Jedinstvo, April 06, 1956

              VOL. III. NO. 27 (G49)
AMERICKI PLAN 0 RA- -
ZORUZANJU ZAOBILAZI
RAZORUZANJE
London. — Americki pred-stavn- ik
na zasjedanju Pod-komite- ta
UN komisije za
razoruzanje Harold Stassen
podnio je americki plan ra-zoruza- nja.
—
Ranijc je podnesen bri-tansko-franc-uski
plan i so-vjetski
plan.
U ameri6kom planu glav-n-o
je stvaranje sistema kon-tro- le
i inspekcije, a smanji-vanj- e oruzanih sila, naoru-zanj- a
i vojnih izdataka, kao
i pitanje zabrane atomskog
oruzja ima drugorazredno
znacenje.
Dok sovjetski plan pred- - , vid ja da SSSR i Sjed. Drzave j smanje svoje oruzane sile na
1,500.000 ljudi, americki
plan predlaze smanjivanje i
samo na 2,500.000. To su sa
nezadovoijstvom pnmili i
britanski i francuski krugo-v- f,
koji kazu, da Sjed. Dria-v- e
lonako planiraju uskoro
smanjiti svoje oruzane sile
na 2,500.000.
Sovjetski predstavnik Gro-mik- o
postavio je Stassenu
osam pitanja u vezi ameri6-ko- g
plana. Jedno od pitanja
je bilo kad treba biti ostva-ren- a
prva faza ameridkog
plana (kontrola i inspckci-ja- ), ali Stassen nije mogao
odgovoriti, vec je rekao da
5e to u6initi poslije savjeto-vanj- a
sa Washingtonom. To
je samo jednn primjerneod-redjenos- ti
americkog plana.
Novi kanadski ambasador
u Moskvi
Ottawa. — Za novog am-basad- ora
u Moskvi imeno-va- n
je David M. Johnson,
kanadski predstavnik u me-djunnrod- noj komisiji za
nadzor primirja u Vijetna-m- u. Ilanije je bio stalni de-leg- at
u UN.
DosadaSnji ambasador u
Moskvi John B. C. "Watkins
je postavljon za jcdnog od
zamjenika ministra vanjskih
poslova.
1 1.000 novih poslova u industriji
Ottawa. — Ministar rada
Gregg je izjavio, da je-- pro-sirenje- m industrije u proSloj
godinistvoreno 14.000 novih
radnih mjesta (za 1 1.-00-
0 radnika).
Ncgodovanic u Manitobi
zIkjjj odpradjanja
plinovoda
Winnipr Man — Ovdje je
oJrlut satrnak jlinova federalnog
rarlimcnta iz Manitobe na kome
je dttkusirana izgrjdnja plinovoJi
iz Alberte.
Nfiting je sarvao Jack St. John.
libcralni c'lan Zakioda%-n-e sloip- -
Jtine Manitohc loji je linovinu j atom ski
federa!nO£ parlamenta rekao. da je stare.
Manitoba "©gore"eru odgadjanjem
izgradnje.
On je trali'o da se otpone iz-gradnj-orn
plinos-od- a d& Manitobe
bez cekanja na rjcs1ie' ptanM iz-gradnje
u isttxnu Karuou.
On je takodjer kaxao da je
Trans-Canad- a Pipeline Ltd. fame
гЉа kompanija kojoj je povjere-n- a
izgradnM) "vise zmtemirana
za octrraeie атегЈЛе keetrete ne-g- e
saabdfevanje Manitobe sa pK-no- m.
Umro Noteworthy
Umro je ilan federalnog
parlamenta Joseph W. No-sewort- hy. pripadnik CCF
Imao je 67 godina.
m wvct
JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEMOKRATSKI LIST
Protiy novih pokusa
oruzja, za koristenje
energije u mirne
Apcl kanadskom predsta- - vniku na londonskim
pregovorima
Toronto. —— Mjesno vi-je- ce
za obranu mira upu-til- o je apel Normanu Ro-bcrtso- nu, kanadskom
predstavniku na Iondon-skim
prcgovorima o razo-ruzanj- u, da sc avim lla-ma
zauztnc za zakljuce-nj- e
medjunarodnog ugo--
vora o zabrani pokusa
l nuklearnog oruzja.
