересовао се за данашии
положај ппваллда.
"Наш цнл. ]е био, рекао је
Маршал Тпто, да ннваллди-м- а
одиах ло свршетку рата
пружиио све што можемо да
учипико да опи ле осете су-ви- ше
лоследице рата и да
они буду брига државе. Нн-валндн- иа
треба у првом ре-д- у
дати могућиост да се ква-лифнк- ују
као спецнјалисти,
циЈа и да се, кад науче, узиу
ла нзвеспе радове који опи
прсма својпм флзлчкпм спо-соблости- ма
могј да врше. На
тај лачин ћемо смзјбитн број
нивалнда којп дапас постоје
у нашој зеилп, CTBapajyhn од
inix градитсге пове Југосла-впј- е.
Оним пак ливаллдпма, ко-ј- п
су 100% леспособпи тре-б- а
пружитп сваку пегу да ба
се осетнлп да се на пх ннје
заборавило, н да моралло ие
трпе."
Прмставник ппваллда do
веиије обавестно је Ларшала
да млогп ппвалпдп Нталпја
лл желе да дођу у пвваллдскс
домове у Словеппји, ]ер нм
се у зонп "А" пе посвећује
инкаква пажна.
Маршал Тпто је лагласло
да ллвалпде лз Јулпске Кра-јнп- е
треба примитп у орга
ллзацију, л о ltnua водптл
брлгу.
"А каслпје, када буду утвр- -
1еле граллце, рекао je Л1ар-ша- л, одреилћемо илваллдлиу
коју л м треба датл. . .
TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, OCTOBER 15TH, 1946.
У уводлом члацку под иа-слов- ом "Пнтаае Дулава је
ствар подунавскнх земалд",
београдски лист БОРВА лс--
тнче да су и у овом важлом
проблему претставннци алг-ло-саксонск- их
сила нступпли
Једннствено протпв ллтереса
свнх подунавскнх народа.
Преиа иредлогу делегацнјс
СЛД I! делегацпјс Иелнкс
Брнганије, успоставио бл се
такав снстем пловндбе, по
коме бн Дунав н н-его-
ве прн
токе и каналн, били слобод-i- i
н за пловидбу под условлма
потпуне једнакости за грађа-и- е,
трговачке бродовс и робу
свих заиитерссоваиих држа-ва"- . Тим предлозлма днрект-н- о
се угрожавају слобода, су-всренн-
тет
и лацполалиа не-зависи- ост
подунавскнх држа-в- а.
HacTojaite држава алгло-амернчко- г
блока, које су да-ле- ко
од Дунава, да загосно-дар- е
овом велнком еврогском
реком, кбја спаја пародз за
хваћсне дубокиц демократ- -
ским прспородом, нзраз je
прстсћнх иипсријалистичких
ii реакционарнпх тсндеиција.
Цшхов захтсв за песмстаиои
и рапоправном пловндбои на
Дунаву практично се водн
на даваи.с слободе државаиа
које имају јаку трговачку
пловндбу (Енглеска н Амс-рик- а)
да трују суверсннтет и
угроасавају слобо,у и неза-виспо- ст
подунавскнх држава,
порио пастоЈс англо-амсрн-чк- и
ииперијалистички круго
ви за интериационализацију
Дупава, што пнје ништа дру--
го игз Оорба за успоставле-liT- c
'скономске "политичТе"
страгсшке домниацнјс у овом
делу Евроие. Пнчии неопра-вдаи- о
задрисаваае југословеи- -
ских бродова у ropitoj Лу-стриј- и,
претставлд тлппчаи
прпиер полнтикс уцеп-нваа- а
и лритиска, која је постала
свакодневна пракса спгле-скн- х
водећнх кругова.
Ноставл.а сс питаае, нод-вла- чк
се дал у члапку, да
лн иародц ЈугославнЈе могу
пристати на то да изгубе власт
иа Дупаву, којн на дужшш
од хнллде кнлометара своје
пловие мреже пролазн крот
Југославнју ii да ли се могу
Федерална влада he пре- -
дати радничке односа
провинрјама
Отава. — Очскује се да he
федералла влада на домлнн-оаск- о
- лровлицнској коифс-реициј- л
о одпоспиа рада, ко-ј- а
се далас отвара у Отавн,
објавлти да he од сада пн-таи- .е
радинчклх одлоеа пре-дат- п
у ладлежлост провлнцн-ја- .
