Serbian Herald, May 20, 1947

              А
СТРАНА 2 "СРПСКИ ГЛАСНШГ Петак, 25 апрпла 1D47.
%.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice wklr by Srpild Clacnik Publishing
Company—prtpriiter in lh Serbian language orb
200 Adelaide St, W., Toronto 1, Ont.
Излази сваког уторка и петка
Сва писма и чекове трба слати на
"СРПСНИ ГЛАСНИК"
НЕДЕМОКРАТСКЕ ДКЦИЈЕ У ЈЕДНОМ
ШДШЛНОМ ВЕЋУ
Радиичко синдикално (униско) Иећс у
Моитрсалу суспендирало јс ових даиа 11
својих чланопа иа прло нодсмократски
цачин и нотпуно протунравилно. Нскљу-чсн- и
су бнлн нрпопудни рсакционару
Иаулу Форнмсру и још неким рсакционар-цим-а
у том Ilehy н суспсндацнја јс учи-њс- иа
чак да некн од сусисндираннх ннсу
били ин ирнсутии на.мнтингу иити јс дата
прнлнка осталима да кажу исшто npoTiinv
оитужбо иоднсшсно протину љнх. У нзја-н- и
за штамиу протссдиш: морнарског син-дигса- та
Хари Дснис у псзи са опом акцијом
кажо:
"Само Нсћо чак нијс знало у чсму се
састоЈи онтужба протнву чстрнассторице
делсгата. Јрдан од наших дслсгата суспеи-дира- н
јс упркос томс што со налази иа
vopy ii што смо 5ш обавсстилн о томс од-б- ор
за ипрагу."
У нзјави со дал.е ка:ко да нн Hcho (Трсд
сид Лсбор Канснл). nimi бнло која оргл-низаци- ја,
црма права да одлучујс кога ho
синдикат изабрати.за спог прстстааншта
у Kchy. Ова акциЈа, кажс сс у iinjami, оду-зии- а
локалним синдшсатпма н.ихова ау-тоном- на
ирана. Та акција такођо нијс у
сагласности ни са правилима Трсд сид
Лобор hoiirpcra нитн са правнлима локал-iiH- x
упија (синдиката).
Лиачајио јо да јо главии тужнлац био
баш Иаул Форниср, који јс одапиа нознат
као рсакционарац н ствараоц раздора у
радш1Ч1;ог сннднкалном иокрсту н који
јо радн тога искл.учон из Трсд сид Лсбпр
Конгроса Кпнадс. Ои јс још про дпр годи-п- о
прапно махшшције н покушапао да по-цс- иа
морнарску уинју, да организујо дру-г- у,
пошто му ona nocTOJclia нзглсда про-пи- шо
папродип.
Нротссдннк синдиката ка:ко да јо до-зн- ао
да су Форниор н издајннк оиог сни-днга- та
Нот Сулипан. иако до нсдаини нс-пријатс- љи,
нмали састанав прод оиу акци-ј- у
на комо су стпарали нланове за изба-цнвањ- о
дрлогата нз lJpha.
Нспријатоли! радничког иокрота, у рад-иичк- ом
иогсрсту, као и они у чију корист
оии радс; знају када iio нроподитн раза-рачк- о
акцијо у њому. Претставипцм вр-лик- их
радничкнх спидиката нзјапл.ују да
ho радннцн тражити iiomiinoii.o плата због
огромно повпшсних цоиа :кипс;кш1М на-мириица- ма.
To значн да прстстоји наско-р- о
оист борба измс!)у радинка п посло-дапа- ца
и куд ho онда бољн час од овога
за правл.рнс раздора у радничкнх синдн-катим- а.
СМРТ РУШИ ЛИНИЈУ БОЈЕ
У нсдапиој страшној сксилозији у Ток-сас- у,
Сједнн.оне Амсрнчке Државе. ногн-нуд- о
јо миого Цриаца и болаца зајсдно.
Школа која јо била само за бсло Амери-канц- о,
примила је сада н мртве Црицо да
со у i!.y смсстс нокуиљени гдс јс ко иађрн.
V ксзи с тим Њујоршкн "Дојлн Норкор"
нод горним наслонам пише:
"Токсаска школа држи мртве цриачкл
п бслс жртно трагедијо тога града. Дсстру-кцн- ја
и смрт нзГфисало су линнју боје.
