Serbian Herald, May 11, 1948

              1ш
т
1лч
-- I
58
lE ЧР7-Ц1- Р1 ta%,A, &mkifimwmx?Wi&dm Ш№% - '"'Ч;1
СТРАНА2 "СРПСКИ ГЛАГНИК" Уторак, 16 марта 1948.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
published огсе weekly by Srpski Glannik Publishirj
Company— proprietor in the Serbian language at:
200 Adelaide St, W.f Toronto 1, Ont.
Пзлазп сваког уторка
Сва ппсма и чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ШТИЋЕЊЕ ШЛЕРОВИХ ЗЛОЧИНАЦ.А
Оскоро јс у Иирнбергу осуђсно на 20
година робнјо нсколнко комаиданата нс-мач- ких
окунацноних труна на Валкаиу.
Алн шсф нсмачког штаба на Балкаиу гс- -
нсрал Хсрман Фосрш н шсф исмачког
штаба у Србнјн, Курт фон Гајтлср, ослобо-ђси- и
су, без обзира њнховнх псликих зло-чии- а.
Нсколика су добилн врло малс казно.
To су бнли Хитлсрови гснсрали н офи-цир- и
који су издавали нарс1)сља за стрс-ла- љс
и иокоље на дсссткс и иа сто хил.а-д- а
људи, жсиа и дсцо no Србнји,-Војноди-- нн,
Цриој Горн, Посни и Хсрцстовини. по
Хрнатској, Слоненији и Максдонпјн — у
Крагујсвцу. Па.гсву, Кан.пцл и Јассиопцу.
Такиим крупннм разбојпицпма n зло-чинци- ма
нијо изрсчсна смртна казна, ис-г- о
су нм заштипснн животи, још за сада,
амсрнчким судом. У имс амсрнчког Нр-хопн- ог
суда ц нолитпко коју даиас слсди
амсрнчка илада, америчкн судија Чарлс
Нсисрструм умссто да изрсчо счртиу казну
такинм ратним кримнналцима. нод чијом
командом јс одузето на тсриторији Југо-слапи- јо
и 700 жнпота младих америчкнх
апнјатнчара, устао je у н.ихову заштиту
н рскао one рочн:
"Немачки појници су били жртве изне-надни- х
напада Једног неприЈатеља кога
нису могли да наведу на отворену бор-б- у.
. . " (Ои мисли иа Народну ослободнла-чк- у
појску Југослаиијо) Немачки војници
су често били мучени и убијани. . . Зароб-љен- и
чланови нелегалних група нису има-л- и
право да буду третирани нао ратни за-робљени- ци.
. . Стрељање Је једини начин
коЈим Једна воЈсна можс да се заштипуЈс
од тактике боцкања. . . Таоци се могу"узи
мати и стрељати нако би се одржао ред..."
To су рсчи и стаи судијс, званичног
ирстсташшка зсмл.о протни којс су нсти тн
исмачки гснорали ратовали а стрсл.алн
iicaacTiiliciio rpahauo и заробљсис борце
иартизанских јодннпца у окуннраним
зсмљама. Спс појскс и спи партизански од-рс- дн
који су со борилн у нрошлам рату
нротип хитлсроиских окупатора или и.и-хоп- их
савсзипка иа ком бнло фронту —
бнли су гастапни делови оиштнх оружаппх
снага Саиезннка. Оин су со сии зајсдио
борили н пшули у борби протнв зајсдипч-ко- г
нспрпјатс.га. а за слободу сиих сапез-ничк- нх
народа, ских слободољубнвнх иа-ро- да.
Иартизани Југославнје истакли cv со
у тој зајоцшчкој борбн мс1)у прпим бор-ци- ма
за слободу и исзаписиост.
