Serbian Herald, April 29, 1947

              'иАвМАбИМММК
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ
200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годишној претплати за Канаду 4 долара, на пола Authorixed и Second Clcoa Matter under the
год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
No. D. N. 764. March 12, 1942 i
Год. 7. Број 403. Цена једном прнмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. TUESDAY APRIL 8. 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 403.
ВАЖНЕ УПУТЕ П0-ВРАТНИЦИ-
МА
H3 ГЛАВНОГ УРЕДА BEIiA КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ
СЛОВЕНА У ТОРОНТУ
Накои информација којс смо добилн од претставника
југословепсЕог иоморског урсда у Љујорку, кожсмо по-вратпиц- пма гапачно саопштити псколико нсизмсрно важ-нп- х
унута у вези са одласком н иитал.нма која су везана
уз то основпо питаис.
!. — ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПАРОБРОД С.С. "РАДНШГ
ДОЛАЗН У МОНТРЕАЛ ОКО 15 МАЈА. О тачпом дапу
укрцаваи.а повратника јавинемо накпадио, иајмаис дссег
дана унапрсд. To значи да повратннци који иутују у првој
групи не требају путоватн у Моитреал свс док пм не буде
јављсио путем лпчмпх писаиа н преко штампе. У Мои-трсал- у
јс тсшко добитн стаи, па је пожелио да се поврат-ннци- ма
OMoryhn непосрсдио укрцан--е по доласку у тај град
2. — ЦЕНА ВОЗНИХ КАРАТА НА ПАРОБРОДУ,
Т. Ј. ОД МОНТРЕАЛА ДО РИЈЕКЕ:
;-
-„ а. — За исељенпке — поврагинке којн нду са групаиа
н на сталаи боравак у зсил.у уз помоћ и ирско Bcha Канад-ски- х
Јужннх Словспа:
У слободном простору (заједничким кабпнама) $174.50
за одрасле; за децу до укл-учн- в иавршепе 12-т- е годпне
$87.50 (у цсну јс урачулата н канадска државла такса).
У поссбним кабппама за одрасле $22G.50 по особн, за
дсцу до укључлв иавршене 12-т- е годпне $113.50 по особн
(у цену јс урачуната и канадска државна такса). За децу
нспод једне годнне старостн подвоз је бссплатан.
б. — За посетинкс и туристе:
У заједнпчклм кабинама $210.50 за одрасле, за децу
до укл.учив навршепе 12-т- с године старостн $105.50.
У поссбинм кабнпама $200.50 по оооби за одрасле, за
дсцу, до укдучив навршене 12-т- е годние $130.50.
3. — ПТРЉАГА II ТОВАР КОЈЕГ IiE ПОВРАТНН-Ц- И ПОНЕТИ СОБОМ.
3. — 11селе!шцп-повратннц- и nojir полааг са фупама и
н.1 сталан боравак у зсмл.у уз помоћ и прско Bcha Капад-скн- х
Јужиих Словспа:
Свака одрасла ђсоба има право на шездесет кубнчнпх
Цк Jiory товара БЕСПЛАТНО : свако дсте по 30 кубпчннх иогу
бссплатно. ! - Л%$ За сав другп уговар iia пароброд, наплаћпваКе се 50
центн (каиадскс валуте) по свакој кубпчној нозп.
б. — Посстници турпстн.
, t Свака одрасла особа има право иа двадесет кубпчнпх
иогу товара бссплатио, за сваку даллу кубпчну ногу товара
наплаЈшваКе се по једаи долар.
4. — АУТОМОБНЛИ.
За свакн аутомобнл иаплаћмваће се своту од $300.00.
бсз обзира на вслнчину нстог. Прсиоз до Моптргада, тј. до
прнстаиишта, cnociihe власннк.
ВАЖНА НАПОМЕНА:
Сгаки повратииЕ сноситн lie трошкове око допрсмс
ссоЈс иртллгс до иароброда, одиоспо до Моцтреала. Иа-цла- ту
оа утовар ц прсвоз свог власништва, путпицп he пла-тнг- и
иа прнстапишту, tj. кад се буду укрцавали па паро-бро- д.