"За жипота, Црнцн н бслци иису моглн
iihn зајодно у школу. Ии лрсдашша, ии
шполски часопн. иикакиа комунална при-рсд- ба
liiij'o могла битн nocchaiia заједно
од жипнх бслих ii цриих грађана Тсксаса.
Лли црним заставама прскривсиа гимиа-зиј- а,
"Школа за белцс", отворсна јс за сио
pace — да тражс своје мртвс. Они нис
могли аплаудпрати ослобођсис мисли за-јсд- ио.
Они се нису могли учити да бол.о
живо зајсдно. Али сада су они слободнн
да жалс, прпклолсш1 зајсдинчком :кало-mh- y.
"Поука града Тексаса но би сс смела
заборавитн. Она јс бнла прсвслнка. Не-очскнва-
на,
смртна нссрећа спустнла јо
бурбонску баријсру Џимкро-- а; иарод То-кса- са
н Амсрнко. трсбао бн да размпсли
о овој поуци дооро и актовати протнву
Џнмкроа у интсресу живих."
Кад свст слуша и чнта Труманове и
другнх амсричких нрстставиика говорс о
дсмократији. ii пратн ииховс акцнје за
спасаваљс "дсмократије" у свропским п
другим земл.ама. он у нима нс можо iiahii
исшта таквога што би му открило оваквс
iicTiiiio о Амсрици, да јс само мртвим Црн-цн- ма
ii бслцима дозвољсно да зајсдно буду
v школн.
ГОВОР АМБАСАДОРА САВЕ КОСАНОВИћА НА
ХРВАТСКОМ КОНГРЕСУ У КЛИВЕЛАНДУ
(Пренос са стране 1)
протнв оних Koiii су клевета-м- а
н мрж1вом разбијали ваш}-слог- у
н посебном резолуци-јо- м
нзразили једнодушно по-BJepei- be
it симпатнју. Исто
сам тако поносан што сам по-ст- г
пзгласанл првог репуб-лпканск- ог
устава дошао да
будем амбасадор Федератпв
не Народне Републпке Југо-славп- је
у овој гелпкој земљп.
Ово спомнаем браћо н сес- -
тре, зато да подвучем нашу
равну липију еојоу смо ишли
заједпо, нсодвајајући се од
главнпце иарода који јс ншао
својим историскнм путсм и
који је дао у иајодлучинјем
часу иајзначајнцји допрннос
побјсдн добра у човјечанству.
Данас је Југославија при-зпат- а,
учвршћена, консоли-дован- а,
народиа републнка,
саскрсла слободном воллм у-дружс-
ипх
рашшправиих на-род- а,
које повезујс у нссало-мл.ив- у
заједницу заједнпчка
борба и оствареае с1ободног
демократског народног жнво-т- а
tojic је рад н социјалпа
правда оснои. Народис pctn-блнк- е
Сд°веннје, Хрпатскс,
Босне п Херцеговнне, Црие
Горе, Македонпје п Србпје
повезаие су истом во.гом, нс-ти- м
иапором, истим успјехом
у братству и једннству у Фе-- 1
деративну Народну Републн-к- у
Југославнју која је всћа,
јача, сложнпја него пкад, и
потпуно спгурна за своју бу-дуНно- ст.
Југосдавпја је стуб
мпра it тежиг за напрсткои
у миру на Балкану п Источ- -
ној Европп. Љсзин народ,
као ш то јс у рату давао над
човјсчански допринос у бор-б- н
протно нацизма н фаши-зм- а,
данас тај напор дајс i.a
ра,У У обновн за просвјсту н
бол.и иснвот малог човјеса.
Успјсси су једннствени.
Југославнја јс бнла нрва
зсмл-- а која је после ослобође-iu- a
спровела нзборс и Лло-н.еи- а
иа огромну снагу од
мнлнјона гласача донијсла
спој првн рспублнсански пу-чк- и
устав. Нзлазсћи из ру-шсвн-
иа
рата добропол.н'Ј4
раднии папором нсто онако
како су борбу водили, укла-ibaj- y
једиу за другом псл.с-диц- с
рата. Но јсднодушпм
мишлхиу стручпих људн, ко
је арочита м])жи.а нс наг.о- -
д иа иепстшшт суд, Jyroc.ia-внј- а
спада у најрјсђс земл.е у
којпиа јс УНРРА-пн- а п-м- оИ
дала најбол рсзултатс,
јср је под коптролом нар-д- а
најсаојссннјс примјсас
иа за обнову зем.с. Југосла-виј- а
јс прншла великим со-ција.1н- им
реформама поста-вллЈућ- и
ра, и соцнјалну
нравду за деиократску ос-но- ву
уређен.а. У Југославији
нема пнфлацнје, наш држав
нп буџет којн је 1946 нзно-си- о
35 нилијарда, 1DI7 пз-ho- c
и 86 инлнјарда. To позе-Kaiu- e
долазп из рада н нро-извод- ње
и идс у пронзвод-.у-.
