Serbian Herald, July 16, 1946

              j
A
I
jjl#lu
СТРЛНЛ 2
nrtirt iMiiii ijgjffirgttitr iWrinra rT a. 4S МЖЈ н?Мч fe&~ 'tefeSarfr .SfiC- - '1 №- - 'v1 , " tS. fis. 4l "-рилг-
чИШижЧИГ T r 4 - , — т H- T- --™~ — -- - ~ # - Wf - ="?(-..-, ?рт т — --"пгт JfJ&jfT ' "w- - ww
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice4 weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазн сваког уторка в петка.
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Допмсн 6cs потписа ce не прнмжју.
Ружопнсм ce ве раћају.
Сва ппсма и чекове треба слатп на:
НЕПРАВЕДНО И НЕСАВЕЗНИЧКИ
Савст мшшстара спољних послова, ко-иач- но
јо рсшио питањо Трста. Ирсма по-стнгну- том
споразуму иа Иарншкој кон-фсрсици- ји,
Трст нсћо припадатн ни Југо-слави- ји
mi Нталијл. Овакво рсшсњо могло
со очскивати, јер западнн савсзиици ие
само што су од почстка до краја били
иротнв тога да Трст припадно Југославији,
всћ су хтслп да га поиово оставо Италнји
и да јо тако наградо као јсдног члаиа
фашистичко осовинс која јо бнла у рату
протнв савсзннка, а иа другу руку да
казно јсдног од најбољнх сапсзника —
Југослапнју, која јс платила тако велику
цсиу за њихову као н за сноју сопствсну
ствар.
Али to jo ипак бнло но могућо, н тако
су одлучилн да Трст будо мсђународинц
да со зово "Слободии тсриториј Трста".
Нројако јо бнло свстско дсмократско јанно
мисљо против награђнван.а члана фанш-стичк- о
осошшо са тако веллком наградом.
Нначо, западии савсзннцн ио би, како
изглода, бнли ппнсталн ии на такап ком-нром- нс
са Сонјстским Савсзом, којн у
ннтсрссу очуваља јодннства и сарадњс,
a са тимо и очуваља свстског мира, ирн-ста- јо
и на такво рсшсњс.
Нитан,о јо сада да лн ho Jyrotaamija
потиисати такав мнр. Она бн га могла
потинсатн, U3 истог разлога из кога јс и
Совјстскн Сапсз пристао на такво рсшсњс.
Најзад, оиа со иаучила илаћаљу пеликс
цсно у рату. A у борби за мир, као што
јо сада јасно, тражи со да оист илатс вн-ш- о
они који су нлатплн вишо н у рату.
Али ако га н потпишо, она га нсћо потпн-сат- п
лаког срца nil бсз протсста. Испраида
јо учињсна и поступак прсма н,ој од стра-и- о
западпих савсзника био јо нссавсзии-чк- и.
Алн тсшко да ho со оиа одрсћн својнх
ирава н да iichc тражптп да со нспрапда
с промоном исправи и у исто нрсмо и дал,с
тражити савсзиичко ноступанс.
ПРОБА АТОМСКЕ БОМБЕ РАЗОЧАРАЛА
РЕАКЦИЈУ
На Кпкпни у прошлу нодсљу било јо
копцснтрнсаио 73 лађс да со на и.има
изврши нроба дсјства атомскс бомбо. Очс-кива- ло
со да ho бомба потопнти или раз-ист- и
сво ово лађс. А да би со нроучило
дсјство бомбс и на ;кивот, по лађача су
бнло смсштсно козс.
Бомба јо спуштсна по прсдшфсиом ила-и- у
и по том илаиу она јс сксплоднрала
како јо било продпиђспо.
Носло експлозијо јављсио јс најпрс да
су иотопљсно само двс лађо н нских 25
ourrchoiio "и можда још 25 оштсћсно''
итд. Одмах затим јапљсно је да јс 5 лађа
нотопљсно а оштсћсност другнх објаш-њава- иа
јс такођо друкчије.
