Serbian Herald, July 22, 1947

              СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цна годдшној претплатн а Каваду 4 долара, на пола Authorized ax Second Gau Matter under the
год. 250. За ивостравстао, год. 5.00, пол. год. 3.00. НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 7. Број 42C. Цена једвок првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, JULY 8, 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 426.
НАПОЉЕ ИЗ НАНАДЕ CA
СРБИ, ХРВАТИ И СЛОВЕНЦИ У ВИНДСОРУ ДЕ.
МОНСТРИРАЈУ ПРОТИВ КОЉАША BEPE ПОЧУЧА
II МЛАДЕНА 5УНИА
Пиндсор, Онт. — Иоводом
објавл.елог писва y Новости-м- а
н Српском Гласллку, ко-је- г
је писала четллца Вера
Иоткоаак-Иочуч- а, у коме
она итвореио црло на бело
каже да je: . . . "дјецу клала
као пилнКе" п да he опет то
члллтп ако јој се прплпка
пружв, кроз иашу ласеоблну
код родол-ублвл- х Срба, Хр-ват- а
и Оовенаца хао ватрп
лропшрило се згражаае м
огорчсае против те децо-убн-ц- с.
Ueh у пстак на вече 4 ју- -
ла, сазвана je Јавла протсст'
ira скушптииа па којој јс
огорчски народ тражио да се
дсцо-убиц- у liepy Почуча ис
тсра нз Канадс и прсда југо
словслсклм властима да лред
судом одговара за почласне
злочиис над иародом.
Огорчеас и згражаас ларо-д-а
достигло јс свој врхунац
кад су гопорницн на скуп- -
штнии подвуклн члаеллцу,
да су баш ових дана српски
и хрватски реакцлонарцн од
четнико-одбранаш- а и уста-шо-мачекова-
ца
у лнцу Вла-дик- е
Днонисија, Перс Була-т- а
н др. Младела ђуила-Зор-кнн- а
тражили од каладсклх
властн у Отави дозволу за
улазак у Канаду 10.000 сри-ски- х,
хрватских н словспских
ратннх нзбеглица, који с
сада налазс у Лустрији, Нс-начк- ој
н Пталпјн, што значм
да раде ла долрснаау ратинх
злочннаца као што је само-призна- та
децо-убнц- а Всра
TfnTifrii„nif.rif4V4n. № „ "СкУпштина ie кдноглааш
заклучила да сс већ идупег
дана, у суботу 5 јула, прове-д- с
јавпа протсстиа демон-страцн- ја
пред Хотслои гдс се
иалази коллш Всра Иочуча.
Ирско iiohn лзрађепл су
латллсл н отискаии летаци у
којлна се објашлавало и рс-кл- о
ко јс Вера Иочуча н за-ш- то
сс проводи дсмолстрацл-ја- .
У суботу у јутро, баш у
вреиену кад сс иа улнцама
налази иајвишс народа, ис-туии- ли
су зајсднички родо-л.уби- ви
вллдсорскл Србн,
Хрпатл и Словснци да дс-монстри-
рају
својс огорчсн.е
против коллша дсцс н упоз-иај- у
сву јавцост н парод
Виидсора са делпма ратиих
злочииаца, који, бсжећи нрсд
лароднлм судом довлаче се у
овс земл.с.
Всст нз Вашилгтона од 4
јула јавлл, да je у Вашшпто-н- у
успоставл.ел покјлт евЈК)п-скн- х
и пздај-ннчкм- х
цзбсглица па челу сз
бпвшлм прстссднлком ма-ђарс- ке
владе Ференц Наћнм.
Са Ферснц Нађим иа челу по-крс- та
сс поред оста-ли- х
др. Нлатко Мачек, Мнлан
Гаврлловнћ, бугарскн фаши-ст- а
Гсоргн Дниитров, Мнхо
Крек.
