Serbian Herald, March 26, 1946

              ШШ СТРЛНЛ 2
JUS- __——____— ——_____—— "CPIICKII ГЛАСНИК" ' Уторак, 5 марта 1946. - —~—"—~—— —" 1 Српски Гласник
Јг iserDian neraioj
Published twice weekly at
200 Adelaide St. V. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазп сваког уторка и петка.
Сва пнсма и чекове треба слати иа:
"SRPSKI GLASN1K"
ZOO Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Допмсн без потписа ce не пржмају.
Рукопкск се вс врапају.
ДУГАЧКИ ЧЛАНЦИ И ШТА ДА СЕ
Д0Н0СИ
Нодавно смо ми добнли приговор у
јодпом разговору, јсдаи о доношељу ду-гач- ких
чланака, а јсдан о томс што да
се доноси и ис доноси у новнни. V њнхо-го- ш
мишљсљнма мн мнслимо да ниа кон-структивио- сти,
и слажсмо со са доста
њпхових примсдаба. Али има у томо, по
нашом мншљсњу, и доста погрсшностн,
као што можсмо битн погрсшни и мн. II
пошто претиостављамо да бн таквих миш-љс- ња
могло бнти шшо нсго што смо мн
чули, јкслимо сс ua то мало осврнутн,
мада смо псћ ранијс о нскнм од тнх нн-та- ља
говорилн.
Ми н у овом нздану доносимо пар ду-ж- их
чланака. Они пи издалска но заузн-ма- ју
толико иростора колнко оно Kpahc
ствари, али мислнмо да јо н.нх врсдннјс
ирочитати нсго многс другс стнарн. Вишс
со нроссчан чнталац можо научнтн из
чланка Хсри Л. Фистсл-- а, комс смомн
далн наслов "кратка историја аитнсовјет-ски-х
камнања"! нз члаика "Свота Лу-цнј- а",
нсго нз стотннс снтних пссти н
чланчића у којима сс нсшто тск површно
набаци нли со тск јави шта сс догодило.
Шта пишо, мн мнслимо да тс члаико трс-б- а
но само читатн, пећ би их трсбало
употрсбитн и за нрсдавања, ис само појс-динач- ио
читати, всћ н колсктнпно и о
њнма днскутоватн, да би их бољо проу-чи- ли
н разумсли. Оснм тога, ако има
људи који ио могу да сс иагнају на чита-1Б- С
подужсг и научиог чланка, али има
можда још вншо оних који бн осстнли
највсћн иодостатак новипо када у њој не
бн иашлн такгшх1 чланака. Па шта да
раднмо? Комо да удовољнмо? Мн знамо
да свак никад но чита свс што нађо у
новшш. Нско нс волн свс, а нско но можо
ово. Зато мн настојнмо колико највшно
можсмо да задовољимо свима, a то сс у
нотпуиости иикада ис можс.
Јсдан прнговор смо чулн да нз нских
покрајина нз Југославијо доиоснмо јако
мало матсријала а из нских и прсвншс.
Тај би рад да доносимо нз свих крајсва
Југослапијс, а јсдан други, у нстом томо
разговору, кажс да бн трсбало уонштс
смаљнти то матсрнјалс из Југославијс. Он
кажо да бн много вншо трсбало трстирати
домаИа канадска питања, а сам о њима
готово иикад ипшта но напшнс. Но може
сс дакло pclui да ту исма конструктнпно-ст- н,
али нсто тако со нс можо pelui да
исма погрсшностн и исопрапданости. Онај
што тражн матсријалс из свих покрајпиа
Југославнје, што јс ирло памстно и с иа-ш- сг
гледишта, он заборавља да ту можо
битн другн разлог а пс да ми то губимо
из внда. Но можсмо мн дати оног матсрн-јал- а
кога нсмамо. До сада ми добивамо
само три покрајинска лнста из Југослапн-ј- о,
а настојалп смо да нх сво добијсмо.
Дакло, ако има пстиис у оиој која каже
"тражи и доонпсш , алн нма, можда још
н вншс, у оној која каже "тражио сам н
шгсам добно"!