Такоће се сматра да влада
iiehe усвојлтл предлог одбо-р- а
за радллчко-нндустриск- е
одпосс за ycBojeite ловог рад-инчк- ог
закопа да замени по-стоје- ћи
ратнодопски закои
позлат под бројем НЦ.1003.
Реакција претрпела пораз
у гласању Француске
Млллстарство ynyTpauiibiix
nocioea Фралцуске објавило
је да је фрашр-ск- н парод
одобрпо пови предложели ус-та- в
Француске са већлном од
преко 1.211.000 гласова.
Устав, којл су усвојнле
Комуплстпчка, Социјалпстн
чка и Рспубллкалска Попу-ла- р
политпчке партпје, усво- -
jen je упркос опозпцлјц ре-акц- пје
на челу са гелералол
Де Голом.
Назад пар месецн изврше-п- о
је гласаи.е тада пзрађелог
пацрта устава у коме је рс-акци- ја блла победлнк. Тај
нацрт бпо је одбачен н па- -
родна скупштнна бнла заду-асеп- а
да пзрадц другп. Том
победоч пе само да је била
окуражена реакцпја Фрапцу-ске- ,
већ п амернчка и елглс-ск- а.
Сада, лошто је одобрел но-в- и
устав, нЗЕршиће се општн
пзборп за сталиу Народву
скупштллу 10 повеибра.
спкоимиррнсжгннм саодтриемђујдуа ддруижав-ајив- ее ко пме еђкупљнпаро.деннмrаv,nPnуnк„о,.лTн--кTо
т.--п # rv т-- ., „, 7Г.,__. .. v-M'- "'"'
које су прсма Југоставији та- -
ко згпорно показале свој не-прнјател- .ски став? Југрсло-веиск- а
дмегација п& конфе-Рнциј- и
у Иарнзу већ је дала
одговор на ово питаље. Иза
тога одговора стоје сви па-ро- дн Југославнје. Пигаи.е
Дунава могу суверепо рсша-ват- н
само државе кроз ко?е
Дунав протиче п обалпе др- -
жаве. шеф Југословенске дс-легац- пје
Кардел. подвукао јс
да се Југославпја .неће моћи
да сагласп ин са каквпи за-кључц- ииа
који бц били до-несе- нн без iteuor учешћа, у-тол- ико
више што се већ по-стављ- ају нзвесни предлози,
којп у коначној лпиијп иду
за ограпнчавааем суверсни-тет- а
подунавских земалл н за
ограпичаваљем н.нхове еко-номс- ке
нсзавпсности.
Југославнја је во.гна, како
је то нстакао ЈГардел., да по
свим питаипиа, па и по пн-Tai- ty
дунавске пловидбе иа
бази ирнјатсгских односа п
узајамног споразумсваиа, ус-поста- вц
сарадн.у н прнми по-треб- не
обавсзе у нитересу
скоиомске и полнтпчке сарад- -
Југославија не пристаје
на одлуке конференције
Парнз, 12 октобра. — Отва-pbjyh- n
раслраву 'tfмировиом
уговору са Маћарском југо-словсис- ки
делегат, мииистар
ннострапнх послова Станоје
CiiMiih, рскао јс да Југосла- -
вија пепс пристатп на иика-кв- е
одлуке коиференцијс које
су о iioj донешене без iteuor
прпстапка.
"Југославнја, рскао је Сн-ми- ћ,
одбија обавезе одлука
Т'Г£ tnilAlltatm tft ЛПЛ1 Л¥ liUJL. kl uuvuivuu iia VfUt-- — M AUtl" I
фсрснцнЈн o Југославпјп, пЧите.
Краљевски официри оме-та- ју
репатриацију
Плше: П. ФУРСТ
Рпм,— (ОНА) — Др. Ми-х- а
Крск, вођа "анто-тито- в-
склх" Југословела у Италнји
уложло је протсст код савез-нлч- ке
комлсије у коме се оп-туж- ује
шеф УНРРА-- е радп
тога што је тобож одбпо да
да noMoh "аитл-комунистич-кл- и"
Југословеипма. У оату-жб- л
се велп да је саи шеф
оде.геиа paccienux лица, ко-мулн- ста.
Др. Крек je вођа Југосло-велск-ог помоћиог удружеил.
