Serbian Herald, February 05, 1946

              fiflH
ттч
кил& £ра л
8hrfg8Ht.iii,tf-- j '"' к$
АДРЕСА АДМИНИСТРА.
ЗА СЛОГУ II ЈЕДИНСТВО ЦИЈЕ "С. ГЛАСНИКА"
У BOF3II ИРОТИВ Л Иви [Н U9 Ж 1 Н А mg т 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! в Toronto Ont. L .лмк4&. HBl. вр nk HW Л& И&. п JPSk 1,
TELErON: WAerIey 9947 SERBIAN HERALD
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО KAHACKIIX СРБА
Год 6. Број 277. Цена 5 цептн TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, JANUARY 8, 1946. Prie 5c. Vol. 6. No. 277.
Wm CE
Ouaj чланак ( am-- Косано-Biih- a
нзашао je y "Српска
Рлјеч', оргаиу Гшвлог од-бо- ра
Срба у Хрватској, у
лздап.у од 13 децебра 1945.
Чтаиак гласи:
Нспосрсдно нза 1918 годл-л- с
сслика whiuia Срба лз
лрсчалских крајсва — Пој-водил- с,
Хрватске, Бослс н
Далмацијс — опрделила се
била за монархију. To је
историјска истипа н као так-в- у
треба јс разматрати За-ш- то
је то тако бнло нма вл-ш- с
логнчиих узрока.
To српстпо излилло јс лз
једнс мопархлје, oja га јс
кроз сву историЈу нацлопал-i.- o
н верскл nioroitiMa 11с
му је трсбало лацпоналпо лз- -
:книл.ава11.с, иацио1,"чио ia
допол.стпо. Преко тога г
нијс могло прескочитп II,
лзглсдало јс лрнродт, да
добнва nehy пзциолзлиу са
тисфакцлју, ако на мссто
старс, аристократске, катс
чкс аиостолскс uoiiapxnjc
Хабзбурга, ioLc лацпопалли
крзл, кога су исприЈате i.ii
српства подругл.лво najiina
ли "крал. оиаичар '. ради чл
јс слике миош и миот про- -
лазллп сутамллцс иа ншш и
иа всшала. iomc до i.i.iii iniii
опај култ, што га јс иргчап
ско сриство било СТПОрИК) о
слободарској Cp6iijii uoi w
1903 ГОДННС, СрбцЈс "ОСП1ТС
Косова", балкаискпх рагопа,
херопзиа у нрвом светском
рату, традлцлЈе Пстра Мрко-iinh- a
i т. д. Cue јс то код вс-hii- ne
сристса бнло повсзпва-и- о
са лацнопзлпом монзрхл- -
јом н старлм крал.см Иетрои
то до1азлло,
CTauiijc ислики дно огнора ставиика прека пок.
био долазно пе из прнпцн-иијслпн- х
разлога исго из на-цисшали- их,
шовшшстичкпх,
I.OJH су сс иротсзалн свс до
другог спстског рата и до- -
припсли слабости старс Југо'
славпје. (Ови иослсдан од
иочетка jai.o су слабнлн
фроит иачслипх републнка
иаца).
Ua нојачање овога става
српства долазило јс још
нпс occhaii.e uchimc нацио- -
налио Југословснски opiijcu-тиани- х
слсмената о иотреби
нЈпариваи.а заједиичке др- -
жшс под било коју цену 11з-глсда- ло
је јсдноставнијс и
лакшс да се то постигае нрс-к- о
државие форме с којом је
Србнја дочскала нобеду у
ирвом светском рату.
Свн су ови узроци били
мсродавик код опредјељнва-п.- а
вслисс nchinie српства у
ирсчаискни крајеинма иослс
1918 годнне, уз којс jt још
долазила вслпка снага ссн-тнмеи- та,
ромаитикс, народис
песме што се ие сме нспусти
Tii из внда.
