Serbian Herald, September 23, 1947

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
СРПСКИ гмсник АДМИНИСТРАЦИЈЕ
St.
SERBIAN HERALD LTELEFON: WAverley 9947
Цна годишној првтолати за Каваду 4 долара, ма пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
Authorized аа Second Matter under the
год. 2.50. За жностранетао, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 7. Број 444. Цепа једном првмсрху 5 цеи. TORONTO, ONTARIO. TUESDAY, SEP. 16TH. 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 444.
ПРОТЕСТИ ПРОШ ДОЛАСКА РЕАКЦИОНДРЦА КРКАНЕЛА
ДА ГОВОРИ HA ПРОГРАМУ УДРУЖЕЊА УЈЕДИЊЕНЕ
HAPJE У ВИНДС0РУ
B miдcop, 14 сешембра. —
Удружеае Уједвиепе нације
донсло је одлуку да на про-фам- у
"Нсдсл.а Уједвиеивх
нацнја" буде један од глав-ии- х
говориика познати реак-цнонар- ац
профссор Крканед
из Хамилтона. Против овг
одлукс уложили су оштар
протсст прстсгавници оргапн-зовани- х
радника Шшдсора.
Уиија аутомобилсЕих радин-к- а
објавнла је у мссној но-utiit- H
"Внндсор Стар" оглас
у коме се истнчс разлоге
Кркапел не треба да се
којпвп па програму. а у сво-ј- ој
изјавп штампи дпрсктор
уинје путомобнлсБИх радии-с- а
Џорџ Пурт Еаже:
"АвтнраднвчЕе ирсдрасуде
којс је Крканед ноказао у
својим иисаинма, нарочнто
нротип Cu Ај О, трсбао би
бнти довол-а- и разлог да сс
снрсчи iLcroBO појавливап.
кзо једиог од главнпх говор-ннк- а
иа нрограму Уједнн.е-mi- x
нацнја овде.
"Ја разумем да је сврха
Удружеас Ујсдии-епи- х иацн-ј- а
да привуче све рупс грађа-- н
а за нодупираас програма
УједиасИих нација, а стаи
профссора Крканела нмапс
баш суиротан ефекат."
GE ЗД 4 5 LLEHTH
Огава, 14 септембра. —
Пдада је вечсрас објавила на-рсд- бу
за ново укидан.с кон-тро- лс
цсла, та-so-noBitr- ncit.e
цела
матсрпјаллма, тск-стнл- у,
оделпма п многим дру-гн- м
артиклииа. Парсдба од-иа- х
ступа на снагу.
Сводећм број артикада во-ј- и
су још увек под контро-до- м
а пајмапн мшшмуи. иа-рсдб- ом
се увндају свс воатро-д- е
цсна осим uichcpy. мсс).
ншсннцн и крупним житари-цама- ,
главиои мрсу н yty. из- -
Отава, 14 септембра. —
Лрнтиш Маннто-б-а
и пристале су
а ирсдлог Канадског коигрр-с- а
рада за наимеповаљс фсдг-радпо- г
посрсдпика у прсго-иорнм- а
за доковчаис штраЈЕа
кссарских радппка.
пристаиак ових провин-диј- а
езо одговор па тслегра-м- е
које јс
Копгрсса рада унутто иа
лретссдиикс
ГЛАВНН УРЕД
У Beau ватег пнсма од 30
апрнла ов.г. у каче измсђу
остпдог говорите о пакетпма.
којн су упућепи појсдиној
дсца па осаову послатих
ми схо Вам o6eha.ni
да ћемо о тоие обавестпта
Одборе Црвеног Крста у це-л- ој
землн, како би убудуће
слссте за које се пасловник
tie мгаее nponahit, прсдали
друтом детегу.
Мп Вам сада јамлмо да јс
ако обавестите
све особе које жле једном
детету да упуте какав пакег.
да овај ва најбли-ж- х
Срсскп одбор Црвелог
Крста, са тачном назнакок
вуеиа п адресе детета. Срсс-к- и
одборп ttpeenor Крста he
се побрпнутп да дотпчно дете
провађу, а ако у томе не ус-аеј- у,
опда he се пакст преда
tu другом детету.
Када бп хтелп да пошта
Црвсном Крсту преда пакег
за који се не може nahn па-словн- пе,
оида бп трсбало
прстходно обавеститп пагае
погата да тра
жп сагласност канадског
пошта: то би дак- -
АДРЕСА
200 Adelaide W.
Toronto 1, Ont.
