Serbian Herald, April 11, 1947

              ii. niniiiiMiMiaii— iHi нш
СТРАНА 4 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 18 Марта, 1947.
- , . . .
1 нише: итоја маршип
I Код опатица
I (У ЗАГРЕБАЧКОЈ КАЗНИОНИ)
IV.
Знала сам да су то опатице
организовале да ме престра-- ш
е. Ујутро када су ме изве-л- н
из лукњс била сам сва
плава. Meby желауа се веп
водио разговор да јс те iiohu
долазио око лукае нечлсти
дух. Но тамо ннје било пе-чист- ог
духа осим опатнца и
11.иховог Нсра. Та лукаа vuo-г- с
жснс јс коштала живота.
Ко тамо буде дан и noh у
јсд"°ј кошул.и, бос, кроз не-коли- ко
дана смрт је ту од
запалсаа плућа илн кроз не-коли- ко
неделд од туберкуло-зс- .
Слушај, другарнце, мп
много разгопарамо, ако прп-мст- и опатица, огласиће
мсђу жснама да суо цуре.
"А шта су то цуре?" упитах
ја. Она стаде да се смсши.
— "Зар нс знаш?". Рекох дз
нсзнаи. — Ну, лспше јс да
незнаш, но ако ти буду нри-исћива- лс
и пригопаралс због
лепог односа са женама, ти
им рсцп: "Ни, часне ссстре,
no ссбн ценнте другс". Но
one нмају оправдаае, una he
и и цуре, кад нмају фратрс!
Може битн само из покваре- -
ности? — У наЈвспем разго-пор- у
са Мнцнком о казпнон-скн- у
тајнама, звоин звопо и
ми се растадосмо и иођосуо
урадионнцу.
Пило је у затпору жеиа ил
свих Epajena Југославнје.
Ми смо зналс којс су добре
тс ноиажу јсдна другој ко-лн- ко
сс може. Бнло је мсђу
iraua и кукавпца, удварачч
иред опатнцама. Од таквих
суо се чувале као од врела
гпожђа. Мн којс смо бнле
всрис јсдиа другој у свако-днспио- ч
животу, a у нужди
iiaj6o када смо ималс мо-гупнрс- ти
о спсму смо разго-варал- е.
Једног празничког
дана, кад инсмо раднлс, упрс-басу- о
прнлпку Вида Радин
нз Приједора и ја, да се ма- -
Ло нопрнчамо.
Питам Бнду, шта она „„.
слн о онатнцима? Да ли оно
постуиају са нама тако из у
верскнх заблуда илн из дру-гп- х
разлога?
Она сс насмсјала и онасо
ио босанскн поста их у. 'To су вуцн у опчијој кожи.
Цокривају сс HNCHOM Нсу-сови- м,
а чипс свс само да
цуају Bchy добнт. За нско-рпштапа- п.е
казииоие, асног
живог и мртвог ннвентара,
one iwahajy држави. Што нас
пшие искористс у раду п што
маис потроше на пас, имају
добат. Га1сшлнве жснс не
могу да радс, кад уиру, опа-тнца- ма
двс користн: прво,
држава нм плаћа за сахрану
на коју оис иишта не дају;
друго, остајс нм апхова оде-h- a
и обућа" — рекла је Пида.
Истога мншли.а била сам
и ја.
ПРНПРЕМЕ ЗА БЕКСТВО
сс
Нравила сам разие плаио-в- е
за бскство. У Загрсбу нп-са- м
нмала познатих. У Црпу
Гору аисам могла због цсн-зур- е
да пншси. Осии тога
друговнма из Црне Горе ко-јн- ма
сам се могла повсрптп
кнсам зиала адрсее. Код na-me
Kyhe били су само родн-tci.1- i,
они су мн слалн паке-т- е
н једном 250 динара које
је дала Црвепа nouoh. Ho,
1однте.г11ма нисам смела по-всри- тн
све н кад бнх могла
протурнти иисмо. У казнио-н- и
can трпсла све само да се ја не компромнгујем или е на-вуч- ем
паж.у на есбе. Опатн-ц- с за
су мн у зад.е време допу-шта- лс
прнмање пакета са
слободс н купован.е за новац
поттогод од хране.