#
Молнмо свс заиитсрсснрапе да горе нзнссене упуте
сматрају важнпма и да сс истих придржавају, како би се
избсгло свим псугодлостпма u сувишлпм трошковпма.
Даллс унуте у погледу возинх карата за пароброд и желез- -
нпцу до пароброда. утопар робе, односно сдап.е нсте у
Монтрсал. 6nhe попратпнцнма доставлне лпчцо п прско
штампс. те путем упута повсрсинцнма којс he у сврху пру- -
:кмп.а помоћи ловратлицлма у сваком пассл.у лмсноватл
Bche. Молимо стога све заннтереспране да прппазе на
упуте прско штампе п савете које he нм дати од Beha
имеиоваил поверенпк у населу.
Напад на вође радника
у Монтреалу
Bofye кападгклх морнара
Хсрп Дсвнс. Конрад Саурас
u Дсн Деппслс нзведсни су
прсд суд под оптужбом да
су нрекршилп закои "Кане-дпа- н
шипниг акт" за време
штрајса лорнара протлс го
дннс У всзн с тнм суђенеч
сскрстар Квебсшког одбора ча
одбрапу радпнчкнх спнди-салпп- х
права, свештеник
Ллскс Камерон. дао је пзјаву
у којој каже да папад па во-ђ- с
синднката у Квебску уг-рожа- ва
грађанска права свнх
riahatia."
Овнм АудПма судн се по
saEtmy (Кападиап шппииг
аст) који је застарео и којч
јс базиран пл бритаиском за-со- иу
из 18 всса. Оип су оп-тужс- ии
да су ушл па брод
без дозволс капстана брода,
to уаркос чтгепнци да је тај
улазак бпо легалан по уго-вор- у
морнарског снндпката
(ymtje) ц паробродарског
предрсћа.
"Јасно јс. каже се у изјавп
CBcniTciniva Каиерона, да га
тачса уговора ннјс бнла иа-wcihc- ua
сппечаиан.у 1егитимис
шпдпсашг .iktiibtiottu. ai'f
се ппак уиотрсб.мвл од стра-н- с
паробродарских предузсћа
дз сс спречи спидисалнпм
пођама вршси-- с нпховнх no-трсбп- их
функција. Сиидикал-Ш- 1
покрст је битан дсо наше
дсмократнјс и употрсбхаваие
таквог остарелог закона у
ennxv паабн!ан.л синликата.
фаћана.
Ол је апеловао на сге гра-ђа- пе
п дсмократске оргавнза-ццј- е
да шал,у пнсма и теле--
фаме на квсбешсу и феде-ралл- у
владЈ протествујугЈН
иротнв поврсћпваиа
скнх слобода и захтевајућ
новлачеи.е oijTj-жб- е протнв
овпх л.удп.
СТАНАРННА ЈЕ ПОСКО-ЧИЛ- А
ЗА 10 ДО 20 ПОСТО
Отава. 7 апрпл. Миин-ста- р
финанснја Лбот објавна
је данас укидан--е контроле
станарина. Дозвол-ен-о је по-ПИШСИ- .С
сталаринс од 10 до
20 са "спецлфичпим
прошпијама ла лаштцту ста
нара"( ?(
САМО ОКОРЕЈШ НЕПРИЈАТЕЉИ НОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ МОГУ ДА ОСПОРАВАЈУ СУПЕРИ-ОРНОС- Т
НАШЕ НОВЕ ДЕМОКРАТИЈЕ НАД "ДЕМОКРАТИЈОМ" СТДРОГ КОВД — PEU0
ЈЕ МИНИСТАР РДНКОВИЋ
БеОфад. Мкнпстар ун-Tpauii-uiix
дела Алекхандар
PauKosiih у бупстској дсба-т- и
је рскао:
"У дпсЕусиЈп прошлогодп-шњс- г
буџста у НаЈКЈдиоЈ
скупштини, ми смо коиста-товал- н
да сс постигло брзо
срсћпваае прилика у земли.
