Serbian Herald, March 26, 1946

              м
!'
! tsr 1
'0 ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
ЦИЈЕ "C.
АДМПННСТРА- -
ГЛАСННКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverler 9947
Цена годлшилј претплатп за Каиаду 4 долара, ка пола
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00.
Год. 6. Број 292. Цена једном цен.
ПР0СЛАВИМО 27 MAPTA
Дана 27. марта 1941. народи Југославијс су сс
дсмонстратнвно супроставили насртају фашистичких
освајача и домаћсм издајству са лозннкама: Пољс гроб,
исго pool 1)0ље рат, него пакт!
Народи Југославијс прошли су кр(м четирн годинс
ужасне, крвавс борбс; прстрпсли су тсшкс губиткс. Алн
они судопринсли својдсо снасу човсчанства од фашизма.
Они су сачували своју слободу и нсзавнсност. Данас је
Југославнја постала моћна зајсдннца слободних п рав-ноправн- нх
народа. 27. март ннјс бно узалудан!
Наша радна емиграција у Канади треба се прикљу-чит- и
својој браћи старој доиовини у прослави 27. мар
та.
Качнаља лажн н клспста лротив none Југославнјс
постајо свакнм даном подлнја, огашшја, дрскија. Очито
јс, да мсђународиа рсакцнја настоји свпм силама по-мо- ћи
југословснску рсакцнју — тај збор издајника п
компромнсника народпнх ннтсрсса — да сс поврате на
пласт; да упропастс слободу н нсзависност Југославијо,
као и свс остале тсковинс којс су народи југослапијс
својом борбом извојевалн. , Југославнју сс дпиас настоји изолирати, убити вн-со- ки
углсд који су нашн народи у свету постиглп као
рсзултат своје хсројскс борбс. Нијо ту само цнл, почоћи
југословснској рсакцијн, исго су по срсди и други пла-по- ви на штсту Југославије, као остављаљс Тпста по.т.
Нталијом, да со Југославнјн нс плати оштста за оно што
су нталијански освајачи почннили, нтд.
Наша радна смиграција нс можс преко тога прс-лази- та
ћуткс. Ми морамо устати прошв гажсња међу-народн- их
права народа Југославијс. Морамо то учшшти
носамо у имо оних 1.700.000 гробова п других 'жртапа,
којс су наша браћа протрпили, нсго и зато, што сс у
таквом права малнх народа крију клнцс буду-ћи- х
мсђународних спорова и сукоба. Вранити права
народа Југослапнјо значи браннтн интсрссо мира. To јс
у корист не само Југослапнјс, нсго п иашс none домошшс — Канадс.
Нзвршни одбор Всћа Канадских Јужних Словена
јпјтно jo познп свим мссним исинма и свнм органпза-цнјам- а a. мартЕао. јеt.pсcуoсa Втсоћсумчшпошвтеизашу усдваакоомргмансситзуујуглдсросссланав-лаа- зо
наши иссљсннцн.
Тпм нрославама треба сс нрнкључнтн чнтаио иашс
исољсинштво у Канади бсл обзира на политичку н орга-ннзацно- ну
прнпадност. У нитан.у су питални иитсрсси
иаших народа, п спак ко народно интсрссс постапла нз-на- л, спојих страначких п сскционалнпх интсрсса н иро-хтоп- а,
прикључнпе сс опим нрославама, да cmi зајсднп-чк- и
осуднмо рсакцпонарну камнан.у протип Југослапијс
н да бранимо ирапа народа Југослапије.
Ми трсбамо иастојатн да на one скушнтине дођу и
остали Канађаии, да се упозиају са станопиштсм Југо-слапп- јо
ио пита1!.у Трста п да нам сс нршсључс v иостаи--
љањ) захтспа на канадску владу, да приликом долазс-!ш- х
прсговора за ммровнн уговор са Нталијом заспиа
пр!кл.учсн,с Трста Југославији.
27. мОарргтааннјзсосвтеањдсанеаксушглмалвишаа диужсиаоссттаннаказаданћрашиcкnоnмjv
одбора Belia н свију патриотских организација.
доћн Сслвоажниоашиа јреаддиинастсвмсниогранцпујајсдтарнсбагламса сттсашсГктуипшстсиинса
страну нашо браћо у старој домошшн по питан.у Трста
и њнхопих мсђународннх нрана.