У таквом душспноч CTaiuy
свн гласовн, који су долази-л- и
нз Србије р негативппм
страиама моиархнјс нрииа
су као нсшто што јс врс-;ал- о
иацпоиалнн оссћај и
OTKMaibaini, као пспријатпост,
hcuito што xohc да разбнје
iicKii ндеал баш иа домаку.
Кад би моиархија бша
схвашла исправно снагу ис-себп- чие
народне подршке л
улогу, коју јој ie всликн дио
]1аЈода пршшсивао, она je
могла допринссс миого
нормаишјсм развоју н нзбс-laeau- .y
жртава. 1Срал i.iCK-санда- р
исђутнм, чиино је
6aui протнвно. Оио у што се
јс нзчдурила моиархија у Ју-гослап- ији бно је стварнн на-став- ак uuoia, штп je оиа грст-ставлл- ла
нреко Солунсог
процсса п стрегања Драгутц-н- а
Днмнтрнјсвпћа-Лплса- , Ра-д- е
Л1алобаби1)а и другога у
Србији за прсме најтраглчиа-ји- х
часова ирвог свстског ра-т- а. Мссто да постане фактор
yciyial;iutan.a, хармоинје ока
јо постала факто] разједииа-Eaiu- a.
I5ch од лрвог часа, од
1 дсцсмбра 1918. кад сс је па
самовач.л рсгента Алексаи-др- а
разблла лрва југосзопи-ск- а
влада, па преко рушепд
свлх влада члмо парлаиснта
до ублства Стјепала Радлћа
у Скупттшш 20 jyita 1928
год. л 6 јалуара 1929. кад јс
уклон.сл и цослсд1Б1г rpar де-мократс- ког
;кивота о комс је
cpncTito саиа н - he гј до- -
МОНАРХИЈА УГАСИЛА
fiinn л ( pf.nje upon U4ii
cc Јсд,а једнна niir сашшо i.e.
ломљења ауторитета, попнла-и- а
ba доггојаисчва човска,
лит онога што смо ми лззи-вал- н
"снстемом Главллче".
Прсчанско српство нз тога је
трллло страховцт.Ј много. Ие-ссбич- ин,
идсалпи мотпол
злоупотребл.авалп су за по-крлва- пе
злоупотреба, коруп-циј- е
насилл. Блцала је од-говорн- ост
у очнма neyiiyhc-ни- х
Хрватз иа цеишу срн-ств- а
и па JvrociaBiijv а ihi
лаштс mi српстпо и мтдо
ЈугославнЈс inije крива f л
Фрапковлуку давата се je
Кш v4 " ЦВж Ј1
САВА Н. КОСАНОВНћ
млилстар плформацлја,
сгварно лодршка да злаупот-1сб1.ав- а
л онравданс прлго
ворс, Ја разблЈал.е д]глсаве у
најотсуднијсм часу. Taj Tj)a-глчл- л
лолошај велшсог дела
Уз }с Још да vr,v'"" ""Ј" — карактерлше
Срба лз
оп
шх
да
Светозара Ириблћсвнћа, којл
као фаиатлчлн Југословел, са
фаматнчиом uepou у иужду
државс која he окуплтл све
Јушсловсле, осн 1918 млсао
лужностл монархлјс да спр- -
лш у сукобу са пли всћ 192G,
па лрско 1929 до интерпаци-ј- е
н смртл у лзаглапству
193G. Тај развој оплсаи је
увјсрл.иво у Овстозарсвој
кп-лз- л "Дчкштура крала А-лексалд-
ра",
i;oja јс лзллиа
у Паризу за жшшта кралл
Алексаидра. У л.ој јс јасио
обухваћена н са лајувјерлн-Ш1ЈИ- М
доказпма пропрапсла
лсторпјска лужлост да Југо-славлј- а,
ако xohe да постоји,
мора бнтл релубллка чак н
онда иад бн молархлја врши-л- а
yjoiy фактора иЈмпрпва
"Есошјетсд лрсс" од 4 ја-луа- ра
јавлл лз
Иемачиа, гдс je у току су be-ne
хлтлеровскли ратшш зло-чннци- ма,
да је амсрнчкл ту-жнл- ац
пуковллк Тслфорд
Тејлор, зачтсвао тога дала
да се осудл цсо немачкл
врховлн гсисралштаб као
ратлл 31очлш;л. On у својој
01пу;к1шцл каже да су олн
свл крнвп улраво толлко ко-лп- ко
л сам Хлтлер n пацп-стнчк- а
иартнја. Тсјлор је
подисо доказг па овом суђс-it- v
22 нацчстлчклх шефоча,
да су немачкл гелералл и ад-мира- лл
KoBXiu илаиопе за
рат чак пре лего јс Хлтлер
дошао иа таст.