Док тако узима у заштнту глапнс појио
Хитлсровс злочинцо амсрички суд, т.ј. и.с-г- оп
прстгташшк, Амсричко мшшстарство
иојно одликопало јо издајннка нашог на-род- а,
издајинка амсричко савезннцс у ja-т- у
— бишнсг нотиукошшка ЈКнвана Кис-жспи- ћа
ордсном "Лнђом оф Мсрит" (0р-дси- ом
за заслугс). Живан Киежсвић јс
бно кпислииг к ратни злочинац, ради чсга
га јс наролии суд Србнјс осудио а 20 го-ди- на
робијс. Сад сс тај Хптлероп колабо-рато- р
налази у САД. У псзи одликопања
Живана "Србобран" пишс 19 фсбруара:
"Због н.егопе борбе протнв комунизма
Титоп рсжич јо осудно п.и. Кнежевипа па
20 гоцша робнјс. . ."
Они који су у рату иоднли борбу нротно
комуннзма, билн су стварно на страни
окуиатора. За Кнежепнћа "Србобран" то
опдо отвороно прнзна. '
Ирсма овакиој изјанн и стапу амсрнч-ко- г
судијс, амсричког званичног судског
форума у Нирнборгу, што сс можс нози-TiiBi- io
pohii да јс то став п амсрнчко вла-д- с,
немачкн имнеријалистп и љнхова на-цисти- чка
влада ималн су на закоиу прапо
на агреснју против других држава; они
су имали право да напану, прсгазо н упо-ко- рс
свс државс којс су били окупирали
li све one које још ннсу бнли заузели; оии
су п.малн право да стрсљају у иасплио за-узст- пм
туђим зсмљама свакога ко Си се
протнппо њпховој окупацији, њихогом
снловану, уииштаваљу и пљачкању. На-ро- д
у окупнваним зомлама није имао вра-п- о
да со дижс на рружје протпп хнтлеров-ски- х
окупатора, да се бори за заштиту
својих жпвота и спога имаља. за нацно-палн- у
слободу и исзаписност. Окупатор је
могао "да узима таоце и да их стрсља",
јср по трслфању правде н међунароишх
закона од странс амсрнчког суда" у Нирн-берг- у,
окупатор има право да "уводи рсд"
у пороољсним зсмљама, а не да то право
има народ чнја јс то зсмља.
У томс сс јасио нспо.гила тршенцпја
америчкнх имисрнјалиста. Оин који на-сто- јс
да предузму Хитлсрову улогу за ос- -
Оствариће се огромни привредни пораст
СССР у четвртом петогодишњем плану
О четири истогодншња прнврсдна илаиа у Совјст-ско- м
Савсзу, од којих је првн почсо 1928 годпие, а чст-вр- тп
после другог свстског рата, написао јо брошуру
Г. Сорокин под насловом: "Стаљински петогодишњи
планови." Овде сс осврћсмо само на јсдан дсо четвртог
приврсдног плана у СССР-- у, то јест плана који јо сада у
току, и то на онај дсо гдс пнсац говорн о штоти коју је
нсмачки окупатор наисо Совјотском Савсзу за времо ра-т- а,
о првим рсзултатима овога плана н оИомо шта he сс
постићи на прнврсдном пољу завршстком нстога у 1950
годшш
Сума гуонтака које су пе- -
мачкн окупатори непосредн.ч
нансли уништаван.ем имови-и- е
грађаиа (СССР-а- . — Урсд.
"СГ"), колхоза, друштвеннх
органнзацнја. државиих ирс-дузс- ћа
н установа изражава
се гигаптском цнфром од иу
uiniiintiiii nv6axa (v држав- -
пим ценама 1941 године), од
тога штста државинх предузе- -
ha и установа нзноси zio мн-лнјар- дн
рубалл, колхоза —
181 мнлнЈарду руоалл.