Gas
за-ш- то
Друш upt гиавивв аутомо-бвлгки- х
радннка. претсединк
Liixona лок-ai-a Рој Епгланд,
рекао јс:
"У свом висму "Стару"
професор Крсаиел заводв да
се у аргументнма протвву
н.ега рекло да је он антирад-- н
ик, и
Међутим, упа-ше- м
огласу у пз-да- ау
"Стара" у уторнпк, ип у
мом говору у четвртав вече
иије рсчспо да је оп аптпво-мунист-а,
али је јссте одређе-п- о
речено да он јесте апти-свроплл- н,
антнканаћаи н ан-тпрадн- ик.
. .
"Уиркос аеговој способно-ст- и
играпд са речпма, н.егово
иисмо показује да ои насто-ј- и
да створи раздор међу гру-иа- ма
радпнка који припада-ј- у
Си Ај О. 11з асговз ннсма
ми можсмо само заклучвти
да јс он ратни хушкач и онај
који иропагира мржиу мсђу
радним пародом."
(Нрофссор Крканел је ми-Л.СИ- НК
п заштитник свих про-фашистпчк- их
група у Канадн
ухлучив Српску "иародну"
одбрану, крајап мрзптед. Со-пјстск- ог
Савеза.
u других напреднпх земагл.)
ЦЕНЕ ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА БИЋЕ ДАЉЕ ПОВИШЕНЕ
ЦЕНЕ ХЛЕБУ ПОВИСИЋЕ ДО
дозволдвајући
хасбуТтра-ђсвппскн- и
ОНТЕРИО И КВЕБЕК СПРЕЧАВАЈУ СВРШЕТАК
МЕСАРСШ РАДКИКА
Колумбија.
Саскаћевап
Објавл.у-јућ- н
прстставнпштго
провиицнјаишх
аајзгодннЈе,
адрссирају
Мнипстарство
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
аптлепропллпип ан-тнкомуппс- та.
објавд.еиом
Југославијс
neruou сувом Bohy, гвожђу,
челику и диму.
(11стстав1111ци пскарских
компанија уЛ'оромту.изја-внл- п
суодмах да he цснс зсде-б- у
"за спгурио" битн аови-шеп- с
са 10 на 14 до 15 цспти
по комаду.
Лрстставнацн радпичкпх
ynnja озјављују да раднпци-и- а
ис прсостаЈС сада ппшта
друго пего да тражс "повп-incifc- e
својих плата, којс би
6ajeu одговарадо иовећаном
кн1тан.у жив1та.
ШТРАЈКА
в 1ада. секрстар Kourpcca
Конрој пзјавио је да аретстав-циц- и
вдзда Оитерпа и 1{вебе-к- а
(које увек саботпрају све
мсре у корпст народа — ур.)
да one поједвпачно воде прс-гово- рс
са компаннјама. Оне
папне пису eauic да сс од-рск- иу
своје јурпсдвкције no
тим питаапма гако јс тч пред-ложсн- о
од страпс Копгрсса
рада.
ле било иевсроватно конпли-кован- о.
Зато је најједиостав-ниј-е
ешсс. гао што смо већ
напоменули да вакете шахе
те ва Срескс одборе Цреисиг
Крста.
Увсрсни смо да he тај на-чи- в
сдаља убудуће добро
фувЕцвовисатв.
Првмпте уного поздрлв-- а
Смрт фашзху — Слобода
иароду!
Ч ан Нзвршног одбора ЈЦК
Крвста ђорћевнп
Из ropa-e-r nucwa с noate
закл.учвти, да је Југоелкиев-се- и
1Хрввн Крст јода увее
занвтересираа за акцпју во-jio-hn
везбрввутој децв, што
је вајбол.а досаз да е тагва
помоћ в вадале потребва.
ЈугословевсЕВ родагубв у
Кавадв су у том правцу про-вел- и
нвз усвешввх акцнја.
Ми верујемо да вв сада ве he
прсстати са нпма, вего на-ставп- тв.
нарочпто npeso е-се- н.пх
в зпмскпх дава, гад пе
друге автвввоств бптв огра-ппчеп- е.
За Нзвршнп одбор Beha ха-падск- пх
јужвпх Словева.
