Serbian Herald, January 21, 1947

              "s C
ж-ш&шШ&№шШШ-
ШШВЛШ
L - ££Ш&г
Т ГТ i СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ Toronto 1. Ont.
ФАШИЗМА! SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Ц#на годвшаој претплатх за КанадУ 4 долара, иа пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized Second C3au Matter under the сха
I год. 2.50. 3 жностранство, год. 5.00, под. под. 3.00. No. D. N. 7C1 March 12, 1342
Год. 7..Број 421. Цвиа једвок првшерху 5 це. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JUNE 20, 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 421.
Разговор маршала Тита
c бугарским новинарима
Прстссдпик Милнстарског
савета Маршал 1 ито примио
је пре извеспог времела фу-п- у
бугарских ловвпара који
су обишли разне крајсве Ју-гославн- је.
Пугарски ловила-р- и
описали су Маршалу сво-ј- е
путовање кроз Југославију
м изразили своје дивл-еп.- е
прсма и-ен-ој леноти и према
радном елану који су уочилп
у свии местиха која су обн-шл- и.
Свс што смо обншлн — рс-ка- о
јс један бугарскп повн-на- р
— било је лоставл.сло па
здраву и солидну оспову.
Маршал Тито рекао јс бу-гарск- иу
ловиларина да сс
прн нзградњи земге оснм ма-тсрнјал- иог
сфекта постнжс
још нсшто, a то јс формирање
лове зајединце и преваспи- -
таваи људн. Д1аршал 1нто
изисо је као прлмер пзгрзд-и.- у
Омладнискс пругс у којој
учсствује омладина нз свпх
крајсва зсмлл и која значи
шшгоза учвршпеас и јсдин-ств- а,
која карактсришс одиос
мзисћу братскпх ларода Југо-славиЈ- с.
Код иас сваки народ за ссбс
— рскао јс за-гл- м Маршал
Тито — нрстставлл нзвссну
нлдивндуалиост, али сви за-јед- по
нмају једну врсту мо-иолит- не
заЈсдиицс. Решаватн
нацноналпо ллтаае само по-влачен.- ем
граннцс ллје до-BOM-io.
Нацнонално питаи-- с
мора да се рсшл у душн на-род- а,
у мпслнма " срцима л.у-д- н.
Оло сс код лас тако н
рсшава.
На"Иитан.е једпог иовпна
ра о Словспачкој Корушкој,
Маршал Тито јс одговорио:
"Тешкл су нзглсди да пемо
мн добитл све Л1ТО тражнмо.
Псроватно да he се исшто до-блт- л
и училитл, у што всру-јс- м,
алн то лс злачи да јс то
penieitc за всчнта врсмела. Ја
сам neh дао лзјаву било как-в- о
рсшсн.е да будс долсто, то
литаис за иас нпјс рсшсло.
Мл се морамо покораватл рс-шсли-
на
зато што смо члано-в- н
Уједпиелпх Иација. Лли
то лс значи дигш рукс н нрн-стат- п
на всчита времена па
такву одлуку. Факат је да су
тамо Словеици, факат јс да
Словеипл тамо жпве хнллду
м вишс годила. Тај фзкат не
може лпео да порекле, иити
сс мл можемо те чиаенице
одрегш. Ако сс иама ускратн
да то добијемо, to he за иас
блтл пеправллло решеше, али
га мп морамо прлмлти. јср
смо члапови Уједиаепих На-циј- а.
Шта пете езд је тамо
Bchmia. Нама су учпн.сне
мпогс псправде код мпров-лл- х
иреговора. Учиљсиа пач
јс нсправда и код nnTaita Ју-лис- кс
Крајлле. Трст је про-ст- о
отсечсл од једног целог
и здравог тела. Због нзвеслнх
међулароднпх рачупа то се
дешава."
Маршал Тпто је затим до-да- о:
"Ми морамо дати своју
жртву за учвршћси.е млра. To
је наша дужлост."
Газговор се затлм препео
па ситуацпју у 1чеој. Тим
ловодом Маршад Тпто пста-ез- о
је злачаЈ уједпњсиа сдо-бодн- лх
балканскпх лародз у
једпу снажпу мололптну це-јпл- }'. "Миогпма смета ово
паше једплство на Балкапу
— рекао је Маршад Тито, али
оло је запста псопходло."