Да лн је амерлчкл туасллац
тражио i in да ли ламерава
тражлтл смртну казлу, у ве-ст- н
сс лншта плје рекло. Али
то јс што ти 3.10ЧЛЛЦИ мора- -
jy доблтл.
Радл тсга чудло звучл кад I казлу.
њл honihu rth кад je ми-iiapxn- ja.
- (Л1аки како jr iiu-си- о
Длексапдар - - мји јс
спрсмаи био да, no лотрсбн,
аипутлра баш пречалско
српс во најтежл 1актор раз-дор- а.
Ту јс калгу Прлблпе-nn- h
писао, као што ] 'сох,
прс смртл крала Алексалдра
a uiTa je тек срнство и југо-ciodciict- bo
нсиусило од мо- -
лархлјс после Ллексалдровс
cwpiii? Полл:ксл.с лод кис-- з
м Павлом да лод Цвсгковс-litno- M
и Мачсковом иладом
,п)С до Тројног пакта. II лај-reh- e
понпжење да лод лмс-ио- ч
hpaia Иетра II ИсдлК у
in 1сровој служби лзјсдла-чаи- а
iiile Србнје са Навслл-ht-вп- м
Хрватском, a у лсто
врсш л Дра;ка Млханловлћ,
са uajnehoM лрсваром у гс-торпЈ- м,
заварава всликн дло
поштслог к iieyiiyhenor свста
како се борл за слободу док
3ajej о са Павсллћсвим уста-Л1ам- а.
који су лзмрцварлли
Српство U л-емачк-
лм
Геста-ло- м
чосл борбу за Хитлсра.
Да ллкаквпх друглх разло-г- а
нлјс билс за српство, овај
би бло л сувише доволди, да
се oik целокуино олрсдслл
за републлку л лротив мо-iiapxii- jc,
јср Сгл no toml да
inije блло Народио ослобо-ллачк- с
борбс, Српство, крај
najBihiix исртава, срушсно бпт .а свог лсторпјског Ћу-т- а
II СрПСТВО СС ЈС ОЛрсДС 1ЛЛО
јасно од 1941 до 11 ловембра
1945. Тнм определ.елем осл-гура- ла
је релубллкаиска
(bonua лаполлој Љслспатпвио!
1Ју9(авлЈГл11-Г£лас- г
гађа лсто оно, лпо сс јс дого-длл- о
1918 само обратио. 1918
за рслубллку лз шовлллстл-чки- х
разлога бло јс франко- -
вачкл део Арвата, којл су
бллл усташс послс, аза мо-лархл- ју
б"ла je nelnuia Срба
л југословепскн орлјслтнра-ни- х
Хрвата. Данас су за ре-луш- ку
ле само најлрогре-слвлиј- л
слсмелтл Југославлје
комуллсте л лсво орлјентл-ран- с
дсмократе, асго свл ко-ј- л
xohe Југославнју, а за мо- -
napxiijy осталл су само шо-вллнс-тс
заједло са усташаиа
л свлма оплма, који би ;кс-ле- лл
да Југославлја ле по-стој- и.
Тако је монархлја дотраја-л- а
код Срба.
Сава Н. Косаловлћ.