У npMehe 1947 годнпе до-бнје- м
писмо да је мој брат
Рад'ле, који је бно у Србп-ј- и, ја дошао кућп у Црну Го-р- у. To је бпло почеткои
априла. Онда решпх да му
пИорвеекроимценмзоујреплману пппсвамаиесмре-лу- .а —
писати. У то време треба-л- а
је да се ослободи Јсдна је
Сремнца по имену Љубпца.
Она је била моја велпка прп-јател.и- ца, а исто тако п до-бр-а
другарица. Обећала ми
је нзнсти пнсмо п адреснра-т- и
га моме брату. Адресу је у
паучила напамет, а пекодпко
речп у којииа је бпло мпого
рсчено, наппшем па белом
мокром комадићу платиа тнн
тапов оловком. Тај малп ко- -
$
мади1 платна зашнсио у шав
itenor прслука, који су јој
опатнцс дозволиле да носи у
казниони. Пначе се ие бп
могло нзнети пнсмо, јср каз-нпонс- ку
робу опа оставља, a
своју из магазина узима. 0-сн- м
тога када се жепска о- -
слобаћа, осматрају врло паж- -
л.иво н вешто nunajynit сва-к- и
шав да нијс где зашивеи
папнр. Но ми се лисуо од
тога бојале, јер се илатио ла-пипа- тп
у шаву пнјс могло и
ннсу га моглн наћн ако пс
би шав рашнли. Пнсмо cav
паписала лшфром, ако га ла-h- y
да н е бн разумели шта
iniuie. Онда смо чекале даи
када he Лубицу пуститн на
слободу.
Бно јс то мој дан радости,
када је позваше у канцела-рпј- у
и оиа сс внше к нама
пе врати.
Кроз шесиасст дана добн-л- а
сам одговор на иоје пн-см- о
које је изашло нз казна-оп- е
у шаву прслука. Радуле
је писао иреко цензуре, алп
нкје било тс цеизуре која је
могла шита нримстнти. Ои
Mit јс обсћао да he скоро до- -
1ш у посету. Ја сам се сире-мал- а.
У време ручка за сто-ло- м
нмале смо нраво за себе
штогод онлести нли закрпа-т- н.
Ја сам нскористнла то
прапо за столом н онлела иа-глав- кс
соје са обувхла са-м- о
нсделли на одмору. Кнли
су лаки, у iMiMa се могло ла-к- о
трчати. Н)нх сам ја вазда
држала уза се за сваки слу-ча- ј.
Очекнпала сам пнсмо од
Радула, но за два месеца нц-а(- о
иишта добпли. Почет-ко- м
јуиа добах од itera ии-см- о
нз подгорнчког затвора
одаклс јс јавио да he скоро
да се ослободи и под јемс- -
тиом. (Иошто је добио MOje
ппсмо нз загрсбачког затво-р- а
био је и он ухаишси од
иолицнје због комуипстнчкс
лнтературе која сс нашла код
и.сга)
Срсднном јула дошао мн је
носету Буксан Нуксано-Bii-h,
студент Загребачког
уннверзитета, Црногорац, ко-јс- г
сам знала као нашег снм-патнзе- ра.
Он ме tcnuio рсчп-м- а
да he Радуле пустити на
јсмство и да he све бнти бо-л- .с
сго што мислим. Разго-во- р
са Нуксаиом ми је давао
надс да се пешто ради о мом
беиству. Ночетсом августа,
иозвашс ме једног дана у
каицеларију где сс сретох са
својим братом Радулом. Нн-см- о
се видели чстнри годи-и- е,
и цема речи којнма могу
оппсатн радост тога дана.
Када смо сс иоследии пут
видели бно је то внсок пла-в- н
момчнћ, а сада је шпроко-n.iehi- t.
крупнн смсђи момзе.
Тск што је свршио учнтел-ск-- у
школу и добно днплому.
Био је симпатичан онатнца-ма- .
У nauicM разговору којц
водио внше HOMohy miiuii
кс рече мн да he бекхтво 64-t- h
оргапизоваио у скоро
времс.