Telegram KoiiRicsa mira
Pcarsonu
Toronto. — Povodom vi-je- sti da su u Sovjetskom Sa-ve- zu
izvrseni novi pokusi nu-klearnog
oruija Kanadski
kongres mira je telegrafirao
ministru vanjskih poslova
Pcarsonu da Kanada ројаба
napore za medjunarodnu
zabranu nukloarnih pokusa.
U telegramu so kafe da
kanadski narod zeli obustav-Ijanj- e
pokusa.
Za to su se vec izjasnile
vladc drzava sa tretinoin
pu£anstva svijeta,
Kanadski kongres mira je
pozVao Pearsona da ucini
javnu izjavu o ntomskim po-kusi- ma.
Kopije telegrnmn upuce-n- e
su vodjama opozicionih
dlanova u parlamentu.
Stanovnici IMarSalskih
otoka obratili sc UN
t razee i ohuslavu nuklc-arni- h
pokusa na svom
podmeju
New York — Stanont broj sta-novnt- ka
Mariatskih otoka, na ko-jim- a
SAD za nekoliko tjedana tre-baj- u
izvriiti pokuse s atomskim
oruijem, zatraito je od UN, da se
"smjesta zavrSe svi pokusi u ovoj
oblasti".
Ova molba je dostatljena na ra-zrnatra- nje
Komisiji za pcticije, or-pan- u
Staratcljskog vijefr. kojega je
zadatak, da proufava zahtjec s
teritorija pod sta rate! jstvom i da
odlucuje. da h da ih dostavlja Vi-jeif- u.
Japan neffoduje zlos:
amcrickih nuklcarnih
ckspcrimenata na
Pacifiku
Tokio. — Predstavnik japan-sko- g
ministarstva vanjskih poslova
izjavio je da americki pokusi s nu
klcamim oruijem na Pacifiku zna-- &
krienje medjunarodnih zakona.
Japanska %lada je tzrazila ncza-dovolj- to
zbog toga. Sto su SAD
odbacile iaranski rah tier, da se
pokusi na Pacifiku oba- -
Amerfcko objasnjenje. da se po-kusi
ne ce vrJiti na otvorenora mo-ra,
vec" u blizini otoka pod ameri-Ao- m
furisdikajom, japanski pred-stavni- k
je ocijenio hxo "stsar za
dtskttsiju.
Indija osudjuje atomske
eksDerimcnte u oblasti
Marsalskih otoka
New York. — Indijski rntmstar
bez pertfea Kritna Menon izjarie
je da SAD "neraaje pravo da aem-skir- n
eksperHnentiraa razere domo- -
ve staeovnika MarSahkds otoka""
On fe rrkao. da derrolu za upo-treb- a
ovfli otoka u te svrhe moie
jedmo dati Med;unarodni sad, kci
wi-'Jw--u- 4ta ijpuMie uBia
TORONTO, FRIDAY, APRIL 6, 195G
——— 'Gralififation ct Bntsh progress must It A v f y
conlnuinp droj which nililnr stctkpilite
h cigiw% on these i-v-f kpmfnt " _Ш_ 6&5&K?
(U r e
ткпокл J
Zabraniti atomske
pokuse!
n I ck ana
Prema americkim saopcenjima u toku posljednjih
osam mjeseci Sovjetski Savez je cksplodirao sest atom-ski- h
bomba. Sjed. Drzave su najavile velike pokuse hi-drogens-kog
oruija pocetkom mjescca maja. Velika Bri-tani- ja
se takodjer priprema za isprobavanje svoga hi-drogens-kog
oruija.
Nnrodi sa zebnjom prate ovo utrkivanje u atomskom
oruZju, jer strudnjaci upozoravaju da radijacija koja
nastajc od tih eksplozija predstavlja-opasnos- t za ljud-sk- o
zdravlje. Nije potrebno ni spominjati kakvu bi opas-no- st
ntomsko oruije predstavljalo u slu6aju rata.
Narodi zahtjevaju da se pokusi nuklearnog oruija
obustave. Svoj glas u prilog toga dao je i Papa Pijo XII
u svojoj uskrsnoj poslanici. To ce u6initi svi oni kojima
je na sreu dobro ljudi.
Sovjetski Savez jo izjavio svoju gotovost da obu- -
stavi atomske pokuse ako to uSine ostale drzave koje
posjeduju to oruzje. Velika Britanija.je u2inila isto.
