Serbian Herald, July 19, 1946

              лстптттШШШШШШ Wy fe#3pJ Aft to # -- ' - S"'
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ СРПСКИ ТЛАСНЖ "СРПСКОТ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
200 Adelaide St W.
Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrlcy 9947
Цена годпшиој претплати за Канаду 4 долара, ва пола
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuthorizedNo.asD.SNe.co7n64d. MClaarscsh M12a.tt1e9r42under the
Год. 6. Број 327. Цена једном прпмерку 5 цен.
ИЗДАЈА ПРЕД
НАРОДНИМ СУД0М
ЛЕТЕЋЕ БРИГАДЕ И ЦРНЕ TPOJKE
Београд, 17 јупа. — Данас je пред Војним већем Врхов-по- г
суда ФНРЈ ластавлеио са нспитивааем главног опту-жеп- ог
из групе лздајвика и ратннх злочплаца, Драже
Мнхаиловића.
Чнтаво дапашље заседаае суда прошло je у цптпраљу
докумепата о ужаспим злочлнима и зверствима које су по-чпвн- ле
јединнце Драже Мпхаиловипа токои рата, као и
егове специјалне злочиначке једшшце такозване летсће
брнгаде н црие тројке. Оптужеии је и дапас паставпо са
својом тактиком да одговорност за издаЈу н ларочнто за
злочипе свали па своје комапдаите, тврдећн како о много
чему ниЈе био обавештеп. Међутпм, опо што је данас пз-не- го
о педелина четника, а гато претставља само малп део
докумсиата који he бити пзнстн пред суд у доказпом посту-пк- у,
оставнло је најдубли п иајтежи утпсак па све и још
једном потврднло не само ужасну злочипачку политпку
Мпхалловилеве оргалпзацпје, што је ноторна ствар, већ и
лнчпу одговориост оптужепога Драже Михапловпћа.
На пслетку прстрсса, послс внше пеодређенпх одгово-р- а,
ЛГпхапловнћ је прнзнао да јс on лично бпо гаеф црних
тројкп у Југославијн, да је ои лзмлслио слово "3" и да
је он достављао прско емнграитске владе радио Лопдону
пмсна лнца која трсба ставити под слово "3". Мнхапловпп
признаје да је предлогс својих командапата без резерве
усваЈао, јср ie всровао подацпма KOje су му опи слалп.
Прстседппк je прочптао и једну дспешу у којој Мпханло-ви- ћ
у својству шефа тројкн у ЈугославпЈн ipinie прстсед-ннк- у
емигрантске владе.
Мпхапловпћ затни одговара на пптан.а у всзн са лете-ћп- м
брпгадама и признаје да јс за imixobo осппваае on
издао парсђеае.
Он лрнзиаје да je задатак лстећих брнгада биода очл-ст- с
тереп од свих партизапскнх јсдалпца п симпатизера
Народно-ослободллач- ке војскс, али тврдн да нпје издавао
наређена да се слмпатпзерн убнјају, Претссдник онда цн-тл- ра
неколнко докумспата. У једнојчдепешп Млханловли
пишс: "Задатак летсћпх брпгада је да дефлпптпвпоочпсте
сво] тсрсн од комуииста н itnxonnx спмпатпзсра п другпх
разорпих слсмеиата по органнзацнју, у колпко то до сада
нпје урађено, избегаватп сукобе са фсупатором."
Иретседпнк поставлл пптаље у везн га поколпма vy-слпма- на
п чнта један лзвештајМпхаплЈЗвпћевогканандав?
та Павла Тјуршпппа, ynyhen самом оптуженом. "Упзвега-тај- у
се јавл.а о потпупоч унпштсљу 33 муслпманска села
у срсзу Пјслопогском, По нзвештаЈу уритпћа, том прп-лпко- м
побпјсно је око 400 муслимана и око 1.000 жепа п
дсцс. Прстссднпк цитира пасус нз јсдног другог ђурипш-пево- г
писма у комс сс каже: "Опсрацнје у срезу Бјелопо.т,- -
ском отпочслс Јуче у VJ. часова. Све сс пзводп тачно по
ллапу. Раде јуче спалпо 15 кућа, убио 10 муслпмапа и 5
сагорсо у кућп. Нзвссна иуслиманска ссла морају се спа-лпт- н,
гато сам п наредпо. Вама и свниа осталнм чсстптам
лразппк са жел-о- м да вам Бог подари дуг жлвот и да Ускрс
славпте у прсстоппцп."