Маршал Тито је потсетпо бу-ктс- ке
повпнапе иа напад
грчгпх авлопа иа албапску
територију 21 иаја ове годн-п- е,
када су грчкп авноип мн-трал.пр- али
три четвртп сата
жеие и децу п убллп 2. a ра-лп- ли
8 лица. Маршал Тпто је
то назвао провокацпјом и рат-пп- м
злочлнок.
Оно што се сада дегаава у
Грчкој — истакао је Маршал
Тнто — то је печувепн терор
који се вршн под заштптом
п з в есипх каппталпстнчких
кругова. Ми знамо да то пе
чилн и да то лпје грчки ла-ро- д.
Ми зламо какав је грчкп
ларод. Он се борпо за време
рата, ол се и сада борп. Али
шта ћете кад су му заселп ла
леђа. II код нас су тако хтели,
али смо мл зналн нскорнсти-т- и
оружје у руцн да обезбе-днм- о
крваво стечепе тековиле
У рату.
Народлп Фронт. На плта-it- e
бугарскпх ловипара о ка- -
рактсру Народпог фролта Ју- -
гославлје, Маршал 1пто je
лодвукао да Народли фронт
и ма своје клице још у далл-м- а
пре рата, када се лзража-ва- о
у борбл протлв фашн-стлч- ке
реакцнје и за облову
земље л да je у току рата
Народии фронт, којл је био
проширеи, бло она масивпа
база која јс ослгурала усиеш- -
лу борбу протлв лепрлјате- -
л--а.
"Иародин фронт — нодву-ка- о
је затиш Маршал Тито
— као обједлллвал.е разппх
лартлја блло би погрешпо.
To није договор између по- -
јсдллих партлја и руковод- -
става партлја да уђу у Једло
обједин.авање ради остварелл
лзвссллх цпл.сва, формалло
је то ураћело послс рата, лс-г- о
су масе ушле у ту ошпту
орга н и заци ј у Иародни
фроит, за борбу иротлв фа-шпз- иа
и борбу npoiiiB оку-патор- а.
Народлл фролт и ма naio- -
чнту карактерлстлку, рекао
јс у ластавку Маршал Тлто,
о јс једла општа пародпа
оргаллзацлја са једплствелнм
програмом, без унутраитих
размлмоллажеиа по питању
цлтева којс мл лмамо пред
собом. Такав је сада наш Ј1а-род- ни
ф'ролт л код лас се ле
може догоднтл да, рецпмо јс-д- ал
блвши вођа јсдне пар-тлј- е
кажс да ол лзлазл пз
Народлог фронта са својим
масама, јер on he лзићи сам
а масс nehe nhii за шш. На-род- ии
фроит је код иас једла
трајла а ле лролазла органи- -
зацл ја. To код иас лијс маие--
вар комуллста као што се
облчио говорн. To сс у п ро-це- су
рата, у процесу дапаш-ib- e
нзградас зсмлч; и учврш- -
hiinaay поставлнпх задатака
показало као једлла Morj'ha
солуцлја. Мп heuo то учврга
ћивати л развлјатп н то је
спасоноепо. Ја иас мале па-ро- дс
ларочлто је важло да
смо уиутра једлпствепн'пе
само лациолхтпо пего п по-лнтлч- кп.
Једпнство балкалскпх ла-род- а.
Всома је важпо исто
тако, рскао је затлм Маршал
Тито, и да су иашп словсп-ск- л
лароди па Валкалу је-дллств- епп. Позлато вам је да
ваше масе у Бугарској хоће
то зблпжен. као тто га хоће
л name. Код пас сс парод
сталло пита како heuo са бу-гарск- ли
лародом, п код вас
поставллју исто nnraite. Кад
је тако олда лпко нема право
да лам смета и мл то морамо
учнллтп. Тако п са Албалп-јом- .
Албалцл ппсу Словелл
алл онн с пама жлве већ сто-лсћпм- а.
Оии су у прошлостп
увск бллп ncKopnrahrnn за
ствараи--с раздора па Балкаиу.
Сада јг то прошло. Сада je
тамо такав унутрашаи друга-твеп- п
систем који омог}'ћава
CTeapaite лајгешпих веза са
хтбалскпм пародои. Дакле
ки мораио и то балкапско је-дплс- тво
да учврстимо. Ви сте
впделп у току прошлог рата
шта зпачи једна мхта землл,
п зато мп, пошто ппсмо ве-лпк- п,
трсба да се обједпни-м- о.
