000116 |
Previous | 4 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
а Азаг1а љашшр№ШЋШШШ&&в1Шј Mttfrrmii] irffr f frrffi l1fff1r№iS#ffitiirrfftr-i'iJffiiiifr--Bri- i' TT-'- t ,.... ....... ...., д...,. ,. , ,....,..1 #да- - ИЈУМ"' CTPAHA 4 "СРПСКИ ГЛАСННК" Уторак, 15 апрнла 1947. Срби и Хрвати у прошло-ст- и међу собом (Нз "Српске Ријечп) Свн свијетли духови у нашој заједннчкој прошлости били су свијесни да he се само слогом н заједничким радо моћи оснгуратп cpchna будућпост иашпи пародима. Њи-хов- и идеалл оствареин су тек у Народиоослободилачкој борби сарадплм и жртвама нашнх парода. Акаквп су пм идсали били, може се врло лијепо видјети из пјесме српског пјеспика Меда Нуципа, нспјевапе готово ппнје 70 годипа кап ппогоам лубоовачког лпста "Словиппа' . у којој уау- - hyje свс Србе, Хрватс, Словепцс и Бугаре па заједпвчкп рад. "СЛОВИНЦУ" Што he Србин бсз Хрвата? Што и брат бсз брата ! А бсз Србина Хрват? Што бсз брата брат! Што he Бугар без Србина? Што и отац бсз cimal А без Пугара Србнп? Што бсз оца снп! Што Словеиац бсз шпс rpojt. Што mt свој бсз својо! Бсз Словеица ihixob број, Што без евоЈе свој ! Само кад свн чстверо Јсдпо свпју соло, , Тек опда смо једап род, Сдовписеп народ. О], :снво свеђ "Словипац" КорЈеиом иашинац, Прапој 6pahn разговор, А злотлору укор. (Из "Словпица", 1878) Нскшнко годпна касннјс (1884) познатн хрватскн пје-слн- к, научсллк н политнчар Ипан Кукул.евнћ Сакциискн изнио јс у тадашн.см хрв'атском Сабору, мрнднком распра-влли.- а о српском закопу, у свом говору, нзмсђу осталог, п ове мисли о потрсби заједиичке сарадп-- с Срба и рвата. . . . "Гл vonaw л.1 се иекпено нсиовједим, да се н данас са лскнм заносом cjchaM спојс младостн. у оно доба, је Хрватска мртвнјсм спом спавала. кад јс сва асзниа нн-TMiirpiiir- ni.4 нскллгчипо латински говорнла, кад се у жен- - скнм друштвнма чула само илсмстпо слало својс синовс дииуда сс научс мапарском Јсзлку н ччм иио г1 Хрватској и уопштс словенској будугшости: — у опо доба ја сам пландовао; нз Хрватске ннсам ионно, интп сам могао да нонссем иародпога, славспскога чувства. У то доба. Срби су то бнли који су мс научнлн да л,убии спој арод н сродиа славснска плсмена. да штујем и цнјеннм славснску пдсју. Сцма МилутиновнН. Гсоргнје Магарашс-Bii- h, Jochii Ilomih и нсумрли владнка црногорски Њсгош научилн су мс: је наш парод и шта трсба да радн да сс у слопснскои духу унапрсди. Овни Србима ја iichy пи-ка- д да-заборави- м да су мс они подучнли шта је родол.убгс, а затим како сс малсии сриски парод борио кроз три сто-тни- с годииа и својол се хпаброшћу ослободно од Турака. . . Овакап народ поји иам је join н сродап по крвн н по Језику. достојаи јс да се уважава, и миого валд да смо у .губави, јср само у прнјатсгству и слози с шта можс н хрватскн народ да папредује: а бсз оваквс слоге п пријате.гстпа, бсз споразума нсма напрстка ни хрватском пи српсшм иароду. ... А јер нам јс будућност јсдпа. мора да будб и идсја јсдно, и за ту пдеју бориНсио сс заједнп и ymijcic hcsto сс iialui на јсдиом пол.у . . (Нз "Словница., 188-4)- . Југославија тражи Словена-чк- у Корушку од Аустрије (Наставак са стране 2) да је јсдан дсо тога пародз. заплашсп тсророу, али свс ово пс може да нзнсин niutc-ииц- у да је та зсмлд словепа-чк- а и да становннштво којс на Ji'OJ жпвн борн сс за своју слоооду. Кардсл. јс подвукао да бор-б- а 2000 корушкнх партнзана it борба коју данас воде до-казЈЈ- е високу пацпоналму свсст Корушкнх Словепаца. У одговор на питање да ли је лстнна да се југословенскп захтевн за репарацпје од Ау-стри- јс одпосе само на нема-чк- у нмовпиу v Аустрнји, пот-прстссди- нк Кардсл. је рекао: "Ми сматрамо да пемачка пмовнна у Аустрији нма да послужи за плаћаие нема-чки- х рспарацпја, док Аустри-ј- а мора да платн репарацијс нз својнх сопствсних ИЗВЈ- - ра ITfl IfllTfllU ЧП 411 ifirnitfttt I шMVni'гVI ч,Л '1 f lVII'V I Т 4' i славнјн nocTojii иа корушкој територијн. Карде.1. је подву-ка- о да сс такав покрет јаппо у 1942 годнии заједноса пар-тнзанск- нм покрстом у Кору-шко- ј. За врсис рата, на прп-ме- р, Грптанска војиа зшспја бнла јс код корушкнх партн-зан- а, што значп да су у то доба Савезпицп прнзнавали покрст н користплп се itnu. Данас у Корушкој влада те-ро- р пад становнпштвои. За-браие- пе су политичке орга-низацн- је које имају за iiu.t прик.т.учеи.с Југославнјн. Ни-ј- е лако стаиовнпштву да пз-ра- зи своје мпш.гепе, али јак народии покрет продпре пак н кроз овај терор. Рсзолуције и телеграин сваког дава стп-ж- у из Корушке са захтевпма за прнкл.учепе Југославпјп. На пптаие ко забраљује поетојаае патнтнчких оргл-иизаци- ја које тежс npiiKiy-чеи.- у Југославијп, потпрет- - II кат. шта п.емачка ријсч, када је паше у Маћарску као у Меку и Me- - ссдиик Кардс 1. )о одгопорпо: "Псрујсм да то чинс на првок мссту окупацнопе шасти, am to ue зпачп да се аустриска влада ие стажс са овим'. На питаас повпнара о ставу ка-толич- сс цркве по пптању Ко-рушк- е, КардсЈ. је рскао да је сатоличка црква подслеча према националноЈ прнпад-iiocTi- i. Словеначки свештснн-ц- и подржавају захтеве свот народа н чак су у ирвим ре-дови- ма борбе за прикл.учси.е Југославији. Нотпретседпик Карде.1 је додао да као рсзул-та- т политике гсрманнзацнјс, Корушкн Словенцн данас iiuajy ман.е нацноналних пра-в- а у црквн него што су нх имали до Аншлуса. За врсмс рата 90% стовсначкпх свеш-тсник- а у ICopyniKoj чамилп су у затвору и концснтрацио-ни- м логорнла. од којих је н.пх 12, којн су прежпвели, пос- - лало иедавно резолуцнју Са w којој апелују на слободолу- - бнво човечанство да помогие Корушкнм Словспцима да сс ујсднне са својом слободпом браћом у IIP Стовеипји. ТРАЖИМ Тражни свога брата од Ter-se који се је последљп пут јавао 1934 годнне са ове ад-рес- е: Cad a Glisity. Chaco Imponata. Villa Angela, Chaco, F.S.C.F., Argentina. Mo.iiiu свакога ко бп што-го- д знао о мом брату нека јавп на до.1е означепу адре-су- : Жпва Рајпн, 501 McLeod St., Sudbury, Ontario, Canada. tinni-...!.