СУЂЕЊЕ ХИТЛЕРОВСКИМ РАТНИМ ЗЛОЧИНЦИМА
Нлрелбсрга,
cc у лстој вестл кан.с како
јс осај лалад иа гсисрале
дошао у лротлвлост са оло-wciiO- M
ла опрсзлост од стра-л- е
Брлталаца, ла коју су
олл "и чак леки аисричкл
офицнри урглрали." У вестл
се олда још каже да сс осе- -
тлло лоиал.каае одушсиллпа
л код леклх друглх слла за
ту оптужбу како је орлглла.1-л- о
саставл.ела.
У вестл се ллшта ле ласлу-hyj- e
којс су то друге слле
што ллсу одушеллсис са тс-шк- ом
оптужбом, алл re "сл-ле- "
могу бптл само one које
су увск и биле склоле праш-таа- у
злочлна. Народн Сов-јетск- ог
Савеза, Југославлје,
11ол.С1.е, Фралцуске, Чехосло-вачк- е,
Брлтаилје л миогл
другл лародл слгурно lie бл
иогли битл тл. ILiix 1амо
nehe одул'евитл ово "ломаш- -
кан.е одул!евл.ел.а за лајтежу
НОВА УПРАВА ОГРАНКА СКС У ВАНКУВЕРУ
На својој годишн-о-ј седллцл која је одржала 30 децем-бр- а
1945 у Српском просветиом дому. огралак Савезл ка-надск- лх
Срба у Наикуверу лзабрао је слсдећу лову управу:
Јово Чудлћ. претседллк,
Млле Сталлћ, лотпретссдлик,
Коста Трклд. секретар,
Урош Басић, благајллк.
У ладзорлл одбор лзабралл су: '
А1арко CTamth, претседши;, Тоао Стојовпћ и Mnha
Рајчсвп1 члаловл одбора.
Miiho Mapuh лзабраи je за орпшлзатора огранпа н
Tovo Стсјоипп за дописплка otpanca.
За повереллке Српског Гласлпкг изабралн су Коста
Tpvui, Ду. inn Hapaii4iih л Ншсола Иоткоаак
Олшлрилјц доллс следп.
Осгоја К0вачеви
Кратке вести
МАНИЛА. — Дпадесет а-1л- да
iaupii4kHx воЈициа иар-iinipa- i.i
су улнцама Манлле
(id Фллиллнима), у знаку
лротсста лротив усиоравала
демоблллЈациЈе аиеричке вој-ск- с. Онл с кослли овакве
латпксе: "Ллнколл је осто-боди- о
робове, — ко he осло-бодл- тл лас?" и : "Да ли смо
nit лграчка у Патерсоновцц
рукама?" (Иатерсол je ituxon
иолалдаит тамо) л друге слн-чн- с
латплсс.
г hAIlPU. — sy neuiipiiua
којл гу и-б-
ил;: поводом убл-ств- а
селатора Амин-- а Осиаа
Iliuie yxaiiaieab je десет oco-б- а. Лаша јс 6iio за Срлтал-ск- у
иолитнку. J
i НИРЕНБЕРГ. — Ha v-h-c.
y 22 лацлстлчклх ратллх
злочллаца, Нрлх foil деи
Бах-Зелевск- л, ijojit' је'био ко- -
иалдалт а и т лпартнзалских'
олерацлја ла лсочнбк фрол
ту, рскао је Да су нацнстз!
ллаллралл да iio6niy304tt
ллола совјетског ларода., Vti
ЧУНКИНГ. — Геисра.1 Чу
Ел Лај, шсф коиулистлчке
делегацлје у Чулкллгу лзра-Јл- о
je uniiKteite да he биш
лздаиа ларедба-- о лреклдању
борба лзмеђу комуиистлчкнх
л владлллх слага још овс не- -
дсл-с- . Оа ie такође рскао да
he Cc ол, аисркчкл спецлјал-л- л
лослаилк хенер.г.1 1,1ори
Ма.ршал л лрфгставиик Чал
ЈСај Шск-ои- е јСјздс састатл
још далас у сврху долажеи-- а
до слоразума.