Едо Јардас, тајник
ПОМОБ НЕЗБРИНУТОЈ ДЕЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈОШ
УВЕК ПОТРЕБНА
ВЕћА ПРНМИО ЈЕ ОД ЈУГОСЛОВЕН-СКО- Г
ЦРВЕНОГ КРСТА С1ЕДЕћВ ПНСМО:
био-грлфцј- а.
Мп-нпстарс- тва
ГОВ0Р МАРШАЛА ТИТА ПОВ0- -
ДОМ ОТВАРАЊА ФАБРИКЕ
КРАЈ ЉУБЉАНЕ
.Ђублапа. — Другог сеп-темб- ра
восле подпе приликои
свечапог пуштлаа у рад ве-ли- ке
иовосаграђсие фабрикс
хидрауличннх машина која
је иазвана "Титови заводи"
— фабриЕа машппа н ливии-ц- а
Маршал Твто је пред оку-n-t.- cn
мм радпнцима н 30.000
rpahaua, који су ирисуство-вал- и
отварању одржао говор
у комс је petao:
"У вашем Иетогодншн.см
плапу, друговп н другарице,
предвпћепо је да се изгради
миого пових фабрика. Од тнх
миопх фабриса од којих се
cell велики део отпочиие да
нзграђујс, прва је данас отво-реЛ- а
овде н иочеда јс да даје
драгоцену ковнну за изград-it- y
наше земл,е.
"Када смо ии поставнлп
наш велики Нетогодншп.н
план, ннсмо ниједног vo-мен- та
посумиалн у то да he
нас у томе пелнком иапориом
раду подупиратн с одушсв-хене- м
свн rpahaiui name зсм-љ- с.
Када кажеи сви rpahaiin,
ја мислпм на свс праве родо-луб-е,
иа све оне који воле во-в-у
Југославпју. Радвицв у
Југославији имају у оствар-it- y
тога велпког задатка час-и- у
дужпост да раде уиорпо
дав н iioh, да раде пожртво-ван- о
на остварен-- у лашсг
Птана којв he itnua и буду-hii- u
по1:ол.ен.има пружитп 6oiii и cpehniijii живот. Рад--
ннцп Словспије могу битн
поиоснн што су опн, ево, пр-јипочс- ли
да-лвј- у гвсккђе. и
челпк у својој иовој фабрнцн
— за оствареи--с тога великог
плана.
"Другови п другарицс, мп
сјјо на вочетку нашнх всли-Ев- х
павора в eeh овај иочс-та- к
посазао је да смо ми ка
дри остварити ваш план и
да hewo га остваритн. Mitoni
су прнчалп да је то нсшто нс-Moryh- e.
мвогп су тврдилн д.1
је то мегаломанство, да је то
пропагаида в тта тп ја зпаи,;
а мн сио већ мпого пута вз-вепад- плв
реакцпју п домаћу
ii ону у нностранству. Нзие-ладид- и
смо јс у тоу рата, оп-д- а
Еада су мнош прпчалв да
хи не водвмо рат пего да рат
протнв Немаца воде евислпп-з- п.
Ми смо се упорво борв-л- и
да докажемо чптавом све-т- у
да сно водплв рат в да he-н- о
мп вобедитп и доказалп
смо, it реакција се убедола у
то п осетша јг на својој Bia-стит- ој
кожи пашу тврдиу. Да-п- ас
када мн имамо нову др--
Свечаност приређена ка- -
надско] омладинско]
брнгади
Зенвца. — Поводом одлас-е- з
канадс,е омладпнске рад-в- е
бригаде "Дабар која је
учествоеала у изградн.и Ом-ладинс- ке
вругс, ва градвлп-шт- у
вруге врврећена је све-чано- ст
ва еојој су канадскнм
омладивцвма који су се вста-кл- в
у раду вредате ударвич-s- e
значЕс и дппломе. Свеча-ност- в
је нрисуствовао иоред
југословевсЕвх омладвнаца и
мгш бро ввостраних омла-динац- а.
Командант савадске радве
брнгадс. Стввенс. roeopehn
на свчавоств, истакао је да
се ва Омладввској вррп сва-е- о
могао уверити о аевстпнв
тоств з-тонамер-
нвх лажи ко
је вмвепвјалвств швре о Ју-гослав- ијн.