Ирн растанку упита две
опатнце које су прнсуство-вал- е
nauicM сусрету: "Ја
ових дана пуЈем у Амери- -
ку. имаи ли лрава још који
пут доп.н на внђеае својој
сестрн, коју и н can впдио већ
четнрн годипе?
— "Нмате право још два
пута, лспи господнпе" — ре-к-- ia
је опатнца.
Ирн растанку у руковаиу
му дам пнсмо у коме су
бнлн моји предлози u план
бекство.
Oil Mil рече усмено да he
доћи још једном на виђеае
ради тачннјег договора.
Опет ме посетио 9 августа,
када н јс рскао да се спре-мн- м
— "у року од трн дат
hy доћи, а после тога пу-туј- ем
за Алерику". Помоћу
миинке рекао мн је да будем
спремна свакц час п мппут
"ствар је готова".
Рукова.ти смо се, затим ол
пошао у град, а ја у за
твор.
Напоиена уредништва Срп-ск- ог
Гласника.
Стоја Марковпћ је позната
Црној Горн као "хајдучи-ц- а
Стоја" пз времена суро-вн- х
ржпма старе Југосла-внј- е,
када је, одуетнута v
my it са својим рођаком д-- р
Вукашпном Марковпћем, ко- -
--%-.
ПИСКО ИЗ СТАРОГ КРАЈА
"Школа у новој Југославији ствара људе
наоружане знањем, са новим схватањима
о друштву, са новим односима према др- -
жави и народу" - ђак Учитељске школе
Ouq Јс ннсмо од Средојг
Ла.шћа, ћака учнтел-ск- е шко-л- е
у Пршцу, а родом нз Вра-ittn- a,
Панат којс је пнсао
yjasy Крстп Мнкалачком, у
Мшвоуки, као н сестри од
yjai.a. chepn Крстипој. Ево
luia оп аише уЈаку:
Драги ујо!
1Сада је стнгло вагае писмо
ја се ceh иисам налазио код
куНс, пего сам бно дошао у
шк-т- у. Ја сам за време школ-ско- г
распуста бно веома ма-л- о
кућп, јер сам бно на гра-Д1- Ш Омладинске пруге. Н.г
пр"зн сам провео два месеца.
Шка1ска годипа 1945-194- 6
трајала је до 15 јуна. Други
разред Учител-ск-е школе сам
завршно са одлнчипи успе-хо- м.
После завршетка школ-ск- с
годиие био сам неделу
дана nyhn, а затнм сам кре-ну- о
па Пругу. . .
Ја вам мо;кда пнсам казао
нли ме вн нпсте разумелн да
ја не ндсм у гнмназнју него
у Учптеллку школу. Ова на-ш- а
школа је педагошког пра-вц- а
и у iboj сс епрсмамо зз
уштсл.е. . .
Миого ле радује што he се
кроз моје писмо које сте да-л- и
за лнст Српскн Гласннк
упознати иаши стари држа-n.iati- n
са нашом повом држа-во- м.
Ови дани у којс вам сада
пишем потсепају лс на пај-радосни- јс
догађаје у жппоту
наших иарода. Ових дана
навршава се двогодишашп
од нашег ослобођеил. Нре-дамно- м
лсбде сшке које се
можда nehe ннкада нзбрпса-т- н
нз мог cchaiba. Претстав-га- у
себи ЦрпеноармеЈцс који
НИЦА -
(Наставак са стране 2)
Иосле нссл-аваш- а najecher
дма Пемаца из осталнх дс-ло- ва
Нол.ске почслс су до-лазн- тн
масе похскнх нассл--е
ип са, Процчав, фад рушсви
иа. старн полхки град, поно-в- о
је почео да жпвн. Читава
област Доае Шлезије поче-л- а
је да се подшке из руше-пии- а.
У Вроцлапу је пре рата
било G00.000 стзиовника н
око 32.000 u-yh-a.
Од тога је
потпупо ушпптепо 12.600 ку-h- a.
а читав град је огатећеп
за 70f. У Процлаву као н у
Паршавп, Пемцн су у по-следа- им,
трзајн-м- а,
разаралн све смнгал.еио,
плангкп, оиако како су то
само нацнсти моглн да раде.