Са овнм ,друп1х псстима јапљсио јо да
су козо које су билс на удаљсннјим лпђа-м- а
од метс па коју јо бомба гађала нађе-н- о
јсдућн сено као да сс ништа ннјо ип
догоднло. Опет најнопијс всстн јавлају
да су козо чак иа лађн "Невада", на коју
јо бомба дирсктно спуштсна, односио која
јо била главиа мета, нађсно :кнвс и зра-в- о
јсдући сспо.
Носматрачи глсдали су "чудо" из да-Л.Н- И0
од 20 миља.
Гсзултат јо запањно спе. Тако слабог
рсзултата нико нијо очскивао, рсакција
која со всћ била навнкла да свако мсђу-иарод- по
пнтањс раснравља драгећи порсд
себо пуну корпу тнх бомба, разочарана јс
до крајностн, алн сс храбрн наводсћи
дојство оиих двсју бомба којо су спуште-н- о
јсдиа на Хирошима а друга иа Ilara-сак- и
којима-ј- о прнпнснвана капнтула-циј- а
Јапана п говори да атомска бомиа
нпак претставља најстрашппје оружје,
чнјо дсјство ћо сс развијати и повсћавати.
Међутим, атомска енсргнја нпак јо но-- ви
фактор, н тачно јс да сг волнко могућ-пос- ти
њсног развитка но могу за сада
ип саглсдати. Алп стспсн до кога јо то
до сада развијспо, као што со сада внди,
ннјо оправдао надо рсакцијс ни страшењо
колико јо она употрсбљавала с атомском
бомбом.
Из говора Бранка Вукелипа, Вице Бален и
Свешт. Дреновца на Видовданском слету
Између много лепнх ути-са- ка
са Вндовдаиског слста
Срба Јужног ОнтернЈа jecy
п онн које су на присутнс
учшшлц својим прнсуством
и својнм говорима мајор
bpauico Вукелнћ, Внца Балеп
п свсштепнк Никола Дрено-ва- ц.
'
Пошто ce у кратко освриуо
на зиачај Вндовданске про- -
славе н косовског Нпдовдана,
правећи упоређенс између
тадаш!Бе оорбе српског на- -
рода н љегове борбе која је
почела 1941 годнис за пеза-внсно- ст
и слободу, Бранко
Нукелић, који је првп изме-ј- у
itiix говорно, истпче да
je то празпик српског народа
а пе српских издајника којн
су до сада за своје нздајни- -
чке и себнчне цнљсве иско-рпштава- ли
вслнке традиције
српског иарода. Међутнмч ои
је истакао разлнку нзмеђу
нздајника Лука Браисовића
п модерпнх нздајннка, веле-h- n
да )с Вук Бранковић теп
завсо 12 хнл-ад- а војске за
Голеш Илашшу н да, ако нх
инје повео у борбу протис
Турака, ннје нп протпв срп-ск- е
воЈске, док је Михаиловип
десетнне хнлдда својих чет-ии- ка
новсо у борбу против
народа н на најзверскпја на-чн- н
убијао свој и друге на-Р°- де
Југославије. Ои је ре-ка- о
да су иартизански наро-дн- и
борци а касннјс Народ-иоослободилач- ка
војска који
су воднли борбу протнв оку
патора и домаћих пздајннка
наслединцн Обнлнћа н Југо-Biih- a
н да Вндовдаи ирнпада
народу из кога су ииклн иовн
Обнлпћи н JyroBiihii а не
припада издајиицима којн су
гори од Бранковнћа.