To јснајбол.н одговпр
оннма, који ширс нсиспшу
и клсвсте о Југославијн. Ју-гослав- нја
јс већ нзврпшл!
измсиу свнх прсдратннх ду- -
гова у динарима н на п.пх
илаћамо трн по сто (3с) ка-xa- ic. He chomiiilcsi другог о-гјкјм- ног
успеха у обнови п
раду, којн је вишс познат.
Сиоми11.ем cavo државис фи-наицп- јс,
као најбол.н ба]к-мсга- р
сређсил прилнка у Ју-гослав- ијн
всћ у другој i--
o
диин послс закл.учка рата.
To јс баромстар, који нока-зуј- с
ciau-- c псзависио од про-иа1аид- с,
нсзависно од оннх
иојн нас хвалс п који л.,с
нападају. У Југ°славпјп не-н- а
послпјератних појава,
које бјесне толнко другим
државама: ипфлацијс, nop-чано- г
крнииналптета, апатн-јс- .
захора. Милиоип радног
иарода нстоу оном пожртво-nitocTi- i
п несебичностн са
којом су под водством Мар-шал- а
Тита мзвршивали нео
пнсива де-i- a у јунаштву у
борбн иротнв iienpiijaTcia.
који је изглсдао свемоћап,
iicTiiu oil и м заносом под вод-ство- м Tina дају свој рад за
обнову, за укландн.е nocic-диц- а
рата, за што бржс ства-раа- е
напрсдиог, просвије-hciio- r,
радниог жнвота свих
народа н свпх појсдинаца
Ф. Н. Р. Југославијс.
ЗСог чега покушавају пл-njcci- ui
л.удп да нзазову з-б- уну
сад н да уносе смчти-- у
у гледању на Jyrociaeiijy и
на оно што јс народ оства-рп- о
својом сиагом н солн-лашшс- ти
демократских на- -
Јшда свнјста? To су по уоу
MiitiMciby on н, којн it it cy вје- -
.; i.v:v
.-Љ,м'-
.„-а'.'л1.-'.:-' i.I.' ;--- ;► М1кУШ'М#'ч.'Н'-и-м — г f 'ТГјГГЧГмМЈТМЦИИМЈМ
ровалк да he нацизаи и фа-шиза- м
бнти нобјеђени нлн
који су у дубннн своје душс
сумп.алн у ту побједу. Њнх
је у рату запрепастила сло-г- а
у борби всликих демокра-циј- а
Сј. Држава Амернсе,
Совјстског Савеза н Пелнке'
Брптаније. Оан су очекива-л- н
да he се прије смрти Му-солшшј- еве
и Хнтлерове та
слога разбити н тако и суд-бнн- а
рата nohii другнм пу- -
тсм. А1еђутии to се inije до
годнло. Огромне снаге дсмо-кратиј- а
смрвнле су неприја- -
тељска пшјсзда. Фашнзаи јс
разбнјсн. Једина нада остаг-цнм- а
фашизма у свијсту је
да се велика заједиица Co-вјетс- ке
Руснје, Сј. Држава
и Прнтаг ' азбије, како сс
мнр нс бв утвпдио н како ор-ганизац- ија
УЈсдиаспих На-род- а
не бн постала врховип
фактор за чувашс мира оиа-к- о
како јс покојнн ирстсјсд-(ш- к
Рузвелт замншлло. Нјп
ма је потребан пемпр у свп-јет- у
да покажу иеуспијех
побједе демокрацнја. Југо
славија спада у one државг
гђе је стварна нзвојева нај-већ- а
побједа идеје за коју је
рат Bohen.