Вроцлав сада Beh пре-200.00- 0
становинка. Од тога
око 180.000 Ио.мка. Број дс-ц- е
у школаиа нзносн око
18.000 а на унивсрзитету има
око 5 п по хил-ад- а студената.
Б.1нзу 100 индустрискнх за-вода- је
у погону. Саио ла
обновн града запослеио је
око 150 1ШЖ1Ш.ера. Као осно-вн- у
квоту за ТрОГОДНШМ.!!
план обнове је
предвндело за Вроцлав за
1947 г. 300 мнлиоиа злоти, за
1948 г. 550 мнлиона н за 1949
мнлпјарду злоти. Сви објек-т- и
ouiTchemi до 10% већ су
обнов.1С1П1. Зградс оштећене
до 50% обновл.сне су за 35%.
Немцн којп join нсу отпу-товлл- н.
ускоро he отпутоватн
тако да he Иагацпма остатн
само непријатне успомепе на
иемачЕу окупацнЈу.
Гадип елап пол.ских маса
у овни Ерајевнма само је join
Једап доказ колнео значаја
one-- придају овим деловпма
своје домовине.
ПОЉСКН НАРОД СТОЈИ
ЧВРСТО НА БРАНИКУ
СВОЈНХ ТЕКОВИНА
Слпка Вроцлава може се
вндетн van.e вшпе у свпм
пагсЕпм градовпма па За-пад- у.
He бн требало npehu пре-к- о
једне ствари. а не поме-пут- н
је. Успесп постпгиуш
уитовала по црпогорскпм
планннама, све док ннје, нај-за- д,
допала затвора. Овај iten
спнс арнказује аснвог у ју-гословенс- ким
такппцаха п,
на крају аено бекство у Ру-сиј- у,
где је остала до icpaja
овога рата. Сада се вратпла у
своју землу после пунпх 15
годнна проведеннх у емпгра-цнј- п.
су победоносно улазили у
наша села п градове и са со-бо- м
доноснлн слободу. Свет
јс био ycxiihcn, срце је дрх-тал- о
од радости, јер су до-ш- ли
опи у које смо се најви-ш- е
падалн. Иитали смо их
куда he, а они су пам кратко
одговорпли: "На Бсрлнн!"
Некп су остали да за увек
ночивају у и.нма братској
зсм.ги, а оии који су осталч
живи вечнто he остати успо-ме- на
на малу алн херојску
Југославнју.
Овде, у Иршцу прослављс-н- а
је ослобо-ђеи- а
на којој је свет окуплеп
око гробова одавао прнзиаае
тни палнм Црвеноармејцима
и нашнм партнзаннма.
ОДРА И НЕПРОМЕНЉИВЕ ГРАНИЦЕ ПОЉСКЕ
очајиичкпи
нма
Мнннстарство
mmmmmmm
двЈгодигаица
О Омладннској прузн сте
сигурио читали, али ја hy
вам ипак н о томе pehu не-колн- ео
речи пошто сам п са
учсствовао на тои всликои
делу наше омладние. Реч јс
о ирузн дужинс око 100 ки-ломста- ра,
која пролазн кроз
лсн, али запуштен крај Во-сн- е.
Ова пруга која просецд
oqiainre МаЈсвице, иако нпјс
вслнка no дужннн, велика јс
по рсзултатнма. Омладнпску
нругу граднла је чисто омла-дин- а,
изузевши нижпасре н
због тога је и добпла име
Омладпнска нруга. На град-а- и
пруге учествовало је : у
првој смени 16.000, у другој
30.000. у трећој 1G.000 омла-дииац- а.
Tpehy смену допу-нлв- а
четврта сиеиа. Tpeha и
четврта смсна nuajy задатак
да аапрше пругу до 29 XI.
Hian ia ииградау ове пру-г- с
егваран је н ча вреие Лу-стр- ц
угаргкс ii ia врсме ста- -
у опнм K]iajcnita постигну-т- и
су у атмосфери иеирнја-тсгск- е
пропаганде и саботн-paii.- a
реакцноиариих круго-с- а
гако у самој IIoickoj тако
н нзвап ч.е. Успесн пагскнх
радипка па обнови ових кра-Јсв- а
нзазпали су злобу и о-горче- и-с
тих кругова. Теро-рнстичк- с
оргаинзацнје баш
у Доил-ииеско- м војводству
нису бнрале средства да о-мс- ту
обнову фабрика и руд-нни- а.