НаЈзад се чпта пајјсзлвији од свнх овнх докумепата.
У н.ему се кажс: "Сва муслпмапска села потпупо су спа-лп- а,
тако да нп једал иихов дом лпје остао члтав. Сва
лмовипа je унлштена. сем стоке, жлта п ссна. За време опе-раци- ја
прпступл.еио је потпуном уншптаваљу мусллмапског
жпвла осз оозира па пол п годпне старости. иашпх je онло
22 жртвс, од којнх два nccpehiia случаја. Код муслпмала
1.200 бораца и до 8.000 осталих жртава — жепа, стараца
н децс. Свс odaio стаповлшптво је упиттспо. Морал код
наших једнппца бпо је на врло впсоком ступн.у. Извеспе
једпиице са својим старешлнама заслужују сваку похвалу."
Ова] докуменат најбатс показује схватаиа чстлпчких
комапдаиата, доказује да су то бнли чаиста пајобнчплјп
злочнпцп.
Млхапловпћ јс покушавао прп изпошељу овпх доку-мепа- та
да објаснп како су поко.гп муслимапа бпли резултат
тобожн.е всковне мржљс лзмсђу муслпмалског п православ-по- г
стаповппштва.
Прстседппк опда узпма нов докумспат, iiapebcn.e за
лпклпдпраље спмпатпзсра 110 борбе у Топлпцп — СрбпЈа.
To je сппсак са рсона прве Топлпчке брлгадс. На сппску
се иалазп око 400 п иеколпко лица и поред сваког нмена
стојн: "ликвпдлратп", а код лекпх "пптерппратп."
Зпачајпо је каква су образложеиа давапа за луде које
је требало ликвпдпратп. Тако у сплску стојп: ''Јован Јев-тп- ћ,
спмпатпзер, посн петокраку, лпквлдлратп ; Гвозден
KpajunoBiih, спмпатпзер, посп петокраку, лпквпдпратп; Жп
вота Кпежевпћ, сарадппк, довео партлзапе па паше по-ложа- је,
лпквпдпрати; Гвоздеп Савић, потајнп обавештајац,
nmennnpam; Јслпца Савлћ, сарадпик у одбору, лнквпдп-рат- п
', птд. У вези са овпм претседппк чпта предлоге Ми-хапловп- ћа
за улапрећеае п одлпковаље поједиппх офпцира
којп су се у то време п па том терепу лстаклп у борбп
протпв НО покрета. Тужилац поставлл nmaiie оптужепо-ме- :
"Јесте лп ма кога одлпговпн за борбу протлв Нсмаца
п Пталпјана?" Оптужепн ћутп пзвесло време, па одговара:
"Спгурно, алп ле могу да се сетпм".
Претседник чпта неколико ларедби које је МихапЈО- -
вип упуппвао као гаеф дрппх тројкн. У Једној се каже:
"Продужпте са чпшћељем ваших крајева од комунпста, са
тројкама очпстпте п спмпатпзерс", Чптајућп једап други
докумепат, у коме се тражп ппсмен пзвештај о лпквпдацпјл
троЈпце родољуба. претседплк iianojiiiibe да he једап о.д
н.пх. Воја Јауковнћ, лступпш пред суд као сведок.
Јауковић је стреллп, па п.ега je пудало револвером, пуцапо још два пута п пробпјена су му плућа. Једап метак
му је прошао кроз вплпцу, алп је он Гшак остао жлв.