- . т.гл.1вету мнипстапа у Москви у AS I 5AW YUGOSLAVIA —By EMERIC SIMAC— (The following is an article in which the author, who at-tended the first post-w- ar Slav Сопртем in Belgrade and re cently returned from Yugosla-via, girea a broad account of his impressions on his natire country. The article is a long one. It will, therefore be pub-lished in a number of succeed ing issues — Ed.) INTRODUCTION I recently had the honour of visiting my native land, where I and a number of my intimate com-rades, spent approximately four months. It is almost impossible for me to give a detailed account of the deep impressions engraved upon my memory in Yugoslavia. Since there is such a wealth of material to write upon, it would take vo-lumes to convey to the reader every minute thing that 1 have seen in my native country. I shall, therefore, deal only with the mo3t important elements, with the fac-tors which in my opinion are of paramount importance. The work of the Yugoslav youth and their powerful, militant, anti-fascist organization was of great concern and interest not only to me but to the others with whom I travelled throughout the country. It is, therefore, necessary to write broadly and extensively on the tasks of the young people of Yu-goslavia. This will, undoubtedly enable us to become acquainted with the life and the work of the Yugoslav youth. ATTENDED SLAV CONGRESS We travelled to Yugoslavia not only to see the country, to see the conditions under which the people both live and work, but also to participate in the most important post-wa- r Slav gathering — the Slav Congress. The Slav Congress was truely not only an important gathering for Slavs alone. It was a gathering of great importance for all the democratic and freedom- -loving people of the world. The key note of the Congress itself was the fight for peace, a subject which occupies the mind of every democratic person in this world, a topic in which every [single freedom-lovin- g person — both young and old — is deeply concerned with. This keynote was struck by Marshal Tito in his brief but deeply significant a'dress when he stated: "This meeting is held so that it might be firmly resolved that Slavs will never again serve to anyone's alien interests but only the people's interests. We meet here to resolve with determination that the terrible tragedy, which in the first place befell the Slavic people in this difficult struggle against the fascist hordes, will not be repeated again. "Slavs have a great mission. Rut this mission does not aim at the formation of a Pan-Slav- ic block. Slavs have today gathered to jointly decide once and for all that they will never again be disunited; that they will be united in the in-terest of their people and in the interest of all mankind. ... No one can tell us that Slavs aro threatening anyone's independence or freedom. Precisely Slavs, who through centuries suffered enor-mous hardships, know how to ap-preciate the meaning of freedom and independence. "At this Congress, you will prove that we, Slavs, only desire peace, to that we might devote ourselves to our broadest cultural development; so that we might de-vote ourselves to reconstruction, to the healing of the deep wound inflicted upon us by the war; so that thus united we could give still greater and better contribution to progressive mankind." The above adress of Marshal Tito in the main indicated the pur-pose of the Slav Congress which was a magnificert manifestation of that firm and unshatterable unity of the Slavic people, who, during the war, carried the brunt of the struggle against fascism upon their overloaded shoulders. It was at this Congress that I felt an atmosphere of security, especl ally when I saw the spirit and the fighting determination both at the Congress itself and at the mass demonstrations which were held in Belgrade, in Zagreb, Ljubljana and in other cities, towns and vil-lages. After the conclusion of the Con-gress, a mass meeting was held in the Republic Square, in Belgrade. As I stood upon the balcony with my comrades, I saw unending mas ses of people moving into the cen-tre of the enormous square. They carried flags and banners; they sang and shouted democratic slo-gans. Tears flushed my eyes when I heard them shouting such slo-gans as: "Long live the unity of the Slavs! Brotherhood — unity i — Brotherhood unity! Ae they shouted those slogans, which pe-netrated sp sharply through the air, I immediately thought of the heroic struggle and the hardships through which the people of my native country went The thought of it alone plus the singing and the shouting seemed to have soft ened and pierced not only my heart but hundreds of other beat-ing hearts. Over two hundred thousand people took part in this demon-stration. I have never before seen a meeting of this kind — that spirit enthusiasm and above alt that determination! HOW I MET MARSHAL TITO The Congress and the mass meeting ended. We were preparing for a tour with a special train f which took us through Serbia, Croatia and beautiful Slovenia. When we returned to our hotel, we found an invitation from the Marshal of Yugoslavia, Tito, in which he invited us to a special reception prepared at Dedinje for the delegates of the Slav Congress. I read my invitation once; I read it twice; I read it three times. My God, I couldn't believe that I, merely a young Canadian, would be able to see and to speak to Marshal Tito himself! I considered my opportunity to meet Tito as the greatest honour I ever had in my life! Our automobile moved slowly into the grounds of Dedinje. When it stopped I got out and looked into the long hallway which leads into the reception rooms. There 1 noticed that my intimate friends, Ed. Yardas, and Maxim Bijelic, had already arrived. I immediat-ely went into the beautiful build-jir- g to join my Canadian and other friends. I greeted them and then Yardt5 said to me: "Do you know who's standing behind you Emeric? Can't ou see that it's the old man himself?" ШС КЈШДСШ СРБД СРПШ НАРОДНА 0ДБРА-H- A СУ ФАШИСТИ - НЕЋЕМО ЊИХ0ВЕ HDBHHE (Obo je rm mo уредииштво Српског Гласппка) У Мокрнну, Панат, 5 марта. 