Браико ce у кратко осврће
на лажн н клевете протнв но
вс Југославије па кажс како
нздаЈиици говоре да су за
маршала Тита н за ново ста- -
ilc само Лрваги, да je сав
српски народ против Тпта п
новог норстка у Југославнјн,
да се Србе преселлва из Ли-к- с, Босне, ХсЈ)цсговпие, Црне
Горе итд., а да хрватскн из-дајии- цн
говорс да су si Тн-т- а
и пову Југославнју само
Србн и да се Хрватс нресе-ллв- а
нз Далиацнје и другнх
хрватских крајева, да су Хр- -
ваш свн против 1ита н пове
JyrociaBiije. "Тако говоре,
кажс Браико, н словеиачки
нздајннцн", на онда пнта:
"На добро, а који вам је враг
оида кнчму сломпо, кад ннко
пнјс за Тита?! Hava ce прн-гова- ра
Да сио се превнше но-всза- ли
са Совјстскнм Саве- -
зом", каже Бранко. "He", ве-л- и
он. "Ни превише нн нре-мал- о,
веН онолико колико је
доста u колико јс потрсбноГ
Он је пстакао помоћ коју је
Совјетскн Савез дао иароду
Југославнје са својон Црве-ио- и
apunjou п зајсдничке ин-тсре- се
обадвс земл-е- .
"Алн ие би н ii ваљало да
нас хвале тн којп нас папа-дај- у. Оно што би за itiix
било добро, бнло бн за нас
зло", рекао је Бранко уз вс-лн- ко
одобраван.с иарода.
Вица Балси, која је гово-рнл- а
nocie н.ега, такође је
најпре у свом говору истакла
вслики значај Видовдаиа,
одала част и славу Обнлићи-м- а
н JyruBtihuiia it поменула
нздају BpancoBiiha. Оиа је
говорила о вековној борби
срнског народа за слободу и
иезавнсмост Србнје против
турских и другцх снлннка a
затнм је прешла на муке н
страхоте које је наш парод
проживео у овом рату. Она
нарочнто говори о страдаиу
српског народа кога су првог
почели уннштапатн усташе и
окупатори. Оиа парочнто го-во- ри
о злочшшма усташа,
Koje су чинпди иад децом,
жепама н старцииа. Оиа на-во- дн
прнмере х!очипа у Лп-ц- и,
Кордуну ц Баиијц које
је опа све пешке прошла у
aacrynaibiiua за и у одстуна-аии- а
исирсд цспријатела.
Она наводи ирииер како јој
je у дечјп дом, у хоме је она
била управптелица, доведеио
петеро деце, међу којима је
иајстарнје било Једпа девој-чн-ца
од 8 годнна. Та дсвој-чиц- а,
кажс она, бнла је јс-дп- на
која је знала да јој ка-- же
шта јој је било с родите-љни- а.
Девојчнца је каже нс-прнч- ала
да јој је отац по-гии- уо
у борбама а мајку да
СРПСКИ ГЛАСНИК"
су joj заклале усташе на itene
очи. "Л1оја маЈка, каже Вица.
пије мепи дозволлвалада гле-да- м
нн кад се коае прасе, a
ова несретна девојчнца гле-да- ла је кад јој кољу мајку."
Затнм је другарпца Бален
испричала нзмеђу осталих
примера и то, како је дошла
у једну лнчку колибпцу у
којој је иашла старнцу која
седи код oribninia н плете ча- -
pane н плаче, и како joj je
та старпца причала да je из- -
губила пет синова н Једпу
илн две кпсри н снахс, пе
сећамо се тачно колнко рече,
а старнца остала саиа као
окресано дрво. Разговарала
саи с ilom, кажс она, тешнла
сам је а сталпо очекпваи н
бојим сс да he мс упитати
ко сам, што је старнца u у-пнт- ала. Стид ме је, каже,
било нако ја и хрватски иа-р- од
нисмо кривн за усташке
злочнне. Кад сам рекла да
сам Хрватица, каже Внца,
старнца јс рекла: "Ако си,
днјете. Ја сам кад сам све
своје нзгубнла ћела да сама
себи судим. Мисшла сам да
не треба да ни ја жнвим али
сада видим да треба да жн-ви- м,
да помогнсм партизаии-ма.- "
Старнца је плела чарапс
за партизане, н паставила је
говорцтн како опа зна да
свн Хрватн ннсу усташе, иа-рочн- то
noMiiibyhu Марка О-решков-
ића
за кога српски
народ Лике каже:
"Друг је Марко хрватско-г- а
рода,
ал' је мајка српскога наро-Да- ."