ХЕРФОРД, НЕМАЧКА. —
Шест аиерлчклх војллка, ко- -
in су се оавллн лрлорсрзл
ле л лродавапем лсте, ухал-шен- и
су од стралс војлих
властл. Члтаве ваголе робе
су олл тако прошвсрцовали.
У лсто време, амсрлчкс BOjiie
властл у Шалгају, лзјавлле
су далас да је ухапшепо 25
iLiixoBiix оф)лцлра тамо, којл
су ла такап лачлл укралл и
лродалл робе л храле у вред-лост- л
лреко 50.000 долара.
(Нсколлко каиадских офит-цл- ра
у Холалдлјл узстл су
ла одговорлост за сллчне ст-вар- л).
ЛОНДОН. — Због лзјавс
Koia cc сматра антнсемптлз
мом, бриталскл гелерат Сср
Фредрлк Моргал, шеф У HP- -
PL у Иемачкој скллут je са
тога лоложаја одлукоу УИР--
РЕ, алл ол одблја да се ио-ко- рл
тој одлуцл. На тај по- -
ложај on je лменоваи од стра-л- е
Брлталлје. У својој алтл
јеврсјској лзјавл ом је рекао
да лостојп "урота" Јсвреја за
оргаллзовал-- е л.лховог дола-ск- а
у Палестллу. Брлталлја,
као што јс позлато, протлвп
сс долаг ку Јевреја тамо.
РАСПОРЕД ГРБИЋЕВОГ
ПУТОВАЊА
Овде обЈавл.ујемо распоред
лутовапа Bojiuia lp6nha с
фллмовима:
Прллцетол, Б. К. — 10 јаи.
Нелсол, Б. ЈС. — 12 "
Калгарл, Члта. —13 "
Едмолтол, лта. — 15 "
Маултел Иарк — 19 "
Мсркоал, Ллта. — 20 "
Рсђајла, Саск. — 23 "
Влллпег, Man. — 25 "
Иорт Артур, Олт. — 27 "
Грблћ he локазпватп сле
ri,ehe фплмове лз борбе л жп-во- та
лашег парода: "Песак и
сулце", "Девет стотлла" и
"Ослобођел.е Београда".
ЛГесто н време посазивал-- а
фллмова 6nhe објавлспо ло-себл- ли
плакатлиа у свасои
поједллои месту.
— ТТч кзнцчзрје ВМ,
Кал. Јужппх Словена.
ШАЉИТЕ HAM ИЗВЕ- -
ШТАЈЕ СА гОДИШ- -
ЊИХ СЕДНИЦА
СКС
ЗАШТИТА РАДНИКА У Н0В0Ј
ЈУГОСЛАВИЈИ
Радцлштво у блвшој Jjio-славл- јп било je у лепрекнд-ио- ј
борбн. bop6a cc je одвл-јал- а прко олдалпшх синди-калл- пх
оргаиизацпја УРС-- а,
којл је бпо кочеи од страие
поллцлскпх B.iacTir Раднл-iQTB- o није блло скоиоиски
заштпКсно нако су посгојалс
разле ш.стптуцлЈе као Нлс-пекцл- ја
рада, Раднл 1ка цо-мо- ра
л суд добрих људл. Овс
установе лиалс су за сврху,
Једле да --аштпћују раднлка
лрл iteroBOM раду, друге, да
га упослују, а трећс, да ре-шав- ају ..a илраи иачлн cir-ров- с. Плаи, све те установе
скула, кочлле су л ста!л.алс
свс uoryhc зачреке да би рад-ллшт- во
ycncio у својлм ол-равдал- ли
захтевлма. Кулмл- -
iiaiuija овакова рада овлх
ллстит)Ц11Ја л опдапш.пх по- -
лицпских властл, дошла je
до изражаЈа долошспм Урс-дбсолучк- ом
раду 1939 годл-н- е, кадасу оидаши.и власто- -
дПјпци ЈСДиогтавно одЈлелц
x-icopOaJci-cn
радллцлма,
иима iSSQ iiia Jpojy, a локу-шај- и
да лхцзаменсса ctiaiju-ua- ,
да би тиме. "Пцр јаз
и мржил-- nsMeriv catairvca
села л радлпка лз'града; "Y
томе ннсу yciie.nr, "иакб су1
бллл лозвхш v itouoh' тако
звалу сегачку заштлту. Кад'
сс је то лзјаловлло, олда су
по старом облчаЈу похапсиш
вође РС-- а л no najiebeiLv
Мачска раснустллл УР( , a
вође лохалслш л бацллл у
колцслтрацлолс логоре где
Премијер Дру саботира ка5
надску реконструкцију
У прошлл петак. претсед-лл- к
оптерске владе, пуков-нл- к
Дру, лздао је нзјаву у
којој каж да федералла вла-д- а
ие може датл помоИ од де-в- ет
млллога долара за лзград-и- у
метра (подземлог трамва-ја- )
у Торонту. Он је такође
говорло у тој лзјавм о оп-шт- ем
плану провинцпско фе-дерал- лпх
одлоса у погледу
такса -- а фплачслраие јавллх
радиа л другог, тако да то
претставла спречаваи-- е поду--
злмапа потребплх мера у to
ws правцу.