У Вашнлгтопу они су нз-да- ла
ззједнички лроглас у ко-v- c
се каже да су позвалп п
naiCKor Сталислава Мико-лајчпк- а.
V вестн се кажс још да је
опште вероваие да овај по-кр-ет
ужнва иезваиичиу пот-по- ру
државног оделена Аис-рик- е
сполвих
послова), пошто су, каже се
у unorn од "ових во-ђ- а"
били у додиру са векпи
зваплчним претставннциха
Сједшиннх Држава Амсри-к- е.
Доллслнк "Хрватског Гла-с- а"
у Влннпегу, јавха из Ва-шплгто-
иа
још 20 јуна о "по-литпчк- пм
кретаи.11ма полптл-чкп- х
вођа из југо-источ-не
Европе". Он кажс да се "у
везп са коиешаиима па Вал-хан- у"
ради озбихно па ства-рањ- у
"слободппх'' одбора ко-ј-и
б требалн да претставлл-j- y
иароде jyro-псточ- пе Евро-и-е
који су под "комуннстич- -
ПОКУШАЛА
СПРЕЧИТИ ДЕМОН--
Кад су дехонстралти стиг-л- и
пред Хотел гдс живп Ве-р- а
Иочуча, ту је всћ чскала
полнцлја, и пије дозволила
да се фориира демолстрацлја
и ностави "иикет лајна" око
зградс.
Отпочела јс питервенцпја
и објашп.енс са полицијок н
властима заштосс дсмопстра- -
циЈа проводп и ко je Всра
Иочуча. У име комлтста де- -
молстрацпЈе иа поллцлјскл
уред пошао је Виктор
Шврлуга, да плтервеллте и
тражн одобреае за
За то време, иако
полнцнја ннје дала да се па-ро- д
окуплд, народ се пије
разнлазио већ лапротив све
впше се окуплдо. На лнцу
места изабрапа је дслсгацпја
и послана јс у поллцлјскл
урсд са захтсвом да се до-зво- лц
демопстрација.
Колачло јс полнцнја одо-брн- ла
дсмонстрацију, алн ог-раллч- ила
јс број тек на one
који су носилн натписе.
је иешто после једа-пас- ст
сати отпочела
Подигли су сс пла-кат- н
са латплсииа у епглес-го- м
јсзлку који у преводу
гласе: "Овдс жпви ублца де-ц- е
Вера Иочуча "Отавл
(влада) треба послати Мла-дсн- а
Јјулла н Itepy Почучу у
1тослави1У ла одговапа1у за
и н е7"Л1 jfiTchc м 6" Овд е
убпца левплс деце ; "Ола је
клала децу у Југославијн" ;
"Каладска дсца су у опаслос-ти- "
птд.
Полпцлја такође нпје до-звотл- ла
да се деле лстацл т-род- у
ла улицл, п опда су ле-та- цл
поделлнл од куће до
којл су иосллн наслов
"Нема места убпцама деце у
Каладп.
Ма да je ucia ствар спон-тан- о
лзблла и врсме бпло
кратко, вилдсорска па и ка-падс- ка
јавлост је обвештепа,
л стотилс п хпллде капад-скн- х
грађапа мора-- н су да се
згражају и liopajy да кажу да
у Канадн ле cue битп мсста
за ратпе х!очипцс и децо--
убице.
Накнадло ћемо јавлтн оп
шнрнијс о целој акцлјп.
Нзвестптел.
ком .
ЈавллјуНп о до-1аск- у Фсренц
Иађи-а- , допнспик "Хрват-ско- г
Гласа" каже да се "Оче-куј- е
и долазак др. Нлатка Ма-чска- ",
а лсто тако п вође
"Словенске Пучке Странке"
Михс Крека. II он обавсшта-в- а
свој мачсковскл лист да "У
CBUU кругоппма влада врло ве-лп- ео
занииаие за догађаје па
Валкалу", а да "Амсрика на-рочи- го
ластојп" да се зауз-м- е
за судбнпу бугарског Ilei-ков-а
н југословенског Драго-луб- а
Јовановића.