Внца позна свако село н
место у Лици, Кордуиу, Ба-нн- јн
н народ у ibiiiia. Она
помиље народне хероје Ста- -
иншу Опсеннцу, Васиља Га
су
Београд, 28 јуна. — Днрек-то- р
Таијуга унутно прет-седии- ку
владе ФНРЈ марша-л- у
Титу miTaite:
"Шта мнслитс н шта би сте
могли pehit о току конферен-циј- е
нретставннка 4 силе у
Иаризу и о Ј)азним предло-знм- а
који се појавлују у
страној штампн о иптаи.у Тр
ста н Јулискс Крајине, као н
о ставу нталнјанске владе да
потпнсатн мнровии уго-во- р
у колнсо пе будс пово-лд- н
за Италнју?"
Дирсктор Танјуга је на по
ставллно илтаас добно слс-дећ- н
одговор:
"Морам да призпаи да ии
je Bpio тсшко нлн скоро иг-могу- ће
одговорити на првн
дио питања, a то је став
нретставннка занаднмх савез-инчк- нх
велнких сила па кон-фсренц- ији
у Наризу према
оправданпм захтјсвина у по-гле- ду
такозваие Јулиске ICpa-јн- не
н Трста. Народн Југо-слапп- је
заиста са огорчеиеи
морају копстатнрати да
нретставника западиих, у
иама савезннчких велесн-л- а
постојп потпј-н- о неразу-мјева- ие
за оправдане захтјс- -
ве Југославнје, за
жргве и доприпос Југославн- -
је у рату. Такав упорац став
претставпнка зачуђује
сву деуократску јавпост сви-јет- а.
ко]а очекује да се ук-ло- ни
леправда нз прошлости
н удово.ш оправданнм захт-јсвп- ма
Југославпје у погледу
Јулиске Крајнне н Трста.
За изјаву Дегасперпја M-ucin
it да je резултат поман.-кап- а
сваког ocjehaja одго-ворпос- ти
и лотпке. Нема нн-какв- ог
прапа да дајс такве
изјаве прстставник агресор-ск- е
и побјеђене снле. На та-к- ве
изјаве имали би право
само онн који су бпли жртва
агреспје н којп су побједилн,
a ueby ibitua Југославија у
свасох стучају заузпиа јед-н- о
од првих ијеста. Када
Италпја не бн бнла потстре-кпван- а
па такве провокатор-ск- е
н апсурдпе нзјаве од
стране искпх члаппца Уједп-п-ени- х
пација — Дегас-пер- ц
се пеби нп усудио тако
нешто да нзјавн. Када би
наших саиезннка пре-овлад- ао
дух праведиост, оп-д- а
би сс могла свака бивша
Хитлерове Нема-чк- е,
па према томс и Италн- -
су мајке Вељуна дошле над
јаму у коју су Н.НХОВИ снно-в- п
билп мртвп баченн п no
аој попадале rymeh ce од
жалости у сузама н јаучући:
Јој Јоване, јој Гилане, јој
Марко итд. У том јадпковаиу
затеклп су те иајке хрватски
партпзаии, којп су их теши-л- н
и обећалп нм да he itiixo-в- у
децу осветнти и часно су
своју реч одржали. Тп хрват-ск- п
борци, којп су се ппачс
заједио борплп са Србпма,
одлучили су да с тии уста- -
шаиа који су уцвнлпли те
мајке самн обрачунају
Сроа. Хако су, наже Ннца, п
српски борцн поступалп пре-м- а
четницима, којц су такође
уцви.швали хрватске мајке.