Samo se Sjedinjene Dr2ave protive.
Sada u Londonu zasjeda Podkomitet komisije UN
za razoruianje, u kome je zastupljcna nasa Kanada.
Ovaj komitet raspravlja pitanje nuklearnog oruija.
Kanada treba predloiitl zakljuenje medjunarodnog
ugovora za zabranu pokusa nuklearnog oruzja.
Vijecc sijjurnosti salj'c
Hamarselda na Srednji
Istok
New York. — Vijede si-gurno- sti je odlucilo da iza-Sal- je generalnog sekretara
UN Dag Hammarskjolda na
Srednji Istok da pokusa iz-mir- iti Izrael i arapskc ze-ml- je.
Za taj prijedlog, koga je
podnio americki dele gat
Lodge, glasali su svi clano-v- i
Vijeea. U diskusiji prijed-log- a sovjetski delegat Sobo-le- v je rekao da se tri velike
zapadne driave mijcsaju u
unutraSnje stvari arapskih
zemalja.
Novo sniienje cijena u
CchosIo"ackoj
Prag. — U CehoslovaSkoj
su snizene cijene na 22.000 U-.-
—- predmeta. Snizenje krece od '
6 do 40 posto. Ovim sntfe-nje- m
potrosa£i su dobili
2.100.000.000 kruna (oko
300 milijuna dolara).
K "h pejea atormkA ректаГ
bio zaebtdfen
lnd#ski HMmtAr je doifao. Јм м
SAD prvkt&e eivece. koye м
preezele kao staratetpka №a tu
члплпкшп стогмпа. .мсдел ie rs-tak- ao. da In&r wemki sve iro
je raoeuce. da se evi ргоМеам po-novo- o
razraotre
i:anotk2a
I k)
i
i
r
Arrhovni sud potvrdio
ponistenje presudc
Steve Nclsona
Washington. — Vrhovni
sud Sjed. Driava je potvrdio
ppni§tenje osude komunisti-Oko- m lideru Steve Nelsonu
iz Pittsburgha.
Nelson je svojevremeno
osudjen po zakonu o "pobu-ni- ". Presuda je bila poniSte-n- a
po niiem apelacionom
sudu, pa je tuiiteljstvo ape-liral- o
na Vrhovni sud.
Vrhovni sud je pronasao
da je zakon po kome je Nel
son osudjen nekonstitucio- -
nalan, polto postoji federal-n- o zakonodavstvo za takve
sludajeve. Time su automat-sk- i
poniiteni sli2ni zakoni u
-- irr ?i-iiiri- m )твп'Л1г!т 1t-- _
Steve Nelson je porije- -
klom Jugoslaven.
Ртчлои t rt -- rkc# -,- !.-#., . wn z.
Ottawa. — Dank of Cana-da
je povecao kamatc
kredit kojega ova banka
daje drugim bankama. Ka-ma- te su pevecane sa i pol
posto.
Ovo je najnoviji korak n
suzbijaaju inflacije. koja je
zauzela opasne proporcije.
PRICE 5c PER COPY
atomskog
atomske
svrhe
Na jedanaest ' niJ'e Postigao
rll„r.nnrt dn ima, jer su kompanije odbile
osnujc zajednicki nukle-ar- ni institul
Moskva. — Ucenjaci i predstav-nu- i
vlada Albanije, Bugarske. Oe-hosiovac- ke,
Madjarskc, Utoi. Nje-madk- e,
Kinc, Sjeveme Korcje,
Mongolije, Poljske, Rumunjske i
SSSR odIui5i!i su na konferenciji u
Moskvi da osnuju mjesoviti insti-tu- t
za nuklearna istraiivanja. U sa-opfen- ju,
objavljenom poslije za-vrset- ka
rada konferencije, kae sc,
di i druge drfavc mogu postati
flanice s jednakim pravima, ako
budu sudjclovale u radu i izraze
vo]u suglasnost s odredbanu za- -
kIiiccnog sporazuma. Za njihov
prijem potrebna odluka vefine
lanova Instituta.
SSSR nudi uraniji.m
Epiptu
Kairo. — Egipatski listovi objav-ljuj- u
na pnim stranicama vijest,
da jc SSSR ponudio Egiptu urani-ju- m
da je sprcman, u zamjenu za
pamuk i druge proizvode, da iz-gra- di
Egiptu kompletne atomske
ccntrale.