Оптужепп н дал.е паставла са одговорпма: "He знам,
ипсам знао." На то му претседппк чпта докуменат, ппсан
руком самога Мнхапловпћа: "Упиштавајте комуппсте 6сј
iмtiпixлосптп.,посктауопанјатше е бепзајвсеепћтенмзленоттвалопрео,стнп."счпсПтпртеетсетдерпепнке поз-д-
iiocit једаи докуменат за другпм, свакп грозппјп од грозпи-je- r. У једноме од mix јсдап комаидалт пзвеппава да је itroB подређенп офпцпр спловао комунлсткпљу па је за-тп- м убпо. Другп пзвештава: "Наредло tair уииштеие целнх
породпца, пагеље домова и пелога села, тамо где партлза-п- п
налаз#е своја одморпшта." Установ.1ава се да ј Мпхап-ловл- ћ у Јагодбппноп,обПаваершаћтепппуиио ћпуопзрпаптјопм, кпоојкпољјеу лпзнвтрешлееикту1 алфеаб-рцуа-ара 1944 годпне. Суд ппслстлра да Мнхапловпћ да пре-(Настав-ак на странп 4)
TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, JULY 9TH, 1946.
Дубока неправда Југославији
У чланку под ласловои
"ДУБОКА НЕПРАВДА ЈУ-ГОСЛАВ- ИЈИ" Б е о градска
политика од 4 Јула осврће
се па предлог који је шеф
Француске делегације Бндо
поднео у Савету нивистара
нностраннх послова у Иарн-з- у,
у вези са решеаем ввта-i- ui Трста.
Лист наглашава да .овакво
решсае претставља дубоку
веправду за Југославнју нз
следепнх разлога:
1. Њнмс бн се од Југосло-венск- е
националие територн- -
je одузео Једап важав део:
2. Југославнја би била ли-ше- на свог најприродннјег и
аајбодег прнстаиишта аа Ја-дранск- ом
vopy.
3. Трст н чнтав ннз мааих
приморскнх места били бн
ocybeini на сизбежпу при-вред- ну
смрг, јер се одвајају
н од свога ближег н од свога
далег залез произволлшм
границом, која ие води рачу-п- а
mi о етнографском ciaity,
пц о привредипи потребама
нц о саобраћајинм артернја-м- а
од животне важностн.
4. Било би погажеио једно
од иајважиијнх пачела због
ШТА ЈЕ МАЧЕК ПИСАО
ХРАЉЕВИМ ОФИЦИРИМА
Пре неколико даа гово-peh- n
пред одбором Ујсдпис-iiii- x
лацпја за расел.ена лпца,
југословелскн нретставиик у
Соцнјално-скономско- м Саве--
ЈУ(1Уједци.ецизсиаци јадг, , Лео
Матеш, 'цитирао је следеће
ппсмо Др. Мачека које је
објавл,сио у офпцнрскон ор-га- ну
кралевске војске у Не-мачк- ој, "Родољуб" у издаау
од б новембра 1945, у логору
Оснабрук Евершајд. Иисмо
гласп :
Димитрпју Жлвковлћу, ар-мнск- ом
гснералу, команданту
кра.гевскнх офлцира и вој-нп- ка
у Немачкој:
Краљевскни офпцирима н
војиицниа:
Са највећии пнтересоваиеи
пратло сам вашу борбу са
нздајиицпиа лашег народа и
кралл. Ја саи убеНеи да сте
ви прошли кроз тешке дане,
али борба јс окрун.ена са
успесина, вационалла apwii-ј- а
у ппостранству је успоста-влен- а.
Моја порука вама јесте, да
иије далеко час када heuo,
заједно са иашли ура.гем л
нашлм MohmiM савезннцнма,
nohn у нашу зеиљу у којој
се, сада, Србл, Хрватл н Сло-вен- ци
боре под заставом ге-пер- ала [ихаиловића, и ус-постав-
нтн
иову деиократску
кралевску ЈугославпЈу под
кра.гем Петрои П.
Ја инслпи да nehe дуго
блти када he паша лацпоиал-п- а
влада бнтц успостав.гена
у Лондону. Прва п врховна
джност иаше владе 6nhe да
оргаипзује југословенску ар-ил- ју
ваи отаџбнне, тако да оа буде потпуно равиа дру-ги- и
савезплчклм армнјама.
Много вас поздравлл,
В. Мачек.