Внци су познатп многц стра-шн- и
злочнин н четниЕа као п
усташа, алн као Хрватнца
она више мрзи усташе п о
анховпи је злочапииа готово
нсклучиво ц говорпла.
Она је говорила како је
своје мало дете, које није no-ma
Byhii са собои, оставпла
код Једие лнчке СрпкшБе.
Koja мн га je каже добро
пазнла н сачувала ии га да
га усташе пе убпју.
Свештепнк Никола Дреио-ва- ц,
који је бно следепи го-ворн- ик,
говорпо je о свештен-ств- у
it о цркви. Он каже да
је служно у миого цркава,
али да ce у ниједној није та-к- о
добро ocehao што сс
ocehau, каже, у овој живој
црквн коју вц претстављате."
Он говори како би свештеп-ств- о
п црква занста требалн
да служе богу н иароду, али
да' to а жалост ннје случај
сеи часинх изузетака. Мпога
црква н попови, каже on,
ставили су ce у службу не
народу веп нспрнЈатсгнма и
ћешу и друге жоји су днза- - уш.етачнма иарода. Он гово-л- и
устанак. Оиа нрича како рн о томе како иноги по- -
ИЗЈАВА МАРШАЛА ТИТА ТРСТУ
ЈУЛИСКОЈ КРАЈИНИ
јс
nehe
код
ра-т- у
огромне
тнх
оида
код
свих
савезиица
без
"као
]а, натјерати да се покорн
одлукаха Уједии.сппх пацпја.
У конкретном аучају само
Југославија нма право, а и
[дужност према Својнм иаро- -
днма који су подннјелн ог-ром- не
жртве и штету баш од
Италнје, коју данас заступа
Дегаспери н други, да не пот-пнсу- ју
иишта што бн у ства-р- и
повећало те жртве и окр-ibit.- io
оправ,ане шпересе на-ро- да
Југославијс. To ce у пу-и- ој
мјери п прнје свега од-но- сн
иа Јулијску Крајину и
Трст и не треба нн сума-ат- н
да би Југословенска влада
аогла ставптн свој потпис ма
на шта што бн крпло ннте-ре- сс
народа Југославпје.
Ти су крајсви бнлн у про- -
шлости па неправедаи начиа
одузети од Југославије н да-т- и
llia-iujii-. To je иеоспорна
нсторнска чнп-еаиц- а. Народп
Југославпје ce nehe никада
iiohu С10ЖНТП са другнл рје-ineit- esr
nero што je epahaibe
тих крајева y ccion ихове
државе — ФНРЈ.
Попавллу, mii ce iieheuo
сложнти ii ii ca каквнм поло-вичнп- м
рјешеаем које 6u
ишло на шЈету Југоставпје.
Може бптп рпјечн само о то-м- е
како he ce дсфпнптпвпо
pjenuiTii статус Трста, али н
ту не може бнтп говора о то--ме
да се Југославпја одрекне
својпх сувереиих права у уп- -
ПОЉСКД РЕАКЦИЈ ПОРА- -
ЖЕНА У ГЛАСАЊУ
У Иолхкој проведено je у
иедсгу опште гласане по
nuTaiby да ли да се и далл
одржн сепат. Пол-СЕ- а народ- -
на влада ишла je пред народ
са предлогом да се сенат по-нпш- тп,
док је реакцпја иа
челу са вођом По.кке селач-к- е
странке и садашаим пот-претседнг- хсм
владе пшла за
тпм да сепат остапе.
Народна влада Пољске од-це-ла
је огромну побсду по
овом nmaiby. Народ је одгла-са- о
са две трећнне Behnne за
понпштеие сеиата, пли како
се то још вазива "горља ху-ha- ".