To je усталова која је од
страле савезллчке Kouucnfe
прнзната као једлна агевцп- -
ја Koja je овлаштена да врбу-ј- с
југословевске пзбеглпце
који желе да дођу у логоре
за раселена лица. Бившн во-ђ- а
делсгацнје краллвске Југо
стовенске владе прп савезпи-- Ј
чкој Комнсијн, Др. Крск, осу
beu je од пародпог суда Ју-гослав- лје
ла впше година
робпје.
Pace.iena "лпца у Цталији
се
jum савсЈннчке лоулсијс
Претставппцн УНРРА-е- , ме-ђут- лм лзјавлују да се лого-р-и
стварло налазе кои-трол- ом југословенскпх кра-- двсклх офпцпра. 1аш радп
те чпњепице, репатриацнја у
логорпма je neuoryha.
Недавпо је једпа група
вшлх четппка дошла и прп-јавл- ла
се у канцеларлјп УН-РРА- -е
у Hany.iy, са уолбои
за иовратак у своју зеил.у, пз-јављуј- ућп
да су уоралп
пзбећи лз логора у Еболп чу-вају- ћл
се да ие падиу у руке
н аене прнвредне, полнтнчке
п друге важие пнтересе. Ју-гостав- пја ипје противна упо-треб- и Дунава у трговачке свр-х- е
од сгране свих запнтере-сованн- х
зсмалл, а.1и под ус-лово- м стободног спопазума.
Само Копференцпја сувере- -
подупавскпх зеиалл, на
приццппу потпуне једпако-ст- ц
п равпоправпостн може
да одлучује о режпму слобод-н- е
дунавске пловидбе п да
утврди међупародии статут
Дупава. Народи Југославнје
nche ппкада дозволпти да се
па Дупаву утврде спле којс
су преиа аима пспољпле от-ворс- ио непрпјателство п на
пракса посазале да раде про- -
ilhxobc слободе и држав- -
ве саиосталиости.
Народп Југославијс су све-си- н
да би контрола иловпдбс
ДунавоЈ, какву предлаже ан-гло-аиери- чкн
блок, био нут
ка потнуиом потчпи-аван.- у свих држава подуиавског ба-зен- а. Зато народи Југосавнје
iiehe и не могу прпхватитн
ничијн дпктат, нпти he усво-јш- п
одлуке у којииа iinje из-раже- аа
.нхова слободна во-лд- ."
понав.м. свој захтев да кона-чн- у
одлуку rtc трсба да др-иоспсав-
ет
спо.ших мпниста-р- а
о пптаљпма која се дирек-ти- о
тичу машег народа, без
пристанка ЈугославиЈс.
"Парнска коифереиција, иа- -
ставио je Lnunh, довршава
jyhn свој рад употреб.гаваасм
погрешних метода надгласз-ваа- а,
нде до ipajitux qiaini-ц- а
безобзирвости прсма са-везннчк- ни иацијауа којвх се
то иајднректнијс и витално
тлма који су постав.гсли свуд
логора, иа железничкој
сталнци у Напулу па чак и
ПРСД југословснскпи колсу-лато- ц
у Напул.у којп обавлд
посао реиатриацпјс.
Све Bchn број оптужаба
стнже код УНРРЛ-- е од стра
не нптеринраца у Еболи.
Опи оптужују да се
ко јави да je во.гал да се по-вра- тн
у землу, хажилван је
од страпе логорске управе л
патицнЈе. IJpcva лзвештаЈу
УНРРА-е- , успоставлепо је
nctaiiiEo шлпјулсспх цеит-ров- а
да трагају за онлм блв-шн- м
четннцпма којн су по--
бегли лз Јогора. Свп ко--
јп се провађу, одводе се у
затвор а у впше случаЈева m
месту убпју.
У пзвешта УНРРА-- е се
даое каже да пзбеглпце пз
логора Еболл често долазе у
локалву сапцеларпју УНР
I А-- е тражепп помоћ п про-тесцвј- у. Онп дрхте од стра-х- а
п у већпвп случајева су
лалазе под адмшшстраца- - (
већ изнемоглп од гладн. Из
под
тлм
бп- -
опи
ппх
тпв
око
чил не:
олл
ју
бегЈПце се боје да се прпја- -
ве полпцпји. Црво пз раз-лог- а
што не разумеју евгле-ск- н,
а друго што се боје да
nehe нанћп па протекцпју
орнтапскпх властп бпло у
логору плп изван лега.
