Serbian Herald, February 28, 1947

              .s
111 I I I
f
ritum - IK' A,"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСК0Г ГЛАСНИНА"
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА1
200 Adelaide St W.
Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цсна годпшњој прегплатн за Канаду 4 долара, на пола
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorixed as Second Dasa Matter under the год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 7Б4. March 12. 1942
Год. 7. Број 3&1.
Изјава Радничке про
гресивне партије
Позива народ Канаде у борбу за побољшање економ- -
ског стања народа, осигурање грађанских
права и доследну политику мира
У иезн најновије екопом-ск- е
и нолнтнчке ситуацнје у
зем.ги — Канадн, а пред за-седа- и.е
парламенга, Радничка
прогресипна лартнја издала
је јсдну нзјаву у којој доиоси
програм н позива can дсмо-кратск- и
иарод землс да се
борс за остпареи.с истога.
"Канадски народ тражп од
парламснта, којн се отвара
сутра (30 јануара), одлучне
акцнје да сс изађе у сусрет
нотрсбама канадског народа"
— кажс сс у нзјавн. Свакл
Kaiiahainni дапас се интере-суј- е
за стапове, посао, о кон-трол- и
цеиа и профига и одлу-чп- ој
акцнј" за уеђународнн
мир.
"Обичпц људн су потрссс-iM- i
it узбуђспп убрзашш ска-каи.с- м
цеиа на животне пот-реб- с
,иагомнлаван.еи јјоиопо-листнчкн- х
профнта н бсзду-шпп- и
запоставлаљси стано-в- а
за повраћенс војиике. На-ро- д
occha долазак скономске
дспрсснје. Он са прапом за-.хте- ва
да се подузуу мере од
странеивладе и парлаиекта.
"Ово зассдалс нарламента,
ако liehc да буде сауо обич
на политичка лрипрема за
иредизборну политнчку бор-б- у,
мора узсти предасс "ве-ли- ка
иптан.а о itiipy спо.гној
трговнии, поднзаи.с станова,
плтаас о цеин и коптроли
над профитима, граанска
ирава и обезбеђсис парода.
"Мсђуиародлл млр, скнда-ib- e
с парода огромнс мнлнтар-н- е
нздатке, удсо Канаде у
Уједнњсннм нацијаиа — то
су главна inuaita која се од
носе на сваку породнцу. Ра
зоружап.с, ciiaiMinaiuc војилх
нздатака, забрана атоуске
бомбс суочава ово заседаие
парлаисита. Нарлауснат, ако
поштујс мшл.ен.е парода,
мора сместа усвојнти резолу-цнј- У
Уједињеипх лација о ра-зоружа- п.}
н подузетн акције
да се забраин атоиска бомба.
Лтомска елергпја се мора у-потрс-
битн
да побо.гша и ола-кш- а
живот човечаиства. Ово
всшко откриће науке н чуд-новат- а
производиа урапију-м-а
у Канади не сме се упо-требл-ава-
тн
у мал. протнв уи-р- а
у ннтсрссу политичара
цуцернјалнстичкнх сила и
крупннх трговаца.
"Парлауенат he се суочити
са опаспом чнњеппцоу, да без
нкахвог мандата од иарода
Кипгова влада сплеткарп са
једнпством једпаеиих нацн
ја. Мировни уговор са Нема
чком уора се базиратн на ис
торискн Иотсдамскн уговор
који одрсђуЈе пут за депаци
фикацију Нсмачке и спреча-ваи- е
стпарана поновног рата
од иемачких уонополнстич-ки- х
Јункера н агрссора. Мп-ровн- н
уговор са Немачком п
светски мпр зависн о чврстом
једииству Велнкс четворице
— Брнтаније, Француске,
Сједнн.еннх Аеричких Др-жа- ва
и Совјетског Савеза.
"Покушају Кннгове владе
да закрск (заплете)' Немачки
мпровни уговор једиогласио
]с одбпјен од страпе замепп
ка сполних министара Велп-к- е
четворццс. Кппгова cno.i-н-а
политика такођс нора бп-т- и
поражена са страпе пар-ламен- га
и парода.