Извршни одбор Већа Канадсних
Јужних Словена.
ЦРВЕНИ Ш ЈУГОШВИЈЕ ПОТВРпУЈЕ ПРИМИТАК
ПОМОЋИ ОД ВЕЋА
Глапнн урсд Већа Каналских Ja:iinv Пллплнп
Примио јо од Црвеиог Крста Југославијо следсћи тслеграм:
"ПпМПћ Hnlv ПТ0 ППЛП!1Пи nonnnnnnu U.nu. П.,
риновић" примљена је у реду. Капетан Пилетић предао
Је 3 вагона робе одбору Црвеног Крста у Хрватском При-морЈ- у
и тамо раздељена."
Ова помоћ нослана јо нрошлог октоира. Лнло је
спсга 210 сандука разно робс и платиа.
ТУРНЕЈА GEKPETAPA ШАДШ-ЈУГОСЛОВЕНСК- Е
ОМЛАДИНСКЕ ФЕДЕРДЦИЈЕ
Главни секретар југосло- -
вснског омладинског покрета
у Капади сшладннац Мирко
Шкчац, налазн се сада па
турнеји it noceTiihe неколико
наших насе.га у северо-исто-чно- м
Ошсрну, са сврхом
окуп.гаид name омладине у
новооснованн омладннски по- -
крет.
Ми ноздргвлдмо ову акци-ј- у
opranii3onaiba name омла-днн- с,
надајућн се да he све
name организацнје местииа
где Мнрко дође п])ужити сву
своју nouoh н imhit у cjcpeT
у сваком погледу нашој о- -
иладиии и желнмо другу
Мирку iiiioro усиеха у раду.
прпмерку 5
у
гажсљу
у
.злвнВр
Л w
МИРКО ШИМАЦ
TORONTO, ONTARIO, 5TH. 1946.
Народи Европе демонстрирају
против Франка
Лондон, 3 марта. — Концем
прошле недеде развиле су се
антн - Франко дсмоистрације
у разнпм деловнма Еврспе,
док дппломати посматрају
затегнуту ситуацнју уз фран- -
цуско-шпанск- у гранпцу, која
је затворена акцнјом Фрап-цуск- е
у прошли пстак.
У Бруселу, омладпнска со
цпјалистнчка о р г анлзација
Белгије усаојпла је протест-н- у
резолуциЈу против умор- -
ства шпанскнх
п тражп од белгпске владе
да преквне односе са шпан-cko'- m
владом.
У Букурешту,
одржанн су масовнп
раднпчкпх синдпката, на ко
јвма су одржанн жестокп ан
ти-Фран- ко говорп.
Радио' јавпо је о
слпчним демонстрацпјана у
Југославпјп.
У Осло, (Норвешха), 5.000
у н пверзптетсхвх
марширалц су (у демонстра-цнјам- а)
у суботу,
КАНДДШСИ РАДНИЦИ ТРДЖЕ
ЛРЕКИД ОДНОСА СА
ФРДНКОМ
Отава, 2 марта. — Канадски
k-oiirp-ec
рада ypnipao је на
иретссдника владе Киига, да
лрскш1еи,аиЈирма,тсксдодцосс
va 4'риикивим
У ннсму којс је потпнсао
претседник Коигреса Можср
се каже:
"Као ирипалник Свсхсео!
федераццјн радиичких синдн- -
ката, конгрес рада
иридружуЈс сс другнм радни-чки- м
органнзацнјаиа широи
свста протествујуии протнву
аставллк-- а признаваил шпа-нск- е
владе, која је, са својим
а парочито са сво-јн- м
недавнни уморствои 10
шпаискпх рспублнкаиаца, н-заз- вала
nropHcitc дсмокпат- -
ских народа
"Загпара.с шианскс граии-ц- е
о, страис фрацуске владе
it-e- n захтеп за заједничкс
акцнјс од страпе савезиичких
сила за прскид днпломатских
одиоса са Франковом владоу,
означавају озбн.гност ciuya-циј- с
која сс развила. Пошто
јс Франкова плада остатак фа
шистичкс домпнацијс у En
Написао: ХАРИ Л. ФИСТЕЛ
Кроз 28 годнна пмперија-лнстнчк- е
силе — са Прнтанн-јо- м
на челу — ншлс су затпм
да иоразе совјстскн соцнја-лнза- м.