Стотипе радника и те-хннчс- кх
руководплаца палп
су као њихове жртве. Сабо-тср- н
су такођв чииилн своје.
Удруженн с прсосталнм па-цисти- ма
којн су се крилч,
онн су ишли за тнм да се
створп утнсак једног против-пагско- г
рзсподоженл у овој
области и да се тако оспорн
нспобнтнн иолскн Еарастер
за пад ннх областп. Али пол
сес народие масе нису стале
на нола пута. One су се од-луч- но
одупрле свим тнм по-Еушаји- ма
нспрнјате.га да се
из руЕу пагсЕог парода ис-трг- не
оно тто јс егово и
наставиле с нзградњоу сво-ј- е
земле.
Данас П0.1СКИ народ још
чвршћс стојц на бранику
својнх тековнна. Оп је све-ста- н
да непрпјатели нове
IIo.wEe још увек нпсу дигли
своје руке од ослобођених
западннх областп Паске.
Кад сау о томе разговарао
с неЕим становпицииа 15роч-лав- а
сви су-м- п одговорнли да
онн добро зиају ео данас же-л- и
да опст отме ово полско
тло. Они, на приуер. добро
знају о Черчиловом Фултов-ско- у
говору и сауо подвлаче
да тај говор значц у одиосу
на ПоллЕе, кукање за проте-риваае- м
Неуаца из Пагске".
Уверио сам се да то кисле
noicEe уасе у огроуној већи-н- и.
Једно не мпсле тако шне-кулант- и,
пе упсле тако оста-ц- и
терорпстпчких бандп, не
упсле тако сауо још Мпко-лајчп-к,
Апдерс, Бор Коуа-рОВСЕ- И
н слпчми.
"По.кеп парод је повра-тп- о
своје западпе земле уз
novoh Совјстског Савеза a
пролпо је за апх доста крвп.
Он нх ппЕОУе нпкад пеће да-ти- "
— тако гласе одговори
Пол-ак- а па са пптања о по-воослобоће- впм областпуа ва
западу.
Когод је хтео п когод xohe
може се уверпти да су Одра
п Ница непроуељпве гравп-ц- е
Нове Поллке са којпх
naiCEit парод nehe устукну-т- и
нп пред каквоу сплоу.
ре Југославије. По старом
Југословенскои плапу изгра-ди- а
ове пруге требала бн да
траје внше од две године,
док сад видпмо да је наша
омладина завршпла за ссдаи
лессцп.
Економскн зпачај ове пру-г- е
састојп се у томе што она
везује угллпе базеие са :ке-лез11ичко- 11
мрежом. Пруга
пема саио скономсеи зиачај,
него н полнтпчсп, јер ако је
игде практично и у потну-иост- п
остварсна п a р о л a
Фрапцуске реватуцијс: ''Сло-бод- а,
јсднакост, братство" то
је бпло иа нашој пр)"зн. Без
обзпра којој народности, ве
pir, којем заиимаау прнпада- -
у дошли су оиладнпци сво- -
јом слободном воллм да по-
тврде снагу оуладннс. Ири
cyTiiomhy страннх брнгада у
изградан нрве у свету Оула-динск- е
пруге уанифестовало
се братство и једииство како
изуеђу оуладнне словенских
тако и оуладннс осталнх на-род- а. Ту се показало да оу-лади- иа
може 6o.ie да снро-вод- н
полнтнку међународнс
гарадас иего неки полпти-чар- н
за зеленнн столовнма.
Многи оуладннци уссто да
користе свој лстп.11 расиуст
на одмараау прнхваткли су
се овог тешког н одгопорног
рада — изградити пругу.
Због свега овога ова мала
пруга јс велисо дело. Лли
немојте ннслнти да су сзуо
опи радплп који су бнлп на
прузи. "Пругаши" су само
мали део оннх којн раде ио
целој југославпјн. којн нсу-шуј- у
иосавске уочваре н ко-ј- н
he с)тра гра,т,итн аутостра-ду- .