"Сви народи н земл.с ве-лн- ке
и мале, захтевају миров-н- и
уговор са Нсмачкоц којп
he за навек спречигп попов-н- п
порођај вемачке пипери-iatncTH4- Ke
arpecnie п фашп- -
зма. Све земл, велпке л мале.
Цена једнок прпмерку 5 цен.
јсдино he бити обезбеђенс а-к- о
сс јсдннстпо Велике чет-вориц- е
подржава н чува као
главно језгро и темел. Уједл-iteim- x
пација. Каиада, за н.с
pitiiy сопствену корист н суд
бииу, мора стаЈати за Пот-сдамск- и
уговор н јсдпиство
Велнкс четворпцс.
"Литсресп светског мира п
дсмократије такође захтевају
да иаша землд прсстане са
свнм помагаи.см рсакцнонар-ни- х
режима Франка п Чапг
Кај-Шека- ."
Оида се у нзјавн каже да
је једпо од главних питааа
да народ земл још јаче прн-тпсн- е
на парлаиепат да се
усвојн једна нова политнка
која je од жнвотног питан.а
п за канадскн иарод, a то је
да се развнје шнрока трговн-и- а
ЈЈсђу Канадом н новнм дс-иократиј-
аха
Европе н са Co-вјетск- ии
Савсзом. "Тамо су
Moryhe пијаце за стотпне Хп-лнои- а
долара вредности ка-надски- х
продукага. Те ппја-ц- е
бп зиачпле рад за Кана-ђаи- с,
доброценејза-4арре- #
Знакови наступаyhe екоиом
ске крнзе јесте још једап раз-ло- г
зашто Каиада мора усво- -
јитн пријател-ск- у политику п
трговниу која има смпсла са
и прсиа ослобођене Европе
н Совјетског Савсза.
"Народ he вндети шта he
влада казатн о овнм всшкии
пнтаиниа млра када се нзнс- -
се иред јавност говор са Тро
на. Радничка прогресивна
партија позива радииштво п
иарод да дају знати влади н
свакоч члану парламепта да
огромна вепнна канадског
народа захтсва доследпу по--
литнку мира KOja he:
"1) Појачатн једнпство У-јсдиљси-
их
нациЈа; 2) забра
ннтн атомску бомбу; 3) сма-ibiiT- ii
огромие војне издаткс;
4) nocTiihii мпровпи уговор
са Пемачко.ч по лннијн Пот- -
сдамског уговора; 5) појача-т- н
прнјател.ство Канаде са
овнм демократнјама Европе
п Совјетског Савеза.
"Лно би злочнк ако бн На-родн- а
скупштина дозволнла
да одлукс оду странпутпце од
фундаменталних соцнјалннх
потреба Kanahana и пођу уз
трачннце традицнјаиа старнх
партнја за партнзанске поли
тпчке добнти. Садашњи рат
на речима излеу хинга.
Друа, Дуплесија, Колдвела п
Ло-- а несме заслепнти парод
пред правим пптаљниа: ста
нове, цсис, Kompoia пад про-фити- ма
народно здравле,
грађанска права u радвнчкп
закоп.
"Канада јс доста Јака п до-ст- а
богата да поболша живо:
народа у свим погледнма, из-вађаи.- еи
у дело дугоч)бећа
нпх закона (одредбама пар
лаиеита) по овпм велпким
питаиииа. Раднпчка прогрс-снвн- а
партија позпва радпп-чк- и
покрет п и.егове савезни-к- е
и прпјателе да захтевају
од овог заседанл Народн?
скупштнпе акцнје по следе
hnu пптаппма:
1. Да се усвоје мере од стра-и- е
државе за коптролу цепа,
да се снизе цене животнпм
потрсбама; да се онемогућп
свако далл монополистичко н
профптирае, повратак конт-рол- е
iiaj профнтима п сто-процеит- ло
такспраи.е сувига-нп- х
профита.
2. Усвајаае зеиа.гског рад
нпчког закопа којп he гаран- -
товатп права запатскпх унп
ја; закон којп he гараитова и
тп 65 центи упппууу плате
TORONTO,
Југословенски
На слици се налазс: Сонјстскн дирсктор института у Лењннграду иукошшк П. А.