У нсто времс one су
ирпхватнле врло вешту тсх
ннку у којој јс свако jipoeo- -
катнвпо дсло унсрено против
совјста било нза
облака лажи, у којој јс та-ко- ђе
бнла окрнвлсна жртва
злочниа за акт!
Садашн.е страшило о шпн-јунаж- н
у Канади је класичан
прнуср.
CoBjeicKii Савез уверапа
свст да садашп.а опасност
светском миру долази од ст
ранс бритаискнх и амсрич-кн- х
импсшпалистичкнх пп-- -
па. а не од Совјетског Савеза.
СССР бори се за
решеае замршених про-блс- ма
и чннн то у клештима
провокација атомске бомбе.
Он нодупнре праведпост ире- -
ма грчком народу и за осло-бођеи- .е
Нидонсза. Он се сам
борно за одбрдну анти-нац- и
ciiiiKiix пактопа створеиих у
Потсдаму н Јалтн. Оц јс до-каз- ао
иред цслнм светом да
се подзсмнн америчкн н бри-таис- ки
интересн одупнру де- -
натифнкациЈи Немачке. On
је показао да преживгзд ос-та- цн
европског фашнзца при
мају noMoh од встнких сила.
, Он је оптуживао
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА
TUESDAY, MARCH
републпкана-ца- .
(Румуннја),
зборовн
Београд
студената
впчући:
iunailHjOM.
Каиадскн
пасилима,
посвукуд.
сакрнвсно
припцнпн-јстн- о
Франка,
ИДоле са Франкон".
Радпо Москва јавцо је у
суботу да је (совјетска новп-н- а) "Правда" похвалпла ак-цп- ју
рфанцуске владе затва-pai- ta
шпанске границе и пре-кп-д
дппломатских односа са
Франкон од страпе некпх
Јужно-амерпчк- их зема.га, као
и актпвностн партпзана уну-та- р
Шпаније.
"Правда", јавио је радно,
оптужпла.је "пзвесне круто-ве- "
хојп су прпјателски на-ooiwe- HH
по'кушајвма успо-став.г- аа
шпанске Moiupxnje
хао сретства хоје бп помогло
стварану "западног блока"
У АЛЕКСАНДРНЈИ ВОДЕ ЖЕСШЕ
БРИТАНАЦА И ЕГИПЋАНА
Канро, 4 марта. — Анти
брнтански немнрн поново су
се расплаусали по цслом
Епшту. У борбаиа пушчане
па.гбе нзмсђу брмтанскс u
егппатскс полицнјс и егинат--
ског народа, ногииу.то јс 10
и paiLcno око 180 рсоба.
I Немири су насталн за прс
ме гспералиог штрајка, којн
је захватно цслу зем.гу, у
знак жалн.а за жртвама Km-пћан- а
којс су попшулс у бор--
бама ирошлог мссеца. Демон
BiiKXin : "Долс са тапских
(МДБИСКУП ШЖ 55 КАТвЛИЧКШССВЕШТЕНИКА
.
ПГОГЛАШЕНИ ЗЛОЧШЦИ
Београд. — Huait lllapnh,
иадбискуи Сарајевски, са
155 католнчких свсштенпка л
калуђера из Посанско-Х- с
цеговачке бискуннјс су иро--
глашсш ратпни злочипцима
и као такиим судићс им Па-род- ни
суд.
Нрсма зпаннчиом саоиште-н- у
Држапнс комиспје за рат-н- с
злочницс всрује сс, да се
др. Illapnh па.1ази у ино-страист- ву.
Нрсиа помепутом извсшта
Јкши, н иошто се Каиада о-бапс- зала
за уинштпм: фаши-зм- а,
мн верујемо Да би
бнла олравдана у
слсђсљу своје ратподопске
иолнтнкс, прскидаасм днпло-уатскг- их
олпоса с.ч плалом
I Шнаннје,"
Лргснтину u профашистичкс
нолске трунс, које тсроризн-рај- у
Италнју под воћстлом
гснерала Андерса.