далуатииссу пругу пли
ЕаЕво друго дело.
Овпх дана аршал Тнто је
посстио оуладннску apvry и
ја веома жалиу што и ја mi-ca
у уога присуствовати тој
и-егов- ој посети.
Ја сам инсао о значају Оу-ладнис- ке
ируге, а да сау пи-са- о
о животу и раду снгурно
бн мн тррбало внше ппсама.
"Ми но oiy једпу победу
на по.гу рада не гледамо као
крајни цил, него као степе-ииц- у
са које Немо моћи за-корачн- тн
у да.ге победе" —
рекао је Рато Дугоин11, сс-врст- ар Народпе оуладнпе
Југославијс.
Срсдоје у истоу пнсуу по-csehy- jc
весодпЕо одломаса
сестрп од ујакз, где објапта-в- а
свстем школе у Југосла-niiji- i
и велп:
Драга сестро!
Пошто тп пдеш у впшу
шкату верујем да he те iiii-тересов- ата питаае сако јс
овде еод нас у лашни шко-лам- а.
како в чему се мн учи-м- о. Снггеу шеолс у пашој
држави поделен је иа 3 дела :
1. На освовку школу која
траје 4 године;
2. На средау шголу која
траје 8 година, алн кор he re
нзгледа ссратвтп ва 7 годи-н- а
и
3. На вншу ШЕОлу (уин-вераите- т).
1Пкола у новој Југославији
ствара л.уде који су наору- -
асанн знањеу, са нови схва-таним- а
о дрЈтвтву, са повну
односиуа вреуа држапн и
народу.
1 1аа в л a с т оу oiyhyje
школовање свакоу, отвара
нос школе. домове н разне
друге. асвнтне уставове.
нашпу OCUOBBUU и до-нек- ле
у средн.цу шеолзул
свроводн се овште образо-ваа- е,
а у внсовој школи о
вредел,уЈ се струцп eojv
желн да студвра. Али порсд
средннх школа са општпу
образовањеу (гпуназије) по-сто- је
и средае стручне шко-- м
као што су: поллпривре-два- ,
средљотекнпчЕа, учн-текг- а (у коју ја идем).
Стручне школе ваставллју се
восле завршених 4 разреда
гиуназнјс. Тако да 1JI. раз-ре- д
учителлке ШЕОле пуа
равт VII разреда гпуиазије.
Предавање у вашој школп
одржава се сваког даза, оспм
веде., од 8 до 1 часа. Пред-мет- а
пхамо око 16. Професо-р- л
вам вредају градвво a
мв после to syhn ровасллмо.
Оцеввваље )-чев-
иЕа врш
се впше пута годишпл. Оце-н- е
вам вретставллју броЈЕе
од 2-- 5. Бројка 2 значи слабо,
3 добар. 4 врло добар и 5
значп одлпчав. Учевив којч
] Lt44XVCIClCIC4tC444inXtniClOClCCXlCICiCK4lCW4lClC1C
Е Из Југославије
(ЛХЛЖЖХккккЗјккЖХкЖЖккЖкХМккккккМкХкХХХкЖккХЗа
РАДОВИ 0К0 УРЕЂЕЊА
Под ropibiiM насловом об-јавл- сн
јс у органу Народ-но- г
фропта Херцеговине —
"СЛОБОД1Г — чланак Л.
By4imnha при концу прошлс
годиие којн опнсује о разви-jait- y
нових радова у јсдном
требш.ском крају у Хсрце-говнн- и
на границп Црис To-pe.
On о томе ннше:
Ластва крај Трсбшиа јс
једна од пајлспшпх крајева
у Херцеговвнпн којн се мо-ж- е
одлнчно користити за све
јужнс културс Boha н иовр-ha- ,
само ако сс иравилпо пс-корис- тк
вода којом обилује.
Опај тако лепн крај за време
ранијнх рсжима иијс био уо-пш- те
правнлио ncicopiiuiha-ваи- .
Река Сушнца KOja про-теч- е
овуда, текла је узалуд
сем јсдног малог дсла воде
коју су сељацн узнмалн и од- -
} водили noMoliy врло примп
тивних канала н орапа тс
наподп-апал- н своје н.иве. 3s.