Па Југос тавпЈи су исил-шаи- и
најтсжн .почннн, пп--
СОВЈЕТСКИ САВЕЗ МРЗИ СТАВ
САВЕЗНИКА 0 РЕПАРАЦИЈАМА
Америчкн допнсннк Мо-рн- с
Чајлдс осаунаестог ап-ри- ла
из Москвс пшпс:
Alehy совјетскнм народо
влада вслико огорчснс проу- -
ЗрОЧСПО, IIO II.HXOBOM МИ111Л.С
ity, нсираведииу ставоу Сје
днњеннх Амсрнчких Држа-в- а
н Нелике Гфитанијс о рс
иарацнјама. То се овде occ-ha
на све стране а према пн-суиу- а
од читалаца која се
појављују у штамии, такап је
сснтимснг no читавој зсм.гн.
Као што архнтск Н.Г. Co
колов каже у свои писиу
"Нравди", у Совјетскоу Са
всзу нсуа човска који сс кс
суатра учссникоу у диску
Ернтанпј
Истакнути Американци
помоћ народима Југославије
liiyjopk — 40 исгакнутн.ч
Лмериканаца су до сада по-дуир- ли
анел сакуплди
noMohn у храни за Југосла-иију- .
Овај Анернчки ко- -
уитет за nouoh ЈугославиЈи
разаслаће својнм прнјатсли- -
ма но свиуа дсловпуа Сје--
дии.еиих Др;ава Ауерисс у
скоро вреуе. Апсл су потпн-сал- и
следс1ш:
Елспор Рузвелт, почасн
претседпнца коуитета, То- -
уас Man, позиатн иисац; сс-нато- р
1иод Пспер; бнскуп
ЛртуЈ . Мултон ; уитроно
лит iicikaytiit ;'рабпн Дапид
дс Сата Нул; свештсиик Ни-лп- аи
X. Мслиш ; свештсник
Хенри Карнснгер; Др. Ц. X.
Тобиас, Роберт Кснн. бипши
државни тужилац Калпр-ииј- е;
профссор С. Макил, са
државног уннвсрзнтета у
Нисканцину ; профееор Мн-ла- р
liypoc, са Јел уинверзи-тета- ;
нрофссор Марион Хат-в- сј
са уннвсрзитста у Ннтс- -
б-уwргу, тИ._а. ; проф- ecop PoCcpr
.lajii ca Колуубија уннвер- -
знтета; профссор Истнрии
А. Сорокнн. ca Хавард yiiit
всрзнтста; ирофссор Хенри
Нрат Фајрчнлд, ca ityjop-шко- г
унипсрзиета ; Вхттср
Дармос. управител. оркестра .
Фреда Крцвсј, урсдник ПСур-ua-i- a
"Нсшон"; IV Стефаисон
истраживач ; као н радио ко--
уентатор Ннлиау Гејлмор;ј
Др. Франк Книгдоп; Ј. 1сј-уон- д
Нелш; чувенн ууетии-ц- и;
Роберт Гватхуеј. Пинтд
Гоуу, Раллин Сојер и Рок-вс- л
Кснт; Артур Скиабе-т-,
ууетник, Лнби Холуан. ууе-тни- ца
музнчк--с акадеуије;
Нилиау Ј. Сксфслин. пстас-нут-и
јавни радиик. Ннсци:
Алберт Кахн, Хсириета Пак-уасте- р.
Мрс. Ф. X. Кон.. Мрс
Марша.1 Филд. Луис Мерп
Какбрајд, професор Л. Р.
Брадл1г градски всћиик Сте-нл- и
Псакс, Pp. ђан A. Кппг-сбер- и,
М. М. Ниелсон н Мрс.
Доротн Нерера од стране
управног одбора Ауерпчког
коунтета за noyoh Југоста-виј- и.
Anct којег је написао прст-седни- к
noxohiior одбора
Златко Балоковнћ био је
врло нотребан, јер је ауерн-чк- и
Стејт Департуент до са- -
кушапа сва средства раз;е-дн1Бава- н.а
и уништавања. ]]
иарод, нсто окако чудесно
као што јс 27 марта 1941
срушио покушај издајпичке
владс да буде увучсн у Хи-тлер- ов "новп Ј€д", сам опко-л.- е
само нспрнјате.гнма, го-лор-ук
дао у борби кроз 4
годпнс внше пего сву своју
снагу за побјсду велпкс нде
је борбе против фашизча,
која јс окупила све демократ-ск- е
народе свнјета даје и да- -
нас у нзграђива1!.у мира, у
изграђнваи.у атмосфере до-бр- нх
односа мсђу народиуа
у показивану успјсха побје- -
дс савсзника наЈувЈерл.нви]и
примјер. Ilncaibe и шире.е
клсвста и ненстиие о jyio-слави- јн
у ствари је к.тевета-н.- е
н нападаае ндсјс, коју
су савезницн изаели до по-бјед- е.