Кл Cm се ппетставнло како
су бнли пелнкн губнци за це- -
локупну привреду с1Л io--
је су иемачк окупаторн прн- -
чпнплн многим реонима пашс
scm.-lc- , ДОВОЛ.НО је pehu да је
у пострадалнм реоннма живс- -
ло 88 милнона л.уди, тј. прс-к- о
407с целокупног станов- -
ннштва наше Отаџбине; у
it nun се производило прско
ЛО';{, HII.IVCTnilCKC ИРОИЗВОД- -
Н.С СССР; овн рсонн су дава- -
ли bU'c опште пронзводнх--
yr.ia и иреко U'с лнвен-- а
гпо;кђа. У рсонима, коЈс су
Нсмцн иривремсно освојили,
било је 1940 усредсређена
око половинс сстпеиих шн
ирнпша свих кчмхоза и сов- -
хоза ЗСИЛ.С.
друштвепом
разграб.-гн- с.
нзгуолх-,1111.- 4
заједпице.
разноврсни
економнју
за децеиије
иретварају у богате
разрушнлн",
меморандуму
фелдмаршал
Штилпнагнел.
приврсдс
окупацпјом,
у
нсвиђсног
прнвре-д- е,
лајбрже
по-страда- лих
рсона,
општеиародин
наводн
обнавл.аиу пострадалих
ослобођс-нп- м
индустриских прсдузсћа.
одбрану јединства
занатских синдиката"
ПРОГЛАСА АРХИЈЕРЕЈСКОГ
СИНОДА СРПСКЕ ПРАВОСЉ ЦРКВЕ
тражи од свештеника да учествују народом земље
11,,., птлтлк--п к-n-irt
V СИСШТ1ЧШЦ- И- предрећи- -
~..,v— .„- - KopuciiiiM живот и
Cn. ApxiijeitejcKii Сннод иравославис цркии i-.- i
свог коигреса у октобру има иелпки
особито са испријатсљским и
Кнархпјо и 1с-.liiMiipo-niilta
нссриским односима
српском у Амсрици н
нрогласу коигрсса Св. Синода о страдан.има
нашег народа под туђим јармом; о ii.oronoj
бории; о nacKpciiyhiiMa испод ропства, о срнској пркич
v tiim збива11.нма итд. Helm тога
гласа у стедсис
Но тсшке ране које су
nay осгавили ирошли ратовп
како у скономском и ошптем
tawo н у нашем
духовном и верскоморалном
Тешкс су pane којс су нам
заданс н у самог жи-вот- а
Цркве и Нене споддшне
организациопс ciiaie, јср јс
велнки број наших делателд
и служитслд н всрних поуби-ia- n
и viiiiniTcit. icn јс великн
дсо U.CHHX 6orouo.ia и другнх
просветних устаиова на иојс-ДН1П1- М
тсрнгорнјауа срушсн.
н уништен, јср су
н.сна имовина н њепс старпнс
cehmioy уи н- - --- re, оплдчка-- н
с и
На жалосг ијс то први пут,
нсторијн нашс Цркве н нс-торн- јн
пашсг Срнског народа.
Надали смо н раст смо, ро-бопа- ли
смо н васкрсавали сло-бод- пи
it иаша животиа спага
и imcie внше пута
милионских жртава одр- -
жала нас нпак да се ие из-губи- мо
и нпкад пе поклск
немо.
Ондс где смо прсстали трс-б- а
наставнмо. оидс гдс см
и и трсба пзнова да
за опште добро наше Свсто-слвск- е
Ппкве н за опште
бро државнс
Исликн су и
послови те опште пародие за-једпи- це,
којп треба да јој
створе све услове за правилан
развптак за пен општи
напредак и п.епу пеза-виснос- т.
Јсдни тнх послова
и су са верско-просветп- пу
н општим задаћама Цркве,
већ п као но-спл- ац
лубавп, п опште
сарад!