1947 годние: Лдшшнстрацпјп п уредно- - штву Српског Гласпика, То-ронт- о, Канада: Драги друговп п другари- - це, уредиицп Српског Гдас-иак- л: Ирнмзјугш вашу шта- - мпу која нзлази 2 пута ве-дсап- о . . . жслнм да ваи сс обратцц са пар речн, јер ме је одушсвпла од првпх дана иа до давас; читајућн ваш лист увпдео саи колпсо по-клаша- те пажњс иашој а ујед-и- о и вашој ФНР Југославијн, која јс у доба рата п у до5а мпра доппнпашала мвого стварн мнра н безбедноста код чптавог човечавства. л другој странн протвв народа Југославије дижу се ceaso-дпсвп- о хајкс од стране раз-ни- х нмпсријалистнчЕНх елс-меиат- а, као што су Черчил, Бевин и Н.НХОВИ прирснци. . . Пеиароднн елементи урсд-ннц- н Тласа канадскнх Ср-б- а" спгурно су узелн адрсге нз ваше иовнне Српског Гла-сник- а it nocia.ui Глас кана;-скн- х Срба на мога оца пл којсг стижу ваше новнне ко-- Проблем лужичких Срба Београд. — "Политика" од 5 анрила доноси чланак ге-нерал-лајтн- анта Савс Ороши-h- a о проблему Лужичких Ср-б- а. Ппсац истиче да су Лу-жнч- кн Ср5и постсдљн остаци Патапских Словена којв )' некад иассиавалп већи део данашње Неиачке. Од велисог броја Полаи-скн- х Словена остало је до да-tiami- ber дана свега око 400,-00- 0 Л)ткнчкпх Срба. Овв су сачували свој јсзпе и csoje обичаје. Најпозиатпји л)-жн-чк- п писац је Јакуб Берциспв-ски- , освпвач кппжеввог јези- - ка Лужичснх Срба, којп je потомству оставпо 15 кн.нгв патрнотскпх nccava. Од на-учнп- ка најпозпатнјп је Ар-по- ст Мука, којп је бпо члаа Српске асадемпЈС наука у Београду п Југословевссе а кздемпје зпаностп у Загребу. Мада лужпчко пптање ус-тва- рп постојп отхако су Лу-жпч- еп Србп пороблевп од стране немачкпх завојевача — пнше геверал Оровпћ оно јс првп пут ставлено пред међународпи форум иа -- 1ЗДР1ВД1' lirWT I immediately turned around and noticed that some of the Con-gress delegates were conversing with a man in a military uniform. And then I thought to myself: "That couldn't be Tito; he must be taller!" Suddenly the person who had his back turned towards us turned И c прнмило — around. It was Tito himself! It's impossible for me to find words with which I could express tha way I felt when I saw him for the first time in my life. As soon as he turned around I grasped his hand and greeted him on behalf of the Canadian Yugo-slav youth. He, on the other hand, immediately acknowledged the greetings, and he asked me to greet our Yugoslav youth in Cana-da on his behalf. Through the con-versation which we had with him I found out that he .knows about the work not only of our parents in Canada, but also about the work carried on by our young people because he reads our news-papers — "Serbian Herald", "No-- rosti- - and "Edinost". That same night we had an op-portunity to see Tito dancing. As I and the other delegates stood there watching him we felt propd, very proud of our Marshal. Tito has created such an impres-sion upon me that 111 never be able to forget it He spoke to me and the others as if he knew us for a long period of time. When I went to bed that night I was unable to sleep. Tito, Tito and Tito again was constantly on my mind. I couldn't sleep — as if I fell in love with a pretty Yugo-slav girl! At the reception we also had an opportunity to speak with other prominent government officials. I recall that Maxim Bijelic and I spoke to Mosha Tijade — a man who was imprisoned in the dun-geons during the reign of the Ka-radjordje- vic dynasty. Besides him, we also met Ivan Ribar, Dedijer and many others. (To be continued) јс је сиглрно мој стриц прст-плати- о м)ји сс сада налази у Скднисним Државзда Аме-ри- ке у Дстроиту на Душапа Лазип-- а у Мокрин, Бапат. . . Пошто та фашнстпчса нови-н- а Глас санадских Срба пемл ввшта заједнпчкога са будуИ-ност- п п вапретсом нашег на-род- а, внко је п нсжелн чп-та- ти већ се свако стпдп да н? аегово ине долазп. . . Увсрс-в- а сам да ћете ово uojnx тр редака штампатн и поздравп-т- е све ваше зенлакс п жслнм нного успсха у раду. Кажптс сввн нашим землацима да смо стопосто протпв фашпстичк? Српске "вародне" одбраие и фашнстичгог Тласа калад-скв- х Срба". а да сло стопо-ет- о за исехсннчке новвве као што je Cpacsa Гласвпк у Ка-ва- дв н Слободва Реч пз Сјс днњених Држава АмериЕС. Снрт фатвзму — Слобода народу! Уз другарссн воздрав, де-кобнлнс- ани борац Тнтосс Народне Лринје: Лазпћ Д. Алекхандар, Мокрпв, Банаг, Југославпја. хнровној конференцијн пос-- л прог сктсжг рата. MeVyrnM, Лужнчкп Србп били су оставленв на хилост и немилост Неицима, те cv врочвто од додаска Хитлсра ва класт билв жртва оесому-чно- г проганаља. Они су првп нскусилн познате нсмачке ковцентрационе логоре. Де- - ца су била шибана у шголи ако су п покуша-i- a да пзго-вор- е н једву рч ва материем језнгу. Родвте.ге су пзговплп вз зсиље само зато што су вризвавалв да прнпадају Лу-хнчк- иу Србпма. Слободо.%-бпв- е пацпје — закл,учује генсра.т Оровић — не могу допустнтн тлачеае једног тасвог варода којп је од искона до дапас успео да сачува свНу нацповалност. Данас иора да буде обезбе hesa слобода вацпопалпог a варочпто култЈ'раог развпта Лужвчкнх Срба. Дала герма-ппзацп- ја п унпштаван.с Лу-жиче- их Срба бвло би упере-в- о протвв развоја и јачања демогратвје у самој Нема-чко- ј. """"рреУЈ KPATKE ЦЕЛОВЕЦ. — Брнтаискн војли С)'д у Целовцу осудио је 2 словеначка аитн-фати-стч- ка омладиица — Јанкл Огрнза и Франца Гасера нз Бнлкоса због тога што су у Биљкосу и Нотопу поред не-иачк- их поставилн н словсна-чк- е натписе. Оиладинци су осуђеин на по 1 месец затво-р- а и на иовчану казиу. ЦЕЛОВЕЦ. — Два аустрп-ск- а жандара унала су у про-сторн- јс мсспог Селлчког са-ве- за у селу Доле. блнзу Ро-зе- ка у Словсначкој Kopyuicoj за вјсмс док је одбор одржа-вао.