Мпколајчпк, у пме пољ-ск- е
и стране реакцнје, жалн
се п саже да су у пзборпм
npoBobenc разне нередовнос-т- и.
Он за одлуку парода оп-туж- ује
владу.
повц однграли злочпначку и
пздајничку улогу и како су
изузеци попуг Владе Зечс-внп- а
одпграли часиу улогу
какву би требалп игратн сви
свештеинци.
Свештеннк Дреновац помн-и- е
како се пекп поповп у
Југославпјп буне против то-г- а
што је црквама одузета
земла аграрном рефориои н
како oitii то иазнвају неирап-до- м.
А зар је право, каже он,
да цркве, маиастпрп н бпс- -
Kynnje поседуЈу хнллде ју-та- ра
земл које пе o6pabyjy
а да је не поседује сељак ко-ј- и
је обрађујс н бсз које он
не може живетп? Он такође
каже, да је лаж н клевета
када се каже да црква н све-штенст- во
ннсу мободнн у
Југославији. On ce познва на
новп закоп којп постојн у
новој Југославији о црквама
н свеигтепству и на чниени-Ч- У
Да imix пико не прогана
иитц ни смета. Шта у новој
Југославпјп није слободно
јесте, да се не дозволлва шн-pei- te
верске мржљс н нссно-ш.гнвос- тн
,нијс дозвол.сно да
се у црквама кују злочииачкн
плановн н уроте, крије оруж-ј- с
за извршаваас злочипа н
сшчно. Поштени свсштсницк
it црква исмају шта да сс
боје у новој Југославнји.
Нмају да се боје само злочнн-ц- и
н разбојннци па бнли оин
у поповскнм маитијама или
у што сс оолачнли.
To je у главном био пред-ме- т
пегова говора, али он сс
такође мало дотакао н рада
Савеза канадских Срба н no- -
хвалио га као врло добар и
изврстан рад. Ои, као н оста--
ли говорницн, quo je чссто
прекидан всликим аплаузнма,
а када је свршио говор бно
је нарочито иоздравллп ду
гим и.гсскааси.
0
И
paa.iaiby тим градои. Тиме
сам одговорио н па наш став
no niiTaiby нптсриацноиали-зацнј- е
Трста. За Југославију
јссте н до краја остајс бнтно
пптање да ли he Трст бити
под нсним сувсрепитсом.
Било je у инострапој јав-нос- ти
рнјечн о томе да би
питан.е мира с Птатјом, па
према томе и пптаи.е Трста,
требало pnjeiiiiiTii на коифс-рсици- јн
мпра нли чак па са- -
станку Уједпп.епих нацпја.
Када се пма у внду став вла-Д- а
поједннпх земалл према
оиравдаппм захтјсвнма наро-д- а
JyrociaBiije онда јс јасно
да би пационалин захтјевн н
иацпопалпе територнјс Jyro-ciaBiije
посталн предмет naj-глашава- иа.
JyrociaBiija пе бн
могла ппкада пристати па та-к- во
рјешаваае питааа itciinx
терпторпја. Таква процедура
могла бн довестп до всома
озбил.ннх npoiijena у ставу
Jyrociaeiije према Оргапиза-диј- и
УједП1.е11нх пацнја.
Иос1едн.н папади у нталн-јанск- ој
Уставотворној скуп-iiiTiiii- ii
јасио показујуДа пре-тјера- но
попуштаие Италији
са страие западнпх снла по-ио- во
оживллва агрсспвпп
имперпјалнстичкп дух у тој
земл.и н то баш према Југо-ciaBiij-u.
У тој скуиштнпн говоре у-прав-
ллчп Нталнјс уз опште
ап.1аузе о нталнјанском Зад-р- у,
Рнјеци, Истри, Оовен-ско- м
Приморју п тд., а нс
чује се нн једна рпјеч како
би Нталпја трсбала барем
донесле да поправи страшне
злочине почшвене у Југосла- -
вији који су дошлп као но-сл-еди- ца
окупацнје всшког
дијела наше зсмле од страпе
1гталијансснх трупа. He чу-ј- у
се ријечи ни о томе да сс
створе бол.н односп са пашом
землдм, eeh ce гомилај ув-рс- де
u клевете према нашим
народима и руководпоцпма
name земле.