Pyinehii освојс-ни- х
реона, Немцн су били
уверени опи
нустињу
совјстске зсм.ге. "Време од 23
годнна — то је рок, који ће
требаш Руспјн, да обновн
што смо ми —
iiiicao јс у Хит-лср- у
нсмачкн
Обнога народнс
у рсонима, Лоји су билн нод
нсмачком отио-чел- а
је всћ току рата. Сов-јетск- о
држаппо и друштвсно
урсђс.с ноказало је своју о-гро- мну
снагу, иочсвнш за
врсмс, обнму
рата, обнову народпс
коју су разрушилп пема-чк- н
освајачн. Друг Стаљип је
нстакао задатак об-но- ве
иароднс прнвредс
као bciiikii
задатак.
— Овде пнсац Ста-ллшо- ве
речн шта је говорно
о тпх
па прелазн дал.е:
Током рата су у
рсоиима, иотпупо
дешмичпо. обиопл.сис хнллдс
ЛУЖИОСТ
ма ирпскс
jour прошлс годипе,
значај, када опо упорсди
владикс
ирема иароду ианади.
У гонори
кроз векопс
коју играла део иро- -
доносимо комо сс кажс
су
жнвоту.
иогледу
иоиал-е- н
je
да
да
ло- -
од
која
да
по
реона
ма и учсствујс у првом рс-д- у
у свима оннм културним,
нросветним па н нривредиим
устаиовама, као првс и
основне јединицс оужс за ду-хов- ну
н општу обиову iiaincr
цс.пкупиог друштвеног и гра-ђанск- ог
пасинтан-- а " нашсг
рвсопштсг културног уздиза--
Нн1.
Лктивност н pciiocaite "а-ш- сг
иарода н паншх народ-- н
их устаиова на тм nociy,
мора бпти нотномогнуто сна-гам- а
свпју нас, а поссбно сна-гам- а
нашег цслокуииог пра-вославп- ог
свсипснства.
јс nch no нозиву своје С1ужбс
it својој испрскиднрј н нс-раздвој- ној
везн са животом
нашсга парода нозваио, да
ity у свсму буду мравн савст-инц- н
и учитед.н, iicvpcmi са-ради- нци
н помоћннци у сви-м- а
нрилнкама и.сговог животд
н буду иницијатори у on-line
y'cn'iiya нословима који
су корнсим за Цркву и Држа-в- у.
У нспупсае овнх прнрод-нн- х
и духовних обавеза
св. Црквс прсма нашсм побо-жно- х
народу а за и-его- во оп- -
доојкј и дооро нашс др
пренашвлени требл дадоиу- - жавнс заједпнце.а iiciiyiMBajy
пимо. онде. где смо упиште-h- n свој дсо у ошптпм напо- -
почпемо.
паше
iteit,
пуну
веза-- н
кдо тасва
wore
нли
пре--
је
паше
ште
mi уа за обнову нашс пору
шсне зсмл-с- . Свстн Дрхнјереј- -
скн (.ннод српске ираво-слав- нс
Црквс нрепоручује
свештснству Српскс
православис Патријаршпје:
1) да у кругу своје парохп-ј- е
односио свога службвнпч-ко- г
места a у споразуму са
месипу народнпм властпма
учествује п сарађује на оснп-ваи- у
аналфабетскпх течајева
п ове no потребн само ру-ковод- п;
2) да учестжује сарађује
miv TInwtiiTB. ТТпеног Кг.
ii бпатског 1е.итства ста н raiv доугнх адпавслве
rmiiv тпзплнл v иашој држа- - нпхустанова;
пн, треба да сарађује на ini 3) да сарађује у прпвред
ки 1 800 совхоза и 3.000 иа-шинско-тракто- рскнх
станипа.
обновл.ено је 85 хнл-ад- а
око 6 хнлада бо.шпца и
нреко 70 хиллда шката. У
градопима, који су бнлн под
окупацијом. за време рата је
цзграђено н обповлено 17,9
шмпона кпадратних метара
станбеног простора, а у cc.in-м- а
1.260 хиллда (1 мплиоп п
260 хп.гада) кућа за стапова- -
!tC.