Јсдан наш добар друг п сарадиик, mi-me
иам да би бољо бнло доноснти вшне
наших допнса из колонија нсго дугачкс
чланко и говоре. Мн сс слажсмо да би
трсбало пишо тога, и то јс на што ми
сталио ургирамо. Али ако наши сарад-ниц- и
но би читали ових "дугачких" чла-иа- ка
п говора, иа што бп сс они могли
ослонитн у свом иисаљу, шта би њнма по-маг- ало
ствари о којима пишу бољс разу-мсват- и?
Зар иијо истниа да има јахо
способиих и ннтолнгснтиих људи за пнса-1б- с,
али да ту способност инсу стсклн боз
чптања оног што су други ннсалн? Нијс
довољно зпати само то да јс нско рсак-цпонар- ац,
фапшста илн какво лруго зло,
нсго н то, зашто јс он то, а што јс најваж-нпј- с,
у чему mv сс то састојн, а то сс но
можо у кратицама, бсз дужих и добро об-рађр-
ннх
чланака. А уз то, тај истн, iaia
донпо пишо 70ПП0О п маа гмптпа т бч
трсбало да будо впшс п.пх нсго "дугачкнх"
члочака, сам но ппшс баш тако прсчссто!
Ми поздрављамо овакво интсросоваљо
о ппсаљу новинс. Ми би жслсли да свакн
од наших чнталаца ако му сс чшш да
би со могло новину бољс дотсратн, тако
да бп оиа још бољс одговарала потрсбамп
канакких Срба, да нам рсчс својо миш-љсљ- с,
јер ово јо новина на'с свнх.
Англо - Амерички финансиски споразум
Пише: Е. ВАРГА
п.
1еж1ка oOety англо-са- к-
сонских држава да свој из
воз зиатно повепаЈу у порс- -
ђељу с ирсдратннм ннвоом,
иаилазн иа тешкоћс којс су
везанс са смаинваасм ку-иов- ие
моћн светског тржи
шта које је настало као по-слсд-нца
светско! рата. У
осиромаипшм зеи.гама јсои- -
тиситалпе Европс и Лзијс
occha сс, додуше, вслика и
ирека потреоа у продукти
ua сваке врсте. ли то је но-траж- иа
бсз новчаног покри-h- a. Ikhn део осироиашсних
зеиалл пема пи злата, ии ро-б- е
за реалнзацију поруубн-ц- а
у Епглсској нлн Сједн-ibeiiii- H
Државама. One, да
би моглс да производе робу
за извоз, иорају најпрс да
успоставе свој порсмсћени
лропзвођачки аиарат. Под
таквии условнма one су у
стаљу да остварс круипе по-руџбн- не
робс у аигло-сак-соиски- м
земллма само у о-и- ом
случају, ако им сс буду
далн велнкн дугорочнн кјс-дит- и.
Та чшБсинца даје Сједи-Н.СНН- М
Државама у аиховој
коикурснтској борбн на
светском тржншту — наро-чнт- о
у иајскоријим година-м- а
обносе Европе — встка
прсимућства према Енглсс
кој. СЈедш1.е11с Државе, осла-iLajy- hn
сс пл свој актпвнн
трговнпски и нлатсжии бн-ла- пц
и колосалне знатнс рс-зер- ве,
могу да дају робу на
крсднт, да остварују нзвоз
робс у облику извоза капн-тал- а.
Еиглсска, с асннм па-сивш- ш
платсжннм бнлаи-лаисо- м, можс да оства-руј- с
сшчне мсрс само у ису
порсдиво мааем обнму.
Друго прсимуНство у Сједн
ltenitM Државама састоји се
у следсћем. Нмају!ш у зсм-,г- н
огромие рсзсрве сирови-н- а
и нарочнто, располажућн
савршснпјом тсхником про-нзвод- ње
н uchoM продуктнв-iioiuh- y
рада, Амернкаици
пронзводс робу уз маае тро-шко- ве
(упркос већих радни- -
чких надпнца) него у Енгле-ско- ј.
Ннз снглсскнх спецн-јДлии- х
комисмја, којс с за
г.рсме рата посетилс Сједн-асн- с
Држспс, утврдно je ту
ЧШ1.СШ1ЦУ у цриој мсталуп-гнј- и,
машипској нндустрнЈи
и нарочито тскстнлној iiii-дустрн- ји.