Слитиков, a са лева иа дссно југословснскн студснти: Диме Столовски, Душан Ву-Јичи- ћ,
Трифун СтаноЈевић, Првослав Гирић и Божидар Миклошић.
ВАТИКАН КРИЈЕ УСТАШКЕ И
ЧЕТНИЧКЕ РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ
Папа ратним злочинрма дава прикрива их у црквама и снабдева их
са путннцама за иностранство
Београд. — У члааку под
насловомЈПатикап ттрикрптгппјигБсслагиН.сташки ми
Југословенске panic злочин-це- " БОРБА од 20 јаи. објап- -
л-yj- e н нз С1учаЈева нз којнх
се вид да се југословенски
ратии злочиицн скрнваЈу у
игалијанскнм манастприма,
као н да сс овим злочинцима
поааже у организоваиу прс- -
оацлваи-- а у нрекоморске зс- -
м.ге. Чнгав овај носао —
подвлачи ПОРПЛ — обашд-ј- у
манастири са знаием и уз
сарадиу Ватикаиа, који је на
Taj начин постао актпвип са-радп- ик
у npiiKpiiBaiby ратннх
злочинаца. Мапастпр у комс
се крнје нарочпто великн број
усташких ратних злочинаца
јесте ЦЕНТОЦЕЛЕ у Рнму.
Олде сс. између осталих кри-ј- у
U следећк злочинци: Але-ксанд- ар Сајц, павслнћеп др-хави- н
секретар; Жпдовец,
Следепу изјаву дала je
Унија иектрнчннх радника1
Док федерална влада
inipa да добавн у Канаду пс
мачке научнике којн су бнли
всрии каиадски иа-учипц- и
п тсхничка лнца, за
које је изјавлено да су иеви-н- н
са стране канадског суда,
it да иеиају ништа са онпм
шта јс иаправл.еио протнв
mix од Келок-Теше- ро комн-сиј- е,
нпсу noBpaheini иа свој
посао и ис могу да нађу за- -
ла сат у це-io- j зем.гч.
"3. Да се суеста уложн мн
лнјарду долара за лзградау
2о0.0О0 кућа за кападске вс-тераи- е,
радпике л фармере.
"4. Увађаие потпуног сл-сте- ма
за ослгурацлју ларод-но- г
здрав.а, подкзаи псизи-ј- е
за остареле до 50 долара
уессчно за уушкарце од 65
годлла старостп, а за женс
60 годпна.
"5. Увађане (озакои.ел.е)
"Бил оф Рајц" којп he садр-жават-п
гараптију грађанских
права, заштиту протпв владп
е арбптрације п полицн-скл- х
уера (као што се уани-фестова.- 1о
у актнвностпуа
Ke-ior-Teuiep-eo
poja.i коулси
ји н случају
гараитлју слободе савестн п
прнзнаие права
народних иаселд францускпх
Каиађа-па.- "
ONTARIO. FRIDAY, JANUARY 31ST, 1947.
студенти изучавају технику
усташки министар у 'Рууу
ннстар саобраћаја к јавних
радова; Нво Гај, усгашки по-слаш- и:
у Буднмпештн; уста-шк- и
пукопанк Рукавпна; гс
исрал Владимир Крен, један
од шсфова усташке полнцнје,
БартуловнН н другн.
Поред тога у Риму се крн-]- у
Мпле Старчевпћ, усташкн
миннстап. On сс кшие v ua- -
настиру псмачкпх калуђерн-ц- а
у Борго Санто Спприто,
бр. 21, где су се крили опо-глашеи- и
ратни злочпнци бра-h-a
Латковић, Мплпвој Mar
диН, усташки иоиииар, Лео-иар- д
Гривичин, Навелнћев a
ђутант. У манастиру се join
крије усташкн мшшстар lin
рил Цубпна; Вплим Пецнмк,
кбмандант усташке жандар-мсриј- с
и једаи од највеНих
ратних злочинаца, усташки
hoc ien.a у Кападп
Др Давнд Шугар, за које!
je суд два rr тг. установио да I
је невпн, бно је отпуштаи са
спога посла лз Оде-ieit- a на-родн- ог
здравлл н социјалнс
зашЈите. Он је два иута от
луштал ради уллсспх актив-иост- л
када је он актнвно ра-ди- о
у Удружсиу техничких
упослсплка док је радио у
Горонту и а лстраживању за
предузеће.