ВОЂА ИНДИСКОГ КОНГРЕСА
ЗА ПОТПУН ПРЕКИД GA
БРИТАНШОМ
Бомбај, 8 јула. — Boba
партлје Нндлског sonrpeca
Јавахарла Нехру, пзјавпо је
дапас да Копгрес желп да
Пндпја поставе републлка,
која he бптп потпуио остобо-ђен- а
од страпе домннацнје.
Њу Делхп радио-коментат- ор
каже да је Нехру ресао ла
партпском радпом одбору да
би Иидпја м01ла чак прекп- -
нути све везе са Белпкои
Брптаннјом.
Међутпм, радпп одбор ус-вој- по
je са 204 протпв 51 гла-с- а
план бритаиске владпие
мнспје "о иезавлсностн Ин-диј- е". Усвојеае плапа дошло
је после десетсатие расправе,
у којој је Гапдп подупирао
усвојеље плава.
којих је вођен Други светскц
рат; право самоопределеаа
парода. Стотпне хплада људи
који су се борили за своју
стободу н који су том борбом
II КАСНИЈИМ лзјашпен.и-м- а
показалп да желе приклу- -
чеие Југославији, билп би
лишени права да самн одлу-чуј- у
о својој судбпни."
Да би се вндело у холпкој
је мери одузимап ове обла-ст- и
од Југославије пеправич-н- о
и протпвло епшчкон
прнпципу, у чланку се наво-д- и
велнкц број села која бн
по овом предлогл' потпала у
аутополиој области, или чак
прнпала Италит ,али у ко-јл- ма
пема пн једиог Итали-јал- а.
Сва та села дала су за
време НО борбе безбројне
жртве за своје ослобођеие.
Прнликом боравка Међуса- -
везиичке комлслје у Трсту
iiiije у шша бнло ин једие
једлне куће без Југословен- -
Јелна добра поука за Канаду
Ноннштеие контрола цена-м- а
у Сједии.е1шм Државама,
закоиа познатог под кратл-цо- м
"ОИА", проузрочило је
скок цеиа у року од иеколн-к- о
дана до 400% па некпн
стварима. Стапарива на прц-ме- р,
лоскупила је за 400%
у иеким апратмаилиа у Мн-ллаполн-
су.
У геперално цеие
су се повепале за 100%. Цеие
месу у Њујорку поскочиле
су за оОуо, а с1ично и маслу
it другнм паиирнвцама.
вакоцтролаеиа уццну- -
та je упркос ипштии захте
вииа народа да се коитрола
одржн. Нарочпто су водиле
жестоку борбу за о-,ржа-
ае
коатролс ценаха радинчке
уннје, које н сада хада је
контрола укпнута иамерава-ј- у
повестн акције да се она
поаово усностави.
Вредиост аиернчког дола-р- а
на тај иачии страшно опа
да. Куловна uoh долара није
внше која је бпла. Вредиост
каиадског долара лзравната
Следепи штрајковн су у
току по целој Каиадн:
6000 текстилних радипка у
Монтрсалу н Велефилду, ко-ј- и
је почео првог јуиа. Њл-хов- а
радиичка унија била је
ледавио готова да пристале
на повпшеае плата за 15 цен- -
ти по сату, алн конпаније
нису на то хтеле пристати.
Тако је штрајк још увек со-лид- аи
,а без лкаквпх зиако-в- а
да he се брзо свршити.
600 текстнлпих радпика је
ПОБЕДА ПОШЕ ВЛАДЕ
НАД РЕАКРОМ
Преиа најновијик подацн-м- а
о резултатииа гласаи,а о
поииштеиу uo.icvor севата,
полска демогратска влада ва
челу са претседникок Едвар-до- м
Осубка-Моравск- и, добн-л- а
је 1.084.374 гласова, пре-к- а
633.645 гласова колисо је
добнла реакцпја на челу са
Стапиславок Гпкалајчиком,
Ђођои Селачке стралсе.
Упоредо са овом победом
лад реакцпјол Мпкалајчнга,
односпо реакцнје којој оа
стоЈи на 4eiy, дсппспицп
стране штаипе којц су се раз-иплп- ли
по це-i- oj Похској
на даи гласапа, свп се слажу
у својцм изјавама да је гла-са- пе провоћево правплво п
демократскц.