У "Ам. Србобрану" нлсио
још нпшта опазпли о овој
стварп. Пзгледа да се itcwy
опет не журн да обавестп сво-ј- е
чнтаоце о овом савезу. Ме-ђутп- м
то што се "Србобран"
правн као да тобоже није оду-шсв.т- н,
ле значи да on занс-т- а
ппје одушевллн. Оп без
сумљс мора бптц одушевл.еп
тнм впше што па чслу псто-г- а
покрета стојп Ференц На-ђ- п,
Хортпјево ђаче. Тако је
"Србобран" hyrao и о феде-рацпј- н
која је прошле годп-н- е
успоставлиа, a у којој су
са прстставлицпма "Српске
пародпе одбрапе", Српског
пародлог Савеза и "Србобра-н- а'
учествовалп у покрету
југо-псточ- пе Европе п свп
усташе. On заузпма став злат-по- г
ћутаоа пз врло разум-Л.ЛВП- Х
п врло оправданпх ра-злог- а!
ВАШИНГТОН ЦЕНТАР ЕВРОПСКИХ ФАШИСТА И ИЗДАЈНИКб
НА ЧЕЛУ GA ФЕРЕНЦ НДЂИМ, МАЧЕКОМ И ГАВРИЛОВИЋЕМ
фашистлчких
лалазе
(мнлистарства
всстп,
ПОЛИЦИЈА
СТРАЦИЈУ
друг
демоп-страцнј- у.
Тако
демоп-страцлј- а.
tn'o4
ку-ћ- е,
страховладом'
ИЗ
Псоградски лст "Порба"
од 18 јула допосл члалак о
доласку лашлх лсехеллка у
ЈугославлЈу којн гласл :
Наш лароброд "Радиик"
са 500 иселсника повратлл- -
ка лз Канаде прлстао јс си- - noh у 20.15 сатн 17 јула у
луку Комлжа, ла отоку Вису.
Брод "Радлнк" у коилш- -
кој луцл дочекалл су прет-ставлл- цл савезиог л репуб-ллкаиск- ог
Мллистарства ра-д- а,
лародле властл, масовлнх
оргаллзација л огроила иа-с- а
народа. Кад су се ирет-ставлл- цл
властл попсли ла
палубу брода, исел.сиицн су
нх дочекалл одушевллллм
поклицииа, клнчућл ослобо-heu- oj
доиовлнл, иаршалу
Тнту, лародпој властл к Ко-мулнстлч-
кој партлјн.
После кратког задржаваиа
у комншкој луцл пароброд
"Радлнк" иаставио је пут за
рлјечку луку, где стижс да-л- ас
око 17 сати. Овај први
сусрет лаших пссл.елика с
лародом Коииже л прсстав-иицим- а
народлих власти иза-зва- о
јс код нсслсинка ло-вратнл- ка
уздбудљлво оду- -
и!СВЛИС.
У Месллскои калалу паро-бро- д
"Радпик" сусрео се с
лашпи паЈ)обродом "Корлат".
Исехспнцн судуго н одушев-лсн- о
поздрав.илц брод којн
посл име славлрг '
Захвалујући одлично ор-гаилзац- лЈи
и другарској по--
моћн посаде брода служба и
ред на броду бллл су одлнч-л- н
тс су задовол.нли иаше
иссл.еппке повратллкс. Исе-Л.СНИ- ЦИ
ловратлпцн говоре
да се ле могу доволпо захва-лпт- л
за све услуге, које су
нм училлли члапови посаде.
Онл такође лзражавају зах-валло- ст
за другарство п прсд-усрет.гиво- ст
који су владалн
знсђу Н.НХ п члалова поса-д- е.