Канадска влада прппрема
MoryhnoCT за лацистпчке па-у- ч
н like да раде у канадској
нндустрији ii у каладсЕПУ у-нлверзптс-
тцуа.
Moryhe се уо--
же дозволитн да се залпта
канадску владу, да ли она
сматра да тл иацлстл nvajy
"'већу лојалност" ЈСанади од
aiixoDc заклетве Хлтлеру? Да
ли heoiui радпти на научпом
раду за млрне сврхе, илп he
онн шпрптц расну идеологп
ју овдс п заговаратп тоталнп
рат у пнтересу Tpeher свет
ског кбнфликта?
Унпја раднн-к- а
(Си Лј О) протестпра про
тив тога што се впје запо-слмл- а
луде чпја су пуепа очи-шће- на
судом од оптгжаба
против itiix са стране Келог-Тешер- о
Комисије и захтева
да каиадска влада престанг
са да доарсмн у
Каладу научннке којп су се
у прошлом рату борпли про
tub ite — Каладе.
УНИЈА ЕЛЕКТРИЧНИХ РАДНИКД ПРОТЕСТИРА ПРОТИВ
ДОПРЕМШ НДЦ.ИСТИЧКИХ НАУЧНИКА У КАНДДУ
пла- -
Хитлеру,
'"шппјупаже"),
једнакости
енглеско-говорећп- х
електричипх
iMaiuipaitey
у СоЈетском Савезу
помоћ,
пуковппк и доиобранскк ге-Sepa.i'M- ainja Цанпћ, као' и
породнце разннх ycrainKiix
злочииаца.
Усташки ушшстар прнвре-д- е
Шефер крио се је иеко вре- -
ме у манастпру Сацро Сре-- о
Тусцодано", као и усташ-к- и
мппистар Тод.
Др. Драгутпн Камбер, жу-пн- нк
нз Добоја, којн је бно
усташки заповединЕ и па чн-ј- у
је наредбу у саиом Добоју
убнјево 300 радника и селл-к- а.
живео је дуго у Рнму и
прошле годпне постав.ген је
од страие Ватпкака за жуп
ипка једне цркве.
Нарочнто пажил се покла-и- л
усташака, алп Ватпкаи
п])ужа номоћ и другам гру-па- ма
југословеиских ратиих
злочинаца, као што су: црно-горск- и
издајницн, .готићев-ц- и
и четнпци. Ратли злочи-на- ц
капета Обрен Byjosiih
чак je прпк.1ен од стране па- -
пе у аудпјенцпЈу н том прн- -
лнкоу добио материјалну по-Mo- h
за себе н з.1огласле рат-н- е
злочинце попа Мпоупра
дуоака, орапу укаиовпн, др.
Пдају By'josaha а другс. др.
Плија Вујовип, квпзлиншки
упиистар ла Цетпиу и прет-седнп- к
четипчког војиог суда
за Црну Гору, и други ратнп
злочлнцн нз Црне Горе па-ла- зе
се такоће у Риуу.
У чланку се дале подв.тачи
да Ватикал, поред тога што
схрнва Југословслске t ратие
з.1очннце у IlTxtiijii, чипп све
што уоже да пребаци нзве-ста- и
број ратннх злочппаца
у ЈЈТКну АиерпЕу. У овој ак-цн- ји
сиасавааа ратппх зло-чннаца,"изес-и11
органн cane-зничкп- х
властн у Нталпјп та-ко- е
узнмају учешћа.
У езн са овиу кршеасм
мећународнпх обавеза у no-глед- у
кахњаванл ратлпх зло- -
чинаца, југословенске властп
протествовале су код савез-- ;
нпчкпх it пталпЈалскпх вла
cin, које не сако да нпсу no-суша- ле
да спрече бекство
ратнпх злочпнаца, веп су их
снабделе исправама п пов-це- м
п тасо OMorjhn.ie itnxon
пут преко осеапа.
