Serbian Herald, April 27, 1948

              ЈИ г ј AS
1Ш1
ж
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ I
1 I гласник "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
!
за слогу и јединство II I I џШг 11
У БОРБИ ПРОТИВ Ј Л Jf А Л ш JL 200 Adelaide St W.
Toronto 1, Ont. ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
I Цм годжшаој врспиауж M Кажаду 4 доджр, ва пола НЕЗАВИСН0 ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СР6А Authorized as Second Оам Matter under the
I гох. 2Л0. 3 жвослжиетао. год. 4.00, пол, год. 3.00 No. D. N. 764, March 12, 1942
Год. 8. Број 490. Цена једном прилерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRI. MARCH STH. 1948. Price per copy 5c Vol. 8. No. 490.
"ПОМОћ" К0ЈА Д0Н0СИ
НЕЗАПОСЛЕНОСТ И ГЛАД
КАК0 ДЕЛУЈЕ МАРШАЛ0В ПЛАН HA РАЗНЕ ЗЕМЉЕ
У вези катастрофалних последица Маршаловог пла-н- а
коЈе делуЈу на разне земле куда он допире београд-ск- а
"Борба" од 5 фебруара донела Је о томе доњи, кра-та- к,
али Јасан преглед:
Дов незавнсно и слободно зсмљс народнс дсмо-краци- је
учвршћују своју привреду и подижу животпн
стандард радних људн, у западној Европн свс вншс
избијају катастрофалио посљсдицс Маршаловог плано.
Иокорнс владс западно-свропск- их зсмаља пришлс су
том плану за ировођсљс "доктрино" амсричког прет-сјсдиш-са
о скспанзнји импсријалнзма САД. Оно су ти-м- о
продалс исзависиост својих зсмаља, осуднлс раднн
народ иа бпједу н нсзапослсиост, а дома1у иидустрију
на изумираљс. Нстоврсмсно сл продираи.см у западно
свропскс зсч.гс, Иолстрнт јо иочсо да прсузнма и њн- -
ховс нозицијо у колоиијама и завнсшш зсмљама.
У бпнтаискнм домлиионн
ма сс капитал С. А. Д. исп
солидно лласлрао. Нрсма но- -
дацима таллЈапског лича
"Ил комерчо сстсро", четири
iicTiiiic канадског увоза, иа
примјер, дочазн дапас нз
С.Л.Д. од itiix записннх
аксрнчких земалл, а тек јс- -
диа дссстнна из Иеликс 1рл-таннј- е.
У нсто врпјгмс Кала-д- а
изпози у С.ЛД. јсдва је-ди- у
Tpchiiny од укуиио из-всзси- пх
производа, a у Вслл-к- у
Прлтаннју прско јсдие
чствртние. Тако Вслика Врл-тани- ја
остајс дужиа свом до-uiiititoi- ty,
а оч Сједиисшш
Државама. Сллчла сс ствар
догађа и у другии днјеловп-м- а
брнтапске имнсрпје. Тако
јс аустралскл парлаиеит ие
давно лзгласао закон, по ко-је- н
сс лалазпшта гвоздене ру-дач- еу
западпој АустралпЈи
предаЈу у експлоатацнју је-дн- ом
друштву под колтролом
С.ЛД.: амерпчкс компапнје
у том трусту дирсктло држс
52% акцнја.
II од маском "доброчли-ства- ",
.Маршалов плал јс
створси, да би у Европп осн-гура- о
што безбедпнјс продл-раи.- с
амсричког гапптала, по-робљав- аас
западно-европскн- х
зеиага и анхово претварал.е
у Koioiiiije С.АД. Пелику уло
ry у том плаиу нгра подЈела
Њемачкс и обнова lienor рат-ио- г
иидустријског потеици
јала, који је исту такву уло-г- у
лмао п у хптлеровскнм
плаиовима. Ако то већ itehe
јасио да признају творци амс-рички- х
скспапзионпстичких
"доктрнпа" п планова, iuixo-в- и
сатслити и прнрепци су
wnoro отвореиији. У ЈедпоЈ
своЈОЈ емисијп од 13 јапуара
анкарски радио је дао слијс-дећ- и
коменгар:
"Н)емачка сада улазп у ок-вн- р
onher плаиа, у коме he ct
остварнти обиова Европе.