Алп лс да се обједпипмо
да бн смо пекомс прстили, да
блсмо моглп нскога апастп,
лего да бпсмо моглп чувата
свакп своје и све заједпо, да
бисмо чували своју иезавпс-пос- т,
свој пацпоналнп развп-та- к,
свој мпрнп есоломскп
развој. Да се пе каже као до
сада за остале земле "као на
Калкану", лего да Балкан
буде поред Совјетског Савсза
једпа светла тачка у погледу
правнллог решепл пациона.т-ло- г
п социјалног nnTaita.
Петогодпшип план. Map-ша.- т
Тнто је пагласло ве.тп-чпп- у
п зпачај Петогодпши.ег
плала, за који су се бугарска
повлларп веома лнтересова
ЗАКОН ПР0ТИВУ К0ГА ћЕ СЕ
БОРИТИ РАДНИЦИ
Миннстар рада у федерал-iio- j
влади, Мичел, подлео јс
парламелту у Отави 17 јуна
нацрг радплчког закона лро-ти- в
кога се буле раднлцл.
Овај закои, ако буде усвојел,
обухвата 250.000 каладских
Са iliimc се, по миш-ли.- у
радлнчких претставнл-к- а
join Bituie ограпичавају
ллл уклдају радллчка права.
Говорећи о томе закону,
Дев Лрчер, секретар сииди-ка-тло- г
већа (Тред еид Лсбор
Цанцпл) у Торонту, рекао је:
"Ocnr)'pajuo да претссдиик
онтериске владе Дру пе по-дар- и
Оитерло са комнјох ио-во- г
лрсдложелог радличког
закоиа."
Роберт Стурт, лрстставнпк
сллднката општллсклх ламе-штели-ка
у Торолту, каже да
овај закон "угрожава млога
iiocTiirayha која су радпицл
извојевали у последњих лс-L-aiii- Ko
годнла."
Овако ллп сллчпо изразло
сс н Ист Колрој, Главли се-крет- ар
Каладског копгрега
рада и рекао је да he Кон-те- с
подлети претставку лар-ламсн- ту
када закон будс до-лсш- сл
пЈед itcra. Тако су сс
пзразилн и мпогм другп.
IIcpcii Пслго, нретседплк
Бсоград. — Прстседппк
Вагаде ФНРЈ ЛТаршал Тито
заједпо са миинстрок без
порт4ел.а Млловалом ђлла-со- м
л noMohiiiiKOM мллистра
СПОЛ.ИПХ послова Алешом
Веблером лосстло је лзложбу
енглсске књигс у Всограду.
Маршала Тпта н п-его-
ву
пратл.у дочскалл су бритал-ск- л
млллстар ваздухоплов-ств- а
Фнлнп Ноел Вскср и
брлталскл амбасадор у 1ео-фад- у
Чарлс Нлк са чланови-м- а
ачбасадс. Маршал Тито л
члаиовп и.егове пратл.е задр-жал- и
су се око Јсдал сат и
са веднком пажном н илте-pccoeaibC- M
разгледадл лзлож-б- у.
Млллстар Носд Бекер от-вор- по
је изложбу у прлсу-ств- у
претставллка Нрезпдл-јун- а
Народле скуиштллс,
Савезне владе. У свом говору
мппистар Бекер је лагласпо
да је дошао у Београд да нз-руч- н
Маршалу Тпту и ларо-дии- а
Југославпје изразе дпв-л.сј- 1л
л поштованл бритал-ггп- г
ппппла.
Говорећи затим о ослобо-- ј
дилачкој борбн парода
ди. н лапоиепуо да he у Ие-тогоднши.- ем
плапу лајтежи
део битл ствараае ловнх кад-ров- а.
Сада их мн узлмамота-м- о
ме их има влше н дајемо
ravo где лх лема, јер xoheiio
да ноднгпсмо све крајеве
Mapuia.i Тито је затнн на- -
гдасло да поднзаие Једле фе
дералве једнпице иде у ко-ри- гг спх в оле једлнлце која
да]с. ИндустрпЈа he се подл
ћи и у Србији, а још више
he се датп Бослп. да сс о
Црној Гори и Македонијн л
не говори. Тамо корамо датн
све што је потребло. Ми пај-вн- ше
даЈСо тамо где најма-и- е
пмјмо.