Југословенске властп тако-ђ- е
су тражиле да се забранп
активност "Братовштппа Све-то- г
Јероиима" п т. зв. "Јго
словевског добротворног дру-штва- ",
пошто се у itnya лала-з-е
ратнп злочпнцн, л да се
документ? која су оиа дру-штв- а
пздала. npoi.iace за ие-вахе- ћа.
Price per copy 5c
ИЗЈАВА ПОСЛАНСТВА ФНРЈ У ОТАВИ У ВЕЗИ ЈУГО-СЛОВЕНСК-
ОГ
ДРЖАВЉАНСТВА
Носланстпо Фсдсратшше Народне Реиубликс Југо-слаии- јо
ооапсштапа да сви оип Југословенн. који су због
30 годишљо отсутности зсмљс, изгубнли југословси- -
ско држављанство на осиопу члана 28 Закона о држав-љанст- ву
нз 1928 годпно, имају право да га поново стс-к- ну
и да иостаиу држаиљаии Фсдсративио Народно. Ре-публ- ико
Југославијо ако до 5 јула 1947 годнис дадунз-јап- у
да ;ксло да ирато у југословснско др;кавл,апство
Нрсма томс, свн они нссљсници југословснског по-рск- ла,
који су прско 30 годнна у иностранству u који
су изгубили југословснско држаиљаистпо, а сада ;ксло да
поиово добију, трсба да доставо ннсмсно изјаву Иос-ланс- тву
Ф. Н. V. у Отапи нли Гонсралном Консулату
Ф. II. P. J. у Моитрсалу.
КАНЦЕЛАРИЈЕ ЈУГ0СЛ0ВЕНСК0Г П0СЛАНСТВА.
РАДНИШТВО УЛАЖЕ ПРОТЕСТЕ НА ДУПЛЕСИЈА РДО
УПОТРЕБЉАВАЊА БОМБА ПРОТИВ
ШТРАЈКАША У НОРАНДИ
Торошо. — Нрошле леде-л.- с
Главил одбор Уједиаскс
уллјс електричиих, радио н
машннсклх раднпка улутио
je оштар протсст на прстсед-ннк- а
квнбсшкс Тладе Дулле-слј- а
у коме се измсђу ociaior
кажс :
Оиа сипдпкалиа оргаииза- -
цнЈа лајодлучлнЈс иротссти-р- а
лротнв иапада са гаснич
бомбама од стране квибешкс
провллцијалис иолнцијс на
Норалда штрајкаше.
Таква акција cpaha сат иа
гладпе годлне v дашша
Пенета (ла 19ј0 годиле) ка
су уннјслаиадане употре-б.иваае- и
гасннх бомбн, од
страпе лоллције н када је у-оп- ште
са страпе индустрија-лист- а
главно сретство било
— iiacn.w ради сннзапагип
плата и ради иЈкздужапаи--а
масоипс бсспос-1иц-
с. Такво iioiiiTonniLc радннка,
vojii бралс своја легална ира-в- а,
лзглсда да јс иостало узо-по- м
за квнбсшку прошшци-Јали- у
лолнцнју- - Ваше ласнл-ничк- е
акцнјс лротип заиат-скл- х
уиија, којс су залочсл"
у Валејфилду, прошнрнлс cv
се сада и ла Норанду Упо-трсблдва1-
1.с
гасипх бомбц
ЈУГООЛАВИЈА ОПТУЖУЈЕ ГРЧКУ ВЛАДУ ДА САБОТИРД
РАД ИСТРАЖНЕ КОМИСИЈЕ
Београд, 26 јал. — Mituii- -
старство ciioiitiix лословаЈ
ФНРЈ данас je у!ожнло ош-та- р
лјкјтсст ла грчку владу
и оптужило је саботпрц
рад псплтлвачкс комнснје
која је изабрала Оргали-зацнј- е
Ујед1Ш.е11пх лација.
Југославија јс иослала сво-ј- е
де-тега-те који лриладају
тој Коуислји у Грчку л за-тражл- ла
внзу за imixob улаз.