Федералне власти у Отавл,
сматрају да јс Друова пзјава
о градлп метра у Торонту
члсто партлског карактера,
са цплем да ставл у незго-да- л
полохај владу у Отавл.
Федералле власти кажу да
претседлпк олтерпске владе
нема ппкакве подлоге за тврд-it- e
да влада не може одобрп-т- п
девет мплпола долара за
пзградау подземлог трамваја
Једла вест из Лопдина
Елглеска, јавл--а да he Сједл-љен- с
Државе тражлтп од
Савеза н Елглес- -
ке лзкену плц oOjaiuuciic
cuopasyia о 1.онтролн атом- -
скс ciepriije, којл je постлг- -
иут иедавло ла
СПОЛ.МЛХ мшшстара у Моск-в-н.
У вест се каже х је сек-рега- р
Сједли.епих Дрлсава,
Брлс, суочел са пеугодилм
задаткок да саолштл Енгле- -
ској и Савезу да
је споразум соји je он потпл-са- о
за Се.чат
Сједпаелпх Држава оласо
какав je. Ово је леугодло
ради тога, кажс се у всстл,
што Совјетскл Савез ле волл
да се лшта vena у постлглу-тп- м
споразумима.
Сепат Сједлпеплх Држава
win расправлл о томе плта-и.- у,
протлвл се ставкаис спо-разу- ма
у којгма се каже дл
he Еомпспја "проучаватл све
фазе" (атоиске enepnije).
Ову пзмену, изп поллште-њ- е
спорд.ума ллао бл Брнс
предложптп на заседлљу Ге--
лера.ше ссупштлие Ујсдли.е-- 1 вс
су каслнјс биш л умцјслл
Дак-i- e у кратко, 6oj)6a рад- -
јп ка за поболша1г.е )_иова
живота иод старом Југосла- -
влјом гг.ри!авала je затвгом
л батллама.
Да1сле, ла овом пол.у рад-плц- л
су лод тешклм услови-м- а
л уз всллкс њртвс, иоглл
кадшсад да лешго лостлгиу,
алл у логледу заштлте п.лхо-ви- х
асивота р раду, билл
су сасвлм iicMohiut. У свлм
п ллдустрлјама н прсдузе1ш- -
ма, заштлта рада блла je лн-како- ва, лако су на палиру
постојалл закопл, донсшсил
баш за те сврхе. Да јс то
тако, доказ су лебројспе ис-cpe- hc
Koje су се догађалс ирл
раду где су радинци губллл
својс жлвотс ллл остајалл
ллваллдл. 11 л у таквим слу-чајсви- ма
рлдлллл ллсу иоглл
да до!;у до својлх njiana, a
тако лсто lMixoBc лородлцс,
јер су лаллаш.ш на исразу-шсваа-с
код Окружних урсда,
а којл пут л код caNior онда-иш.- ег
државпог тулслоштва,
којс бл једмоставло одустало
од icajiicnoi лрогоиа, да cc
нсизамсри гворллчарлиа, тј.