ске заставе п без натпнса ко-јн- и
се тражнло приклучеие
Југославијп. Hero стојп ствар
и са подручјем Југозападно
од 1рста, које је од давипла
иховепска землл, a у коме
и данас жпве готово исклу--
чиво иговепцп и Арвати.
"Народ којн бп Западне
силе хтеле снлох да отргну
од своје мајке отаџбипе ни-ка- да
се с тнм nehe помири- -
ти."
"Југославнјн се овни пред-лого- м
паносн дубока леправ- -
да, Еоја вређа аено право н
iLene жнвоше лнтересе, Југо
славија je у овом рату дала
1,700.000 жртава, да би после
рата сви и-ен- и синовн живе-л- и
слободно. Она ие тражн
иишта влше до право за своју
децу да слободно жнве у сво-ј- ој
сопствсној земљп, за коју
су лролилн море крви да би
је ослободнлн" — завршава
члапак.
је сада са аиеричкии, a KOja je ,у последњих неколнко го-дл- иа била за 10% иања.
Кападска влада нзјављује
да he иаставнтн одржавап.ем
коигрола ценаиа, али при-зпа- је
у нсто вреуе да he аме-рнч- ка
снтуација знатно утн-ца- ш
на Каиаду. Овај дога-h- aj
у Сјед1шеним Државаиа,
као а изјава владе у Отави
јасно показују колнко је на-р- од
Каиаде бно у праву када
је протествовао протнв дели-мнчи- ог
укпдапа коитполе
цеШманк-адазахтевдс- с
те гонтроле и даљс ciporo
одржавају.
11а владу у Огави већ бда-в- па
ставха се јак притисак
за поннштеае коитрола цс-uau- a.
Taj притисак иа владу
долазп у главиои н највнше
од "Канадиаи маинфахчурерс
асосјсшоп", од свсмоћпог уд-pyxei- La
нндустрнјалаца. 11од
тнм прнтнском су u уклиуте
коитроле великои 6pojy арти
кала до сада.
Преглед штрајкова
тасоБе зашло у другу нсдељу
штрајка у Торонту н нема
знакова да he се и тај брзо
свршвтн.
Ллввнчец раднцци у Њу
Торонто иа штрајку су веп
два иссеца.
2500 рудара Бритлш Ко--
лумбије изашлц су иа штрајк
3 јула, захтевајући повишицу
плата 29 центи по сату. У
Ванкуверу такође налазн се
оео 2000 металскнх радлнка
ва игтрајку. Штрајк рудара
захватио је 13 рудипка Бри
тиш Колумбије, а постлгиут
је споразум са једпом од ру-дарс- кпх
и леваокпчклх ком- -
панпја у Трејл.
Штрајк у иидустрији гуме
захватво je 10 оитерлсклх
предузећа. Тај штрајк је са--да
у Tpehoj ведсш, a у нему
учествује 11.000 радннка.
токј је штрајк аутомо- -
опјсснх раднпка код ivpaj-слеро- ве кохпаввје у Виид-сор- у
од 18 јуиа. Преговорн
се воде, али иема пзгледа за
споразук.
Такође су на штрајку 4000
радввЕа у Хаивлтову у про-извод- њи кашпверлје. Њихо-в- и
захтева су за повпшеае
плата 25 цевтп ло сату в за
40-сатв- у радву веделу. Њи-хо- ва
радва неделл je сада
44 сата, а компавпја ди је
повудпла бпла повпшеи--е од
8 цевтв no сату што су ови
одбплв.
ФАШЛ01А lirAOU Ј ОСШГАД
Југословевско мпнпсгарство пнформацпја пздало је са-onim- eite 5 јула да је ослобођен свглескп војнп азпоп којн
је бно држан ва београдском аеродрому од 27 јува. Авпов
је задржан на аеродроуу када је долетео пз Барп, Италпја,
са фашпстпчком прсвокацпјам. На асжу је бпла псппсана
лозпвка "Доле са Титом" и "Жтео Мпхапловић".
Авиов је опет, пошто је ослобђев, одлетео у Италпју.