Он је дал--е регао:
"Мозиа he so вашем поврат-в- у
у Канаду вокушатв да пас
сврече да канадсом народ;
Еажемо враву вствву о новој
Југославвјв в евој Народ-н- ој
омладвнв. Али ја у вмг
чвтаве брвгаде дајем реч ва-гав- м
југос!овенсЕвм врвјате-лвм- а.
да he жпвп п спажвп
утисци хоје наша брвгада
носв са вруге бацитн у прах
све лалсв п хлевете којвма у
вашој земла покушавају да
сакрију светлу вствву о Ју-гославв- ја".
I
жаиу саграђену па чврстим
ТСМС.1.НМЛ, када имамо народ-л- у
власт, када пиамо nauiy
народпу прнврсду, данас мн
нсто тако до.&влдвамо да ре-акц- мја
причаЈонима који се
кочебају да и нећемо Mohit
да остваримојпаш план. Али
ми ћемо га опварити увркос
тога што оЈи то не желе.
Сваки дан свака цпгла која
се узвда у једну нову фабрв-к- у,
претставлл ударац по
глави вагаој реакцнји.
"Међутнм, друговп и дру-гарн- це,
у томе огромном па-пор- у,
у оствареи.у тсшкпх за-да- ћа
које croje пред нама ми
ммамо велике сметае л мора-м- о
пазитн да наш рад, да паш
труд не буде омстан. Јер не
треба заборавитн да још има
непрнјатслл. Зато је будвост
основна ствар коју морамо
гајитн, да се пашв иапори не
би омели било са које стра-н- е,
било са стране реахцнје
пзнутра бнло са стране реак-цвј- е
нз иностраиства. А не-мој- тс
мислитв да реаЕцнја у
нностраиству не би желела
да нам oiieMoryhn тај плав.
Наш нлан је нлј трге у оку.
Она иокушава н покугааваће
преко разних канала да оме-т-е
иаш рад."
Маршал Твто подвуЕао је
затнм да је за оствареж Пе-тпгодии- икег
плана потрсбан
озбнл-аи- , удариичкв рад. Ов
је рекао: "Ми смо кроз тај
ударничкв рад поствглн
огроиис резултате Алп тај
ударт1чки рад nnje се родпо
у овој 11ето.мтЕВ, када смо
га почсли шпритн. пропове-дат- и
и прсиоручнватн Он се
Званични претставник Министарства иностраних
слова ФНР Југославије о лажима извесних иностраних
листова о Југославији
Београд. — Нзвеспп рсак-ционар- цн
фчки, аустријскв,
швајцарски, италијански н
америчкн листовн eh ввгае
дава упорно проносе лажве
вести о томе да се у Македо-ннј- в,
Србвји в Хрватској
борбе взмсђу јединица
ЈугословенсЕе армије в "во-6jnteBiiE- a".
Истоврсмево тур
cm листови, на чеду са
"UyMxypujeroM" поели су
Еампану против тобожне!
нрогаи41ња турске маквве и
муслнмава уовште у Југосла
впјв. Ово Еамван.в се ври-друж- ио
и Јсдан тјтсен восла-ни- е
Еојн је поднео интерпе-ацлј- у
у Парлаиевту.
С тим у везл вретставввЕ
Југословенског Мкнистарства
c'naiHHx вослоеа, Бадаевви.
ва конфсрснцнји а штаиау
12 севтембра взјавио је да су
те ннформацнје лажае н да за
југословенсЕу јавиост естн
о тобожн.им борбама десетмве
хнл-ад- а устаниа или о Ела-н- .у
стотиие хнллда муслиха-н- а
и прннадннка турссе ма
itiiHe изгледају више него
страшве. Очигледво je, јли- -
нн ци1. оавх Еевета je да сс
окрав углед ЈугославиЈе. ео
нретставвнв
Београд. — На дававнлј
Еовференцвји за
пностраних нослоеа ФНРЈ,
Бадњсвпћ, на витан. вогле-д- у
састанка Маршала Твта
са британским геверсмж
Ствлом, одржан&г ва Бдеду
севтембра, взаво ј:
"Предчет разгоеора бво it
уређеле односа ва
између југословевсврх војввх
L-ta-crn
в евглесЕИх овувавв-овв- х
властв
Поводом пововввх
фчвих монархофашв-ст- а
ва југословевсвој гравв-п- п
БадљеввН ie ревао:
родио још 1941 године. онда
када су наиш дуди пошли да
гнпу за своју слободу п сво-ј- у
незавпсвост. Тада се родио
тај удариичкп рад иако у
по- -
во-д- е
другој, мпого форми
вего што је овај данас.