За чптаво грсмс nyToeaiLa
био је врло жив културио-иросвети- и
рад, а осим тогп
повратнлцл су помагалл чла-лови- иа
посаде при свако-длсвн- ои
раду, те су од мес-т- а
одкле су се упутпли до да-л- ас
далн 3.G33 обровол-л-а ра-д- ла
сата у корлст брода.
Псехсллцн повратлнци у
злак лародлог прлзиаиа са-купи- лл
су 1.050 канадсклх
дилара it тнм ловцеи израде
једну спмбатчлу сиомеи-плоч- у.
коју he даровати паро- -
УБИЦАМА
ВЕЛИЧАНСТВЕНИ ДОЧЕК
КАНАДЕ
партлзан-скогратиогброд- а."
броду "Радник", a voja h-прнка- зиватн
иовратак првс
групе iiantiix исел-еинк- а из
Каладе у ослобођену домовп-н- у.
Међу повратнлцима нала-з- л
се 86 ж-e-ua и 77 деце до 15
годнна. Иако су сва дсца ро-ђе-ла
у разпни крајсвииа Ка-лад- е,
готово свако дете гово-р- и
пашлм јсзпком. Мушкар-ц- п
којн се налазе међу псс-лллцн- иа
повратплцлка у-глав-
лои
су нпдустрпскл рад-лнц- н
и запатлије. Они су са
собом нз Каладс полслц ра-зн- п
алат и маппше, н то пре-тсж- ло
за рударство.
Прлллком доласка паро-бро- да "Радлик" у комлшку
луку, прирсђсл је тамо при-год- ал
илтилг. На тоис мп-тли- гу
свн иселлплци поврат-11НЦ- И
нзјавливали су да су
спремли oTiihn на посао та-и- о
где су иајвпше потребпи
н гдс 1е својпм стручлим
знан.см и способпошћу при-доне- тл
обпови н пзградљп
лашс земље.
Прилпком свог повратка у
доиовнну нашп иселлллци
којл долазе пз Кападе по-сла- лл
су стсдеки телеграм
милпстру рада владе ФНРЈ
Ницку Крстуловићу:
"Нриликом лашег поврат-к- а
у родлу домвллу Феде-ратнв- ну
Народну Републику
Југославлју шалко liaxa, a
прско Нас целом радпои па-ро- ду
иове Југославлје дру-гарс- ке
поздраве. Наши дав- -
лл словл да живлмо л радц-м- о
ла својој родпој груди
остварени су. Зато лзража-ваи- о
всллку захваллост хе-ројск- ој
ослободплачкој бор-б-л
коју су водплн иатп ла-Ј)о- дл
под мудрпм руковод-ство- и
друга Тлта која је
омогућлла ствараљс ловог
радлог закоподавства чи]а
ћсмо лрава лматн cpchy и ми
да користлмо. Протурадлпч-к- и
режими старе Југославије
отсралл су лас, пупе горчл-л- е.
од нашлх родннх vyha
Далас се снтуација изиснп-л- а
н мн се враћамо лули
одушев.111а п жеха да помо-гнси- о
иашлм лародима ла из-врше- ау
iLiixoBor Нетогодиш-п.с- г
плала члјл је ллицнја-то- р
лаш драги друг Тпто.
Вама, друже Крстуловпћу,
а лреко Нас целој владп
ФНРЈ лзражавано велнку за-хвално- ст
за труд п лалоре
којс сте уложллп па органн- -
мрзе п нава-чуј- у нашпх п борбп
јесте најбо-v- a братство п
вигересвма,
Јулскпх
да ueheuo
п последпп
клаиа п
Све оргалпзацпје
неколвко
улохптв све у
Јутословелка
борп хесвл
тп одакле п
русоводпоцп
Манифестација братства
У леделу 6 јула одржала је седипца Нз-вриг- ног
радлог одбора за прославу Јулскпх
усталака. Ha iuj су подлеселп последип пз-вешт- ајп
оргалпзацпја пз јужпог Оптарпја.