одржаваае овнх канала тро-нпи- о
ес ГОД11ШИ.С око 700
надпица, једпа се натаиало
око 130 дунума землс док
јс остатак од око 420 дуну-м- а
био npciiyitiTcii хсрцего
вачким жсгама.
Одмах по ослобођеау na-me
Иародис власти увнделе
су лажност опога "плодпог
краја и потребу спабдсваи.а
истог те сс пристуиило нзра-д- и
трасс. Пзрлду трасс као
it обслсжаваас стс лршио јс
хидротсхннчар друг Man-ди- к
Вслимир. Према новој
нзради yohii he се натапати
550 дунума зсмл.с. Вода се
н ма 2 слабс пада на ионав-ллп.- е
разреда. a који има јсд- -
ну тлј полажс поиравпн.
ICc.iiim да разрадиу иско-лик-о
питааа icoja дају носс-бп- у
ирту нашпм а поготопо
совјстскнм школама.
Ilpno пнтан.е јс одиос уче-пик- а
прсма пастпнипцнча п
обратно. Mii у иашој школи
стварамо јсдан другарскн од-iio- c
измсђу yiLMiiiKa и на
сташшка. У иашој школн
радн сс на томе да сам учс-пи- к
лнчко разумс иотрсбу
учсп-- а п прпиаи.а зпааа, па
зато пастапннцп не морају
да иоступају грубо као iuto
су то раднли у старој Југо-славиј- н.
Ми смо успсли да
некако тај одиос seh оства-рим- о,
алн пс сасгим. Ми са
нашим иаставннцима при
чауо езо са стлријнм друго-инм- а
који he и а м пружити
зпан-а- . Паша омладииска органи-зациј- а
утиче такођс на своје
члаиове да уче, јср jc To naj-бол- л
СЈ)едство да сс одужн-м- о
отацбшш. Код нас поје-днна- ц
ис учн за ссбе лнчно,
исго учи да бн уогао нослу-жит- и
иароду. Паравио да
има грсшлка, али нн heyo
поправити.
Друго иитап.с је дисци-плин- а
Еоја јс како нскн ка-ж- у Ј
пола успсха. Код нас но-стој- е
дпа ппјма дисциилинс.
Ирви nojau днсцинлипе је
онај када например профе- -
сорн натерају учсинке да бу-д- у
дисциплнноваии. Други
појам дисциплинс је кад уче
иици сами стварају днсци-плип- у. Таква дисцнплииа
код иас се зове самодпсцп--
плина. У нашии школауа ра-д- и
се на томс да учеинк сам
разуме н потрсбу учсна и
потребу дисциилЈше.
Школа није еод нас јсдн-н- а
васпнтпа органпзацнја,
нсго уи ученици се сами са-стаје- мо
ва школс где одржз
вауо разна полнтичка н дру-г- а
прсдаван.а. Норед тога чн-та- уо
разне кн.нге из области
науЕе, паштичке каижевио
сти (МарЕСНзуа н Леашш-'„„(- ,
зуа).л Иаравна ствар овпх
предапанл и ки.иге су сауо
део siiaita који ми добијеуо
од паше организације путеи
разпих васпитних приредби,
филуова итд.
1ако ошрилиЕе ради па-ш- а
омладпиа. Сада да те за-ппт- ах
како вп код вас у ва-ш- ој шкатн? Да лп пмате ва-ш- е
оиладнисЕс органпза-цпје- ?
Овде, у Вршцу, нмауо бпо-скоп-е,
разне приредбе, позо-ритт- е
нтд. Баш сииоћ сам
бпо у позорпшту гледао к- -
мад: "Мистер Первипс у зе-УЛ.- И
бо.гшевика". . .
Лалпн Средоје,
Државна учптелска школа.
Вршац, Бапат.
A
ЛАСТВЕ КОД ТРЕБИЊА
узима са сауог нзвора речн-ц- е
Суишце н одводн главпни
одподниу капалоу у дужшш
од 3.300 уетара. Главиц ка
пал је већ прокопан п дели-унчн- о
нзбетонирав тако да
he сс пдуће годние yohii пз-тапа- тн
скоро цела површн
на. Свн ови радовп око во-донатапн- ог
уређепл коштаће
око 1 иилион и 500 хиллда
динара тто је ушшмална су-у- а
прсуа вредностп годнш
н.ег доприноса будућс же
твс.