У ластавку Маршал Тито
je у вези са Иетогодишљин
плалом подвукао да матерн-јалв- а
сретства ипсу проблем.
"Наш дпнар је чврст — ре-ка- о
је ол, л ми зајам нпсмо
узпмали, нп дагаре нити
исакав страни новац. Код пас
је све парод створио. Осповна
сретства створло је огромип
радии полет лаших народа.
Наш селлк врло радо н уред-п- о
naaha порез, тако да укуп-н- о
узевши код пас пије проб-ле- и
вовац пего кадровп."
Маршал Тпто је затим ла-глас- по
значај за оствареие
Петогодишн.ег плана, тако да
tiiiCMO завнснп од неколико
Тред енд Лебор Конгреса Ка-лад- е,
другог пајвећег тела
каладскнх радлнка, рекао је
да је овај закон позив за ра-зара- ае
раднлчког покрета у
Каиадн.
Ирогреслвлн демократски
лист "Дери Трнбјун", освр-hyh- n
се на овај закоп каже да
је ои управо као и опај зло-глас- лн
закои Тдфта и Ларт- -
Валас предлаже састанак
са Стаљином
Изложба Енглеске књиге
у Београду
Вашллгтои. — На великом
збору који су реакциопарци
покушали да забрале, блвши
ii о г прстседннк Сједиилплх
Држава Валас рекао је да би
нрстседнлк Труман требао
да позове прстседллка совјст-ск- е
владе Сталила ла саста-ла- к
у Берллку. Он је рекао
да би то требао блтн "првн
корак" као гараитлја мира.
"Ми морамо бити лрактл-члл- "
рекао је Валас. "Дошло
је времс када ил морамо за-мелп- тл
поллтлку жллаве по-ллти- ке
са нракттлчном полп-тлком- ."
Наде Амсрикч за јаку ор-галлза-
цију
Уједли-сни- х на- -
ставијс, uiuuifTap Бскер је
нагласло да Вслика Брнтаин-ј- а
nehe нлкада заборавити
онај дал када се ларод Југо-славл-је
као један човек дигао
iipoTiin своје владс и објавпо
своју пепобедлву одлуку да
се одупрс. "Још се увек сећа-м- о
— подвукао је мпипстар
Пскср — трашчпнх а.ти слав-нл- х
леделд које су иза тога
дошле. Cehano се како је вод-ств- о
Мартала Тита обпови-л- о
Југословепску армпју п
како je on са мало оружја и
поред офомлих тешкоћа ла-прав- но
у Вашој днвиој зенлп
бојиштс па коие су снле осо-вин- е
извршиле тешка раза-paik- a,
алл ла vowe су стаЈно
доблвале лајтеже ударце it
поразе."
Затли је мппнстар Бесер
истакао да Су Вслика Брита-ипј- а
и Југославнја давас јсд-па- ко
ангажоваве у раду iu
облови н лзг])ад1ш и да ове
далас имају за цил syiaitc
млра у свсту.
Иосле мплпстра Бексра го-вори- лп
су амбасадор Велвке
Прнтаније Чарлс Пик и прет-ссди- нк
Комитета за културу
и уметпост др. Рибнисар.
западпнх сила. А кад смо то
обсзбедпли оидз смо присту-плл- п
реаллзацпјп, примили
смо плаи тако да висмо нн-шт- а
поставилп апстраппо
пго ла рсалну базу. Мн тре-б- а
технлчки да свабдемо на-ш- р
рударство и полопривре-д- у.
Iи имамо доста разне ру-д- е
у землп. Али треба пкатк
MoryhiiocTii да се то из земле
лзвуче. Наша земл--а te богата
и ја млслни да heuo ми са
радлим елавои, који код вас
постојп, моћи да остварамо
што сио планнрали. Наш
план је, без об-зир- а на то што
је огрокап, потпуно реалав,
за ibera je све припремлно
осим кадрова."
Ha nnTaite бугарских во-впва-ра
да ли у взфадаи во-в-е
Југославије npj-жај- у вели-к- у
noxoh спвдлЕатн, Марша.1
Тпто је одговорпо: "За оства-peit- e
задатака поставлеввх
планом спвдпкати пхају е-л- пки
звачај, као што је и-хо- ва
улога велнка в у поди-зањ- у
продуктпввоста рада.
Мп сада у Југославијп при-даје- ио
велигу важвост села-к- у.