Tpehc npciiMyhciBo састо-ј- и
сс у томс што је амернчко
тржиштс заштпћено тарифа
ма којс одговарају унутра-iiitbC- M
амсричком тржншту у
uopcbeay с снглеским. To
амсрпсаиским мопоиолнса-нн- м
прсдузећима дајс noryh-нос- т
да у случају иотребе.
користећн сс нрофнтом од
продаЈс робс ио моиопол-ски- и
цсиама у зсм.гн, ства-рај- у
демпинг на светском
тржишту. Иритоме трсба да
сс сетимо да су Сједиаснс
Државс за предратипх децет
годииа извознле само 5—7
процснатд своје индустрн-ск- е
продукцнјс.
Као противтсза тнм преп-MyhcTBii- ua Енглсска н м a
прсфсрснцнјхиш снстсм, ко-ј- н
јс своје дејство цоказао
још у предратном периоду,
обсзбедившн познцнје ме-троп- оле
на тржнштнна чи- -
гтавог царства.
Енглсска сс придржавала
система мободне трговннс,
— који јој ј" био од вслнкс
користн у А1. веку, када јс
Еиглсска бнла светска ннду-стрис- ка
радионнца, — још
доста дуго u носле тога врс-мен- а,
кад јс уед коикуреа-цнј- с
Сједшкеннх Држава,
Немачке н Јанаиа изгубнла
свој монополскн положај у
својству нзвозннка ииду-стрис- ке
робе. Како је нисао
лист "Тајмс" 16 октобра 1945
годпне:
"Енглеска цпје лака срца
напустнла слободну тргови-и- у;
устварн, то се чшшло с
великпм незадовотвом )
прнликама за које у знатпој
мерн сносн одговорност но-лнти- ка
Сједнп-енн- х Држава.
У двадесетнм годинама све
до саме кризе, Енглсска је
бнла отворена пијаца на ко-Ј- У
СУ ДРУге зеиле путсм де- -
мпипга својих сувишака, мо-гл- с
да пзносе своју незапо-слсно- ст
и где су могле добн-ват- н
к-paji-tc
потрсбиу валу--
Cavo у перноду светске
есоиомске крнзе 1929 —1932
годннс, као последица Отав-ско- г
споразума, у Британ-ско- м
дарству уведена је пре- -
фсрепцијална тарнфа за снг-лес- ку
робу.
О сфикасностн тог спстена
свадочс следећн иодаци. Од
укупне сумс енглсског изво-р- а
робе (без реекспорта) у
зсм.ге царства извознло се:
У 1913 37%, у 1929 годнии
44%. у 1932 ГОДН1Ш 45%, у
1937 години 48%, у 1939 го-дн- нп 49%.
Снстем префсрсиција до-ве- о
је до тога да се уочп ра-т- а
готово половина енгле- -
ског извоза ypyhniiia у зе-м- ле
царства. јужно-Афричк- а
yunja са стаиовпштвои од
10 иплиоиа, Лустралија са
становннштвом од 7 мнлно-и- а
куповале су уочи рата еи-глсск- их
продуката зиатио вп-ш- с
исго Сједиљене Државе
с ituxoBiix 133 милиона ста-новнн- ка.
Друго средство заштите
снглеског извоза јс стерлпн-шк- п
блок. Оп је одпграо па-рочи- ту
улогу за време рата.
Сва резсрва стране валуте
зсма.ха стсрлнишког блока
била јс концеитрнсана у
Лоидону. Иа тај начии, зем-љ- с
Бритаиског царстпа биле
су у MoryhimcTit да купују
амсрнчку робу само у оним
случаЈевима када су нм сн-глсс- ке
валутне установе ста-ви- ле
на располагаие доларс.
Иидпја, којој се Енглеска,
као што јс познато, задужи-л- а
за вншс од јсднс милнјар-д- е
фунти стерлннга нс може
да уиотрсби ту суму ни за
куповниу снглеске робе, јср
то ие донушта напрегнутн
илатсжпн бнлапц Енглескс,
Hutu за куповину америчкс
робс, јср Лондон ие дајс до-ла- ре
за taj цил..