Све то у мпогоме потврђује
да нзмеђу става данас одго-вории- х
лудп Нталије према
иашој земл.н п опог става ко-ј- п
је постојао за вријеме Му-солш- шја
нема у суштнни ни-как- ве
разлике. A то није са-м- о
штетно по интересе Југо-славн- је
seh je опаспо н по
мир, о чему би Уједиаепе на-ци- Је
н те како морале воднти
рачуна."
Петак, 5 јуда 1946.
I 1. i .. . iiii. Политички преглед
Ч ! 1 I f 1! 1 Ц I Џ ! 1 , ,т
СОВЈЕТСКА Ш1АМПА 0 ПРОБИ АТОМСКЕ
БОМЕЕ НА БИКИНИ
Совјетска новцпа "Правда" од 3 јула
оштро је ударила по атомској политпцн
Сјед1ш,еиих Држава, изјављујући да проба
атоиске бомбс на Бнкшш не може учврстнти
BepoBaibe у озбпљпост предлога аиерпчкпх
прстставинка о атомском разоружаиу.
Ироба па Бнкнпи, каже "Правда", пот-пу- но је поткопала иоверсп-- е које се могло
нматн у озбил.иост амсрпчких говора о атом-ско- м
разоружаљу.
"Зашто бн се пзводнло овако скупу н
сепзацнопалну пробу пад Бикипн када бн
Сјсдшћене Државс бнле одлучпе да се одре-к- у
атомског наоружаиа? Проба која је извс-деи- а
не сведочн о прппрсмама за yiinraieibc
овог оружја веп, на протпв, о раду да се
оио дал.е усавршн."
''Прапда" је објавила извештаје совјет-ск- е
повипарске агенције Тасс пз Њујорка
б нроби ,у којпма се каже да су до сада
добивеие пиформације о тој пробп "раз-бнл- е
илузпјс мплиона читалаца ауеричких
попипа, којн су у току мпого мсссци чнталн
фаптастнчпс прнче о атомској бомбн."
"У току нос1ед!М1х нсколпко месеци, ка-ж- с
се дал.е у извсштајпма, штампа н радио
заглупшли су Амернкаице са извештајпма
како he атомска бомба уншптптн све 73 ла-ђ- с
(у пробп), проузроковатн плнматсгс ва-ло- вс
итд.
"Новипарски паслови 1 јула да су унп-штс- не
само длс мале лађе, били су ударац
чнтаоцнма."
У пзвснгтајпма сс кажс да амсрпчка мор-пари- ца крнјс пске чниеипцс о проби. Ово
се, каже комсптатор Псаков, могло очскпва-т- н
обзнрои на тајпост која обавпја тај екс-инрпмсп- ат,
Мсђутпм, on пе омаловажује
дсјстло бомбе н каже:
"Проба јс потврдпла да атомско оружје
сачин.апа огромио дсструктивио дејство. Ме-ћутп- м,
рсзултати су маши псго што је амс-рпч- ка
штампа прстсказнвала.
"Карактсристпчио је, каже Исаков, да јс
ексииримспат усаврсмешеп са почстком дн-cKyc- njc
о разиим предлозпма комиснје Ујс-дипс111- 1х
иацкја о коитролп атомске епер-гнј- е.
Експлозија атомске бомбс 1 јула у
јутро, бпла је чудаи пратплац те дпскуснје."
"Правда" онтужује Cje,viibene Државе
да употрсбл.апају "атомску диплоуацнју" н
пазипа то обичппм yneii.inian.en. Маппфс-стацпј- с
као што јс Бнкини проба, кажс
"Нравда", псмају тендсицпју да учипс атом-ск- у
дппломацнЈУ вшне прпвлачивом."