Price per copy 5c
К0БНИ ДАН НЕМАЧКОГ
ФАШИЗМА
Пнцге: Потпук. БОРИС ПОЛЕВОЈ
Бнвши фелдмаршал пема-чк- е
армије Фрлдрих фоп
Иаулус, кога је Хлтлер по-крн- јо
свега са свлм почасти-м- а
националног хероја н којн
је као утвара Шесте армнје
која је пестала код Стал.ии-град- а, лојавио се лред међу-народн- лм
војннм судом, на-зв- ао је 22 јуни 1941 годнне,
датум панада на Совјстскн
Савез, кобним даиои Хнтле-ров-е
Немачке. Овај пораже-Ш-!
пемачкн генепал ииа ппа
во. Будућн нсторнчари забе-лсжн- ће
овај дан као почстак
пада фашизиа.
Они којн даиас проучавају
ш.1с.-1ив- с Tajne докумснте
нису нсторичари, всћ iieby-нартд- ни војпи суд којц сс
одржава као посмртни дога
haj иад гадаим телом фаши- -
зма н установл.уЈе чипнице,
и алу којс јс фашизам нансо
свету и које јс оп намсравао
учиннтн да би поробно цслу
зсмаљску куглу и успоставно
власт "лсрснволк-а"- . За иа-р- од
Совјетског Савсза ови
илаиови нису бнли псшто
што је лзненада открнвено.
Још 193G годлне Стаљни, у
разгово1у са АмсЈ)нканцем
Рој Ховардои, бно јс упитан
где н кадл he иовн рат no-чет- н. Стаанн је рекао да ло-сто- јс
два цснтраратне опас-ност- н, Јапаи н Нсмачка. У
то време on je oiioucnyo мн
рољубиве зсмље откуда дола-3- ii
ouacuocT u рекао им је
оразмеримиоиаспоаиГоП
јс рекао да у iiopcheity са
овии дваиа цситрлма рата,
онасиост нталијанско-абиси- и-
ског рата iiiije била вего ма-п- .а
епизода. Много пута по-с- лс
тога совјстска влада је
оиомиљала народс о нацнс-тичк- ој
заверн која је кннела,
и предложила је ефектнвне
мсре колективис снгурностн
да бн се откннуло Хптлсрове
крвавс шапе док су one још
као првц покушаји бнле ис-пруж- еис
у правцу аеннх
првих жртава.
Властодршци дсмократскнх
зема.га у то времс пису во-клаиа- ли важае оиомснама
совЈетске владе. Мерс колск-тнв- ие
слгурности нису бнле
прихвапепс. Антлерова рат-п- а
иашипа лнје била зауста-вљеи- а.
Набрзо после тога цео
свет захваНсл је ужасои када
су Хнтлсровс ооошшчкс
хорде врелазиле преко граии
ПОКУШАВА ГУРНУТИ ПОЛУ-ШИОНАЛ-
НИ
СТАТУС
Москва, 5 јула. — Совјет-ск- а
штампа ударала јс дааас
ло полатнци Сјсдниеаих Др--
жава у Лхннн оптужуЈупа je
да желн Клиу ва-за- д
иа позацају полуколоин-јалн- е
земле и да Амернкаи-ц- н
дају политичку лотпору
рсакцнонарннм снлама luiac.
Совјетска вовпва "Извје-стија- ",
у чланку кога је на-пнс- ао
В. Јаролвој, оптужује
да су амерички каппталнсти
вреплавили Киву "са јефти-ио- м
робом" н да oaeuoryha-вај- у
покушаје кпнесклх тек- -
стилних нндустриЈалаца да I
обнове своју ипдустрлЈу.
Сшчаи чланак изашао је
у совјетској иовшш радаи-чки- х
снндиката "Труд", у
коне се дсаже да Радвпчко
УДРужен-- е Киие мобилише
радпичку класу за демокра-тнзацп- ју
земл-е- .
Коиевтатор совјетске вовп
ЕНГЛЕСКИ АВИОН НОСИ ПРОВОКАЦИЈУ ИТАЛИЈАНСКИХ -- ш в. а..р™
рикалаца кннеске рсакцио-вари- е
силе бнле већ давпо
воражене- -
Други совјетскн комевта-то- р,
Нсаков, каже да је војаа
помоћ коју Сједиаеае Држа-в- е
jrai'v Kiiiiercoi педкпиЈн
Vol. 6. No. 327.