"Раднвци и радвице, пе
заборавнтс вн једвог момен-т- а
да вп играте огромну исто-рајсЕ- у
улогу овом перио-д- у
изградље ваше земле".
У паставку свога говора
Маршал Тпто је јлезо:
Другови в другарнце, мн
градимо фабрвЕе п изградн-ћем- о
мвого фабрпка. Алп, има
л.уди који иам већ данас по-ставл- лју
пнтаае и то не само
из наше земле него и из иио-страист- ва:
Зашто да сс Југо--с
л а в.нја индустријализира
када је оиа aqapna зсмлл,
зсмлл селлга? Има дудн ко
ји постав-iaj- y пнтаис: Шта
he вам фабрнке када мп нма-м- о
фабрика и када вам мк
можемо лвферовати све што
xoheTc да купиге, па можда н бае взрађено вего што hcTc
вл Mohit да израднте? Онн
кажу још: Вн нам дајтс што
имате, ви иам дајте сирови-н- е,
а ми heno вама готову ро-б- у.
А мп кажемо: Hel Доста
је било тога. Југославнја је
постојала до рата 20 и вишс
годнна. 20 годииа су израб-ливал- и
iiamy зсмл.у не само
донаћи ексвлоататори псго и
страпи импервјалистн. 20 го-дн- ма
вуклп су из иаше зсил.е
кајмак u масло, мислилц у
прсносном смвслу, вуклн су
свс оио што је најболл. А мн
смо осташ без путева без
(Наставак иа страип 4)
жсн.е са сввм дсмократским
зекхлма. као в да сс галамои
н бурннк нзмишлотипама
заглушв вствва о Југосла-вијн- .
ЈугосдозевсЕа прстставнни
угазао је затвм да се ланси-ран- е
всстн о тобожа.ем врого-в- у
мусламава в турСЕе маин-в- е
десвло увраво у време ка-- Д
i Ју'ослаији одржан
конгрес нрстставннка муслп-мавсЕ- вх
заједвица.
Ковгрсс је доаео статут мус-лнансЕ- С
epcte заједвице н
изрално прввржевост муслн-мансс- ог
хнвда напорима Ју-гослав- ије
за изградау н по-лити- Еу
мвра. "Ко-мнцпдеиц-
вја
оае кампанс са
одржамкем Еонгрсса — под-вус- ао
је Бадлевип — имала
е без сужње за цпљ да овзео
изразигн доваз о слободи н
вавретЕу муслвмана Југо-слави- јн
в о н.ихоој равпо-правнос- тк
са осталнм наро-днм-а и1к нред јавност мус-лнмаис-ког
света. Нема сум-а- е
даве в ое глуве нзмпш-љогн- иг
дожнвгти вств срамам
као м ииз сличвнх
Eoje у шч иргтходиле — ре- -
вао е ea rpajy Југословеасви
На фчво - југословевсЕој
граиваи мовархофшвствчке
фч руж в дае ваставла-- у
е вровокапнјаха вротав ик зке. Тажв је измсђу
остаЈога, IX у 18 часова из
вревва села Цасла, воје се
валазв ва фчеој тервторвјн,
каалево ва аашу тервтори-ј- у
6 травата.
су вале ва 500 метара
дуЧЈнне од фчве-југословен-с- ве
грааапе и 7 вм западпо
од TpoMehe бугарсво-јуто-слоеенс- ко
- фчке фавпце.
Југослоеевска влада је пово-до- м ое вајвовнје провока-цвј- е
уложвла протест еод
фчве даде прево свога от-правн- иЕз
послова v Атинп."
ја се дослгдно залаже за аблв- -
0 састанку маршала Тита са брнтанским генералом
Стнлом и провокарјама из Грчке
штамву
претставвпв Министа{стм
у
8
југосдо-вевсЕо-аустријс- вој
граиицв
у Аустрвји'.