ПРОТЕСТИ ПРОТИВ ЛРОГОНА ЈЕВРЕЈА ОД
СТРАНЕ БРИТАНИЈЕ
Мноштво протсстппх тс!сграма примно
је последп.их даиа прстссдннк брнтанскс
пладс Атлп иротнв nporaitaiba it xamrteiba
Јеврсја у Налестини од страпс брптанскс
војске.
Опп протсстн С1СД1МН су поссту делега-циј- с
јспрсјских органнзацнја од нсколико
стотпна особа, KOja je дошла у брптански
парламепат 2 јула у знаку протсста протнв
пладине полптпке у Палестипн.
Атлп je у парламенту брапио владипу
поттику, што је сасвим разумл.нво. Одго-napajy- hit
на пападс на полнтику нсговс
владс од странс самнх члапова паламента
ibcroBc Лсбор партије, Атлн је изјавио да
влада нокушава да постнгне споразум са
владом Сјсднаеппх Држава за успоставл-с-н.-с
мпра у Налестини, у сагласпостн са из-пешта- јем
и прсдлогом апгло-амсрпчк- е коми-си- Је
који су недавио објавлпн. Та комп-cni- a
предложила јс да се дозволп уссл.ен.с
100.000 Јсвреја у Палестпиу. Јевреји ce iiii-с- у
задовошли с таквпм ограпнчеасм, али
за брптаиску владу, као што је Бсвнн рекао
недавно. бпло јс и то превигае. Брптанцн
се противе псликом уселдваау Јевреја тобо-ж- е
ради тога што се против тога буие Ара-- и
н. Лтлп кажс:
"Ми покушавамо да будемо праведни и
прсма ЈсгреЈима и нрема Араппма Палести-и- е.
Ннјс добро кад неко сматра да ми пе-ма- мо
обапсза према Арапнма као и према
Јеврејима."
"ДОБРОЧИНСТВО" ИЛИ ЦШШЗАМ
Судећн по опом шта се догађа у Палес-тии- и
it по оном шта Атли овде каже, изгле- -
да да се свет бунн у дапашп.е време само
ако му се чшш велнка правда.Тако се епо
против те праведпости догађају сукобп у
којима л.удн гину п хапсс сс и у Нидији
као it у Палсстпии,
У Иалестинн су британссе војнс власти
бацпле у затворе коидем прошле иедсге ни-ш- та
маае од 2,718 Jeepeja, a вестп истог
дапа јавлају из Ахмедабад-а- , Нпдија, да је
појска пуцала из пушака у масе Хппдуса и
Муслпмана у том месту и да је погпнуло 33
и paitcno 250 особа. Бпло је мртвпх у слпч- -
пим сукоопма у другим местима лпдијс
Овп сукоби у Пндији узрокованп су,
кажу британски и амернчки доппспицн, по-литнчк- им
трзавпцама између Хнндуса и
Муслимана, а у Палестини таквпм трзави-цам- а
пзмећу Јсвреја и Арапа. Ту брптапсса
политпка мора да интервеппше п смирује
духове 1
Бритапска влада очевидпо сматра да су
н.ене "обавезе" п дужпости веће према тим
народима Индпје и Палестипе него што су
обавезс Југоставпје према Југооовепима у
ЈулнскоЈ Крајпнн. Шта впше, опа је, зајсд-н- о
са амсрпчкоч владом, преузма такве
"обавсзе" и према Југословенима п Италп-јаппм- а
у Трсту. Алп љихово посредованч;,
одиоспо извршаваље "обавеза" пнје спре-пи- ло
да је п у Трсту пеки дап попшуо
једаи југосшвепски раднпк п да у суго-би- ма
буде paiteno внше Југослопена пего
Итатјана,