Преиа свему се впдп да he прослава Јулспкх
усталака ове годппе бптп запста највећа
маилфестацпја братства п једппства Југо-слове- ла
у јужнох Онтарпју. Народпп дух
пепомпрлвве борбе протпв иепрлјателл мп-р- а,
слободе п папретка, бпће на овој просла
вп промаклут још корак напред. Акцпоно п
пдејно једплство југословенскпх пселенпга
у борбп протпв закдетпх пепрпјагела ларод-п- е
слободе п cpehe згазпће вамере професво
палнпх злочпваца п ко.гаша као што су Be
pa Поткојик. — Почуча п Младен Т)уппо.
Демократске тековпле југословепскпх псе-лденп- ка
у двадесет-годпшн€- м раду п борбп,
као што се је впдело у свпм потхватпма, по-бедп- ће
п у садашњој борбп протлв цепача
којп xohe да пас сада завађају помоћу дове-деп- пх
четппчкпх п усташкпх колаша. Све
павале народвпх вепрпјатеља бпле су раз-бпјек- е,
а паше оргаппзацпјв — Behe канад
скпх јужнвх Словепа. Савез кападскпх Ср-б-а.
Савез кааадскпх Хрвата п Звеза капад-скп- х
Словепаца — пзграћпвале су се п пре-ка.1пва- ле
у раду п борбп за болп хпвот за
једно са другпм демократскпм пародпма Ка-пад- е.
Током рата п иародло-ослободплач- ке
борбе вашпх варода у "Старом Крају —
оргалпзацпје лапге прпскочпге су у помоћ
својој браћп п сестрама опда када је та по-мо- ћ
вајвпше требала. Народ је победпо у
Југославпјп п мп смо у псељенпштву побе-дпл- п.
Народпп пепрпјателп још впше нас
шшшџумтчлш wwpiwww п- - е#"'
ДЕЦЕ
ПОВРА-ТНИК- А
.аннји нашег повратка.
Смрт фашпзму — слобода
народу!
"Борба" од 19 јуна долосп
овај чланак:
ПРЕКО 20.000 ГРАђАНА
РИЈЕКЕ II СУШАКА ДО-ЧЕКАЛ- О ЈЕ ПРВУ ГРУПУ
НАШИХ НСЕЉЕННКА 113
КАНАДЕ
Данас, у 18.20 сати, упло-вн-о
je у рпјечку луку паро-бро- д
"Радплк" којии су но-сл- е
18-дневл-
ог путовал.а нз
Монтреала до Ријекс долу-товал- н
пашл пселенпцн нз
Каладе.
Нреко 20.000 гра1;аиа Рлје-к-е
л Сушага дочекалн су сво-ј- е
сулародоаке. Ускп луко-бра- л
"Петар Драпгалл", уз
који је брод лрлстао, ллје
могао да прлмп вслику wacy
rpahana. којл су са свих стра-л- а
опколилл прострало прл-сталишт- с. Неколнко бродова
паше трговачкс морларице п
путличкн бродовц којл су се
затеклн у луци блли су свс-чал- о искнћсни заставама.
Око трлбппе, лодиглуте ла
средллн лукобрапа, влле су
се лаше нацноналпе, првспе
и талпјалска застава с псто-крако- м звпјездои. Мпого прс
дааска брода приступ ла
лукобран бпо је скоро пемо-ry- h.
Нестридеље je pacio како
се прнмнцало време доласка
брода. 1Сада се "Радлик" о- -
Јавло иа уласку у луку, сл
реле ородова усидреллх у
луцл, поздравиле су лашу
6pahy л сестре лз 1Сападе. С
брода "Крагујевац" у зпак
поздрава морларп су бацали
црвепе ракете. Радплцл ри- -
(Наставак на стралп 4)
САВЛАДАТН КОМУНИС
ТЕ ИЛИ УМРЕТИ, КАЖЕ
ЧАН КАЈ ШЕК
Налкпнг, 6 јулп. — У ра-дл- о
говору којп је одржао
вечерас, Чап Кај Шек рекло
је да he кннеска лацлја умре-т- и асо не савлада комулистс.