сво- ју седннцу. Жандарн су затражилн лсгнтимацпјс од свнх присутннх и одузели сва докумеита. Огорчсн овим наиадом, на-ро- д ссла Доле снсргнчио је протсствовао иротиву овапвих гсстаповскпх метода. ЦЕЛОВЕЦ. — 3 апрпла 1947 годпнс одржаио јс суђе-it- c пред Брнтанским војним судои оргаиизацпоиои секре-таро- и Среског одбора Осво-- бодшпе [)Ј)оите Боровлл Јап- - ку Мпк. Uh je оптужеп што као секретар Среског одбора Освободилне фронте није за- - браппо HOiiieiLe застава п транспарената па прнредбц Освободплнс фроитс у Боро-- в.1.у U марта о. n Jaiiico Мак задржан je у затвору. Иресу-д- а још inije изрсчена. БЕЧ. — На зассдап-- у Кору-игко- г Зсмалког сабора, у вс- - зи са стап.см школа у Кору-- iubuj, посллннп jvacnjaiiKo je изјав1к да јс већпна од укло-аеин- х учптслл, и.нх 1148, по-craaic- iia у другим областима. Kaciij'aiiu-- o такођс иобија TDpijCILC прстссдннка Лустри-ci.- e владс да јс до нссташнцс словсиачкпх школскнх уџбе-ци- ка дошло услсд малог 6poia рас иотожппих штаипарпја. "Ако ностоји iioryhiiocT да држапнс штампарнјс — рекао је Каснјапко — штамнају шошпшстнчку брошуру гос- - подцна Сумпа, уиерсну иро-гн- п Југос.тавпје, сматрам да се у нстој штамиарпјц могу штампати и словсцачки уџбе-ннцн- ". Посланик Касијанко иавсо је далс да сс у иојединлм uiKQ.iava палазе учитсљи koiii ле зпају ни најосиошшја га- - хдмилтон — сЕдниил скс Opiaini.iamijd (ancia ia-надск- их C"i6a одржава cuoj) рсдовну ссдинцу у недс1.у 20 апрн ia всчс, у 7 сати, у нар-тилапсЕп- и iipucTupnjaua на Бпћ јКЈду. Ппзивају се свп члаиова да иефалсно прнсуствују овсј врло ва.к!И1Ј ссдпици. Јаико Секулин, претседппк. ВАНКУВЕР - КОНЦЕРАТ Ограиак lancia кавадскпх Срба. нрнрсђује К(јПЦЕРЛТ у почаст С-Г()днш1- 1ицс сп-стан- ка СРПСКОГ ГЛЛСНИ-К- Л у ИЕДЕЛ.У 4 маја у Cp.i-ссо- м Просветиом Дому, 7G7 Кнфе]! Ст. Овимс кознвамо сву браћу Србс, као и 6pahy лрватс и Сдовенцс, да нас исте вечерк посете у пио већсм 6pojy, и својом посетом увсличају про- - славу С-годшш- чи1у С 1ЛЛ-ПШК- Л. Коицсрат he почсти тачао у 8 сатн иа всче Прослава Српског Гласникг у Виндсору Као што смо већ раније на-гласи- лп, Савез каиадскнх Ср-б- а у Бнндсору слави свој ус-п- ех у изградњн Српског Гла-сипк- а на даи 26 априла у просторијама 1220 рулард Род. Иознвамо сав иаш парод Впндсора п околнце да иас у што већсм броју посети, јер на нстом копцерту сматрамо да ћемо iivani врло важпог говорппка пз ваиа. Diihe богат nporpau, а по-с-ле програма mihe — разно, ракпја н пнво. Зато не заборавите дав 2t априла н то у 8 сати у веч:. Сви нам добро дошли. i Прпређпвачкп Одбор ВИНДСОР - СЕДНИЦА ШБА ЛПП Клуб ЛПП одржава своју рсдовпту седнпцу у педелу ВЕСТИ матичка правила словеначког језиша в указао је на приме рс премегптапа способцпх словеначких учптелл у пот-пун- о немачкс крајсве. ЉУБЉАНА. — У Љубла нн н осталим местима HI' Словепнје одржанс су јуч. (4 анрпл) вслике иапнфеста-цпј- е за прик.туче№е Словет-чк- е Корушке Југославпји. Пелнком збору, којп је јучс, одржан, присуствовало је ок 20.000 луди. На збору је го-вор- но секрстар Градског од-бо- ра Освободплие фронгс града Љубллне, Малеши!, који је нагласио да су ауст-риск- е властн заједно са анг-ло-амсричк- им окупационпм властниа бациле у затвор нај-бо.г- с борце за права словепа чког народа и пајбоље борцс протпв хит.терпзма. "Мн сио солпдарпи са свии пашим корушкви борцпма — pesao je Maieinnh — п одлучпо тра жпмо да се ухапшепп пусте па слободу". Са збора.је упућепа резо-луцп- ја Савету цпппстарл спо.гинх послова у Мосспу ОБНОВА II ИЗГРАДЊА ЗАГРЕБ. — За пзградњу н обнову а подручју Осруга Лпкс у Хрватској, која je у току рата вретрпела огромп матерпјатие штсте одобрсн јс крсднт од 200 мнлиона днна-р- а. На кодручју Округа Лн-к- е порсд осталпх важпнх ра-до- ва нзградпће сс 2.500 нових и оправитп 4.000 оштсћених стапбсиих зграда. Такође 1.с сс нзградпти нове здравствс-н- е станице, школскс згра,е, културнн домовн, ннтсриати птд. САРАЈЕВО. — Досада јр у Државии земл,ишни фонд IIP Боспе u Хсрцсгошше у-нс- то преко 100 хиллда хеп тара зел.ишта којс је пало под удар Аграрнс рсформе. KaionticTiiMa, arpapiiiiu инте-рссситим- а, државнии полл-привредпи- м штолама досадг јс иодсллпо нз овог фондл оио 40 хп.гада хеггара. У мсстиуа у којима су на-СС.1С- НИ колонисти нодигнуг је прошле годинс велпк бриј станбсннх зграда. тосу ое годннс прсдвнђсла је пзград-п.- а iiuBiix 800 кућа. Прослава Српског Гласника У Судбури Органнзацпја Савеза na-na дгких (рба у Судбурк. прнрсђује прос 1аву шссто-год- н inner пзпжења и рада Српссог Гласппка. Прослава he се одржаватц у псдсху 20 апрпла у Савезвпи просто рпјаиа ва Песп улпцн у S сатп у вече. Позивамо саа ваш варод. пријателе вапредие штампс да доћу па заказапу прославу где heno се зајсдннчкн и брат-ск- и провесслнтн и тнме по-iio- hn напредиу штаипу. Прпход од прославс иде у корист фонда Српског Глас-ниЕ- а. He заборавнте 20 апрпла у 8 сатп у Савезним просторч јаиа. Одбор за прославу. СУДБУРИ - СЕДНИЦА GKG У сдет.у 20 априла у 10.30 сати пре цодне у савезиив просторнјама на Бесн ули.1 одржавапе се сединца орга-пизацп- је Савсза канадссих Срба. Умагавају се сви чла-нов- п да пефално присуству-ј- у седпици. Секретар. ТРАЖИ СЕ Љуба Иавнћевип, ПЈнзта и: Беофада, ул. Мајке Аиђслнјс бр. 33, тражи свога ората од стрнца Иетра Вуцпннна Па-вићевн- ћа. llouenyra je стаЈ 52-5- 3 год., ожелев и нма по- - роднцу, а све што се зна о ibeuy to je да живв негде у Капади и да је једпо вреие-би-о тахо једнвп овлашћсш заступвик за трговппу Ерз-нпм- а. По вародвости je Цр вогорац, а јавпо се задип пуг 1У34 год. 20 апрпла у 70 сати на вече — угао Кадвлав н Рпчмовд улпце. Потребпо е да сви члаповп прпсуствују седиа-ц- п. ТајнпЕ ОБЈАВЕ
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, May 06, 1947 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1947-05-06 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000129 |