Совјетска влада јс за врсме
рата уложнла у обнову наро-дн- е
прнвреде ос1обођеннх
решга око 75 милнјарди руба-л- л.
Услед тога су осповии
фондови у рсаонима, су
били од нсхачком окупацн-joif- ,
обновл.сни, приближно,
за 30 . Приблнжно у овом
обиму обнопл-еи- а је и ниду-стрис- ка
производил.
— Ппсац Г. Сорокнн нагла- -
,!У
Нод ropiciiM наоовом ор-ra- it
Пнформацнопог бироа
комуиистичкнх партнја. који
се пзлаје у Пеограду. писао јс
3 марта о моћној снаги Свет-ск- е
федсрацијс радннчкнх
сикднката, мсзиној улози a
покушају издајннка н фсксра
да то јединство ноцепају.
Светска радипчка синдикал-п- а
федерацнја ујсднна-i-a је
70 мнлнопа орпшнзовано!
радништва који је озбилдч
фактор у борбп за мнр и де-мократ- ију
— кажс сс у томс
ИЗ СВ.
Синод с у обнови
in ставио установама п ...... - -- -- . - за ола
сс
Диоиисијо
се
да
које
које
no
да
свему
п
п
!
Kai-хоз- а.
који
гостане народа;
4) да сарађује самеснпм
властпма у свима пословпна
којп су од корпстп за Цркву
и Дркаву;
5) да прате п проучавају
законодавства п проигне у
шша како бп у том погледу
моглп корпстптп п себп п
својпм парохијама;
6) све ове rope наведене по-о- ве
треба ештенсто да
обав.га у оппм граннцама да
то не иде " штету нпхове
редовне свештеипчк службе,
u.iixoBor свсштеннчког упеда
п позпва, нп на штету Срп-ск- е
правослате Црке п ive- -
ипг vr.iea
Нреосвсћепа Господа Енар- -
I _ „ j_ сала li ia v.j~- - -- - г - - -
иастојавају. свештеин- - ској федерацнјн
-
H.ifVfinllu COII- - свнм овиу јавним пословима
npeua своЈп споииплш
и физпчкпм снагама учеству-ју- ,
k-ако-
бн овим својим учеш-he- w
доприпели општим напо-рнм- а
за наше
опустошсне зем.гс и за опште
добро name Цркве. нашег ид-рпд- аи
name Огаџбппс.
(Из седнние lb. лрхиЈсрсЈ-n'n- r
Гннпла оа 9-- Х (26-IX- )
1947 год.. 3049— зап. 822).
Претседнпк
Светог Архпјерејског Спнода
АЕМ п ПАТРИЈАРХ СРП--
СКН, ГВРИЛО. с р.
Један леп пример којег
ваља следити
Нсдавко je посетио Управу
Heha ICJC у Торопто наш ро-дакубп-
вп
зем.хак Стево Map-Kotn- h
из Топонта. Тб прн- -
л и com донео јс око 25 долара
всрдности матписког а.1ата
sojer поклан народу Југо- -
Taj плсменнти дар отмће у
JrociaBiijy првоу лађом са
иовратницима, другу Maj-совп- ћу
од стране Извршног
одбора Beha захвз_гује-мо- .
Мн смо уверенн да he са
подарени алат добро доћи на-ше- м
у ФНРГ аа бп се
моглп п осталп наши зем-ia-ц- и
угледати у пример Другл
Стеве Mapkoenha.
Из Управс Beha КЈС
вајањс туђих имају у виду упо-- да, да таквс злочнне оправдају са прав--
трсбљавањс нстих мстода иад иародима ннчкс странс.
које би поробнли, кад ин моглн, као што су Али правда, човсчанство, he сс згража--
употрсблавал11 п гснерали којима јс сућс- - тн над таквим рсчима и ставом, а нашто
но у Hupiincprv. !1бог тога нагтпјс изгло- - ге оно згпажа — to jV на пропаст.