Зато је економска рсоргани-зацп)- а
западпе Љемачке по-CTa- ia
nvacnoCT. . . Љемачга he
бпти лоди1ел.епа иа двпје od-ласт- и.
. . Што се тиче Фрап-цуск- е,
опа he Mohn да ступи
на пт гападње с Лнгло-аме-риканцпм- а".
Даклс, подјела 11емачке и
економска peopraimSamija !
пллп.х западппх зоиа. Отуда
безбројпе једиостране акцнЈе
амернчко-брптапс- ке управе,
кршеп-- е одтуга допесенпх у
Иотсдаму, мпнпран--е репара
ција п прппреме за ствараи--с
карпонетске "владе западле
Ileva4-e- " о ко!ој већ одавло
лпше Валтер Липман, повп-на- р
америчке владе.
Западиа Љемачга ппје је-ди- па
земл-- а о чпјем катонпзи-рач.- у
catbajv warnarn Ва-шпнгто- па. llinxosa "noMoh
стпже п v Франпуку, Лук-сембур- г,
Хатандп)у. Италпју,
а да се и пе говорп о Турској
или Грчкој. Каква је то по-мо-ћ
погазује п овај наслов у
једпом белгпјском лпсту:
(Овде је доиесена п слпка
васлова једне бе.тгпјске нови
ие у везн Маршаловог плана)
Oeai naciOB значп да се у
Белгпји за стотппе мплпјупа
франака продају амерпчке пч
гарете. док се пепрерађен ду-ха- н
лагомплава у доиаћпм
твориицаиа. У току 1947 го-ди- ис
С.А.Д. су у Белгнју по-с.та- ле
дссстиие мнлијуна кн-логра- иа
Духапа н цнгарста.
За опу су годпиу предвиђсне
join sehc колнчнис. У дома-ho- j
индустрији noBchahe сс
пезанослсност радинка.
"Но оном што сс зиа о Мар-шалово- м
нлану ппше "Драпо
руж" — on лретставља озбнљ-п- у
опасиост за домапу инду-стриј- у
духана. Зар није ус-тва- ри
одлучепо да па сваки
21 дотар извезене америчкс
робе отпадне по јсдан долар
духана? Носгеднца тога је да
he Пслгнја, чнја је годншиа
рпоизводнл 11.000 тона духа-па- ,
иоратн да је cvaiMi ua 5
до 6000 тона!"
Опако сгојн ствар са по-noh- ii,
коју Маршалов млап
даЈс америчким трустовима
духана. А као што јс позна-то- ,
у то илапу није ријсч је-дн- но
о духану нпти само о
Гелгнји. Ево шта пише у нз-вјсшта- ју
мпннстарства ван.-ски- х
послова С.А.Д. о улозп
Италнјс у Маршаловом ила-ну- :
"Сталне проблсме за талп-јанск- у
прнврсду чннн пеои- -
ходност увоза артпкала од
ирвеиствене важпостн, кој?
она иоже само дјеломпчпо да
плати нзвозои маие важнпх
артикала. Ниак се сматра да
he ови лроблемп битп сретно
ријешеип, ако се задржи из
вјестан стеисн скономскс и
поттнчке стабпдностп. . . и
створп ствариа европска са
радиа".
Иоступајућп по овим ди-рсктиеа- ма,
де Гаспсрнјева
влада се труди да п насплл
према иароду задрже "извЈе-ста- н
степен стабилиости".