Амернчкн лословни кру-гов- н
сматралн су енглсски
прсфсрспцијалнн спстсм н
стсрлишикп блок као najea-жииј- е
прспрске за оствареас
iLitxoBiix тсж11.и да експорт
амсричкс робе прошнре у зс-м.- ге
Брптанског царства. У
вези с фипансиским прего-ворни- а,
чак сс истнцало тра-;kci- lc
да се систем ирефереи-цнјални- х
тарнфа уклонн, Та-к- о,
на нр, лист "Њујорк хе-ра- лд
трибјун" nucao je 13ia-ј- а
1945 године:
"Ми морамо да схватнмо
да Је Еиглсска путем ствара-п-- а
зоиа стсрлипшког блока,
снстсма иипсријалних тари-фин- х
преференцнја н аката
д1Гскрпм1111ацијс прсма стра-пцн- ма
усноставнла iinoro
очигледннјк економски нзо-лацноииз- ам
нсго амерпчки
тарнфпи ciictcm."
Тра;ксп.с за укпда1кс пре-ферсицијал-
ног
снстема н сте
р.пшшког блока пстицало се
од страпе утицајинх пмерич-кп- х
кругопа као комиеизацн-ј- а
за-дапан- .е зајма Енглеској.
To тражеае annuo je у
Енглеској на јак отиор ис
само коизерватнвие штамне
reh н чпаиччиог органа ла- -
бурнстичке страикс "ДеЈлн
хералд". Говорило се да то
тражеп-- е одузнма Еиглеској
могућпост да спроводн саао-стал- ну
скономску нолитнку.
Нримеие услова тс врсте lie-нзбсж- по
he довести, према
изразу амернчког лпста "Га-лтим- ор
can", до тога да he
"Енглеска бити прнвезана
за pen амернчког економског
змаја".
Фииаиснски сноразум ко-ј- и
је закл.учен у Пашингто-ну- ,
како сведочс нзјавс ен- -
глескнх u амернчкнх држа-пнип- а,
носн обмежјс нзвсс- -
ног коипромнса нзмеђу тра
—
распо- -
ложеп.е потребне суме као
комнснзацпЈу за всће уче-ствова- ис
Енглескс у заједнн-чко- м
рату, н тражсп.а Сједн-ibeitii- x
Држава да Епглеска,
процената и амопти-зацнј- с,
плати још за добијс-н- и
зајам укндааем префереп-цијаио- г
снстема н лнквнда-цнјо- м
стерлиншког блока.
Компромисап каракер
споразуиа иарочнто је очи-глед- аи
због следећнг. Нијс
одређено до које мере п до
ког рока Енглеска мора да
снпзи преференцнЈалнУ. та-риф- у.
Та обавеза обавнјена
је велом општег
цилл — уклаљапл свпх пре-пре- ка
за међународну трго-внн- у
преласка од "једностра-н- е
трговние" (треба разуме-т- и
— нзмеђу Енглеске и дру-гн- х
земалл Британс-- с нипе-рнј- с)
па "свестрану
(треба слобо-дн- н
улазак амернчкс робе у
имперпју). Ме-ђународ- на
економска коп-ференц- ија
која се сазива сре-ди- ко
1946 годннс треба да
претресе то пнтаае и допе-с-е
одговарајуће решеае.
Коупромнсии карактер н-м- ају
тасође одлуке о ocio6o-ђељ- у
"замрзнутих" сума у
Лондону, шје припадају
зеиллиа стерлиншсог бло-к- а.
Те суме деле се на три
категорије. Суме из прве ка-тегор- ије
морају ce о д м a х
"одмрзиути" н претво-рнт- н
у н a ј по год н н ју
валуту. 1о ооавезуЈе
Енглеску да део тих сума
које прнпадају иа прииер
Индпји или Египту нсплати
у доларима. Другнм рсчииа,
одређени део зајма којн је
Енглеска добила од Лмерп-к- е
она пе можс да употреби
према својој желн, ceh je
мора датн својнм поверно-цнм- а
да би они супили аме-ричк- у
робу. Суме друге ка-тегор- нје
морају бдти oaio-бођен- е
у току ннза годнна
после 1951 године, тј. после
завршстка читавс кредитне
операције. Најзад, сумс тре-h- e
категорије морају cij'ii-т-н
за узајамцу ликвндацпју
послсратинх дугова.