Gijco 40 Југословепа је по-сла- то
својпм iryhaua прошле
неделл, пако се у пзвешгаЈу
УНРРА-- е каже да је то бпла
пајбооа педела репатрпацп-је- .
Око 1.800 раселелнх дпца
разпвх лародлостп пошло је
својпм Kyhaua прошле педе- -
ле пз Итхтпје. Meby itnva се
налазн п 650 Кпнеза са сво
логорској полпцпји п аген-'JH- u европскпм жеваиа.
Price per copy 5c.
Обавештење исељеницима
о улагању новца на штедњу
Замол.сни смо од Социјал-по- г
аташе-- а при Лмбасадн
ФИгЈ у Нашннгтону да до-несс- мо следећс:
На разиа питан.а од страпс
нашнх сународн.ака-исел.сп- н.
ка из прекоиорскнх зсмалд
да ли би опи моглн слати у
Југославнју своје уштеде н
полагатп их као улоге на
штедњу у наше баикс Мппп-старств- о
фииаисија ФНРЈ
доставнло јс слсдеНе обавеш-теа- е:
"Поштапској Штсдионици
ФНРЈ повсрен је задатак да
прнкупља улогс на штсдљу,
како у зсм.т-- н тако н у иио- -
страиству, на и нашн иселл
цици могу својс уштсдс ула-гат- к
иа штсд.у код Поштаи
скс Штсдиоинце ФНРЈ у
Кеограду.
Ове својс уштсдс могу ла-ш- и
НССЛ.С11ПЦН слати па врло
једностапан начии и уз ии
нималис трошкове прско спа-к- с
тамошшс ноште путсм ме-ћунаро- дис
уиутннцси коју he
улагач помуннтп н иоред
осталог у тсксгу назпачити и
слсдспс: "Поштанска Штедп-оннц- а
ФНРЈ Београд — улог
на штедиу". Новац се.може
слатн и нреко бапкс чскон.
Поштанска Штсдпоиица
има разгранату мрежу сво-ји- х
ословпнх једнница по-ре- д
којих користн у погледу
прикуиллп.а као и исплатс
штедннх улога н свс поштс
v зсмљи, а за све улогс код
11оштаиске111тедионнцс јам
чц држава.
11рлмл.еиу стралу валуту Поштанска Штсдлопица об-рачуна- ва по звамлчиом кур-с- у
у Дниаре ИФЈ (садашљи
курс за доларс јс 50 дннара —
за јсдаи долар) н одобрава
штедном рачулу пошиллоца.
Уједио Поштанска Штедио-лпц- а
шал.с улагачу штедну
КН.НЖИЦУ нли јс задржава иа
чуван-- у да би је доцнијс лрс-дал- а
улагачу ла иегов захтсв
лрилнком ловрака у зскл.у
ллн чим то затражп.
Ио лпсдинм кинжнцама
код Иошганске Штеднопнцс
могу се улагати нсограпнчс- -
Кинески радници апелују
америчке раднике
Нлше: Ала Лупс Стронг
Калган. — Хилдда сллдл-каллст- а, којн су се састали
у овом бомбама угроженом
фадУи затражлли су од вашег
допнсллка да преда лоруку
радницлма Сједишепнх Др- -
жава л да покуша добити од- -
говор.
Оин говорс као длректлл
прстставнлцл 410.000 оргалп-зовалл- х
радплка Чпл-Чл-Ч- п
ослобођслог подручја лп- -
длрсктли п ретставн ицн
1,о1НШ10 оргаикзоваллх рад- -
лнка околллх ослобођенлх
подручја Севернс Клле.
ЖнвеНи под сталлои опас- -
лошћу лапада од страле Чанг
Кај-Шеков- их ариија, сипдн- -
каллстл, којл ллсу билл у
craiby да успоставе везе са
амерлчкнм радилцпиа, лско-рлстп- лл
су прлллку моје по- -
сете у овои граду да (амери-чкл- м
радлицлиа) упуте cic-дећ- у
поруку:
"Вл амерлчки радллцл, у-лож-
или сте сву своју елер-гпј- у
у правл.елу овлх боиба,
авлола н митрал.еза са којц-м- а је сад nam град угрожел.
Ви сте лх паправллл са свр-хо- н
да браллге демократију
протлв јапапског милнтарн-зма-фашнзм- а.