Description
Title | 000116 |
OCR text | а Азаг1а љашшр№ШЋШШШ&&в1Шј Mttfrrmii] irffr f frrffi l1fff1r№iS#ffitiirrfftr-i'iJffiiiifr--Bri- i' TT-'- t ,.... ....... ...., д...,. ,. , ,....,..1 #да- - ИЈУМ"' CTPAHA 4 "СРПСКИ ГЛАСННК" Уторак, 15 апрнла 1947. Срби и Хрвати у прошло-ст- и међу собом (Нз "Српске Ријечп) Свн свијетли духови у нашој заједннчкој прошлости били су свијесни да he се само слогом н заједничким радо моћи оснгуратп cpchna будућпост иашпи пародима. Њи-хов- и идеалл оствареин су тек у Народиоослободилачкој борби сарадплм и жртвама нашнх парода. Акаквп су пм идсали били, може се врло лијепо видјети из пјесме српског пјеспика Меда Нуципа, нспјевапе готово ппнје 70 годипа кап ппогоам лубоовачког лпста "Словиппа' . у којој уау- - hyje свс Србе, Хрватс, Словепцс и Бугаре па заједпвчкп рад. "СЛОВИНЦУ" Што he Србин бсз Хрвата? Што и брат бсз брата ! А бсз Србина Хрват? Што бсз брата брат! Што he Бугар без Србина? Што и отац бсз cimal А без Пугара Србнп? Што бсз оца снп! Што Словеиац бсз шпс rpojt. Што mt свој бсз својо! Бсз Словеица ihixob број, Што без евоЈе свој ! Само кад свн чстверо Јсдпо свпју соло, , Тек опда смо једап род, Сдовписеп народ. О], :снво свеђ "Словипац" КорЈеиом иашинац, Прапој 6pahn разговор, А злотлору укор. (Из "Словпица", 1878) Нскшнко годпна касннјс (1884) познатн хрватскн пје-слн- к, научсллк н политнчар Ипан Кукул.евнћ Сакциискн изнио јс у тадашн.см хрв'атском Сабору, мрнднком распра-влли.- а о српском закопу, у свом говору, нзмсђу осталог, п ове мисли о потрсби заједиичке сарадп-- с Срба и рвата. . . . "Гл vonaw л.1 се иекпено нсиовједим, да се н данас са лскнм заносом cjchaM спојс младостн. у оно доба, је Хрватска мртвнјсм спом спавала. кад јс сва асзниа нн-TMiirpiiir- ni.4 нскллгчипо латински говорнла, кад се у жен- - скнм друштвнма чула само илсмстпо слало својс синовс дииуда сс научс мапарском Јсзлку н ччм иио г1 Хрватској и уопштс словенској будугшости: — у опо доба ја сам пландовао; нз Хрватске ннсам ионно, интп сам могао да нонссем иародпога, славспскога чувства. У то доба. Срби су то бнли који су мс научнлн да л,убии спој арод н сродиа славснска плсмена. да штујем и цнјеннм славснску пдсју. Сцма МилутиновнН. Гсоргнје Магарашс-Bii- h, Jochii Ilomih и нсумрли владнка црногорски Њсгош научилн су мс: је наш парод и шта трсба да радн да сс у слопснскои духу унапрсди. Овни Србима ја iichy пи-ка- д да-заборави- м да су мс они подучнли шта је родол.убгс, а затим како сс малсии сриски парод борио кроз три сто-тни- с годииа и својол се хпаброшћу ослободно од Турака. . . Овакап народ поји иам је join н сродап по крвн н по Језику. достојаи јс да се уважава, и миого валд да смо у .губави, јср само у прнјатсгству и слози с шта можс н хрватскн народ да папредује: а бсз оваквс слоге п пријате.гстпа, бсз споразума нсма напрстка ни хрватском пи српсшм иароду. ... А јер нам јс будућност јсдпа. мора да будб и идсја јсдно, и за ту пдеју бориНсио сс заједнп и ymijcic hcsto сс iialui на јсдиом пол.у . . (Нз "Словница., 188-4)- . Југославија тражи Словена-чк- у Корушку од Аустрије (Наставак са стране 2) да је јсдан дсо тога пародз. заплашсп тсророу, али свс ово пс може да нзнсин niutc-ииц- у да је та зсмлд словепа-чк- а и да становннштво којс на Ji'OJ жпвн борн сс за своју слоооду. Кардсл. јс подвукао да бор-б- а 2000 корушкнх партнзана it борба коју данас воде до-казЈЈ- е високу пацпоналму свсст Корушкнх Словепаца. У одговор на питање да ли је лстнна да се југословенскп захтевн за репарацпје од Ау-стри- јс одпосе само на нема-чк- у нмовпиу v Аустрнји, пот-прстссди- нк Кардсл. је рекао: "Ми сматрамо да пемачка пмовнна у Аустрији нма да послужи за плаћаие нема-чки- х рспарацпја, док Аустри-ј- а мора да платн репарацијс нз својнх сопствсних ИЗВЈ- - ра ITfl IfllTfllU ЧП 411 ifirnitfttt I шMVni'гVI ч,Л '1 f lVII'V I Т 4' i славнјн nocTojii иа корушкој територијн. Карде.1. је подву-ка- о да сс такав покрет јаппо у 1942 годнии заједноса пар-тнзанск- нм покрстом у Кору-шко- ј. За врсис рата, на прп-ме- р, Грптанска војиа зшспја бнла јс код корушкнх партн-зан- а, што значп да су у то доба Савезпицп прнзнавали покрст н користплп се itnu. Данас у Корушкој влада те-ро- р пад становнпштвои. За-браие- пе су политичке орга-низацн- је које имају за iiu.t прик.т.учеи.с Југославнјн. Ни-ј- е лако стаиовнпштву да пз-ра- зи своје мпш.гепе, али јак народии покрет продпре пак н кроз овај терор. Рсзолуције и телеграин сваког дава стп-ж- у из Корушке са захтевпма за прнкл.учепе Југославпјп. На пптаие ко забраљује поетојаае патнтнчких оргл-иизаци- ја које тежс npiiKiy-чеи.- у Југославијп, потпрет- - II кат. шта п.емачка ријсч, када је паше у Маћарску као у Меку и Me- - ссдиик Кардс 1. )о одгопорпо: "Псрујсм да то чинс на првок мссту окупацнопе шасти, am to ue зпачп да се аустриска влада ие стажс са овим'. На питаас повпнара о ставу ка-толич- сс цркве по пптању Ко-рушк- е, КардсЈ. је рскао да је сатоличка црква подслеча према националноЈ прнпад-iiocTi- i. Словеначки свештснн-ц- и подржавају захтеве свот народа н чак су у ирвим ре-дови- ма борбе за прикл.учси.е Југославији. Нотпретседпик Карде.1 је додао да као рсзул-та- т политике гсрманнзацнјс, Корушкн Словенцн данас iiuajy ман.е нацноналних пра-в- а у црквн него што су нх имали до Аншлуса. За врсмс рата 90% стовсначкпх свеш-тсник- а у ICopyniKoj чамилп су у затвору и концснтрацио-ни- м логорнла. од којих је н.пх 12, којн су прежпвели, пос- - лало иедавно резолуцнју Са w којој апелују на слободолу- - бнво човечанство да помогие Корушкнм Словспцима да сс ујсднне са својом слободпом браћом у IIP Стовеипји. ТРАЖИМ Тражни свога брата од Ter-se који се је последљп пут јавао 1934 годнне са ове ад-рес- е: Cad a Glisity. Chaco Imponata. Villa Angela, Chaco, F.S.C.F., Argentina. Mo.iiiu свакога ко бп што-го- д знао о мом брату нека јавп на до.1е означепу адре-су- : Жпва Рајпн, 501 McLeod St., Sudbury, Ontario, Canada. tinni-...!.