Lokomotiva na atomski
pogon
fosksa. — Dva mlada sovjet-sk- a
inzenjera zavrjila su projekt Io-komot-ivc
na atomski pogon. Loko-motiva
fe moifi da prijedje viJe od
1000 kilometara bez popunjavanja
rczeni vode, a atormko gorivo bit
dovoljno za put od 7200 sati.
Nehru nc mozc doci u Kanadu
New Delhi. — Premijer
Nehru jo izjavio da ne
ce biti moguce da posjeti i
Kanadu prilikom posjete
Sjed. Drfaya idudeg mjese-c-a.
vcoma
Zadnjih nekoliko godina
bila je opste poznata stvar
da mnogi novi doseljenici
radc za ni2e plate od kanad-ski- h radnika. Cesto puta se
de§ava da novi doseljenici
uzimaju najgore poslove jer
ne samo sto nemaju nikakve
rezerve, ve6 nemaju ni pra-v- a
na besposleniSku pomoc. Prisiljni su da se primaju
najgoreg rada a o visini pla
te niko i ne pita. "Glavno je
da se radi" — govore mnogi.
Stalni dolazak novih dose
ljenika mnoge kompanije
(naroSito one gde nema u-ni- je) koriste za osigurava-nj- e masnih profita na racun
niskih plata. Radnifke orga-nizaci- je
i unije dizale su i
diiu svoj glas protiv tog
sramnog postupka bezdus- -
nih prolitera prema novim
preko svojih lakeja k'roz
stampu, radia i
druge na6ine plasile no-- ve doseljenike da se "a uni-jama
nalaze ili
da se "unije svejedno
bore za vecu platu. Za sve
vreme doseljenici su
dutali i podnosili raznolike
PRED UdEDIIMEIIilEm
KRklRDSKIH Uillilfl
ZAJEDNICKA KONVENCIJA ZANATSKOG I RADNI- -
CKOG KONGRESA I KANADSKOG KONGRESA
RADA
TORONTO. — ce se skoro odrzati zajedni6ka
konvencija Zanatskog i radniSkog kongresa i Kanadsko
kontnesa da sprovede ujedinjenje dvaju tred-unijsk- ih tijela. Novi kongres ce brojiti vise od milijun
£lanova.
Prcffovori propali, 150.000
zcljcznicara cc lasati
o strajku
Ottawa. — Saznaje se da
pomirdbeni odbor u sporu
zeljeznicarskih kompanija i
konferenciji иш sporazu-mnli- n
o
mu
komunisti"
d'a u6ine ikakve koncesije. Slijededi korak ce biti gla-san- je 150.000 zeljeznidara
da li da stupe u
Kompanije odbijaju unij-sk- e zahtjeve jerse oslnnjnju
na premijera St. Lau-rent
da ne ce dozvoliti
Strajk.
Uspjesi unijc elektricnih
radnika
Toronto. — United Elec-trical
Workers unija je ob- -
novila ugovore sa Trane Co.
u Etobicoke, Electro Metals
u Wellnndu, i North Ameri-can
Cyanamid u Niagara
Falls. sva tri ugovora pre-dvidje- na je poisica nad-nic- a.
TO MO BABIN
20. таг-t-a 195G. god. u
VarSavi vojnom groblju
sahranjen je drug Toma Ha-bi- n. Na sahrani su u6estvo-va- li
mnogobrojni drugovi i
prijatelji pokojnika, kao i
nekoliko stotina radnika
§tamparije "Prasa" gde je
pokojnik radio poslednjih
godina.
Sa pokojnikom su se na
grobu oprostili: pretstavnik
Saveza Roraca Slobodu i
Dcmokratiju Poljske, pret-stavnik
"Prase" i drugi.
Na grobu su polozeni
mnogobrojni venci, medju
njima od supruge, si-- na
i keen, kojima nije bilo
sudjeno da svog najdraieg
ispratc na njegov posledni
Budjenje svesti kod novih
doseljenika
u
' diskriminacije na poslu i u
zivotu. Kanadskim radnici-m-a,
su protestirali pro-tiv
diskriminacije prema no-vi- m doseljenicima, £esto pu- ta su odgovarali:
— Sta se to vas Hie ? Ka-d- a
se novi doseljenici sami
bune, zasto vi ustajete u
njihovu odbranu?