Ове поукс ие прнкви.ују
се на народс свега. Paciy-hi- i
мећународнн аугорнтет Сов-јетск- ог
Савеза, мсђуиш, није
се хогао трпетн. Провокаци- -
je оргаиизоваие од странс
Кллгове ite
од страле Нашиигтона и До- -
нииг улиде бпо јс традн-цлопал- ан
одговор
ллзма црвено страшило за
обчаинваи.е луб.тнке.
Сами угрожавачи иира и
мсћулародпих добрнх
пшлн су за тлм,
рсчлуа, да баце одговорност
ла леђа једипог доследног
оорца за мир. lo je правн
злачај страшнла о шплјуна-ж- н
скуваног у Отавл у пома-гаа- у
Трумапове опасне атом- -
ске дппломацнје Бевиновог
диверзалтског подлзаиа ир-веи- ог
страшила.
Садалпћа галама нлје
такав покушај, ипти he битп
последап. Олтужба да је Со- -
вјетски Савсз проводно шпи-јунаж- у
створепа je у име
сила чнјл рекорд апти-совјет-ске.ннтервенц- нЈе, саботаже и
шллјупаже Јесте н ружан
дуг. Прегледајмо аихов ре
корд.%
БРИТАНСКА ИНТЕР-ВЕНЦИЈ- А
европскнх земала.
Пншућно партпзанпма, ка-ж- е
совјетскп радио, "Правда"
је пзјавпла да је Франхо не-дав- но био прпсплен да изва-ђ- а
ваздушни напад за целнх
пет даиа протпв добро наору- -
жанпх партизанских
које држе некпх 16 села у
Естрамадурп.
"Труд", орган совјетских
радничкпх спндиката, каже
да совјетсха влада сматра
Франкову Шпаннју као легло
фашпзиа у послератпој Евро-п- п,
које мора бпти уипштено
што јс нре sioryhc.
GE БОРБЕ ИЗМЕЂУ
лмлерпја- -
Енглсском" и "Евакуацнја
(uanyiiiTaiLc Егинта) илн рс-волуцп- ја"!
Нретседник владс, Нсчанл
Сндкл Ilaiaa, апсловао јс у
сво радио говору у леде.гу
вечс иа Егнпћане, да "остану
Miipim ii да се уздржс од дс
моистрација кроз дан :кал- -
аа. Uh је paiinjc нзјавио да
he нодузеш кораке да спрсчн
исунрс, нрем да је подупнрао
захтсвс за евакуацију брн- -
страити су труна
И-- 1
Ш
још
влада
потпуио
одно-с-а
др-ги- м
снага.
ју др. lUapnh Је спојеврсмено
1941 г. изјавно, да је шш- -
сталица профашистичког ио-к})с- та
одиосно да је усташа
ii "да сваки снн иашег наро-д- а
мора да будс усташа."
У нзвештају сс даље кажс:
"Illapnh са 155 сисштсника
био је у активној всзи са ус-таша-
ма " били су покретачн,
организаторн н извршнтсги
масовних покола над дома-ћн- и
становншптвои, који јс
исте KpBiI али друге всроис- -
повестн.
ШТРАЈКОВИ У АМЕРИЦИ
У Сједпњеипм Државама
Амерпке, u после свршеног
штрајка у челичној пндустри-јп- ,
налазп се ка штрајку још
800.000 раднпка у разним
пндустрпјама.
Са совјетскни заузимаисм
власгн 1917 годнпе, почела јс
исторлја бриталске иитсрвсн-цнј- е
у унутрашае стварп
Совјетског Савеза. Од самог
почетка олн су формиралн
антл-совјетс- кн савез са бип- -
iniiM непрлјателем, Немачком.
Опи су давали iiOMOh бсло- -
гардистлчклм контрареволу
владе — а преко ционарлим армнјама, бацалн
—
—
л
први
и
I
су бршанске трупс ла совјст
ски тсрнториј и протурлли
pojeee шпијуна н уоица у
совЈетску државу.
Да бн оборлли нову рад- -
лнчку државу. 1ритаицл су
бацнлн своју еколомску и
филалслску слагу иза сваког
руског квлслллга који је го-т- ов
да се бори протлв свога
народа. Русси царски геле--
рали као Деи-нкн- л, Јудешш,
Корннлов, изашли су напред
да предводе велике кулашке
армнје протпв новог режима.