шује да је требало још вн-ш- е
постпћп у тпм реонима
којп су бнлп окуппранн п да
ће ое пма посветптп спецн-јалн- а
пажиа. Мора се узетн у
обзпр да је превод ове брошу-р- е
на српско-хрватск- п језпк
преведен н нста штаипана 21
јула 1947 годпне. Према томе
она је састав.гена и иапнсана
на руском много ранпје н по-да- цп
су највпше базпранп до
1946 годнне. Алп она много
значи, с тпме што показује
шта су Немцп разорилн, ка-к- о
и колпко су Совјетн већ
до та доба обповили, као п
шта he се постнгнути у плаиу
до 1950 годнне, чему он на
став.га:
Нетогодишљн план за 194G-195- 0
годипу, обезбеђујуНи
обнову народие ирнврсдс,
предвнђа нстовремсно прспа-(Настав- ак
па страии 4)
органу Ослап-ajyh- n сс на ш-мо- ћ
Свстске фсдсрацнјс рад-ничк- нх
синдпката нациопал-н- а
тсла (снпднкатн у нојсди-i- t
и м зсмллма) цсмсптпрали
су своју борбу за no6o.iinaii.c
жипотпог радпнка.
У зсмллма псточне н југо-источн- е
Квропе запатски сни-днкат- и
су одиграли одлучу-jyh- y
улогу у изградп.н
демократија.
Рад занатскпх снндпката у
Југославији, Пугарској, Ру-муин- ји,
Полхкој и исдапнп
етав ког су заузслп занатски
спндикати у Чсхословачкој,
yhiihc у исторнју свстсиог
радничког покрста као пајбо-- ш
нрнмер одбрапс питалпих
народинх шиереса.
Занатски сннднкатн Фрап-цуск- с
н Италпјс борнлн су сс
поотив iiouvuiaia каппталнс- -
та да ставе цслокуппо брсме
ii(c-ir]aii- ic kjnijc ii.i -- li уа уч,- -
ног народа. Штрајковис лк-ци- је
француских и ита.1нјан-ски- х
радиика иод водством
IMIXOBUX занатских сппдика-т- а
дсшшстЈшрале су да је
свакн iiowyiiiaj B.ia.Tajylic кла-с- с
Францускс и Птхтије да
снпзе Ж11ВОТ1Ш нпво, iiaiuuao
на одлучан одпор.
Занатскп сннднкат у Нема-чк- ој
уз помоћ Свстске федера-циј- с
радппчкнх сннднкага
копушавају да успосгаве вс-з- с
из зона са другим сикди-Еати- ма
вапи уиркос потсшко-h- a
k-o-ie
им сс став.гају па нут
од стране англо-амерички- х
фран цускнх окупацнопих
власти.
Чак и у Пританији и Аме- -
рици. гдс се вође aaitatciciix
X IJCKII 11ЛМС1ТСЈП it J"--"
гишнк-лт- л шштине Свст- -
Bajy да сами i-- 4c ,„„„„,.„„ lie да
tin подручпих пм enapxnja у ппЛ,,л.~, ...,.... ,,,..№
обнову ратом
Пр.
fciaBiije.
а
тогио
народу
зсмаља,
ocvbono
п
о
стандарда
пових
Всћу J'
ственим земллма н ирско ii.ii-хов- пх
грапица када су иотну-н- о
сарађнвалп са другим иа-цона.11И- 1м
запатским сииди-катни- а,
иего nokyniaitajylui
да н u iiaiypc своју noi.y, као
1ИТО се ca,t.a чини од стране
деспнх снн.чиалннх ођа
У ituxonov iiok-yiiiaj- y да
ослабе иациопхше занатске
синднкате, artimi америчко!
имперпја-шзм- а настојс да по-iiena- iv
анхове рсдове и да
нзбацс niorpcciiBiic ио1;с из
управа.