- . т.гл.1вету мнипстапа у Москви у AS I 5AW YUGOSLAVIA —By EMERIC SIMAC— (The following is an article in which the author, who at-tended the first post-w- ar Slav Сопртем in Belgrade and re cently returned from Yugosla-via, girea a broad account of his impressions on his natire country. The article is a long one. It will, therefore be pub-lished in a number of succeed ing issues — Ed.) INTRODUCTION I recently had the honour of visiting my native land, where I and a number of my intimate com-rades, spent approximately four months. It is almost impossible for me to give a detailed account of the deep impressions engraved upon my memory in Yugoslavia. Since there is such a wealth of material to write upon, it would take vo-lumes to convey to the reader every minute thing that 1 have seen in my native country. I shall, therefore, deal only with the mo3t important elements, with the fac-tors which in my opinion are of paramount importance. The work of the Yugoslav youth and their powerful, militant, anti-fascist organization was of great concern and interest not only to me but to the others with whom I travelled throughout the country. It is, therefore, necessary to write broadly and extensively on the tasks of the young people of Yu-goslavia. This will, undoubtedly enable us to become acquainted with the life and the work of the Yugoslav youth. ATTENDED SLAV CONGRESS We travelled to Yugoslavia not only to see the country, to see the conditions under which the people both live and work, but also to participate in the most important post-wa- r Slav gathering — the Slav Congress. The Slav Congress was truely not only an important gathering for Slavs alone. It was a gathering of great importance for all the democratic and freedom- -loving people of the world. The key note of the Congress itself was the fight for peace, a subject which occupies the mind of every democratic person in this world, a topic in which every [single freedom-lovin- g person — both young and old — is deeply concerned with. This keynote was struck by Marshal Tito in his brief but deeply significant a'dress when he stated: "This meeting is held so that it might be firmly resolved that Slavs will never again serve to anyone's alien interests but only the people's interests. We meet here to resolve with determination that the terrible tragedy, which in the first place befell the Slavic people in this difficult struggle against the fascist hordes, will not be repeated again. "Slavs have a great mission. Rut this mission does not aim at the formation of a Pan-Slav- ic block. Slavs have today gathered to jointly decide once and for all that they will never again be disunited; that they will be united in the in-terest of their people and in the interest of all mankind. ... No one can tell us that Slavs aro threatening anyone's independence or freedom. Precisely Slavs, who through centuries suffered enor-mous hardships, know how to ap-preciate the meaning of freedom and independence. "At this Congress, you will prove that we, Slavs, only desire peace, to that we might devote ourselves to our broadest cultural development; so that we might de-vote ourselves to reconstruction, to the healing of the deep wound inflicted upon us by the war; so that thus united we could give still greater and better contribution to progressive mankind." The above adress of Marshal Tito in the main indicated the pur-pose of the Slav Congress which was a magnificert manifestation of that firm and unshatterable unity of the Slavic people, who, during the war, carried the brunt of the struggle against fascism upon their overloaded shoulders. It was at this Congress that I felt an atmosphere of security, especl ally when I saw the spirit and the fighting determination both at the Congress itself and at the mass demonstrations which were held in Belgrade, in Zagreb, Ljubljana and in other cities, towns and vil-lages. After the conclusion of the Con-gress, a mass meeting was held in the Republic Square, in Belgrade. As I stood upon the balcony with my comrades, I saw unending mas ses of people moving into the cen-tre of the enormous square. They carried flags and banners; they sang and shouted democratic slo-gans. Tears flushed my eyes when I heard them shouting such slo-gans as: "Long live the unity of the Slavs! Brotherhood — unity i — Brotherhood unity! Ae they shouted those slogans, which pe-netrated sp sharply through the air, I immediately thought of the heroic struggle and the hardships through which the people of my native country went The thought of it alone plus the singing and the shouting seemed to have soft ened and pierced not only my heart but hundreds of other beat-ing hearts. Over two hundred thousand people took part in this demon-stration. I have never before seen a meeting of this kind — that spirit enthusiasm and above alt that determination! HOW I MET MARSHAL TITO The Congress and the mass meeting ended. We were preparing for a tour with a special train f which took us through Serbia, Croatia and beautiful Slovenia. When we returned to our hotel, we found an invitation from the Marshal of Yugoslavia, Tito, in which he invited us to a special reception prepared at Dedinje for the delegates of the Slav Congress. I read my invitation once; I read it twice; I read it three times. My God, I couldn't believe that I, merely a young Canadian, would be able to see and to speak to Marshal Tito himself! I considered my opportunity to meet Tito as the greatest honour I ever had in my life! Our automobile moved slowly into the grounds of Dedinje. When it stopped I got out and looked into the long hallway which leads into the reception rooms. There 1 noticed that my intimate friends, Ed. Yardas, and Maxim Bijelic, had already arrived. I immediat-ely went into the beautiful build-jir- g to join my Canadian and other friends. I greeted them and then Yardt5 said to me: "Do you know who's standing behind you Emeric? Can't ou see that it's the old man himself?" ШС КЈШДСШ СРБД СРПШ НАРОДНА 0ДБРА-H- A СУ ФАШИСТИ - НЕЋЕМО ЊИХ0ВЕ HDBHHE (Obo je rm mo уредииштво Српског Гласппка) У Мокрнну, Панат, 5 марта. 