Поред овог натапвог кл-на- ла
основана је Впногра-дарско-воћарс- ка
станпца ко-ј- а
he послужнти sao узорно
имаас н ovoryhnTii снабде-ваа- е
доброг де.1а Херцегови-н- е
првокласниу садницама.
Зем.шште одређсно за ово-цуаи- .с
у 1945 годиип нуало
је изглед једне пустарс, док
данас на истоуе видиуо при-мсрн- о
уређене младе расад-ник- с
са разпим врстаУа solia
које he се усЕоро yohii прг-сађива- тн.
Поред овога на
овои цуаау се данас радн јс-дн- а
уодерна зграда која he
коштати око 1,000.000 двна-ра- .
Нсто тако нзрађују се
прнступнн нутсви. Са радо-вну- а
око уређсаа а овог има-н- л
руководи н нж. Мвлам
Шуппца који је уз iioyoh па-П- 1
их BiacTii уснео да у овом
краткои нсриоду од једпс
пустаре створи једио оглсд-п-о
иааае, поед кога сс вн-ш- с
ие уоже npohn, а да га
човек бохс не разгледа.
Норед rope паведспнх ра
дова овнх дана he бнтн до
вршспи радови иа основној
школи а исто тако иочиас с
it нзградиа приступног мо-ст- а
преко рске Требишп.ицг
ка жслсзиичЕој станпци.
Са довршсас овнх рад
ва Ластва he добптн сасут
iioBit it.ii п-- д и oyoryhuhe с
П.ОН и у стциовницима бољч
и сретппјп живот
Л. Вучпнпћ.
0 раду Фискултурног дру-шт- ва
"Бановац", у Глини
Овога npoieha основано ј.
у Глшш Фискултурио дру-гатв- о
"Баповац' . Свака гра-н- а
Фаскултујк: добила је свог
рефсЈата. Уорзо постнпути
су вндни резултати, ма да јс
нсдостајало мпого тога што
је потребпо за-- спорг као:
ципеле, ч а р а п е, дресови.
справе друго.
Да би се спортске потреи-штин- с
могле што пре наба-вит- и,
друштво је одмах ос-лова-- io
и дплетапску групу
Еоја јс дала успешне прнре-дб- е
у Глшш и Топускоу. Од
прихода тих прпредаба на-бав.ге- не
су потребне ствари
за разпе хлче Фискултуре.
Од Фискултурнпх грана,
"Бановац" је показао вај- -
внше успеха у ногоуету, a
затиу у ппнг-понг- у.
Око оргаппзације Фнскул-турно- г
друштва "Бановап,'
као н на прошнреиу Фнс-Еулту- ре
у облпжпд села, пај-виш- е
је уожпо труда и ра-д- а
Тоуо МетиЕош.
Торонто - омладинска
забава
Југословенска оуладиа ири
ређује забаву, као опроштај-н- о
вече са оуладниои соја
одлазн у Југославвју. Заба-в- а
he битн у суботу 22 уар-т- а,
у 8 сати увече, на 386 Он-тери- о
улаци.
Иозивауо све, оуладину и
старије, да дођу на нашу ом- -
-i-i-iifiirw
4afaRv ii ла Се за- -
м0жда „ последаи
пут позаоавпуо са иппмд
Еоји одлазе у нову Титову
Југославпју.
На забавп he свирати бра-h- a
1Сатунарн и ихово Дру-штв- о.
"Ерви бадп велкомГ
Оуладинскп одбор.
Хамилтон - седница клу-б- а
ЛПП "Петар Жапкар"
У ледел.у 23 марта у 2 сата
после подле одржава се сед-пи- ца
клуба "Петар fCanEap"
Радввчсе професпвве пар-тпј- е.
Седвпца се одржава у
партизансЕОУ дому на БнН
род. Потребио је да свп чла-лов- п
лрпсуствују пефалено.
Секретар.
if
ii
-
II
1