Само да бп селлк когао
бпти још већи фактор, ми мо-ра- мо
кегов лачпв обраде по-дп- ћп
са екстепзпвпог ва пн-тевзп- влп
спстеи обраде, јер
се код вас у томе norje,iy
леја у С'једи11еним Државама,
којл анерпчки радллци лази-вај- у
фашлстнчкпм п воде
борбу протнву .era.
"Овај закон, каже "Дејлл
Трлбјун", прописује веллке
гобе за чланове силднката
којн би, да би сачувадл своја
.1рава, моглк да се огреше о
процедуру коју он лропису- -
циЈа, рекао je on, почивају ла
"nauioj способности да жнвс
мо у миру са Совјстскнм Са- -
везом.
"Ми ле можсмо постнћл
споразууа о Нсмачкој док
Руслја л Сједиљспе Државе
ле постпглу споразум о сво- -
јим посебнли ци.гевима. Л1и
уожсмо актопати сада да раз-вијс- мо
трговмнскс одлосе са
Совјстским Савезом држатл
лаше фабрнке у лепрекидлом
погопу; ллл можсмо настави- -
тн да слсдлмо поллтлку ла-оружава- л.а
поллтнчклх нс-прнјат- елл Руслје л ложл.стл
резултате у депресији" (еко- -
иоиекој кризи).
Baiac каже да ако претссд-лн- к
Трумаи и државлл сск-рета- р
Маршал учплс лскрсле
лапоре да доћу до споразума
са совјетским Савезом, л бу- -
ду лоснли такву борбу ла
одобрси у изборима 1948,
ла he напот гласати лгавил- -
ло н да he (Сједлаепе Држа- -
ве) онда лкатп у 1U4U годи
пп "Конгрес мира, а ле Кои
фес рата."
Он ie рскао да ако Дсмо
кратска и Рспубллканска
партпја наставс оваквом по
лктиком какву воде сада, да
he онда бити успоставлла
трсћа пшитичка партпја у
Сједињении Драавама.
Чехословачка војна делв
гација у Бвограду
Београд. — Претседнлк
Владе ФНРЈ Марша--t Тлто
прнредио je прексиноћ при
Јем у част чехословачкс војлс
делсгације којој се лалази иа
челу армијскп гепсрал Луд- -
внг Свобода п начелвик 1с
вералштаба Бохумил Бочес.
Пријеуу је прлсуствовао л
миннстар в а з д ухопловства
Велисе Бритавије г. Фллнп
Ноел Бекер. ИрнЈему су та
ко врмсуствовали претстав-ииц- и
11ладе ФНРЈ и днпјо- -
матссв cop.
дванаестог Јуна je чехосло- -
вачка војва делегацир. поло
жила вгнац на гроб Незпалог
јунака ва Авалв. ].охапдант
Беофада генерал-мајо- р Ми-лојев- ић
ариредио je у хотелу
ва Авали ручак у част чехо-словач- се
војве делсгацпје.
У тоЕу дава чехословачЕа
ојва делегацпја је посетпла
београдСЕИ ввститут и музеј
ЈугословевсЕа армија; При-лвео- м
обвласка вузеја геис-ра- л
Свобода уписао je у спо-м- ев
Ен.игу "следеће речи:
"Mjrsei ЈугословевсЕа арми- -
ја пружа вајубедл,ивиЈи до-в- аз
велвчвве борбе п победе
југословевсЕих парода за ос-тваре- ае
слободве вародне
републвЕе Југославије".
веома заостало. Наш селлк
се већ провевио. Ов нвје
впше онаЕав сасав је бво ве--
Еада. он више ие пде погву-жев- о
вего усправво. он гледа
свело в попоспо. Првомајска
врослава посазала је да вз-ме- ђу
села в града давас вема
разлвЕе. Оео 30.000 ссдлез
дошло је ва велпву свечавост
воја је одржава у Беофаду.
На Ерају разговора с бу-гарсЕ- вх
воввварпЈга, Мар-ша- л
Твто је преЕО п.лх испо-оучп- о
CBoie поздраве бугар- -
сеои вароду, каов поздраве
варода Југославвје.
Са суђења усташким
злочинцима у Загребу
Загреб. — Иетог дала суђе-iu- a
лздајлицлма, усташким
ратллк злочллцлиа иа челу
са Славком Кватернлком, ла-ставл- ло
се сз лсплтлва11.ем
сведока које је предложло
јавли тужилац, no ллтаау
крлвнце олтужсллх Кватср-ллк- а,
Косака л Лалајбсговл-ha- .