руко110длоцима л шасницл- -
оквим" околиостлма ливслн
U ,1лЈ1 1ад г и 1д н . о шсгртл-м- а
Mije'tiuMi" водио рачиа.
тј лЈе 1шкогбрнлуо ta
lbiixoBo стручпо образоваи.е л
пмд как-овл-м ycvtsiiMa жпве.
Једлло се лазлло ,ка (ТЦ да
послодавац склолл са лауч- -
' 1
сиидлкалпс
федераллс којих
владе о реколструкцлЈЛ.
Владплл круговл такоће
кажу да ллје тачиа Друова
изјава кад кажс да оваква о
добрел не завлсе о споразу- -
му лзме1;у провллцлја л фе- -
дераллс владе, о таксама и
друглм стварлма. Сва одо-бре- ил
за провницијалне л оп-штлпс- ке
јавле радове, у ксју
спада л градка
у Торолту, само су део
општег плапа подлвселог до- -
мшшолско провллцлјаллој
конферечцлјл која је одржа-и- а
у августу месецу прошле
годиле.
IIinaiLe гради--е г.одземлог
трамваја одгласао је ларод
Торолта на дап градсклх лз-бор- а.
О овомс плтаиу гласа-л- о
лсзавлсло од
каидлдата у градску управу,
ц иарод је са огромлом већл-по- м
одгласао гради.у.
РЕАКЦИЈА ПОКУШАВА ДА ПОНИШТИ СПОРАЗУМ
ВЕЛИКЕ ТРОЈИЦЕ
Совјетског
солферепцлји
Совјетском
пспрлхватллв
них које he очстл
12 janyapa у Лондолу.
Ова вест лс темст ла
iicicoj зваллчној алн
ола јс ллак зпачајла. Реак-цлј- а
уллре cue сиоје сллс да
разбије једлиство Нсликс тро-јлц- с.
Међутлм, та лста реакцлја,
које лма мпого и у Селату,
лапада и булл протлв це-л- ој
споразума а ле само по
литапу колтроте атомске е-лер- гије. Ола протлвл л
осталлм тачкама сиоразума,
а ларочито о успоставл заје-дплч- ке
колтролс лад Јала-ло- м.
Канадска делегација на
конференцији у Лондону
Иа заседапу Генера-in- e
скупштлле оргаллзације Ује-дипеи- их
нација, која he ло-че- тл
у лдућу суботу, Каиаду
lie заступатл Мшшстар прав-д- е.
Can Лора, шсф делегаци-је- ;
1)емс Гардииер, Мшшстар
Иаул Мартлн,
државли секрстар; Вплцелт
Месеј, Комлслопср у Елпе-ск- ој
п Хам Ронг, државнл
потсскретар за слол.не посло- -
ЖИИ.ТР? '
r-r- s1 fry. c'ir
. - --ip~- r-'' "ч T IMffiHli iriMMii i liii ' Mill '1 ; f—-
-
нлком у гокор. л дале се пнјс
водило рачула о ллчсму, ип-т- л
je ко лнтсрвсписао да ли
лаучллк радл 8 ллп 12 сати,
да лл радп у лстппу у прсду-зсћ- у
лли радл послове куппс
поуоћпицс свом послодапцу.
Ево, оваково je стац.с било
радппка, {адппце л
за jpewe бпвшс Jyrocia-влј- с.
Ово стаае се погоршало за
врсмс окупацпјс, јер су оку-лаго- рл
хтслн л пастоЈали
свлм силама скршлтл слобо- -
дарскл дух радлпка л iliixo
ву улорпост у бо1бл за бол.ц
жлвот и слободу. Иочелл су
прошлл члм бл радплци ло-стапи- лп
својс захтсве, чим би
провеш први штрајк. Али
свл тл прогопп илсу могли
да сломе борбелп дух радпл- -
ка, алхову вол.у за ластавак--j
ОорОс лротлв окунатора, 6oi
оу за оол.11 жлвот. Радлш
во јс ла иозлв свОјс 'oayj
стлчкс iiapTiijc иасустплг
сао л чеклп замсллло иу
у оорол за слоооду.