Међутну, грчка влада иијг
нздала влзе н тако je дслсга-цнј- а
уорала чека на грчкој
rpaiiniui у 1;евћелији.
Вашплгтои. — Нзуеђу 1
милиои че.1лчннх радника
(Сп Ај О) л коуланлја врше
се за
плате.
Блвшл скономист
Сједн11.ен11Х Др-жав-а,
Роберт Натан, прора-чула- о
је да ипдустрлска
дузепа у генера-ш-о могу ко
мотло дати 25 посто повишп- -
Рпм, 27 јалуара. — Југо- -
{ словепсЕа упсија у Савезии- -
чкој коупсијл у
Пталијп лзјавлла је јуче да
један четлпчкн разбојнпк
- у СфпталскоЈ улиформи уоно
ItiiitKa Клунчића,
државног службеника за
Њсгов је по-yohiu- iK
теже pan.cn.
Напад је извршсн у Напу-љ- у
када владнп претстав-ни- к
дошао позове четпике
Vol. 7. No. 384.
нз
сс
ra
Ј.
ИЗ
P. Г.
да
да
од
да
пре- -
да
протлп штрајкаша Норандс
ус1сднло je јсдловремеио са
изјавом Одбора за цене о ло-днзам- .у
цена бакру која се
tipinima ia 5 милиола долара
профита icoxnannje у Норап-д- и.
Рударн Норанде су најни-ж- е
плаћспи у иидустрији.
Вашс акције употрсб.гавапс м
пошцијс, у покушају да раз-бнје- тс штрајк, јесте очсвид-н- а iioydi Ј. Бурдоху да no-већ- а
профит сретствима прл-сл.гаван- ем
рудара да се по-ми- ре
са пнским платама. Тл-кв- а
тактнка, ако се дозволн,
неизбежлво he патурптн ка-иадск- ои
народу стаи.е депре-сиј- е
какво је било пре рата.
Током чнтавпх годппа да-ва- а
o6ehan.a од свнх вла-д- а
(провиицијалпих н домн-ниопск- с)
о постсратнои нро-слеритс- ту
за народ. Мсђутим,
послсратни програ ваше
владс постао јс не само прс-крш- ај
o6ehaiia, лего такође
и ломхеис глава.
Obii синдикати he пружити
novoh праведној борби штрај-каш- а
Иоранде у najnehoj уе-ри- ."
Нротесг лотлисао I;oplj
Харис.
Та Kuunciija, као што је
пошато, нуз задатак да нспи-т- а
снтуацију у Грчкој н% ла
Палкалу у вези переда у Гр-чк- ој
и па граинцаид који i
проузроковаи од стране грч-ки- х
власти.
ФИРЈ je о тоие обавестнла
главпог секретара
Ујсдиаенпх нација.
Грчки nocianiiK у Београду
Ллсксаидар Далпетос лзјавло
је да је криза у грчкој влади
по прилици допрннела зака-iiiiicii.- y
издаваил внза.
цс илате раднициуа а да се
цена на производпма уопште
не повлсује.
У извештајиуа синднката
каже се да профити челн-чн- е
лндустрпје, Еао и лнду-стри- је
уопште, тако великн
да се плате уогу повиситп за
лаведени проценат л још да-т- н
довол.но з здравствепо и
соцнјално осигураае.
за повратак у зем.гу хојп
желе.
БРАЗИЛ HE УСВАЈА БРИ- -
ТАНСКУ М0ЛБУ ДА ПРИ- -
МИ СТ0ЈАДИН0ВИЋА
Лолдон. — БритансЕа вла-д- а
је уатила Бразпл да одо-бр- и
улаз у незилу землу из-даји- лку Мплану
Бразплска влада је од-би- ла
ту брпганску уолбу.
У Америци се могу псвисити радничке плате за 25%
а да се не подиже цена роби
прегопорн ношинпцу
државнл
Лмеричклх
У британско] униформи чвтник ]е убио државника ФНРЈ
контротној
је
југословеи-ско- г
репатриацпју.
је
су
је
Органаза-циј- е
су
Стојадлпо-нћу- .
ачлмвдадн1'!
I