Она је, вал.да због "стварнс
европске саради.с" коју тра-ж- е
С.АД., утврднла кллрпи-шк- о
плаћаае са Турском, ко--
је је иожда пово.шо за ову
посл.ед11у, али пикако за Ита'
Jiiij Овај пачлн плаћан
присиллва обје зсмл да у we--
ћусобнлм трговннским одпо- -
сима оперирају јсдЛно са до-лапл- ма
С.АУ.
Иос1.сдпие Марша1ове по--
Mohn проданнм владама сру- -
чују се свом силином ла рад
tie масе. У "землдма Марша--
ловог плана лезапосленост п
биједа упоредо расту. Што
маи.е народ Једе, то више по-рез- а
aiaha, каго у Францус-кој- ,
тако и У осталим држава-м- а
— "корнспицама" америч-к- е
"nojiohn". Прилнке под
којима жпвп радлп народ у
тим земхама постају све не-ПОДНОШЛ.Л- ВИЈС. Као плустра-цпј- а
тог cTaiia може посл-ж- и
тп чланак Мпхаела Cipajra у
часоппсу иЊу рппаблпк".
Страјт ллше:
"Зампсдпте ла моиенат да
сте аиерлчкп републпгалсхи
сенатор којп прпгупла подат-v- e
v Италпјп. Вп ћете пско-рпстн- тн
свој једнодневнп бо-рав- ак
у Рпму да прошетатс
низ Виа Вепето, паЈбогатпју
улицу Рпма. Људп којп про-лаз- е
поред вас CMiiiyhn се, пс- -
то cv Ta'-- o добро оученп као
и вн. Пзлозп су крцатл зла-то- м,
пакнтом п скупнм сато-вим- а.
Лутоиобилп "Алфа-Ро-мео- ".
вепп од "Пакарда", клп
зе поред вас. Мале групе цр--
Дужност је свих провинција у Канади да устану
против Дуплесијевог терора
ДУПЛЕСИЈЕВА ВЛАДА УПОТРЕЕЉАВА ТЕРОР НАД РАДНИЧКИМ СИНДИКАТИМА И ЛИШАВА СЛОБОДЕ РАДНИЧКЕ ШТАМПЕ
!
Новодои последалх антн-демократск- их
мера које је по-дузе- ла
Дуплеснјева влада у
Квибску протнв радшшпва и
слободе штампс Г. Л. Карон
н Харл Биндер наиисалн су
јсдну зајсдиичку изјаву у ко-ј- ој
се лзмеђу осталог каже:
Одавно Дуплесн. лодузпмк
коракс да заведе фашлзам у
Квнбеку.
"Да тероришс и разбнја
радпичкс сшгдпкате он про-ган- л
радипчке вође у тскстнл
иој лндустрнји — М. Псргнта
и Азелуса; онц су ocjbciiii
ЕЛЕКТРИЧНА ИНДУСТИЈА ЈЕ У
0ПАСН0СТИ ОД АБОТ0В0Г ПЛАНА
Електрнчпа малифактуриа
И11дстрпЈа у Кападп уиосту-ј- е
55 000 радннка. Много пи-ш- с
од тога запослено је у ин-дустр- лји
која зависи на елск-трнч- иу
манифактуриу лндус
трију.
Ова ллдустрлја развила сс
у неколике годилс у всшком
размеру. Измсђу 1937 н 1946
ГОДИ11С оиа јс изградила о
ловлх фабрика и подвостру-чил- а
број упослеллх раднлка.
Око јсдан л ло пут токок то-г- а
лсриода повећала јс своју
пропзводиу. Нлате су лсто
тако лорасле. с обзирои да
је порастао л број ynociemix
радплка. Тај лорает јс шиао
све даге л дас До 1 новем-бр- а
1947 годнлс бнло јс 27 ло-ст- о
внше упослеплх раднлка
од 1946 године. Нредност
лроизводае иорасла јс за 34
и ло посто лзмећу априла
1946 годлпе до ссптембра
1947, Bchu лего у порасту за-после- нпх
радника за готово
11 посто.