ца Немачке на југ, југонсгок,
иа север н запад потапљајућн
европскп контнненат са кр-в- н. Ово је био почетак испу-влва- аа
опог што је кратко
време пред тии лзгледало
аншта Beh can хрвожедвог
берлннског уаиијака. Разје-днаен- и
подлом днплокатнјом
Хлтлсровс Немачке, лншсле
срсдстава колективног отпо- -
ра и често лздаве од својих
фашнстнчких властодржаца,
европске земље падалс су је-д- иа за другом под Хитлеро-вн- и
танковиуа. Hajeehc ев-ропс- ке
државе пале су за ве-де- љу даиа под Хлтлеровни
ударцнма. Развсссгси свакнм
заузслек нове прсстоиицс.
I ебелс je Beh пророколао брз
долазак власти гсрмаиске pa-ce
иад целик свстои.
Документн којн су узет
нз лацистнчких тајннх архл-в- а
влзнети а0 доказни ма-тери- јал
од странс америчког
тужиоца у Нирспбергу, но-казу- ју
да јс Хитлер подслно
свој плаи за поробдлваас
свста у седам фаза. Ирвих
пст фаза предвиђалс су осво--
jeite зсмхга, са
нзузстком Совјетског Савеза.
Шеста фаза бнла јс такозва-m- i
"'Барбароса илан" за на-в- ад ва Совјетски Савез, док
је седна фаза нмала бити no-бе- да
иад Евглсском в напад
ва Сједнасне Државе Амс-рик- е.
Са велпком тачнршћу ""~ ' :
ие кад посве опа коха fofjt0H9f§f
стаЈало у плапу лнтлера,
првнх вст фаза плана бнле су
остварсне. Европске државс
брзо су пале као жртве фашн-стичк- ог
чудовишта.
Многп дудц су мислнлп да
неиа силс ва свсту која ба
могла зауставлти пацистичке
армије. Изгледало је да Хит-лсро- ва
завера против човс-чааст- ва ама пабрзо да успе.
А онда је дошао кобви даи
за иацасге. Но Хитлеровој
наредбн it у сагласностн са
"Барбароса нланом", аегове
оооане хорде кревуле су
против Совјетског Савсза.
"Немачке оружаас сиаге мо-ра- ју бити готове да поразе
иовјстски авез орзом кам-iiaa- ou
чак вре иего што се
рат свршн npoiiiB Енглеске.
Арклја мора употрсбнги сва
средства која нма ва расво-лож-ei- ty
у ту сврху", рекао је
Хитлер у својој иаредбн.
(Наставак ва страац 4)
АМЕРИКА КИНУ У
лотаснутн
европских
Кннн. "Правда" каже да је
аиеричка nouoh реакциовар-и- ој
влади Чајв-К- ај Шека ди-рект- ио
veuiaiLe у ynyipaunte
nociOBe Клве. Комевтатор
подвргава крптмци изјаву
актуЈућег секретара Сједи1ие-нн- х
Држава, Днва Ачесова,
који је изјавпо да Сјсдпце-и- е
Државе вастоје са својои
волнтмкок "nouohn Кнпи да
вађе решеие за своје уаутра-ши- е
проблеие демократскии
процесом н уирвпм споразу-мом- ."
"Али шта мирни споразу-M- it
пмају зајсдинчког са спа--
бдевааек оружја? — пита
"Иравда".
OcBphyhu се ва америчЈсе
изјаве да he се Кнну сиабде-ват- и
дотле док се вс пзвриш
репатрпацнја Јапаааца нз
Киве, Еомевтатор "Иравде",
Псаков, каже да то лзгледа
као да се репатриацнја Јапа- -
ваца намерно одгађа и да
прети опасност да he лослед-it- e
папуштапе Киве од стра-в- е
Јапанаца постатн бајос-лов- иа
цпфра.
"Тако у реалаости лзглед!
војаа nouoh. To je откриве-п-а
страаа лвхервеаиција у
Чаја-К- ај ШеЕа "леваае ула уаутраши-- е вослове Киле",.
аа вагру грађапског рата" у каже "Правда".