"Данас ваша америчка вла-д- а
даје то Чалкајшеку, тасо
да бл ои могао покушатл да
улишти клиеску демократлју
л да успоставн тајлу поли- -
цлју, војпо-фашпстнч- ку уп-ра- ву
која бн угрожавала мир
Vol. 6. No. 354.
и н нзноси. Каиата по штед-iiii- u
улознма нз hoc u годшп-лс- :
2% на улоге платнве по вн-ђеа- у,
ч
3% на редовне штедпе уло-г- с
п
4% иа улоге са отказпни
рокои од 1 годпие.
Улозииа којн иосе 2% ка
магс годпише улагач расио-лаж- е
без икаквнх огранпче-иа- ,
а каиата по овии улози-м- а
одобрава се на нзнос улога
до 100.000. — дпнара.
No редовнпм штедннк уло
зима може се располагатп до
10000 дннара месечно без от- -
казног рока. Пзпоси лреко
10.000 — до 20.000 — дннара
нсплаћују се ло истску от-казк- ог
рока од једлог месе
ца; лреко 20.000 — до 50.000
— днлара уз отказ од 2 мссе
ца, а прско 50.000 — днларз
уз отказ од 3 мессца. У опра-вданн- и
случајспима може Но-штап- ска
Штедпоиица нзвр-шит- и
исплату л пре истека
отказиог рока, али у таквок
случају одбнја сс ескоитиа
каата од 1% годнипке на от-i-аз- ии
лзнос за време док би
трајао отказлн рок.
Прнлнком полаган.а првог
улога улагач треба да лазна-ч- н
на лрнступлици коју врс-т-у
улога жели.
Улагач HceaeiiiiK може рас-потага- тл
улогоч по својој
КШ1ЖПЦИ ла тај начлл uito
лздаје палог ЛЉштанско"
Нгедлонлцл дасе лзвесла
сума са имопнис асгове ште-дл- с
ки.лж11це пошале блло
acuy у лпостралству плл ле-к- о
другом ллцу у зсмљн.
С обзпром ла дсвлзнс про-пнс- е
лотребло је да се у сва-ко- м
лалогу за лсплату лапл-ш- е
кратко образложеае.
За све дсталлшјс ннфориа-цмј- е
л ллтсрвслције ио овом
!штаи.у исиеипцп се могу
обратнтц на Соцнјалиог ата-ше- а
лрл Амбасадл ФИРЈ
Пашллгтолу, ла Соцлја.лог
аташеа прц Гснераллом Кон-зула- ту
у 1ујорку и ла Co-цлјалл-
ог аташеа прп Југосл.
лослалству у Отавл.
на
це-ior- a света.
"Зашто демократска Амсрп-к- а
подуплре методе дпктату-р- е
л гестапа у Кпли? Залпо
Амернка ша.гс бомбс, авно-л- е,
млтрал.сзе л другог рат-но- г
матерпјала у вредностл
од две млллјарде долара за
улиштеае лашлх слпдикал-mi- x оргапизацлја, лашег про-rpau- a
пропзводие л лашу де-мократ- скн лзабралу управу
коју смо tin лзградлли са ла-uii- iu
радои л лалшк жпвоти-м- а
у току лаше за?слничкр
борбе протлв Јапала?
"Ако амерлчкп радипци
дозволе Чалкајшску да бом-СаРДУ- Је
и унлштава демократ-ск- а
ослобођела подручја и да
лодузме велпку офалзлву
потпуло опремллпу амернч-кл- м
прнбором, олда будпте
снгурлл да н и вл самп неће-т- е
лзбећл последпцаиа.
"Рат којл лаи.АмерпЕа лт- -
љс угрожава цео свет. Реак-ционар- ци којлма вп дозвоља-ват- е
да се тове ла нама, окре-лућ- е
се л пороблтп затлм
вас."
Книески раднлцл којп су
чулп да Сл Ај О ллалпра да
пошахе делегацију ла Дале-к- л
Исток, ургпрају да тл
аиерпчкл сплдпкалпстп "до-h- y
л да самл влде какав леп
жлвот п демократлју мп нз- -
грађуЈемо и под каквлм длв-ллчеп- м
лапад11иа од заједнн-чк- е
колсплрацлје килесклх
рашпх лордова л америчког
пмиеријализиа, лаше мкро-.губн- во
друштво рада."