Из истнх врс-ta- , ма
како се она звала, долази u
друга тсшка к.1света иа Сло-всн- е
уопштс. Словенссн па-род- и,
којн су увјск бнди жр-тв- а
насилл и неправде, којп
су увЈек сааалн о правдн н
миру, који иикад иису хтјс-л- н
туђега, нитн су пороблл-вал-и
другс, нз овога рата са
liaJBchuu допрнносом у бор-б- н
ii у крви — Совјстски Са- -
пе I. 11ол.ска. 11схос1овач1..1.
лиу столоу Мпннстарз спол-ни- х
послова.
Иросечан совјетски грађа-т- т
у фабрици. капцеларији
нли иа фаруи, не може разу-уст- и
наш (аусрички) став
но питаи.у репзрацнЈа. ja
сам песн даи чуо колектпвне
фармсре на ПалешсвсЕи пи-јац- и
где говорс о пролеттшј
сствн и тоакториуа н како
бн било мпого лакшс када бп
амалн вишс трактора.
Оии покушавају да уста-иов- с
зашто нсуају више тих
трастора n за то бацају до-ст- а
кривњс на савезнике што
задржавају рспарацнјс. Шта
сс1лци иарочнто не уогу ра- -
снјн која сс води за окру-- 1 зумети јесте, став
за.
за
анел
да o.v'no да даде нли прода
храау југословенском наро-д-у,
и да уу иа тај начии пе
пуржи noyoh у критпчноу
иерноду, то јест, од сада до
ндуће жетве. Ако се ис доби- -
је храпа са стране. садашна
храиа соју Југославпја пуа
на располагапу. иеће uoho
да гараптпра впше од 652 ка-лорп- Је
по особи па дан —
што је yaite од јсдпе четвр-тии- е
коју употребл.ује про-сеч- по
ауернчки граћашш
дпсвпо — нзјавно је аубасз
дор Сава Косзповнп. Ово Сп
знзчило дз целокупнз диевнз
храна југославепског пзро-д-а
од сзда пл до iuyhc жс-т- ве
не бн износила више
Хранл.нвостн од јсднс трсћн-н- е
фунтн хлеба на дан.
Успркос овс врло опасне
ситузциЈе коју је проузроко-ал- а
суша сталног истица-it- s
УНРРА-- е да се 5.000.000
Југословена у пзснвниу кра-јсвц- уа
cj-очу-
Ју са глаћу, а-уерпч- ки
Стсјт Денартусит,
ставл--а у питанс потребу
хране за Југославију док ша-л- л
огроуке солнчине хране
другиу ев1квскмм државзуа.
1,еиартуент за агрикулту-р- у
одлучно ј да токоу уесе--
ца анрила в yaja пошаљ
296.000 тона брашна. куку-руз- а
и јечуа у Немачку. И-тали- ју. Норктку. 'ФранцЈ'-ску- .
Пслгију, Егинат п зе
уле Jj-жн- е Аусрике. а од ко-ј- е
еоличинс ћ готово ното-вин- а
бити иослана у амери-че- у
и бпнтансЕу зону He- -
уачЕе. Пз извештаја госпо-дин- а
Косаиовнћа гндн се да
покрајпне у којнма јс ведиЕа
осЕудица у храни су: Боснг,
Херцеговина. Далуадија, Ли-е- з,
Црна Гора и један део
Стовенијс. Мсђутим прсдло-жсн-а
допуна ззеонсеог пред-лог- а
који је пред Конгресоу
за $350,000.000 noyohn, а ко-ј- у
је поднпо сенатор Л. Мак-лел-аи
пз државе АрЕансас
аЕо би се усвојила. пскл.учу-ј- с
зеул Еао Југославију од
прпуања псакве novohn.
Резолуцпје Еоје осуђују
став Вашинггона због днс-Ериуипз- пје
протпв Југосла-внј- е
uta-i- y се па претседниЕа
Трууана од стране уногнх
организацнја и поједннаца.