У августу 1918. Ппиталли
I су искрцали армпју у Лрхал- -
rc-i- y, Kuja jc укл.учнвдла ii
кападске трупе. 4 августа
бриталске слаге освојнле су
полаие ула у Баку ла Кав-каз- у.
Касннје су лскрцали
један контнгелат у Владлво-сток- у
у Сибпријн. Ове опе--
рацнје itpahene су жестоком
кампаљом штамлс, члјл цлл
je бпо уверпти Епглеску да
су совјети створнли уроту за
упиште.е свега хрлшћалства.
Authorized as Second Class Matter under the
No. D. N. 764. March J 2. 1942
Price per copy 5с 6.
ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ
објавСил1еужсбуенс дајугјоес Мтоаврспнјсакис Кнорвуижиисп, оудре1д5нијкаиу"Иароавосоти"г
шжшш
МАРИЈАН КРУЖШ1
ид.шкиоац високим Југосло-вснски- м
о.хликованлм ор-ден- ом братства u једннства
а овнх
је Маријаи чсститку
на точ одликовању
н сскретаЈа
вснског одбора нз Москве.
н Мочалова.
Урсдшшпво Глас-ннк- а
да
на овом
страт
југословсискнх вла- -
сти који су
кападскн
ноћством "IIoboctii
јс Маријан урсдиик.
ОбјавллјуЈш
каже да сс
Да је то одлнко- -
н осталим Јрсдпицима
и сападнипима и
свим iiporpcciiBitiiv каиадским Хрватима који су окуплени
око "Ноности". Тако и јсстс. х1овск и ис можс а да сс ис
нопоси с u тачно је што он каже дл ic to
призкап.е доброг рада ирогЈк-слвии- х канадскнх Хрва-т- а.
"Новостн" којс урс!;ујс Кружић, су јсднна хрватсха
ношша у 1Саиадн је нслоколсбиво подупнрала народпо-ослободнлач- ку
борбу н која наставлд да нсиоколсбиво по-ма- жс Југославнју. Hajnchu дсо лсис nonohii од нско- -
лико стотпиа хи.гада долара народима ЈугославиЈс која јс
сакуи.гсна uehy нама у ЈСанадн дали су канадски Хрвати
којн су око "Нопости". "Новостн" су једиии
канадскп хрватски лнст који ]е за истниско јсдннство н
братство Срба, Хрвата н свнх југословсискнх иарода.
Марнјан кажс: "обсћаЈсм Прсдсједпиштву Фсдеративш
Народне Рспублнкс Југославије, маршалу Титу и народи-м- а
JyrociaBiijc, да ћсмо и иадалс радитн на братству и
јсдинстпу народа овдјс: да hcuo п надалс учниитн
сивпе цушиачшцопј . ,. иашем иароду у Југославији што вишс , ,.
{ ,.г.,..т-- .л.г L
OicoЗoаnјcсuдcнKоorса ко1ифгуржссиаНему Содјелдиикиосвнанкм јсДрГжлаавванчиа сскГресотрагри
IIiipinicKii, Максдомац.
Обавсштени смо так-oh- c да су на начнн
нн ордеиом за народ другог реда Стјеиаи Miioiinili.
Главин секрстар Bcha канадскнх ј'жних Словеиа; Јован
Пзвршног одбора Савсза кзнадских Срба;
Војин Грбић, сскретар СКС;Л1аксни Iiiijc.iiih, урсдиик
Српског Гласиика; Jypaj Матсшнћ, уредник словсначсог
дсмокатског листа "Едипост"; Шннро Пасилсв, јсдан од
нођа Уједни.сиог комитста каиадских Мак-дона- ца
Саопштсн.с о одликоваи.има, како смо ооавсштс-ии- ,
објапл.сио јс у југословенскнм службенпм повннама
у нопембру мсссцу ирошле годнне.
Урсдншнтво Српског Гласникд чсстита свима одшко- -
ваиим на части која нм јс тнме указана, а коју he они
увсрсин смо, иастојагн да онравдају више н сво-ји- м
буду1шм радоч, у даиаи.у моралнс и иатсријалнс по-мо1- ш
спојој браћп и ссстрама у Титовој Југославији. Разу-- '
мс да јс опо, као што рсчс друг Кружип, призпањс свнм
ирогсс11П!111м канадскпм Хрпатнма, Србима, Слопсицима п'
Максдипцима, којн су иоиагалн н којн he наставити да по-ма- жу
иашс народс.