Moglo bi se red! da su ne-- ki radnici i oceki-va- li inicijativu od novih do
seljenika. A inicijativa je
{sada dosla od nemackih do
seljenika, radnika u Mali
Tool Company.
Mall Tool Co. je americka
kompanija i uiiva glas ne-pomirlji- vog neprijatelja pre-ma
organizovanom radnB-tv- u
i kako u Ame nd tako i u Kanadi Jos
UJOlu,,J, 't;.V '"'-J- " "" I doseljenicima. Ali su, na 1937 godine CIO
W-U- ll 1Л_.„_1 _4___r 1._____n_ !.l. —___ — ;__.. _:
na
2
na 3
je
ce
uiukuj awrtiii, tvuiiipaiiijt: ?ia urKalli&uati
preko na ra-z- ne
pak ne
to novi
Ovdje
rada ovih
strajk
izjavu
U
na
za
venae
koji
nc
je poku-- u jednoj
! fabrici ove kompanije u Chi-cag- u. Kompanija je otpusti-- la radnike. Kasnije je Natio
nal Labour Board pronaSao
da je kompanija povredila
zakon osudfo je da primi
otpultene radnike i da im da
punu platu za svo ono xreme
dok su bili otpusteni. To je
U redovima jednog i dru-go- g kongresa postoji dosta
veliko nezadovoljstvo zbog
nacina na koji se ujedinjenje
ostvaruje. Narofiito veliko
nezadovoljstvo izazvao je
stav vodja da delegatima no
ce biti dozvoljeno da disku-siraj- u konstituciju ujedinje-no- g
kongresa, koja je stvar-n-o
samo prepis konstitucije
AFR-CI- O u Sjedinjenim
Drzavama.
Clanstvo negoduju i zbog
ogranieonja broja delegata
na nncionalnim konvencija- -
ma.
Smatra so i to da bi novi
kongres trebao zauzeti stav
u prilog autonomijc kanad-ski- h unija. U svijetu ncmn
takvog slucaja da se politika
pojedinih unija odredjuje u
drugoj zemlji.
Vodje takodjer zauzimn-j- u negativan stav po pitanju
primanja nezavisnih unija,
kao £to su Mine-Mil- l, United
Electrical Workers, United
Fishermen and Allied Work-ers
itd.
put.
Zaista za sve prisutnc bio
je ovo jedan od najtezih ra-stana- ka, jer je drug Rabin
svojim plcmcnitim ljudskim
osobinamn zadobio srea ne
samo svojih drugova i prija-telj- a
nego i evih onih koji su
ga poznavali.
Xivotni put druga Tome
Ilabina bio jc tc2ak i trnovit,
bio je to put revolucionera,
borca za dru5tvcnu pravdu,
slobodu I socijalizam.
I zato ce uspomena na ne-zaborav- nog druga iiveti ve- -
5ito u sreima boraca za istc
idcale, kojima je drug Toma
Rabin posvetio Citav svoj
iivot.
N. V. S. £.
(Jedan znacajan momenat kanadskom dmstvenom zivotu)
kanadski
unijama
kompaniju kostalo oko 250
hiljada dolara.
1951. godine CIO je poku-§al- a
da organizuje radnike
u Guelph, Kanada. Mall
Tool Co. je kao odgovor na
to otpustila 33 radnika. Ko-mos- ar poslat od etrane vla-d- e
ргопабао je krivom i na-red- io da sc prime 33 radnika
sa punom platom za svo vre-me
dok nisu radili.
1955. godine Americka
Fedoracija Itada je pokuiala
da organizuje radnike u
Chicagu. Kompaniju je po-nov- no otpustila radnike. La-bour
Board je ponovo nare-di- o da se radnici prime na-za- d
na posao sa punom za-ostal- om platom.
Mall Tool Co. je primala
na posao u glavnom nove
doseljenike iz Nemake sa
dobrom tehniikom spremom
i iskustvom a placala im je
75, 85, $1.10 na sat. Kao o-pravd- anje za tako niske pla-te
upotrebljavala je kako
rtoboie, radnici ne gevere do
bro engleski. (Samo Jto nisu
rekli da marine go%'ere en-gles- k! i da je jednom tehni-iar- u potrebno da .e obraca
(Nastavak na etr 1)