Југославија — излас као сн-гур- ан
стуб унра и ндеје Ујс-Д1П1.СШ- 1Х Народа. Они који
су нас иороблдвали н који
су нам чинили нсправду хо-h-e
да нас прикажу као да мн
угрожавамо мнр. Стотинс
кнлиона Словена први пуг
сви у својнм слободнни, ие-завнсии- м,
народшш држава-м- а
uajciirypiiiijit и лајпоуз-данпј- п
су савсзинк у чуваау
мнра. II кад се у нскрепом
чуваиу дмократског мира
сложа народ у првои рсду
Амерпке п Словеискпх др-жа- ва
онда је мпр спгураи и
пема тога ко може пзазватн
злочпи новог свјетског ратз
за ускрсавапе фашизма.
Ни, сестрс и браћо, као А-мермкаи-
цн,
као честнти аме-риканс- ки
граћани хрватско",
југословееиског и ciobch- -
ског порнЈскла, иаЈоол.и сто
тумачи за такво ираво тума-чси- л
односа мсђу народнмл.
Исто оиако као што сте у
врпјсмс рата, одазнвајугш се
познву вслнеог прстссдннка
Рузвслта дали више нсго
uiTo сс од вас могло очскн-ват- и
у ратиом апору Амс-рик- е,
тако и данас оваквнм
својим радом дајсте најбол.и
допрннос y4iipuihnBaii.y и
чуиану мпра.
и ннтају јсдан другога, да
дн Бритамци iicyajy кратко
nayheac. Да ли су они за-борав- илн
боубардоваи.а н
штсту нансшсиу доуовнма
и фабриЕауа? Снгурно пису.
Па кога врага задржавају ре- -
парациЈс?
Али iicsa сс iiitKo нс вара:
јКпвот овдс нс стојн на мс-с- ту
због тогз што рснарациЈе
ис долазс у Совјстспн Савсз.
Народ ради тсшсо и врло јс
сауопоуздан. Совјстски Ca-ses
је на путу опоравапл. To
јс најболл илустроваио у из-всшт- ају
Државнс коиисијс
за планира11.е npit Савсту мк-пнста- ра.
који јс унраво обја-вл- п.
Извешта) иоказујс оп-шт- н
пораст индустрискс нро-дукци- јс
за нрву чстврт оие
годиие у nopcbcity ca npoiu- -
toy ГОДИНОУ.
Неке нидустрије ноказују
врло зпатаи иапредак, као
шт0 су елсктрнчиа струја,
v.w н лака иидуспЈИЈа у гс- -
нералио. lloeelaia се п трго--
винз и нз a-t- o у iiopeijcity
сз прошлоу годпиоу. Инду-стрпс- ез
СЛПЕЗ би ПЗ УССТИУЗ
уогла Оптн наравиа, али naj- -
важиијн цснтрн кзео "1то су
Мосевз п Леп.ппград нспу-нпл- н
су својс нлаиовс.
Нсес нндустрнје Еоје су у-чни-
илс
изпрсдзЕ прошлс го-дни- е,
нпак су уало заосталс
у нспуплвап-- у својих илано-в- з
у првој четврти овс годи-п- е.
Ово сс уожс објасннтп
дслиунчно тнус да је нродук-цпј- з
уорала изводити сс нс-товрсуе- но
са обповоу унн-штеп- нх
подручја.
У уногим случајсвнуа нро-Дукцн- јз
јс уорала да заночн-ib- c
us огрсбошпс јср ипје
било резерва сировпх уатс-рнјал- а
или горнва. Тран- -
СПОрТНИ СИСТМ EOJIt јс 3II3TIIO
уништса тоеоу рата, уорао
се поново успоставллти
Ирнрода таЕоћс ннјс бнла
добростмва прошлс знус.
Као н у цслој Евронн, зиуа
је била жестоЕа, са всјапица-у- з
и KpajibOM хладиоћоу.
Нладз и Коууннстнчка пар-ти- ја
СовјетсЕог Савсза ноду-зе.1- 3
су велиЕу "офанзиву".
као што one кажу, у борба
за жетву. циљ јс повслати
зассјаио зсул.и1Итс за 25.000-00- 0
јутара н природнн прн-хо- д
за 25r. Hajeehe одлико-ваа- с
зеул 6nhc дата онну
еолсетивпиу фарусриуа ко-ј-и
постигну овај цпл..