Док je ол говорио, ibcroBa
влада издала je caonraicite о
успеснма коиуниета у важ-и- ој
провпвцијн Шантуиг, a
ипнпстар Сједнаеплх Аме-рпчк- их
Држава био је всћ ла
путу Вашплгтон да оба-вес- ти
о снтуаплји и да се од-лу- чн
о далој иолитицл која
је важна за Чан Кај Шек-о- п
режин.
и јединства
ва нас. У одбранв тесовпва
за мпр братство в једвнство
гарантвјз за победу. Такво
једпнство, повезаво заједлпчкпм
6nhe мавпфестовапо аа просла-в- п
уставака, где heuo се заветоватп
пресгатп са радом в борбом док
остатак пацпзха п фашпзма, уз-ро- ци
пздаје ле буду упнштепп.
јухвлг Оптарвја у овпх
преосталвх дава до слета, требају
раду да свакв Југословел п
буде на вреке обавештеп. Од- -
морају народ ва реве обавеств.
гада се rpeh за слет. Месвп
гада стлгву ва слет требају се
одмах прпЈавпгп год М. Соггчића, којп ће
руководвтп целлл техвлчквм радом ла сле-т- у,
п предагп му пмелпсдругова в другарл-ц- а
којп су одређевп да раде ва слету.
Прослава јулских уставаха биће мавв-фесгацп- ја
паше заједвичге одлуЕе, да heuo
наставптп да помажево вашеи народу у
"Старом Крају, гојц под водством маршала
Тпта брзо корача напред у пзградпп мпр-во- г
п срећнпјег жпвога. Та прослава бвће
такође п лстинско сведочалство, да прослав-ллјућ- п
Јулске уставке, тумачећп суштлпу п
значај Јулскпх уставага југословепскп все-лепп- цп
чпве часво едо за ствар прнјател-ств- а
взиећу Jyrocsairnje п Канаде.
СВИ НА ПРОСЛАВУ ТУЛСКПХ УСТА- -
НАКА 13 ЈУЛА У ХАМПЛТОНУ.
За Пзврпгап радвв одбор,
Рада Бохапић
Џ&.Ш т#т
за
Зашто С Савез није пристао
ИЗЈАВА ВЈЕћЕСЛАВА МОЛОТОВА
Следеће је текст изјаве
Вјећеслава Молотова, совјет-ско- г
мллистра спол.ллх ло-слов- а,
коју je дао о томс за-ш- то
Совјстски Сапсз ллјс
прнстао на фраицуско-елгле-ск- с
прсдлоге л плаи о помо-h- n
Кпјкзпи л зашто се Нари-шк- а
конфсрснција разишла.
Потпулл текст изјзпс Hjche-слап- а
Молотова, како је об-јавл.е-
ла
у IhyjopK Тајмсу,
гласл :
Совјетска дслсгацнја бри-жн- о
јс проучила лрсдлоге
поднсшенс од стралс фрал-цуск- с
делегацлјс првог јула.
Фралцускл лацрт, као и ра-ил- ји
лредлози бриталске дс-лсгаци- јс,
носта1м.а задатак
нзраћлваиа скопомског лро-ir-рам- а
за чнтагу Европу,
премда јс лознато да већила
свропских зсмалл исмају
свог солствелог општс зсмлд-ко- г
скономског програиа. Да
бл се израднло такав деталдл
евролскн нрограм, предлаже
со усп(ставллп.с слсцлјаллс
оргаинзацпје задужслс са за-датк- ом
да усталови изворе л
потрсбе спроиских зсмалл л
чак да одрсдн развитак
главилх грана ллдустријс
тлх зсмалд, а тск лосле тога
устаиопл.си.с могућлости о
добивал.у амерлчке економ-ск- с
novolui.