To је ллдустрлја која про-лзво- дн
рефрлгаторс, машине
за праае, раднја, nehu л иа-л- е
слектрлчне направе којг
ouoryhyjy модеран начлн жн-вот- а.
У томе је она произво-дил- а
једну четвртипу свог
лролзвода. Друге три чстврти-н- е
лропзвода лалазе се у свнм
yoryhnu лндустријама у зсм-.4- 1,
то јесте за свс друге ли-дустр- нје
електрнчиа мапифак-тури- а
ллдустрнја пролзводи
пзвесле машине п алате: ге-лсрат- оре
за елсктричне цен-тра- лс
л трансформаторс, nit-дстрнс- ке
моторе п контроле-р- е,
тслефоле, тслсграфе u ра-дпоалар- ате,
електрлчне лам-п- е,
бакрене жнце, разне про--
геггоре п многе н многе дру--
ге лелове за raaiiv иилустпн- -
. " " --- —.!
Ј)
Ubo je лндустрлЈа KOja у
главном пнје лзвозила своје
продукте, него која је спаб-гевал- а
иотребе кападске ли-јац- е.
Алп потрсба се погазу-ј- е
да re она мора лрошпрнти
и за снапдсван.е упутрашилх
пијаца it за извоз у друге дј- -
жавс.
IloBchaite домаћег л cnav- -
мог тржпшта зпачпло бн да
би се запослпле још хнллде
п хилдде канадсклх раднпка
побурзпјапаца вас прате, ву- -
ку за ругав п луде вам лпре
далеко скуп.1е пего по служ-6eno- v
курсу.
Ако бисте једап дап про-вел- п
у амерлчкој амбасади и
слушалп тпха пзлагања о пла-нови- иа
комупнста л о Гаспе-рпјево- м
захтјеву за nosioh. . . У
Али, треба да пођете у једпу
споредпу улицу, као што
смо мн чплплл, л прођете
кроз калдрмпсане улице пупе
пкплцг nospha п дроиавих
л.уди. Овђе впше neva Јуве-лпрск- лх
радљи. Неки старац
зурп у ђубрс. Једпа дјсвојчи
па, око 6 годпна, згурпла се
на Ттраосттоаавраук пнпазсмтпрчаелгсе2, кад
на по две године присилно!
рада ла po6njii, због тога што
су се борилијза влше плате и
демократнју у текстнлној ин
дустрији.
"Да угуши глас стободле
штампс Дуплсси актујс као
судија, порота и просекутор
и стаплл катанац на радллч-к- н
лнст "Комбат", због тога
jcp се ои борио за права квн-бешко- г
ларода, за демократн-ј- у
и млр."
Опда itiix дгојица кажу, да
Дуплесн упртреблујс размс
трнкове II подкетап.а у аего--
. .1 —
у овој лндустрнјп. Алн сада
je niiTaibc шта значи Лботов
илан за ову илдустрнју, како
иа овакво повепаље пролзвод-п.- с
л броја радлика у нсту
сфсктлра Аботов плаи.
Лботов план стоји на путу
yiranpeheity слсктричлој ма-ннфактур- ној
ипдустрпјн, као
uito стоји свој канадској при-врсд- и.
On oiicMoryhaBa, jep je
подешен искл.учиво иптерсси-u- a
велмкнх америчкнх фаб-рик- а,
крулиомамерпчком Ka-mi
талу, лапредакЈИЛдустријс
уопштс и врапа"Кападу у по-длпривре-дпу
земл.у, у земл.у
cnpoBiiiia, a to he pehu ла ко
лоиијаллу државу америчвог
импсријализма.
Ha основи прнмс1Ч1ваи.а
Аботовог плала eeh je почело
отпуштан.е радника лз преду-зсћ- а
где сс лролзводе радија.