врово-вацв- ја
вишој
у
7
версЕих
учврвзкен-- а
у
неусвех
2
тово#стах Гра-аа- те
Прослава Вука Карацића
Београд. — У току овог
мссеца широи целс HP Срби-ј- е
прославла се сто-годиш-ин- ца
победе народног језн-к- а
н иародног духа у срнској
KibiisKCBiiocTit, чнјн је носи-ла- ц
био Вук Караџвћ. Нре
једног века 1847 изашле су
из штампе три ки-пг- е, на чн-ји- м
су корицама била заниса-н- а
имсна тројицс велнЕнх
иретставннка српскс културе
— Иука Караџвпа, ђуре Дани-чнћ- а
и Гфапка Радичевипа.
Пук који се нреко трн дсце-инј- е
упорио борио за демо-кратск- е
ирпициве у киижев-ност- п,
за пародни језик, за
yiipouiheau правопвс, об-јав- ио
је те годпие, упркоо
настојаипша цркпе још јсдан
рад, иревод Honor завста.
Нсте годимс вслвки лнричар
Прапко Радичсвић нздао је
збнрку пссама па народпои
језнку, којс су билс практич-п- а
иотврда Караувћсвих но-гле- да
па српски капжевни
језнк, а млади научппк ђуро
ДапичиИ објавно je споју
расправу "Рат за српски je- -'
зик н iipanoiinc" у којој је
научно доказао неосиова-нос- т
Kapaunhcniix протипан-к- а
yBohen--i пародног језнка у
ки.ижевпост'. Датум када су
изашлн та три врло всликз
ГЕНЕРАЛА
Лондоп. — "Можда hy раз--
очарата пзвссие л.уде кадаод--
мах у почстку пзјгиши jaciio
и отворсно да ДемокЈ1атска
армија има само демокра1скс
цилеве н тсжис. Оии цил.св1
и тежп.с могу сс кратко фор-мулиса- ти
гледспим рсчима:
у зсмл-н- , нацио-палц- ц
иитсгритст п псзапис-нос- т,
Niip са
сиоразум и сарадн.а са Запад-о- м
н са Истоком" — нзјавно
је прхошш командант
Грчкс, генсрал
Ларкос у ннтсрвЈу-- у војн је
првог дао лондоа-ско- м
листу '"1ајмс" а који je
Радио станица Демокрзтссе
армије Грчкс у сво- -
јој емиспји од Ш
Геиерал Маркос јс затим у
својој вз ја пи "Тајмсу" енср-гпчи- о
одбио све тврдие да cv
се фчви демократп порода-л- н
liitocipaiicTBy н да су "ор-гав- и
Словсва". "Кад би мв
хтели да сс продамо и да гле-дам- о
своју личну ворнст —
додао је гепсрал Марвос —
оида бн ми били мннистрн п
8MCOEII Д0С1ОЈ11ИЦИ у Атинн."
"Дапапииа фчка зла судбн-н- а
води своје порскло од нво-CTjian- or
мешааа у нашс
стпари, које јс и пјкн
тнв воле иашсг парода подп-гд- о,
и сада одупирс и пома-ж- е
Да бп
се излечма грчка рака пре
свега треба да нрестаие ипо-страи- о
мешан.с којс сада та-Е- о
бестидно нроводе Маввеј,
и Хендерсон. Дз би
помогдм у острап.е11у тога,
и спремви смо
да пружимо гаранцнју фчвс
иеутрзлиостн од Организа
цвјс нација као
into je то толико пута пред-лага- о
Цситралнц еомитст
ЕАМ-а- ,
Рпм, 14 — На
митннгу од преко 100.000
особа, вођа
партнјс Италије, Палмиро
Толдта, оптужао СједшАс- -
свстсеог диктатора и да
изазватп још један
свстсеи par. У всто време, ов
је демаптовао амс
ричве штампе у којнма се ре-ел- о
да је проповедао на- -
силно оСарапе
де-ta-, отхрива чвтаву вултур-в- у
рево.1уцпју, Еоја је извр-шев- а
у срвској Еппжевностн
у XIX веву. Та револуцпја
Еоју је прсдводпо ВуЕ Кара-un- h,
претставла звачајан део
српске Еултуре у врвој поло-впн-и
XIX веЕа. Вув је вовсо
оттру борбу против тадаш-к.с- г
Еи-нжевв-
ог језика, којп
је мешавину елс-меиа- та
старословеасЕог, рус-ео- г
и срвсЕог језпЕа. Вуково
ociioBiio пачело воје је вобс-дил- о
је: "Пвшп као што го-вори- ш,
чптај Еао bito п li-ra
сш".