Радн тога литаис амсрнчке
СКОНОМСКС HOMOlllI, о којој v
стварл ллје још пншта дсфл-литивл- о
позлато, дало је лрл-ллк- у
бриталској и францус-ко- ј
владл да траже услостав-ллч- е
none оргаилзацлје, ко-ј- а
би стајала нзнад земалд
Евроис л меи!ала се у imxo-в- с
уиутранпк лослове чак до
одрећлпал.а липије развитка
КОЈу оп лиалс слсднти глав-п- с
грале ллдустријс тих зе-иал- л.
Шта влшс. Леллка Грл- -
талија и Фралцуска, зајсдло
са землдма којс су itima блл-ск- е,
иоставлдју захтсв ла пра-в- о
на домилирајућл лоложај
у тој оргаилзацнји илл у та-козваи- ом
"Упранлачком ко-иитет- у"
за Евроиу како јс
пазваи у британскои ла-црт- у.
Сада се чллс резервацлје
па рсчлиа о томс да се ова
органлзација лаводло лс бл
мсшала у улутраиш.с iiociobc
тнх држава и да ие бл зако-рачива- ла
iliixob сувсреллтет.
Ллн лз задатака који су по-ставлс- лл
лред ту организа-циј- у
нлл пред "Улравл.ачкл
комитет , jacno следи да ои
се свролске земл-- с нашлс став-лли- е
лод колтролу л лзгуби-л- е
своју досаданту скопом-ск- у
л лациолалпу иезавлс-нос- т,
јср то задоволлва пзве-сл- е
јакс силе.
У свакои случају, va,a се
сугерпра да могупиост прл-чла- л
америчке nouohii one
илл one зсмлл укл.учује ло-слушн- ост
од iteiie страле вис- -
а-п- ис горс ломелутоЈ органи-зацнј- и
" iLciiou Управлачком
комлтету."
До чсга бл то могло довес- -
ти?
Данас бп могао битн став-ље- н
прнтнсак ла Иолхку да
пролзводл внл1с угл-ен- а иа
да бн то могло бнти на ште-т- у
других грапа иолске ип-дустри- је,
јер је то у илтсрс-с- у
лзвеслих европсслх зсма-ж- л
; сутра бн било рсчело да
Чехословачка мора повећати
своју поллпрлвредлу пропз
вод „ CJ,aitnTJJ с инжи.
,1ерску индустрлју и опдаће1
бигв прсдложело да Чсхосло- - i
вачка треоа приматн машине-риј- у
из других европских зе-ма- лл
хоје желе продаватв ро-б- у
по впшој цепл.
Нли, као што су повлле лс- -
давно јавиле, порвеп1ка ће
битп прпспдепа да преставе
са развијаасм своје челпчпе
иидустрпје, јер то бохе одго-вар- а
извеслии страпим чели-чнп- м
корпорацлјама, лтд.
л
Шта би опда остало од
еконокскс лезавпспости л
суверепитета таквих европ-ски- х
земалл?
1Сако бн под таквпм усло-вви-а
нале землх, н уопште
слаблје државе, биле у стаау
заштлћавати своје пацлолал
ле CKoiiownje н лезавлслост?
Совјетска влада за слгур-л- о
нс може iiohn тли путем
л остајс код својлх предлога
подлессллх па овој конфс-реицлј- л
ла 30 јула. А плтл
совјетска влада дедп одушев-.геа- е
(са друглма) по пита-а- у
стране iioitohn која је оче-впд- на
нз задњег француског
лацрта.