Колектнвне фаруе дневис
засипају Стал.нна са писун-у- а
нотписанну од iliixobiix
члапова поједнначио, у ко-јн- уа
се ихтаже п.иховс пла-нов- е.
To су пајважннје вести
за прве iioBHiiCEc страппце
овде. Народ је одлучан да
пронзведе дово.гно сировнх
уатеријала и храпс да држи
индустрију у погоиу но сва-к- у
цену.
Ја уислиу да ли днплоуз-т- и
нз западних зеуалл не
праве rpeuiEc када тууачс
правсдие захтевс о репарацн-јау- а
као неЕу слабосг. Ча-чн- н
на којн Руси нзглсда да
савладавају тешкоће поЕа-зуј- е
да се itnx ttchc yohit
ПрИСПЛПТИ lia ЕОУПрОУНС no
niiTaiby принцлпа.
БЕОГРАДСКД ШШПА ПОВОДОМ ГОДИШ-ЊИЦ- Е
СМРТИ РУЗВЕНТД
Геоградска штампа од 12 апрта донсла
јс топле чланке поводом друге годиши.нцг
смртн 111стссд11нка Рузвслга. "IIaитикa,
пшис да су реакцноиарнн елементи САД
HCKopiicTiMit смрт Рузвелта да бц отпочели
борбу проттпвсвега оиога што је он постп-га- о. У СПОЛ.ПОЈ полнтнци. нсзауздаие импс-ријалистнч- ке тсидснцнје дотлр су до нзра-жај- а. Ууссто да се збнју рсдови Уједииспих
народа, чнне се покугаајп да сс окн разбију С обзнром на овакве нроиепе губитак Py:i-всл- та occha се сада још внше нсго прс дгс
годннс.
"Горба" иншс. Рузвслт јс бно доследни борац нскрсне н лојалпс сарад1М? iiayfbv Co
вјстског Савеза, САД н Пелпке Притаиијс.
Нс самр да је он бно борац за сарап,у. всћ
пгго тако н борац за прнмли одговорности
гараптованл слободе u пацпопалне иезавиг-ност-и уалих парода п свега опога гато су
ностцглн огроуцпм папорпуа н жртмма Миоги догађајн којн су се одпграли послг
Рузвслтопе суртц а арочпто од Kpaia рата.
нотпрднчи су оправдапи страх да he најис-такнутиј- и
претставппии аиеричке реакцнјг
учинмти све да уинште демокпатеке Pvmbpi-тов- с традицпје у Амернцп. Рузвелтовн на-слсдни- цц покушавају дапас да паметцу cnoiy
вол.у н домиилцпју целоу свету. umpimmvIip
сднпу н иравилиу политику колсктивпс беч-бсднос- ти
у мсђународпим одпоснма пти-тико- м
безобзнрие нптсрвепције коју ev шж
хватплн иови гшперпјалпстпчки агрегори
Труманов иосл.сд1.н говор потврђу'г ово
Али уиркос оваквпх снова које ствара атом-ск- а
днпломатија it доларска демократнја.
правн демократе у Сједниенцу Државлма и
нанрсдис спагс у ueioy свету iiehe гг чбу-нит- ц
опии Таква поштика слчо поклчује да
H.CIIII иосиоцц нигу IMBVK1H пралилпп за-кгуч- кс
нз горког ратиог ткстиа, ннтм су
сс користни! бгматим демократгкни iiaete-he- y
које иу јс оставно PyiBeiT
БРИПНСКИ ЗДШТИТНИИИ ЈУГОСЛОВЕК-СКН- Х
РАТНИХ ЗП0ЧИНА1Џ1
"Порба" од 12 апрнтз донос чмиак о
заштити коју ir.iiiernii птитички Kpvmrii у
Бритапнјп ii Амсрицп пружају шдајнмиима
н колаборлторцуа који су побспи in темо-кратск- нх
зеуага Европе Одрсдба о Мпрон-ио- у
уговору са Италнјоу, по којој lhatuja
уора да преда лица оптужсиа зз ратпс зло-nun- c
зсмл.ама које траже tuixony екгтрадн-циј- у,
прстставља удар за ове полптичкс кру-гоп- с.