Алл прави значај Аботовог
плана за каладску нндустрн
ју лиа тек да паступн. Мини- -
стар трговипе Хао још лма да
пзЈави плал, услове под ко~
јцуа he оперисати електрнчна vanu фактурпа ипдустрија
Према подацлма н претпо-CTaB.iaib- y
радпичких синдн-гат- а
у овој нлдустријц, Або-то- в
плал he умап.итп произ-вода- у,
сиањпти број радннка,
а такође л ударити ла радни
чке иаднпце, што значи в нд
радничкп жпвотпи лпво. Ти
'
на јјтословснсео
mi Tic6ajy iicnyinmi слсдеће:
л„м..т,. ,„¥,„,
која 1948
iia овакви
постајс
вој борбл протнв радллштва
н слободпе радннчке лпампе,
служепп се ла потпуно фашн-стлчк- л
лачин. Ол то чппн уз
помоћ всликих каллгалистлч
листова и круппог реак
ционариог капктала Кви-бек- у.
"To су озби.ши сиглали
за сваку каладску радннчку
оргапнзацију, за сваког Каиа
ђана којп жели правду, слобо-д- у
п демократлју. Дивллчка
Дуп1еспјева осуда а го-дин- е
уллсЕпх оргализатора, њсгово ставллис катаица
unuiiuin н јзв uyjy да he на
.основп проучанаи.а
apiixcibHBaiLc Лботовог пла-н- а.
односно "садаиииа влади-н- а
политпка значити за слск-трнч- ну
лндус-трнј- у
Каладн драстнчно
саи.пван.с домаће плјаце,
ограллчптн могућности лзво-з-а
ла једило лзвозс који
су у плаиу лндустриске до-мпнац- ије
Сјсдин-ени- х Држа-в- а,
а све води у евснтуалпо
уннштаваие нндустрнЈс" у
Каиадн.
Нлтерссантно је да се три
(Наставак ла странп 4)
Одликовани претставнир
ФНРЈ у Отави
иародис скуп-um- mc
ФНРЈ pciuciLCM још
ј 15 новсмора 1947 ГОДШ10 0Д- -
лнковао јс ордсном 1рат
ства н jetinicTBa н рсда;
ПАВЛА ЛУКИНА, отправни-с.- 1
послова Посланства ФНР
Југославијс, а БРАНКА ВУ-КЕЛИЋ- А,
савстника Но-сланст- ва.
ордсном Братства
и јсдинства I рсда и ордс-но- м
заслуге за народ II рс-д- а.
т -
У сврху иитсрссапт- -
iTiiipi Пап nninn iivniv rn.n
голше павршс 18 год.ша ста- -
начнн ступи у дпжавла11Ство I
" " " I иародне републнке чи- -
Из Посланства ФНРЈ
из Отаве
Сва лица ако по народиости ирипадају комс наго-д- у
а која су имала прсбивалиште зо 10 јуна
1940 годинс па ппипојеиом гкнручју ФНРЈ. појс подруч--
ЈС 1С бЛ0 DailllJC НтаЛИЈОМ. ТаКВЗ ЛНЦа KOja С' 113
тог прсмена
а) До 30 јуиа 1948 готпне требају изјавс да ли .,. ,II(mi
лица до 30
Липв Koie
клх
у
двс
ituxoeor
у
one
ту
one
П01
јој народности прнпада; одпосно за чиЈе се држављап-ств- о
изјасни.
б) Деца која 30 јуиа наврше IS годииа старостп
могу овакву пријаву да поднесу сами. Ово важн и за бра-чн- с
другове, па je у ту сврху потребно и жеиа
особну нзЈаву.
Нзјаве треба слати Посланству ФНРЈ, Конзулаппо
одсљсњс, Отава. Нзјаве треба да бногра-фиј- у
пз којс ће се впдетп пародпоет дотичпог лша, као и
мссто гдс јс имао прсбпвалипгте пре 10 јуна 1948 гоише.
ту сврху било би пожељно да такво лнце прпложи уз
изјаву н докумептарнн доказ, као: извод матичпнх
Kiwira, старе путпе псправе, увереае прсбивалншту
Министарство финапсиЈа ФНРЈ ослободпло је сва-к- с
таксе one случајсве који стачу држављанство ФНРЈ.