Када су лапорл уперспл у
лравцу да Европа сама себл
ломаже ла првом месту, раз-Biijai- by liciiiix екоиомских по-тсиција- ла,
као п пзиели до-ба- р
изиећу зсмалл, такви на-по- рл
су у сагласлости са пп-тересл- ма
свропсклх зсиал-а- .
Мећутнм, када се лзјавл.ује
као што je у фралцуском
лредлогу. да одлучујућа уло-г- а
у рехабилнтацлЈи екоиом-ско- г
жнвота европскпх зсма-л- а
трсба да припада Сјсди-Н.СП11- И
Државама а ле сашш
сгроиским земллиа, такав
став je у сулротлостл нлте-рссн- на
свј)опсклх зеиал-- а јср
бл то могло довсстл до уни-штаваи- .а
аихове скопомскс
лсзавлслостл. којс ллје у са-гласло- стл
са лацлолалилм
суверсллтсто.
Совјстска дслсгацлја смат-р- а
да улутрашис мере н ла-ло- рл
сваке зсмлс морају лиа
ти одлучују!у важност оа
зсмм Европс л лс лравлти
рачуле за страву noMoh која
бл требала битн другостепс
не важлостл. Совјетски Савсз
је увек лзлад свсга рачулао
ла споје соиствелс сиагс, л
позиат је да је иа сталпом
нуту ирогрсса свог еколом-ско- г
клвота.
Нрви облик сарадл.с тсмс-л.- л
се па развлтку полптнч- -
ких л еколомсклх одпоса
ii3ve);y држава са једлакнм
лравлиа, л у том случају п.н-х- ов
лацноналпл сувсрсллтет
ле трпн од стралог иешаи-а- . Таква јс демократска осло-в-а
за међулаЈМЈДлу сарадау,
која збллжава лацлје п олак-шав- а
задатак алхове лсђусо-бл-е
nouohii.
Постоји, мсђутим, друкчија
форма мећупароднс сарадос,
базирале ла предомллантво-ст-л
положаја једле лли иско-лнк- о
јаклх слла у одпосу ripe-M-a
другли земллма хоје спа-дај- у
у лоложај потчлиспих
земалд лпшеллх своје леза-влспост- л.
Савршено јс очевидио, да
сс првл обллк слрадне нзме- -
ђу држава, сада one arryjy
као стралке са једпакпм пра-влм- а,
разлпкује радикално од
другог облпка мећулародне
сарадае, када сс не поштује
опај прлицип.
Совјетска влада, док одо
брава развитак иећулародпе
сарадае ла itc%y јсхиаких
права и узајамлог поштова-it-a
илтсрсса других уговор-iiii- x
стралака, ле вожс дати
своју noiioh пнкоме у вођсау
асговлх послова ла штету
других зеиа.тл са мааом сиа-го- м
или величилом, јер то не-м- а
ништа заједллчког са пор-мално- м
сарадаои измеНу др-жав- а.
Совјетска влада, сматрају
ћл да би апгло-францус- ки
плал зз успоставлаае сле-цлјал- не
оргаипзације" за ко-ордпнлр-аае
економије ев-ропск- их
држава довео до ме-ша- аа
у увутрашае послове
европсклх зека.и, варочито
којима je aajiiyxnup
ааска noiioh, в верујугш да
to uo'ak само коиплнцнрати
одвосе између земаха Евро
ве и отежатл апхову сарад
ау, одбија тај плац као пот-пуп- о
везадово.гавајућп в ве-спосо- бав
да довесе било ка-кв- е
позитпвле резултате.
На другу руху, Совјетскл
Савез је за паЈпунијп разви-та- к
eronovcxe сарадас лзнећу
европских в друглх зеваха
ла здравој осповв једпапости
узаЈампог поштовааа нацн-овалли- х
вптереса. в сав је
сталпо допрппосло п допри-вослћ- е
тон цилу прошире-ае- м
трговнле са другнм зем-ллм- а.
Hnitcnnua да фравцуско-(Настава- с
на стравп 4)