КомуфиажпрајуКи (маски-pajyh- n)
своје цепачкс тактн-к- е
и диктаторске мстоде Bojt
ТУК (Пританскн сипднка-ти- )
измиш-гај- у да сопјетскп
синдпк-ат-и нарушавају СФРС
одбпјапем дискутовап.а Мар-шалов- ог
n.iana. Hohc совјет-сев- х
радннчких снндиката
противе се стамлњу одговор-ност- и
на радничке снпднкате
за тај aiaii, изјавлујући. да
иако онн сиатрају Маршалои
1ман као империјалистичке
мере које су усмерена за по-роб.ив- аи
народа Европс,
ипак се опн не противе на
циоиалпим синдпкатима и
Свстској федерацији раднич-ки- х
снндиката да дпскутују
Марталов илан.
Чланак се заклучује: Ко-муннс- ти
he дати нрнмер у
борбн за очувап.е и цементи-раи- е
једннства радннчкнх
сниднката. Они he осуднтн и
разоб.тнчнти махинацпје це-па- ча
и nacraBiihe да предво-л- е
аапатске Сннлнкате на
славиом путу чувајугш пацио- -
нате суверенитете. мир и де-MOKpan-iiv.
Политички преглед
"ПОПИТИКД" 0 ПОБЕДИ НАРОДА У ЧЕХО-СЛОВАЧК-
ОЈ
НАД ЗАВЕРЕНИЦШ
Након пораза шпијуна н завереника у
Чехословачкој, којн су тајпо припрсмалн
удар да оборс народпу владу уз novoh и пн-струкц- нје ннострапе реакције, београдска
"Нолнтнка je KOMeiiTanncxta те догађаје.
Оиа всш да су тн догађајп подиглн всшко
гнтерссоваае у Југославпјц и створнли ве-1и- ку
радост што je парод братске словенске
рспублнкс очувао и учврстио своју власт,
што је онемогућно расцеп, којег су хтели
нроузроковати неки мипнстрп својим резнг-нацијам- а.
Због тога је реоргапнзацнја владе Клс-меп- т Готвалда пзјтоплнјс поздрављсиа од цс-1окуп- ног
парода Југославнје.
Мн смо повсзани са Чсхословачком, која
је злачајап полптнчкн п економскн фактор у
Цснтралпој Евроин, уговором о иријатсл.
стпу п тссном сарадн,ом на паттпчком, ссо-HOJICKO- M
п културном пол.у.
ЧсхНосслдоавваичнке,ирПсгоолв.оскрен п ЈсупгоолслнаипхиЈемнунпПстрааргау
ii iMtxona зајсдпичка дскларацнја jom je је-дн- ом маппфсстопаиа истоветпост пптерсса
иашпх зсмам у Mebyiiapo.xniiM адпоснма г
пажпост улоге коју nrpajy у очуваи.у иира "
демократијс.
Ишхопа сарадп.а дапас join je потрсбпи-ј- а, јср само зајсдинчким акцнјама н-ихов-
их демократских снага моће се успспшо сузби-т- и
ttOTKoiiaiiajyhc актпвпостп мећународпс
реакцпје.
Узимајући све то у обзир, хнтро п успе-iiiii- o (повогпо) рсшсњс полптичке крнзе у
Чсхослопачкој пијс само побсда за чехосло-пачк- и
народ, који је само on сам компстсп-та- п
да ставлл притискс н захтева решси-- а у
тој стпарп, иего такође догађај оД мсћупаро-ди- с
пажпости — догађај који развеселујс
срца иа сви погнма Чехословачкс, за мир и
дсмократпју.
Сада he чсхословачкп парод, пише "Ио-литпка- ",
следсћн тај курс, са успсхом nohn
да обпапл-- а и изграћујс своју зсмлу н да та-к- о
пгра пажну улогу у папорпма па обповп
it дал.гм разппјаау дсмократских зсмам. To
јс најбоги доказ да је чески иарод пошао
правпм путсм п да је реакцнја join једпои
прстрпела тежак пораз.