4
PosIanttTO FNR Jugoilavije
Konzularno odeljenje, fc
259 Daly Avenue,
Ottawa. Ontario.
("Падлак ла") па "Комбат",
лсгове злочилачке провокаци-ј- с
против Радипчкс прогрс
сивне najiTiijc, стварц су које
се озбнгно узети са
стралс свпх Kaiiahaua.
"У прошлс двс годипе Ду-плсс- л
је унорно покушавао
да разбиЈс морал л оргаипза
цнје свих оннх који се боре
за лотребс радника и парода.
"Он јс лрогласло илсгал-Ш1- м
сваки борбенл штраји
квнбсшких раднлка. lbcrona
чошција дпвл-ачк- л је паиада-л- а
п.ихове штрајкашкс стра-ж- е
са сузпич бомбама н пен-дрсцп- ма.
1'адкици сс осуђују
па лрнсилнс радове н
po6nje.
"Ои обојадисао као
"бол.шсш1чкои коиспираци-јом- "
сгаку борбу запатскнх
снпдиката.
Дуллеси је лајпосле ставнр
глобу од 50 000 долара на во-h- e
Католпчких спидиката у
свом pobcnoM мссту Три 1и-вср- с.
11сгова лолициЈа терори-ш- е
сваког власника иоблл-чпп- х
зграда, домова, у којн
ма сс забраи.ује слобода збо-ров- а
Радничкој прогрсснвпоЈ
лартијц у градовииа Молтрс-ал- а
у Квлбеку.
"Пп можетс 6iiTif увсренп
да he радничкн нокрст и
пријател.11 прапде, демокра-тиј- с
и мира у Квибеку удво-стручнт- н
своЈу борбу да раз-обли- че
п поразс ДуплссиЈа. A
у спакој другој канадскоЈ
пропницнји и у Нарламенту
света је дужпост сваког који
жслн добра Канади, да подиг- -
I". „
разлога, nch je
к™ Д ' ра
за
llfTnn 1Г
мжвјммвДшМм
свој глас протнв дпс-ллчк- лх
лоступака ДуплеснЈа
и да подузму акцијс, у савс-з- у
са канадскнм Фрапцузпма,
да разобллче л да стуку ове
тирале који су ставили иогу
ua пут фашлзма.
Онда се у изјавл всли да
провиицпја треба
лрапду,демократју и заштл- -
ту радцичклх сипдиката, са
цллем да је радпвштво ста
п.у да ставља отиор аксплоата-цлј- и
мопополнсгпчких
у чнје Дуплеси ак-тУ- Је
ДЗ разблје радннчкс
дикате.
'ТшрСа се мора н дал.с ра-внја- ти
да се tnsojyjc равио-нравпо- ст
у лаћачима за кви-бсш- ке
радипкс. Свакн каиад-ск- н
радлпчки синднкатп (у-нлј- е)
лорају захтеватп слобо-А- у
за Нсрепта. Лзелуса п
Кспт I'oicja, храбре оргапн-затор- с
текстпших
I'yic дал од радннчких снн-дика- та
л воћа!
"Слобода мора сс
заштитнти! Свакл Kaiiabaiiiin
којн стојн за ове мора захтсватп од ДуллеснЈа:
"Скипн забрану са "Комба
та!" Одбацл злогласни "Иад.
ла"!