1947 годние: Лдшшнстрацпјп п уредно- - штву Српског Гласпика, То-ронт- о, Канада: Драги друговп п другари- - це, уредиицп Српског Гдас-иак- л: Ирнмзјугш вашу шта- - мпу која нзлази 2 пута ве-дсап- о . . . жслнм да ваи сс обратцц са пар речн, јер ме је одушсвпла од првпх дана иа до давас; читајућн ваш лист увпдео саи колпсо по-клаша- те пажњс иашој а ујед-и- о и вашој ФНР Југославијн, која јс у доба рата п у до5а мпра доппнпашала мвого стварн мнра н безбедноста код чптавог човечавства. л другој странн протвв народа Југославије дижу се ceaso-дпсвп- о хајкс од стране раз-ни- х нмпсријалистнчЕНх елс-меиат- а, као што су Черчил, Бевин и Н.НХОВИ прирснци. . . Пеиароднн елементи урсд-ннц- н Тласа канадскнх Ср-б- а" спгурно су узелн адрсге нз ваше иовнне Српског Гла-сник- а it nocia.ui Глас кана;-скн- х Срба на мога оца пл којсг стижу ваше новнне ко-- Проблем лужичких Срба Београд. — "Политика" од 5 анрила доноси чланак ге-нерал-лајтн- анта Савс Ороши-h- a о проблему Лужичких Ср-б- а. Ппсац истиче да су Лу-жнч- кн Ср5и постсдљн остаци Патапских Словена којв )' некад иассиавалп већи део данашње Неиачке. Од велисог броја Полаи-скн- х Словена остало је до да-tiami- ber дана свега око 400,-00- 0 Л)ткнчкпх Срба. Овв су сачували свој јсзпе и csoje обичаје. Најпозиатпји л)-жн-чк- п писац је Јакуб Берциспв-ски- , освпвач кппжеввог јези- - ка Лужичснх Срба, којп je потомству оставпо 15 кн.нгв патрнотскпх nccava. Од на-учнп- ка најпозпатнјп је Ар-по- ст Мука, којп је бпо члаа Српске асадемпЈС наука у Београду п Југословевссе а кздемпје зпаностп у Загребу. Мада лужпчко пптање ус-тва- рп постојп отхако су Лу-жпч- еп Србп пороблевп од стране немачкпх завојевача — пнше геверал Оровпћ оно јс првп пут ставлено пред међународпи форум иа -- 1ЗДР1ВД1' lirWT I immediately turned around and noticed that some of the Con-gress delegates were conversing with a man in a military uniform. And then I thought to myself: "That couldn't be Tito; he must be taller!" Suddenly the person who had his back turned towards us turned И c прнмило — around. It was Tito himself! It's impossible for me to find words with which I could express tha way I felt when I saw him for the first time in my life. As soon as he turned around I grasped his hand and greeted him on behalf of the Canadian Yugo-slav youth. He, on the other hand, immediately acknowledged the greetings, and he asked me to greet our Yugoslav youth in Cana-da on his behalf. Through the con-versation which we had with him I found out that he .knows about the work not only of our parents in Canada, but also about the work carried on by our young people because he reads our news-papers — "Serbian Herald", "No-- rosti- - and "Edinost". That same night we had an op-portunity to see Tito dancing. As I and the other delegates stood there watching him we felt propd, very proud of our Marshal. Tito has created such an impres-sion upon me that 111 never be able to forget it He spoke to me and the others as if he knew us for a long period of time. When I went to bed that night I was unable to sleep. Tito, Tito and Tito again was constantly on my mind. I couldn't sleep — as if I fell in love with a pretty Yugo-slav girl! At the reception we also had an opportunity to speak with other prominent government officials. I recall that Maxim Bijelic and I spoke to Mosha Tijade — a man who was imprisoned in the dun-geons during the reign of the Ka-radjordje- vic dynasty. Besides him, we also met Ivan Ribar, Dedijer and many others. (To be continued) јс је сиглрно мој стриц прст-плати- о м)ји сс сада налази у Скднисним Државзда Аме-ри- ке у Дстроиту на Душапа Лазип-- а у Мокрин, Бапат. . . Пошто та фашнстпчса нови-н- а Глас санадских Срба пемл ввшта заједнпчкога са будуИ-ност- п п вапретсом нашег на-род- а, внко је п нсжелн чп-та- ти већ се свако стпдп да н? аегово ине долазп. . . Увсрс-в- а сам да ћете ово uojnx тр редака штампатн и поздравп-т- е све ваше зенлакс п жслнм нного успсха у раду. Кажптс сввн нашим землацима да смо стопосто протпв фашпстичк? Српске "вародне" одбраие и фашнстичгог Тласа калад-скв- х Срба". а да сло стопо-ет- о за исехсннчке новвве као што je Cpacsa Гласвпк у Ка-ва- дв н Слободва Реч пз Сјс днњених Држава АмериЕС. Снрт фатвзму — Слобода народу! Уз другарссн воздрав, де-кобнлнс- ани борац Тнтосс Народне Лринје: Лазпћ Д. Алекхандар, Мокрпв, Банаг, Југославпја. хнровној конференцијн пос-- л прог сктсжг рата. MeVyrnM, Лужнчкп Србп били су оставленв на хилост и немилост Неицима, те cv врочвто од додаска Хитлсра ва класт билв жртва оесому-чно- г проганаља. Они су првп нскусилн познате нсмачке ковцентрационе логоре. Де- - ца су била шибана у шголи ако су п покуша-i- a да пзго-вор- е н једву рч ва материем језнгу. Родвте.ге су пзговплп вз зсиље само зато што су вризвавалв да прнпадају Лу-хнчк- иу Србпма. Слободо.%-бпв- е пацпје — закл,учује генсра.т Оровић — не могу допустнтн тлачеае једног тасвог варода којп је од искона до дапас успео да сачува свНу нацповалност. Данас иора да буде обезбе hesa слобода вацпопалпог a варочпто култЈ'раог развпта Лужвчкнх Срба. Дала герма-ппзацп- ја п унпштаван.с Лу-жиче- их Срба бвло би упере-в- о протвв развоја и јачања демогратвје у самој Нема-чко- ј. """"рреУЈ KPATKE ЦЕЛОВЕЦ. — Брнтаискн војли С)'д у Целовцу осудио је 2 словеначка аитн-фати-стч- ка омладиица — Јанкл Огрнза и Франца Гасера нз Бнлкоса због тога што су у Биљкосу и Нотопу поред не-иачк- их поставилн н словсна-чк- е натписе. Оиладинци су осуђеин на по 1 месец затво-р- а и на иовчану казиу. ЦЕЛОВЕЦ. — Два аустрп-ск- а жандара унала су у про-сторн- јс мсспог Селлчког са-ве- за у селу Доле. блнзу Ро-зе- ка у Словсначкој Kopyuicoj за вјсмс док је одбор одржа-вао.