Кад je лаша областј
ослобођсна, радп iinn
ловратилл у ирсдузс11а1
јлма су радллп. Буду!
иостроЈслл олла nopyi
ласта.10 je ллтаае какој
та nocTjKJjeiia оаег о
кам да noctiojeiiaj
лрораде. liBii иробле!
лалста бл in тешкп,
радништво увндедо да
оно iinjc лрсдмст лзраС
л.а, нсго да je улстллу
фактор kojii he лајвлш!
ирпиетлобиовм лашс
hcjigi!3CM.i.e,. Радллштвј
прпчнатплпсла,-!- . „уч
обаовсТстворлло л својс слл- -
дпгалпеЈоргализацлЈС KOje су
далас ,захвал.ујућл унорлој
борбл рад1иштва слободпс
у Торолту ако провллцлјс рздлпчкс оргалл-прлхват- е
предлоге рацлЈс прско радллчка
категорлју
метра
сс блрала
за
лација,
се
лзјавл,
се
сс
ло.гопрлпјигде;
лаучлп-к- а
та
клага даје свој долрллос зе- -
mi.ii л janiTiihyje остатак свлх
оиих који својли ллчллм ра
дом заслужују свој хлсб.
Д,алас у лашој оОласти ра-д- и
ла обиови землс Quo
25.000 радлшга. Свпм .гудлма
оји раде је данас оснгураи
Л.ЛХОВ жлвот прл раду, јср
су подузетс свс заштитпс
исре да iliixob жлвот нс буде
влше у поглбсл,!!. OVnoisaiiit
су таоће и заштлтлл одбо-р- л,
у којлма су лретставлицл
{)амплка и лослодаваца који
сс брлну да сс свс мапкавостл
iipu раду ук.1оле, којп будло
пазс да се заштлтле мсрс
правплло слроводе, да у слу-ча- ју
necpehe лсплта одхах
ла лчцу еста као л зашто
je дошло до те ueepche, да
воде брлгу о нссрепеаом л
да прпЈавлују надилм вла-стл- ма
све некоректлостн л
лесретие случзјсве за које
дозладу.
Ллп лл прл осниваи-- у ових
заишшшх одборз inije се
млмолшао демократски лрип-ци- л,
јер сс тл одборл бирају
ла масовплм састанцмма, a
бпраил морају полагати ра-чу- ла јавло о своме pa,iy та- -
Kohe ла насовшш састаицн-и- а.
Успоставллла су и дсчја
обдаллшта за децу радлика
и радлицз п то ла терст ире-дузе- ћа
тс да сс на тај лачиц
заштлте дсца док ли ЈК)длте-.1- л
раде, u да cc ла taj пачии
слречн да та дрца лутају
уллцама као безпрлзорлл н
да прс плл саслпјс у жлвоту
посрпу. To cc догаћало за
вреие бивше Југославлјс, у
којој лсто сао uito се unje
водлло рачула о оцу раднл-к- у,
тзко се пије водлло ра-чу- ла
лл о iteroBoj децл. 11а
тај је иачлл на подручју
Далмацчје аштићело оео
300 деце. Ова обдалшлта
треба лучлтл од друглх об-данлш- та,
која су под падзо-ро- и
народних властп.
За разлнку од борбс коју
су радлпци водллп за времс
блвше Југославлје, зд лове-hai- tc
својлх падллца, далас
је радкпштво окупљепд
слндлкзтлма, само нзрадилу
лаирт за урсдбу о рсгулиса-л.- у
припадтежпосш радилка
л ламеттеплка. Радпли1тво
је прл саставлллу овс уре,г-б- е
зодпло рачуа ле само о
CBO'IIM ллчнпм жлсотлпи ПОт
(Пренос иа стралп 4)
i