КРАТКА ИСТОРИЈА АНТИСОВЈЕТСКИХ КАМПАЊА
Да би лојачали своју ио-мо- ћ
колтра])С1шлуцнолар11 uu
армлјама улутар совјстске
државс и своје оружалс na-na,
спо.га, бриталски власто-дршц- и
убацлвалл су лшнју-л- с
у совјстску унутраиишст.
На лрлмср, олл су послали
лоторног Пруса Локхарта. У
ллсиу својлх мсмоара, овај
тајлн агснат прлзлао је да
је ло плструкцлјамг бритал-ск- с
владс асгова широка лод-зсм- ла
актнвност блла уперс- -
ла протпв совјстскс владе
1'усије".
Ола јс иослала Сллди-- а
Рејли — британског хладно- -
крвног Majciopa iiinujyiia
тајле службе у "Руснју. По-везују- нн
се са остацлма омр
знуте царнстнчке Охрале, са
терористлчким л колтрарсво- -
луцлонарлим елемелтнма t'ej-лије- ви
иушсачи дошлн су н
у Москву и у Иетроград. Сп-реч- ен
совјстском колтрашпл- -
Јулажом у илзу покушаннх
актова насилл против СССР,
уклучнв л заверу 1924 год li-ne
да освоје Кавказ, ол Јс у-бл-
јеи
1925 годиле за Ерсме
љеговс лоследие vnciije у-нут-
ар совјетсклх гралица.
Оиај којн је остао па жлвоту
од ове бандс бло је калад-ск- и
шплјул, капеган Осборн
Демлстср (лоторлл црвено-клсвстп- нк
којл јс б::о главла
флгура v педавној истразн
"гестапа ' у Онтериу)
Vol. No 292
—
првог реда, дана при-мн- о
друг
од пј)ст-ссдни- кл Свеск
ГуидоЈн)ва
Срнског
такођс жслн овом прн-лико- м
искрепо чссппа
другу 1Сружп}у вс-thl'- ou
прнзнан.у од
народннх
за добар посао
учинилн Хрватн
под чн-ј- и
ово Кружм1
поноси тнме, ис-ти- чс
ујсдио
ван.с
лнста, као
такпнм прпзнанем
свих
која
кову
окунл.сан
иашсг
мо1ш да
исти одликова- -
Заслуге
hajnh, члан Гл,
Гл.
овим
негдс
свп.
још бол--с
сс,
Друга звезда брлгалских
шлијуна бло је руски квис-лни- г
Порлс Савилков. Када
јс овај пздајлик копачло ух-ваће- и,
иегово cybeitc — na
којем ce јавло открило рамл-фикацн- је
брлтаискнх илтср-велцлоллс- та
— толико је у-страл-
шло брптаиске власто- -
дршце да су подузслн низ
лретражнвапа "црвсног стра-ншл- а"
у совјстскнм калцала-рлјан- а
у Лолдолу да би ири-кри- лн to cyheiLc.
У то периоду анернчкп
нмисрнјаллстл су такође фл-лалслр- али бројле белогардл-стичк- е
армлје — ларочито
Колчака н Каледина. Осли
тога, Сједииене Државе лскр-цал- с
су хн.гаде својих трупа
у Н.тадпвосток.
У свему, лзмеђу 1918 и
1923, укупло 14 арчнја учн-нил- о
je пнвазлју совјетске
државе. Њих је пеНнлои фл-нанси- рао
апгло-амернчк- и ка-ппт- ал,
а предвођеле су биле
у млого случајева од страле
савезличхих офлцпра и лоду-прт- с
прошпреном мрежом са-везилч- ке
шплјулаже.
Иреиа меморандуму Вилс- -
тона Черчнла 1919 годнле.
бритаиска влада је потро-шлл- а
500 милиоиа долара у
локушајииа да уништи со-цнјалист- пчку
владу. Ола је
делила одговорност са дру-гл- и
силака за смрт преко 7'
(Наставак па страни 4)