МАСОВНА КОНВЕНЦИЈА ВАЛАСОВЕ ПАРГИЈЕ
УДРЖАВИ ПЕНСИЛВЕНИЈИ
II па вешкој масовпој коипснцијн пове
Палаеопс лартиЈс, тј. Наподпе прогреснвнс
партпјс у Гјед1ш.сним Државама. гоја сс
одрилпа 7 марта у Јорку. Нспснлвепија, нз
државс Ifcncmneiiiije, Налас je npituno по-шшац- пју
за иретседнпчког капдидата, a сс-пат- ор Глсн Тсјлор за потпрстседникз. Сга-к- а
акција коју подузима Наласов покрст
широм Сједпп.ен11х Држава nva све ве!ш и
Behn успсх. Тако је и иа тој првој копвеп-unt- il
none Пародпе иартпје присуствовато
2.531 делегаг. Међу том делегацпјо било јс
нрстставппка разпнх сталежа и од разпих
о)гаппзацпја — потптпчкпх, скономскнх,
псрских н куттурно-просветни- х.
Та коппеппија је имала огромпи зпачај
за свс мпрол.убиве п деуократске пароде, нс
само у Лмсрнцп, веИ н вап Лмсрикс. у другс
зсмлс. Док је Трумапова паштика развила
Kasinan.y заЈгдпо са републпкапцпма a nu-ll
ернјал iter пчкој пропагапди за освајаас и
поробллваас разпнх земалл, а такође н за
рат, па конпспцнји Валасове партије у др-жа- ви
I Icn cif .TRcit itj биле cy rtenncane na-ро- ле
:
"Плугове, a не топове. "Тракторе, a ne
reiiKore."
A y пзјави ca копвепције ce измеђуоста-ло- г
кажс: За спо.чну полптпку прпјатегства
меКу свпм сплама, а спецпјално меКу Сједн- -
Неппм Државама и Руснјон."
II, Ш1тапу jiiyrpainikc полнтикс гоивен-цнј- а
je ncnucaia пароле за Bpahaae цсма
назад; да сс уставе профитираиа да сс обо--
S нротив-радпичк- п — ропскп и злогласнн
афт-лартлнј- св закои п томе стчпо.
Том npit.iiiKoM Палас је осудпо Марша-ло- в
плаи if тражи nouoh другим пародима
ttpoa Организацпју Уједип.сних пацпја. On
je гопорис о политицн мира. о мсђусобној
сарадп.1! свпх'парода као и уеђусобној по-мо1- ш.
О брзом шнреау уплпва нове партије
п окупллиа пелпкнх маса народа осо tie пз
свнх сталежа и оргапизацпја, Валас је рекао:
"Нпко још не моасе оценптп и изЈгеритн
праву снагу нове партпје пре иовембарскпх
пзбора, алп нашп протпвппцп зиају да смо
мп јакп п да постајемо све јачп.
РЕПУБЛИКАНЦИ У ИТАЛИЈИ СТУПИЛИ У
НАРОДНИ ДЕМОКРАТСКИ ФРОНТ
Говор претседника пталијанске вгаде
Гаспернја у Таранту грајем проииог месе-п- а,
у коме је рекао да Хришпанска демократ-ск- а
партнја нсће дати власт ни под цепу гр-в-и.
проузроковао је да је демонстративно
сгроипп део Републикансге партпје ступпс
v Демократски пародпи фропт.
У npoBiiiiiuijif Псита п Терамо двадесет
гекција Републиканске нартије ступило је
у Иароднн фропг. У Месини, Снцилија, 11
унивсрзнтетских професора привгл.учплп су
се Демократскоу иародном фронту. У Ka.ia-р- и
у Сарднпији. 10 уииверзитетских профс-сор- а,
број археолога. кипара и доггора из-да- лн
су зајединчки манифест, изјављујући
да прслазе v Лемократски фропт.
BfltBK'"1- - "- "-
11