Нрви јс саслушал свсдок
Давид Ciuniih који јс ловем-бр- а
1941 годилс псктао вс-лл- кл
жупаа у Кшшу. Ол је
ла ову дужлост дошао — ка-к- о
сам изјавлујс — ла литер-велцлј- у
ХСС. Сллчић опи-суј- е
у лојединостнма лрего
воре који су воћеии 1941 гч
диле измсђу Папслнћа и чла-л- а
водства ХСС, др. Торба-рз- .
, Сничић јс затнм говорно о
својим млснјама у шиктран-стпу- .
Водство ХСС у Зафе-б- у
— лзјавло је сче,°к Слл-чи- ћ
— блло јс у всзи са ге-лсралн- нм
секрстаром ХСС
др. Kpn.cBiihcM који сс лала-зи- о
у смиграцнји у Лолдоиу.
Ihiixoii лосредллк био је ју-гослопсн- ски
млинстар у Пор-туга- лу
који je олст бло у вс-з- а
са мпинстром НХ у Ма--
ДрИДу. У ТОМ ЦЛЛ--у KpiLCBIth
je отишао у Нортугал л прсд-ложно- да
ХСС иостаис актив-л- а.
Иа пнтаие државлог тужл-ом- а
лроглв кога су бллп упс-рсл- л
ови плалопн, свсдох
Синчлћ одговара "Нротлв
кулнГпшЕтнГпо.
ДИЗАЊЕ HP БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ
Сарајево. — Послс завршс-тк- а
рата лародла власт je у-лож-
лла
cue лапоре за лодн-зал.- е
IIP Б н X. Овогодшп-imi- m
буџетом предпиђела је
сума од 505,800.000 дллара за
културпо-иросвсти- н л лауч-ло-умстллч-
кн
рад. Одмах по-сл- е
ослобођсаа пристунило сс
оргаинзоваку велнког броја
култЈрилх и лаучллх устано-ва- .
Међу осталли лаучлли у-стало-
нама
у Сарајеву јс ог-вор- ел
лравлл факултст, ме-днцип- ски
факултет л вигал
исдагошка школа. У мају 1945
у Сарајеву јс ослована На-род- ла
библиотска која Beh да-л- ас
бројн 95.000 свезака. У
току послед!1.е две годнлс'ве-ллк- а
иажи.а посвеКсна је из-давач- Еој
делатлостл. Држав-л- о
лздавачко прсдузеће изда-л- о
јс за годнну л по дала 61
KiLtiry у око милион сто хл-лл- да
лрлмсрака. Друштво ли-ковн- лх
умстллка у Сарајеву
до сада je оргаплзовало четл-р- н
лх10жбе. У октобру 1945
у Сарајеву је ословала држа-вл- а
шЕола за ллковну умст-лос- т.
Исте годлис ословало
је н друштво каижевниЕа Б
н X. Садашаа падио станпца
у Сарајсву од Ј5 Еиловат са-т- н
замепиће сс у тоЕу годиие
ловом сталицом од М ев. ea-rn.
ДА ЛИ ЈЕ ЗПОЧИНАЦ АНТЕ
ПАВЕЛИЋ У АРГЕНТИНИ
"Југославелскл псслсличеи
вјесллк", оргап удружелд
"Слободна ЈугославлЈа еојп
лзлззи у Аргептлнл од 10 ма- -
јз, доноси ла првој страин
всст да је ратни злочипац
Алте Иавелпћ стпгао у Ар-гепти- пу
са бродом "Адпрса
Грити" обучен у одело Еато-личе- ог
попа. Такође се каже,
да су му Иапа н ВатиЕан да-л- и
путпицу ЕатоллчЕОг попа
Иавела.
Ово би лако могла битл
лстилз. Али бплз то лстина
ллл ле била, ово пас join Јед-ло- м
потсећа ла то езео запад- -
ли савезпици поштују угово-р- е
Јалте у Еојима је заЕ.т.у-чел- о
да се ратпп злочппци
уруче зсмллма хојнма прппа-даЈ- у.
Југославпја seh две го-дп- ле
тражп ЕрвнпЕа Апту
Навелпћа од брлтансЕпх вој-нп- х
властл да га уруче, алп
овп још ллЕад лпсу о томе
лл хтели одговориги.