Економски зпачај те тачке
енглеско-амерпчко- г споразу-м-а
зЗппсн пре свега од размс-р- а
сума које снадају у рву
категорију. Онај општи кара-кте- р
с коЈнм су формулисанн
екопоускн устунцн Епглеске
објашаава се, очевидно, иа- -
СНАГЕ
"Боди", дописннк "Амерн-каиско- г
Србобрана" in
Швајцарске Јавл-а- :
Берн, 20 феб
— "Журнал де Женева" јав-л.- а
о nociojaity двају подзел-ии- х
покрета отпора протпв
маршала Тита. . .
Нрви н иајглавнијн јс по-кр-ет спсифлчио српски под
BohcTBOu гспсрала Миханло-внћ- а,
који се заклео на вер-но- ст
крунн. Једаи од. шефова
овог покрета који се нала-з- и
у Италији (реч je о покре-т- у
у Нталпји), изјавио је да
су тамо неких 300 хлмаа
(негових) следбепнка, од ко
јнхједпа ipehiuia сачшвава-j- y
војску.
Други покрет о комс се
говори долазн под BohciEO
reiicpa.ia Готовнћа, војсково-b- e
Др. Мачека apxnje која
броји око 100 хи.гада л-у-дн у
Хрватској л CiaBOiinjn Kojii
углавном припздају Хрват-ск- ој
ссллчкој странки. Ти-то- в
м и п н с т a р no л н --
ц и ј е о б ј а в н о ј е нона-вл.ен- у
саботажу која је про- -
вора Мплована ђиласа)
. . .Алн, друговп п друга-рпц- е,
услед своје С1абости п
падајућп се помоћп лз пно- -
странства, впдевши да не мо-г- у
ни гумепнм куг-лица- ма,
онп позпвају народ
да не учествује пзборпиа,
да одустане од пзбора.
се, кад бп пк за
руком да један део станов-ппштв- а
заведу да не учеству-ј- е
на пзборпма, да га заведу
оиако како су један део на-ро- да
потаклп да помаже оку-патор- а,
се, да бп то
бко нпхов крупан успех. За-т- о
је аша сарола: Радппцп
п селацп трба пзпђу ма
пзборе . .
Борбу коју смо ми до сада
:кеп.а Епглсске да јој Сједи-- i водпли тако каху у пно
Н.СПС Државе ставс на странству реакцпонерп —
норед
проглашса
тргови-п- у
разумети
Британску
мсром да се олакша ратифи-каци- ја
споразума како у
парламенту, тако и
у америчком Конгрссу, јср
се тачке споразуиа, које су
формулнсане у тако онштој
форин, могу тумачити како
је коме волл. Није иск.гуче
но да оштра критика
сиоразума, која јс
у Еиглеској, нма осим свсга
другог за цил, да покаже а-мери- чкои
Коигресу iipciiuyh-ств- а
споразука за Сједпље- -
ие Државе п тнм сампн олак-ш- а
иегбву ратпфнкацију у
Коигресу.
лако год опло, сиглеско
миеас посматра спора-у- ч
као знак паг?ог погор.
maita иеђународннх економ-скн- х
познција Енглсске. Ен-глес- ка, која je у току два ве-к- а била светсш бапкар, да-ва- ла зајмове свим зсмллма и
често им прн томс диктирала
одрсђепе прнврсдио-политн-чк- е
устове, сада је прннуђе-п- а
да нс само закл-уч- н вс-ли- кн зајам у ииостранству,
seh мора да прнлагодн у из-весп- ој
мерн и своју екоио-мск- у
политнку захтсвима
Сједниеинх Држава, да би
добнла тај зајам. У Енглс-ск- ој
occhajy да јс тај
нов корак прсма иорасту мо-h-u
СЈСД1Ш.СИНХ Држава ла
рачуи Прнтанскс империјс.
треба смо напоменути да су
(Наставак на странп 4)
МНХАИЛОВИЂЕВЕ И МАЧЕКОВЕ "ФНФТН ФИФТИ"
Швајцарска,
узрочила милпопс долара
штете. Огуд, са овнм иајип-Biijii- u
догађајима, сптуацк-ј- а
у Југооавпји може се
сматрати иесигурном.
1Сада би ropibc бнло тачно.