Истоврсмеио је Вук Кара-pu- h,
као одшчпи лозиавалан
жпвота свога народа пзвршио
огромаи посао прикуплајупв
народпе On ]е
casyuno п исвп-ђсп- о
богатство иародшЈГ ствај
ралаштва у коме српсва етп-к- а
заузима место.
Пука
и Н.СГОВИХ 1;уре
и Пранва
обелсжнће све културие
ннституцнје в масовие орга-нпзацн- је
у земли и она he се
одвпјатн у знаву широке и
појачапе кампаае за борбу
против неинсмеиости it за на-род- но
tipocBchHBan.c.
СВОЈЕ ЦИЉЕВЕ И ТЕЖЊЕ ОСТВАРИЋЕМО БОРВОМ
ИЗЈАВА МАРКОСА "ТАЈМСГ
О СНТУАЦИЈН У ГРЧКОЈ
демократнја
иностранством,
Дсмо-вратсксарм- ијс
сентембца
објавила
ссптемпра.
уиу-Tpami- be
моиархофашизам.
Грвсволд
прсддажсно
Уједиаспих
je
он
Како ћсмо остварптп name
.д илсвс . 1&ж1кљ Е.. Свији м б[-бо- м.
Опшии смо у брда јер
су нам то паметнуди салом п
злочвиачвпм Ло-гич-ап
завлучав којн нам на-ue- he
всвуство борбе од 2 и
tio годвве јесте. да већемо
nottoBo пассстп једвој вовој
преварв као у Алп
смо увев сиремпн ва часан,
в
сворззум н Еомпромас. To je
n осповпи захгсв парода:
мнр п измврсае. Да бн се то
поствгло мк смо свремни н
иа под усдовом да
се обрззује оошта вдада свпх
страиакз. разуме се. са ЕАМ-о- м,
воје стоје ва челу
свупштвве. Ова вла-д- а
даће оишту и
слободне взборе
без пваквог стравог veuiatua.
Mb seh сада пЈЈавл-ујем- о дз
ћемо првзватв резултате ових
нзбора а да heno се покорп-т- п
одлукама вове свуаштвне
и вдзде Eoja he из
ас, аво ови взбори буду сло-бод- вв
п свакн Грк воја има
право гдаса буде хогао да се
пзјасвн оваЕО езео оа xohc."
се ва недавму
владвау врвзу у Атинп, Мар-во- с
је изјавво да криза a ite-в- о
решеие новазују да п
стравцк н мовархофашвств
засад сваки народ-в- о
азлаз пз гр-Ч- Ее
Геверал Мар-ео- с
је додао: "Ово присил-а-в- а
и нас да ваставвмо ваше
дело до његовог вотпувог т-nyaei- ta. Ово се сада врвста-лвзу- је
у ствараа.у слободне
ГрЧЕе која He аката саој др-жав- ми
статут a своју демо-вратс- ку
владу.' И з ј а в a
"Тајмсу потпвсава је са "ве-гд- е
на брдвмз СлоСодве Гр-чк- е
1947 геверал Марвос".
владе.
"Ја морам вагдасвтв. рекао
је ои, да ма вемамо оружја
(о воме је писала амерачка
штамва), a aso бв тавво ору- -
то ба могло батв да су га Сје- -
ди!1ене Државе воделвле, ис
радввцвма, Beh фашвстима."
Толатп је ревао да Дегас-первје- ва
влада тражи амери
чЕе доларе за "одржапл сво-i-e
влале."
СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ ХОЋЕ ДА ДИКТИРАЈУ СВЕТУ,
КАЖЕ ТОЉАТИ
ДЕМЕНТУЈЕ НЗВЕШТАЈЕ ШТАМПЕ
оептембра.
комунистичЕе
ве Државе као1жје вегде заиста
по-кушав- ају
пзвештаје
нта.1пјавске
претставлдо
умотворппе.
обслодаино
највндпије
Прославу Kapaynha
следбеаиЕа
Даничића Радиче-Biih-a
убвстввма.
Взрвизн.
равпоправав демовратсвн
примврје
Дсмг-кратс- ке
амвествју
o6c36eAuhe
проистсћн
Ocephyha
псвл.учују
демоЕратсЕв
трагедвје.
автвдемокоатсЕе
АМЕРНЧКЕ
Амерпчве востојало,