лародио-ослободилачк- ог по-крета- ."
По свом доласЕу у Риу,
Ciui4nh je ступло у везу са
круговима лајбллжвм Вати- - .
кану. Ciuniih je био л у ау-дијсмц- нјн
кад Папе, Еоја je
трајала 40 нилута. Тема раз-говора-би- ла
је развој ситуа-циј- е
у ХрватсЕОЈ. liana се
нарочито иитересовао за Ма
чеса п ХСС. ToBopehn о ео-ууллстнч- ЕОЈ
опаспости, na-na
je рекао да треба створлти
федерацију лодунавсЕих зе-иа- лд
као Сралу против ко-ууплз- иа,
све до уједшиапан-- а
католичких држава, и рекао
је да хрватскл народ тЈеба да
допрнлесе овоие.
У ластавку процееа uotub
усташЕпх ратнлх злочипаца
и влсокпх функцлолсра НДХ
на челу са ћватсрпмкои, јав-л- и
тужнлац дао јс завршпу
реч л захтевао за све оиту
желе лајстрожпју вазлу. Jat-- и
л тужилац лзиео јс хшчнн
свих оптужеимх л подвукао
да је Ерлвица оптужсних нз
претресу у цсдости доказана
Јавнл тужллац је агласло
затим да овај процсс ллјс у
осиови само процес протнв
усташтва сго и обрачуиава-Л.- С
са нздајшпЕом мачеков.
ском лдсологлјок. Ми вндн-м- о
лз овог процеса — рСЕЗО
је тужилац — да су и усташс
и мачековци упорно устраја-л- и
у својој издајн, видлмо
дз усташЕу ндсју н злочипс
усташа подржава мачсковска
Е.шка. Овај процсс довазао
је да јс усташка владавина у
ИДХ вукла свој контниуи.
тст од властн у старој Југо-славл- ји
и да су Мзчскова
"Заштлта" п аегове властн у
Баповини ХрватсЕој ирет-ставлл- ли
почетке и ословну
иодлогу усташЕс властп у
НДХ.
Тужилац затнх цлтлра ми-сз- ше Мачековог оргапа "Хр
ватскп длсвппе" из ОЕТОбрЗ
1940 о томе да Бановлла Хр-взтс- ка
"учеетвујс к учсство-B3-he
у изфздљп нове Евро-п-е.
ТаЕОзвава Мачекова под-војспо- ст
од његовпх сарад-лик- а
била је једиоставаи
блеф — иамашава тужилаи
— те је Сила пука форма ео-ј- а је трсбала да охрабрп ус-таш- Ее
злочипцс. Врхупац те
лздаје јс т. зв. пуч, еоји јс
требао да помогнс Пемцлма
да се повуку с Балкапа и да
сс прсбацс ла Псточпи
Фролт, да се створн таЕва сл-туац- ија
да се усташе пресву-в- у
у домобранс, да сс одржи
усташЕа држава НДХ и да
се све спренп за долазак no
внх господара.
Ilocie речи тужвоца опту-жен- и
су дали своју последау
реч Тиме је префсс зав[-ше- н
ЛАЂА "РИДНИК" СА 500
ПОВРАТНИКА ИЗ КАНАДЕ
СТИГЛА НА РИЈЕКУ
Уред Beha Еаладскпх јуж-mi- x
Словена прпмпо је телс-грл- -л
да је лађа "Раднвк"
СТНГЛА НА РИЈЕКУ У
УТОРАК 17 ЈУНА ПОСЛЕ
ПОДНЕ.
Народне властп су прире-дпл- е
велпчанствевв дочек по-ратввц- вма
каже се у теле-граи- у
п да су свп добро в
здраво стпглп у Рпјстео прн-станвш- те.
Дллл се у телегра-и- у
саопштап, да je ireorpa-нвчев- о
seccve завладало ва
лађп када су угледалв обале
старе Отаџбвие, а повратнв-к- е
су дочехалп претставлпцп
народввх властн HP Хрват-СЕ- е
п Савезве владе.
На хвдлде особа дошло је
да дочеЕа повратниге, а варо-чпт- о
је велпЕв број парода вз
Хрватског прпморја п Горског
Котара дошао у прпстанпште.
У прпстанпшту су пзвеше-л-н
натппсп: "Добро иам до-шл- п", Нова Југославнја вас
поздравла" итд.
-- I