као што Поди. "Србобран"
очевпдно жели да прстстапк
дајућ томс стакнуто мссго
па првој страиици (нздаи.с
од 22 фебруара), онда нсна-д- а
да, што сс тиче "војних"
снага, н MuxaiuoBiih
имају пола н пола, илл како
кажу Енглсзн "фифтп фиф-ти- ",
јер Мачсковнх су свнх
100 хн.гада "војска" док су
од MuxaiMOBiiheBiiix 300 хи-л-а- да
који се иалазс у Итали-ј- п
једпа Tpcbiuia, одиосно
100 "војска". Друго
што je HiiTcpccaiiTiio јесте, да
је Мачекова спа "појска" у
Југославнји (?), док сс о Мн
ханловићсвој говори само у
Пталнји. Али најншсрссап-тниј- е
од свега јсстс како
"Бодп" и "Србобрап" са за-доволхг- твом
нстнчу да је Ју-гослав- пји
учишепа штета а
М.ИЛИОНС долара!
0 АПСТИНЕНЦИЈИ ОПОЗИЦИЈЕ
(Из једиог лреднзборпо; ro-- 1 није бнла законска борба,
успетп
на
Ра-зу- ме
пошло
разуме
да
еи-глеск- ом
такође
запажена
јавио
зајам
Мачск
хиллда,
iinie бпла некако закопскп
потврћепа. Има у томе, дру-гов- н
уало пстппе. Стварпо,
мп од крала Петра писмо
тражпли дозволу да се борн
мо протнв окупатора пити
смо тражилн нкакву дозво-л- у
од издајнпчке југосло-веиск- е
владе у емиграцији за
борбу протпву Немаца, за
оргаппзоваие слободппхсип-дпкат- а,
за ствараае феде-цпј- е,
за ствараие иародннх
властн. Мп стварпо дозволу
ппсио тражнлп. Алп кад пам
оспоравају ту нзвеспу зако-пптос- т,
нп сада идемо на из-бо- ре
за Уставотворну скуп-штпн- у
да пзаберемо скуп
штпну и да створимо устав
по жел.и пе веНпне, пего чп-тав- ог
народа. Ето, друговп,
о томе се радп иа избори-м- а
. . .
Апсшинениџр
СЕЉАК: Еј, сивоња, зашто не пасеш овако лепу
травицу над сам те већ пустио у ливаду.
МАГАРАЦ: Апстинирам! Чекам зоб из иностранства! I
Политички преглед
Пољска Сељачка Странка фронт реакције
Нол.ска иовинарска агсиција (Нолнрес),
јавпла је прошле нсдел.е нз Иаршавс да је
пол.ска иовпна, орган владе, оптужнла нол.-ск- у
Селлчку странку, чнјн je uoba потпрст-ссдин- к
владс Станнстав Мпколајчик, због
одбнјапл да се прнклучн коалнцпји осталих
странака са зајсдиичкнм програмом у дола-3chii- M
нзборнма у По.гској. Опа је, каже
орган владе, формЛрала б.1ок рсакцнјс про-тн- в
уједип.сног деиократског блока.
Ио1;е Ссллчке странкс, кажс се да.гс у
лнсту, провоцнрају оштре нзборие борб у
пасу када обиова Поллке и иеи престиж
захтсвају најчвршће унутрашас јсдниство.
Лист изјав.гује да he резкцнја, пошто нс
може пзаћн отворспо, nhn на нзборе под
заставом Сслдчке страпке.
Иста повнпарска агенција јавлл, да је
претссдпик пол.ске владе Осубка Моравскп,
рскао на конвснцпји државнпх запослеиика
да сс Иол.ска мора ослоинти па своје соп-стве- ис
снаге у изградан и обпови зсм.хс. Оп
јс рекао да слаткс рсчи ни "свс декларацијс
ПОЛ.СКНХ западннх пријателл" нису далс
Полској нншта познтпвпог. Он јс пзјапио
да ПОЛ.СКН иарод добпва маис xpaiie псго
што добнвају Нсмци н да јс УНРРА готова
да смап-- н своју квоту храпе за По.хску.
Англо-америч- ке власти посматрају успо-ставља- ње
нове фашистичке партије
Хслсн Счмон, амсрипка допнсинца, нишс
да су пталнјапски карабии.сри, паоружаин
сапезпичким оружјем држали стражу и за-штиЈшв- алн
нсдавно одржавапу копвснциЈУ
шалпјанских фашиста и Да су аигло-амсри-ч- кс
властн мнрно посиатралс п слушате по-клн- кс
фашнста на том састанку како впчу:
"Дучс!" Нова фашнстичка партија иазнва
се "Фронт малог човска".