сво- ју седннцу. Жандарн су затражилн лсгнтимацпјс од свнх присутннх и одузели сва докумеита. Огорчсн овим наиадом, на-ро- д ссла Доле снсргнчио је протсствовао иротиву овапвих гсстаповскпх метода. ЦЕЛОВЕЦ. — 3 апрпла 1947 годпнс одржаио јс суђе-it- c пред Брнтанским војним судои оргаиизацпоиои секре-таро- и Среског одбора Осво-- бодшпе [)Ј)оите Боровлл Јап- - ку Мпк. Uh je оптужеп што као секретар Среског одбора Освободилне фронте није за- - браппо HOiiieiLe застава п транспарената па прнредбц Освободплнс фроитс у Боро-- в.1.у U марта о. n Jaiiico Мак задржан je у затвору. Иресу-д- а још inije изрсчена. БЕЧ. — На зассдап-- у Кору-игко- г Зсмалког сабора, у вс- - зи са стап.см школа у Кору-- iubuj, посллннп jvacnjaiiKo je изјав1к да јс већпна од укло-аеин- х учптслл, и.нх 1148, по-craaic- iia у другим областима. Kaciij'aiiu-- o такођс иобија TDpijCILC прстссдннка Лустри-ci.- e владс да јс до нссташнцс словсиачкпх школскнх уџбе-ци- ка дошло услсд малог 6poia рас иотожппих штаипарпја. "Ако ностоји iioryhiiocT да држапнс штампарнјс — рекао је Каснјапко — штамнају шошпшстнчку брошуру гос- - подцна Сумпа, уиерсну иро-гн- п Југос.тавпје, сматрам да се у нстој штамиарпјц могу штампати и словсцачки уџбе-ннцн- ". Посланик Касијанко иавсо је далс да сс у иојединлм uiKQ.iava палазе учитсљи koiii ле зпају ни најосиошшја га- - хдмилтон — сЕдниил скс Opiaini.iamijd (ancia ia-надск- их C"i6a одржава cuoj) рсдовну ссдинцу у недс1.у 20 апрн ia всчс, у 7 сати, у нар-тилапсЕп- и iipucTupnjaua на Бпћ јКЈду. Ппзивају се свп члаиова да иефалсно прнсуствују овсј врло ва.к!И1Ј ссдпици. Јаико Секулин, претседппк. ВАНКУВЕР - КОНЦЕРАТ Ограиак lancia кавадскпх Срба. нрнрсђује К(јПЦЕРЛТ у почаст С-Г()днш1- 1ицс сп-стан- ка СРПСКОГ ГЛЛСНИ-К- Л у ИЕДЕЛ.У 4 маја у Cp.i-ссо- м Просветиом Дому, 7G7 Кнфе]! Ст. Овимс кознвамо сву браћу Србс, као и 6pahy лрватс и Сдовенцс, да нас исте вечерк посете у пио већсм 6pojy, и својом посетом увсличају про- - славу С-годшш- чи1у С 1ЛЛ-ПШК- Л. Коицсрат he почсти тачао у 8 сатн иа всче Прослава Српског Гласникг у Виндсору Као што смо већ раније на-гласи- лп, Савез каиадскнх Ср-б- а у Бнндсору слави свој ус-п- ех у изградњн Српског Гла-сипк- а на даи 26 априла у просторијама 1220 рулард Род. Иознвамо сав иаш парод Впндсора п околнце да иас у што већсм броју посети, јер на нстом копцерту сматрамо да ћемо iivani врло важпог говорппка пз ваиа. Diihe богат nporpau, а по-с-ле програма mihe — разно, ракпја н пнво. Зато не заборавите дав 2t априла н то у 8 сати у веч:. Сви нам добро дошли. i Прпређпвачкп Одбор ВИНДСОР - СЕДНИЦА ШБА ЛПП Клуб ЛПП одржава своју рсдовпту седнпцу у педелу ВЕСТИ матичка правила словеначког језиша в указао је на приме рс премегптапа способцпх словеначких учптелл у пот-пун- о немачкс крајсве. ЉУБЉАНА. — У Љубла нн н осталим местима HI' Словепнје одржанс су јуч. (4 анрпл) вслике иапнфеста-цпј- е за прик.туче№е Словет-чк- е Корушке Југославпји. Пелнком збору, којп је јучс, одржан, присуствовало је ок 20.000 луди. На збору је го-вор- но секрстар Градског од-бо- ра Освободплие фронгс града Љубллне, Малеши!, који је нагласио да су ауст-риск- е властн заједно са анг-ло-амсричк- им окупационпм властниа бациле у затвор нај-бо.г- с борце за права словепа чког народа и пајбоље борцс протпв хит.терпзма. "Мн сио солпдарпи са свии пашим корушкви борцпма — pesao je Maieinnh — п одлучпо тра жпмо да се ухапшепп пусте па слободу". Са збора.је упућепа резо-луцп- ја Савету цпппстарл спо.гинх послова у Мосспу ОБНОВА II ИЗГРАДЊА ЗАГРЕБ. — За пзградњу н обнову а подручју Осруга Лпкс у Хрватској, која je у току рата вретрпела огромп матерпјатие штсте одобрсн јс крсднт од 200 мнлиона днна-р- а. На кодручју Округа Лн-к- е порсд осталпх важпнх ра-до- ва нзградпће сс 2.500 нових и оправитп 4.000 оштсћених стапбсиих зграда. Такође 1.с сс нзградпти нове здравствс-н- е станице, школскс згра,е, културнн домовн, ннтсриати птд. САРАЈЕВО. — Досада јр у Државии земл,ишни фонд IIP Боспе u Хсрцсгошше у-нс- то преко 100 хиллда хеп тара зел.ишта којс је пало под удар Аграрнс рсформе. KaionticTiiMa, arpapiiiiu инте-рссситим- а, државнии полл-привредпи- м штолама досадг јс иодсллпо нз овог фондл оио 40 хп.гада хеггара. У мсстиуа у којима су на-СС.1С- НИ колонисти нодигнуг је прошле годинс велпк бриј станбсннх зграда. тосу ое годннс прсдвнђсла је пзград-п.- а iiuBiix 800 кућа. Прослава Српског Гласника У Судбури Органнзацпја Савеза na-na дгких (рба у Судбурк. прнрсђује прос 1аву шссто-год- н inner пзпжења и рада Српссог Гласппка. Прослава he се одржаватц у псдсху 20 апрпла у Савезвпи просто рпјаиа ва Песп улпцн у S сатп у вече. Позивамо саа ваш варод. пријателе вапредие штампс да доћу па заказапу прославу где heno се зајсдннчкн и брат-ск- и провесслнтн и тнме по-iio- hn напредиу штаипу. Прпход од прославс иде у корист фонда Српског Глас-ниЕ- а. He заборавнте 20 апрпла у 8 сатп у Савезним просторч јаиа. Одбор за прославу. СУДБУРИ - СЕДНИЦА GKG У сдет.у 20 априла у 10.30 сати пре цодне у савезиив просторнјама на Бесн ули.1 одржавапе се сединца орга-пизацп- је Савсза канадссих Срба. Умагавају се сви чла-нов- п да пефално присуству-ј- у седпици. Секретар. ТРАЖИ СЕ Љуба Иавнћевип, ПЈнзта и: Беофада, ул. Мајке Аиђслнјс бр. 33, тражи свога ората од стрнца Иетра Вуцпннна Па-вићевн- ћа. llouenyra je стаЈ 52-5- 3 год., ожелев и нма по- - роднцу, а све што се зна о ibeuy to je да живв негде у Капади и да је једпо вреие-би-о тахо једнвп овлашћсш заступвик за трговппу Ерз-нпм- а. По вародвости je Цр вогорац, а јавпо се задип пуг 1У34 год. 20 апрпла у 70 сати на вече — угао Кадвлав н Рпчмовд улпце. Потребпо е да сви члаповп прпсуствују седиа-ц- п. ТајнпЕ ОБЈАВЕ |
Tags
Comments
Post a Comment for 000116