У злпадниу земллма иуз читав пиз
лица кпја у цус лажис хуманостн траже да
сс ратппу злочиицима прпзпа Статус "ра-ссл-сп- их лица" п на тај пачпп они xnhe да
спрсчс да пм сс судп за исброЈенс злочипе
ii паснлчП која су почнннлн. Мпош кпизер-влтпви- и
посллиицн, затну лорд Бсвгрии,
кардниал Грнфпп, воЈводкнпл од Лтола, лг--дп
Нагет и читав ппз другпх зваиичпих и
iipitnaTniix лицз малази се ueby овим "за-ттитппци-
ма"
ратнпх злочппаца. Овој rau-пзп.1- 1
прндружпо се u Патпкап п втзпјап-ск- а
рсакцлонарпа штампа.
"Итална пуова" nnme да се ueby 30000
лица која су побегла пз Југеосмвнје "на-иаз- п
и 5.000 добрпх патриота којп cv се з-је- дпо
са Немцпиа борплп протвв Нагхмпо-ослободплач- ке
војске п која he бптп vaera
под бритапску заштпту". "Оссрваторе Рпна-ио- ".
"Л'Уоуо Квалувкуе". "Hi Г.уоп Сеп-цо- "
пигау слнчпо. Гооорећп о педавпом до-лагк- у
у Италпју Спр Георге Рнела. мГор-бз- "
подвлзчп дз бритапскп офицпрп у Ита-лнј- п
отворспо пзјзвл.ују да је пил. Репдечовг
коупснјс да четпнке што пре претворн v
"pace.wna лица" п да пх па тај пачнп ставн
под уеђупародпу заштиту.
Ова полнтпка пружапл заттите ратпим
зточпициул доЕазапа је ynontu примериуа
н оиа јс дове.и до тогз да су зеуд.е под
бритааекоу п амсрнчкоч окупапијои прг-нлав.ге- нс
јклтнну злочипциуа. Југословем-се- и
иародп траже од својпх ратпих саве-ппк- а,
као iipinor успогтавмн.а добрих од-нос- а
yeby пароднуа, Еажилгаи." фаишгтич
кнх плаћепиЕл и гпречавап.е и.иховпг под-зсуи- ог
рада
ПРОТЕСТ ЈУГОСПОВЕНШГ ПРЕТСТАВНИКА
У АНКЕТНОЈ КОМИСИЈИ
Специјалпи доппшик Танјуга из Жепег-- с јавлл :
У вези са радоу Лнпетне Еоунсије који
је до сада обавлп у Жеиеви, југословепс:н
делсгат јосин fjepba упутио је писуо прет-седпи- ку
АпЕстпе коупсије нстичуи да од
спог датаска у Кепеву југословепска дсче-гпцп- јл
нијс пнједпоу још обавештена о ди-скуснј- ауа
Еоје су се воднле у Аикетиој ко-упси- ји,
тако да јој инје yoryhc да прати iteit
рад, iiiiTii да нружн еоуисијп потЈсбну no
yoh.
Ijcpba јс папоуенуо да npeva обавештс-аиу- а
нз кругова бдиских Лпкетиој компгк-]н- .
уожс се засгучитн да поетојп тенденцпја
да со проуепн досадаптп пачнп рада Лп-кст- нс
коунснје у погледу сарадп претстав-нк- л
запптерссовачнх зеузлл н јавпих ?а-ccta- n-a коупснје. Ове тепденцнјс имају за
цпл. д.ч се рад Анкетне Еоупсије у овој за-вршп- ој
фази обави иза затворепих врата.
што значи нскл.учиван.е јавностп и отсуво
претставпнка занптересоваипх зеналл. У
пнсуу се дал-- с подвлачп да оствариваае овнх
тепдснција — под претпоставкоу да су ин-форуап- пјс
тачнс — значило бп очигледпо
ncnipaite одлуез Апкетпе souitcitje донсткх
у Атшш. Шта впшс, тасг.а одлука бпла бп
у отворсно) противуречпостп са праксом
која сс спроводп у свиу Eoyitcitjava и под-Еоупсија- уа
оргаппзацнје Уједшкппх "а-род- а.
Југословепска делегаппја поздравптл
бп сг.ако обавештеае Еоје би паг уверило
да су они пзпештајп псоспованн, и да he
се рад Апгетие вомпсије водптп Еао п до
сада. Међутпи ако се потврди да су овп in-всшт- ајп
тачнн. југословепска делсгација би-b- c
прпморапа да уложп joni спергнчинји
протсст.
; i . AAl ш&мАШШИВШ