Нартнја сс хвали да има близу мнлнои
слсдбспика и псна борба против чишћсаа
остатака фаншзиа npiinytu je у својс редо-и- е
дссетпис хиллда бившнх фашиста, кажс
допнсннца. Та партија, која нде за тим да
се дочсиа власти уздиже мопархпстичкс но-литпча- рс
као што су Виторно Емапусл Ор-ланд- о
п Францетн Ннти. Она имснује пн-дуетрија- лце
Донегаи-а- , Нирслн-а- , Ннлети-- а
и другс, којн су фнпансирали Мусолшшјев
фашизам, као иајспособније управпнке који
бн требали да управ.гају Нталијом, II док
iiporpcciiBiic снагс побнјају тврдп.у ових фа
шиста да имају близу милион следбеника,
one ис нотцсн.ују оиасиост фаганстичког о-живлав- аи-а.
Опомене с различитих страна и у
различитим правцима
Док народи Европе иротестирају против
фапшстнчког терора гснерала Фраика у
Шпаннјн и захтсвају прскндаис односа с
тим фашистичкнм режимом придружују1ш
се и подунируЈш акцнју фрапцуске владс,
дотлс спглсско-америчк- а реакција тражи
"оштрс акције" иротив Сопјстског Савсза.
Секрстар Сјсдии-ени- х Држава Брнс, го-nopc- hn
прошле недел-- е о тое како само
"исопростнва трагедија грсшке можс да про-узро- чп
озбилди сукоб нзмеђу one землс
(Амсрикс) н Руснје", н да je on y6cbcn "да
исма разлога за рат изисђу всшкпх снла".
он јс у исто врсме говорио о одлучности
Амсрикс да "сузбнје агресију". Штампа ту- -,
мачи ц.егову пзјаву о сузбијаау "агреспје"
да јс упсрсна иротпву Совјетског Савеза,
као што стварно и јесте. On јс, преиа тума-чсш- у
рсакциопарнс штампе упсрно свој го-во- р
нротнву паводиог "пронзвол.пог" иапла-нваи,- а
Совјстског Савсза у Манууријн нн-дустрнск- нм
матсријалниа од времена од
када је Јапап побеђен.
Лондопски "ДФ" Мејл", "Нус Кро-инк- л"
п друге епглеске повиис са парочи-ти- м
задоволлтвом доносе и коментирају ibc-го- в
говор, Тако, на пример, "Нус Кроникл"
каже: "Брпс јс нздао оштру опомепу necyv-ibiiB- O
уперену противу Русије, да Сједнае-н- е
Државс nehe трпстн upeTiba силе за по-CTiirny- hc
цнлсва протнвно сврхи н припци-иим- а
yje,Tiiibciinx нацнја." Tatae je отпрн-лик- е
став н осталих рсакциоиаринх снгле-скн- х
повина и кругова, а нсто тако п awe-рпчки- х.
Мсђутнм, инти Брнс a iuini енглеско
'амсричка рсакција не говоре ништа о прет-iba- aa
снлс у Индијн, Нндопезпји, Египту.
у Кинн и другде, као нн о "оштрим мерама"
противу гспсрала Франка it iteroeor фашп-стнчк- ог
терора. Ово последп остав.гепо је
нотпуно народима Европе и Совјетском Са-вез- у!
Исто је такво и држаие у Канади. Док
чампионн "одбране демократпје од комупи
зма" заузимају исти тај став no свпм гор-ibii- u
niiTaibitua, канадски парод, парочито
оргапизовапп радници, тражи ирскидаае
аптисовјетске кампаае н прекид днпломат-ски- х
односа са Фрапковок владом од стране
канадске владе. На пример, у пнсму потнн-саио- м
од стране претседника Кападског кон-грсс- а
рада, које је унућено, претседннку
владе Кипгу, каже се да Конгрес, "заједно
са осталпм радппчкпи органпзацпјаиа у це-ло- м
сзету које су прпсаједпњепе Светској
федерацпјн раднпкпх спндпката", поздрав-љ- а
се акцију француске владе н тражи се
од Кппга неодлочно прекндаае односа са
Франкои.
!