Далс се говорн да треба
u руж и т иф с цу л о м . тој .рад
шпкој иовшш ла фралцусЕои
да можс и дале пзла-знт- н
слободпо и продужитл
својим родоубивим радом
ta права квпбешких
за дгкократлју ц мир л за
рава цс1окупног канадгког
иарола у борбц стра-ни- х
нмпернЈалнста н домаћих
издаЈилка
потрсбе сјсдиљаваља. не као
као пајглашшје и најисправ- -
изграђивању Јсд.шства it
Савсза. Јссте подизаи.с оп- -
ffftnЧЧ IfnttfTIV Iff-YttfAti-l
¥Л
Ј0Ш 0 0ДПУКАМА CA САВЕГОВАЊА ГЛАВНОГ ИЗВРШН0Г
0ДБ0РА GA РУКОВ0ДИ0ЦИМА GK CPEA
У нрошлом Cpojy Срнског Гласника објапљсно je
укратко o одрисаиој ссдници 29 фсбруара мсснпх руко-волио- ца
са Глашшм изврипшм одбороч СК Срба. To јс
објављсно само као кратка всст, али смо казали he
сс у идућсм броју joui .мало оиширннјо говорил! о савс-товањ- у.
ШТ0 ЈК Г.ИЛА СВРХА II ЦН.Ђ 0В0Г CABETOBAIhA?
Да бнсмо одговори.ш задацима којс naui будући
план за сЈодиљапан.о нашнх пред na-me
оргапизацијо, иашо руководиоцс па Глаппом руко-водст- ву
и у мссним ограшшма СКС попово јс продиску-това- па
одлука од 11 јануара објављена од странс наших
Главних извршпих одбора Савсза Срба. Хрвата н
Словснаца, о спајан.у трију Савсза у јслан општп Југо-слоиспс- ки
Савсз. У опширној дискуснш истаггпЈта јс по--
прашмпог тумачспа
истакиуто
узрока до напустила оившу тсрито- -' наЈглашшЈе, што смо услсд озласса дсла
Италнјо н иалазе сс у друпш имају нраво mux члаиопа у Југослапију, иако је и to jVian ox важних
дрл;авлапство.
да
јуна
ФИРЈ држављаипном
манифактуриу
Нрсзидијум
Југославијо
до
да поднссг
садржс кратку
пз
о птд.
I
морају
тсшкс
јс
cb.i
ну тнх
трус-тов- а,
лме
снн
лак
oh
јсзнку,
радннка,
да
Савсза поставља
трију
трсба
радннка.
разних ослаонли на-ри- ју
з€млага
пијс: naunoira.ina свсст папшх члапова. паша постпгпу-h- a
кот BcJicr дсла нашс смиграцнјс. xoh и јсднпствеиост ": ЈЈТоишшпс u oiiuiTii задаци npci иама.
у
"У™ СЈсдинлвањо пагаих
Vl'lTVnilAn ЛТИТ?111ГЛТ
Квебск
у
илховпх
штаиие
ндсале
протип
Ulltl IVJ.Ii J 1JIU II JlVrllll 11 Ik VI illlIVU IIUIUHA -- lelUUUOU I Д
счо до сада бн.ш доста слаби кад сс упорсди рат кога
смо за ових нсколико годипа урадплн. Стога јс истакпу-т- о
у днскусији да у ци.гу поднзаша општсг организацио-по- г
пдгросвстпог пнвоа нашпх чланова, потрсбно јс и по-кр- ај
слабнх фииапсиских срсстава којима располажсмо,
нзградитн руководиоцс, који he моћи правплно и до мак-снму- ма
искорнстптн своју способност у јачању и изгра-1)пва- љу
пашнх организација и правилном тумачсњу јс-дип- ства
пзмеђу југословснских исе.гепика п сјсдншава-њ- а
пашпх братскпх Савсза.
Истакнута је важиа чш&еинца од страпе Уредпи-шт- ва
н Управс Српског Гласника, да је једаи од главппх
пазлога впаћсње Српског Гласника на једно нсдсљно из- -
лзжсјбс омогућавањс руководиоцнма месних orrialiana п
главном руководству, као и чнтавом члапству, вишс ра-д- а
на поднзагБу просвстиог и полптпчког ннвоа и peine
ity органнзацноиих проблсма. Mohnhe се од страпс Глав-и-ог
пзвршпог одбора посвстптп внше пажље локалппм
ограпцнма што до сада нмје било могуће, jep су у главпом
свс, снлс било увск запослене око нзтаваља nomine.
Извршни одбор СК Срба