Овако брзо cpehauaiLc прн-лнк- а
којс ouorjhyjy миран и
иориалаи развој земл.с, у ио-слерат- иом
перноду, када су
тсгасе послсдицс рата бнлс
још тако очиглсдне у свпм
крајспнма нашс зсил, бнло
јс Moryhe зато што јс Југо-слави- ја
нз ослободнлачког
рата изшпла као зсила про-меи-е- ла
у самој својој осио-в- и,
као демократија новог ти-п- а.
Новн државни руководи
оци нзишли су пз народа.
Данас само окорсли нспри
јатс.111 нове Југославнје мог
да оснораваЈу супсриорност
наше нове демократијс над
"демократијом" старог кова.
Довољно је упореднти иоло
жај оннх земалл у којима јс
т. зв. занадна дсмократнја ус-пс- ла
да нзазовс хаос, приврс-дп- о
расуло и фаћански рат
у којима она редовно .i
свна срцсм помажс рсакцно-иарп- с
снагс протнв дсмократ-скн- х
тежан народа. Нс трсба
тражитн нско чудо у стабнл-ност- и
иашпх yiiyTpanubiix
одиоса, у бсзбедиостн iiauiet
уутранш.сг мпра и чпрстннн
иашс нсзавнсности. Цсла тај-и- а
лсжи у ЧИН.СШ1ЦИ да je
ЈишјјиовцсндтоддЛЈП
чвротмГјак да fapamyje ми
pan развој, бсз страиог мсша- -
Нзбори за оргаие Hapov
ног фронта у свим нашии рс--
публнкаиа и ренубллгапске
копфсрснцнје ФЈизита, дока-зал- н
су дубоку привржсност
Офомис Bchunc иарода на]о-дно- ј
дсмократнји п иароднни
властима. Обухватајући рад-п- с
масс нашсг парода, Наро-дп- н
фронт претстав.га rapau-тнј- у
да he задаци наше обнове
и поднзааа прпврсдпог и
слмтурног нивоа иаше зсм.г,
iicnyibeiiiie Наше орга-ипзацн- јс
такмиче се између
ссбс у преузима.у обавеза не
само за успешно ncnyiteac
задатака које је назначио ие-тогодшш- ки
нлан, иего н v
нзвршеп.у многобројннх доб-ровол-п- нх
радова локхшог
карактера. Разуле се да луди
из народних иаса, који су пре
били cavo предмст утетава-ita- ,
пе wory иреко uohn по-ста- ти
у вођс.у др-жави-
их
лослова. Онп he без
сваке суми.е постајатп све
способнпјн за своје задатке.
Наравио да су пофешке пе- -
избежне. 1де масовне органн-зацнј- с
не буду доволио буд-н- е,
тамо где довол.но не актп-визпра- ју
масе за помаган.е
Народннх одбора. чссто се
дог-ah- a да се одбори отуђе од
народа, уплету се у бнрокра-тиза- м
н губе особпне правнх
оргаиа народнпх властн. Нма
људи који су се увуклп у па-рад- че
одборе гдс су проду-жил- н
да раде по старом на-чин- у.
Таквпм елемгнтнма,
мора да -- лвчни плтсрсси су паЈважнп Vr,..,,., сваког .
фађан- -
—
посто,
—
—
бнтн
искусни
i
Овлх дапа у Огавп се ла-лаз- п
делегацнја жена пз се-вер- лог
дела Канаде, фармер- -
скпх нровллцпја. Дслсгацнја
је саставллна од жепа домд-ћпц- а.
потрошачЕлх задруга,
занатсклх унпја н фармер-ски- х
Удружепл. Одржапа је
кч)нференцлја са мпнистром
фннансија Абот-о- м п још пе-који- м
илпистрнма. Делегацл-ј- а
је поднела миннстрима
захтсв, да се цсне живежппм
нахпрнлцана врате иа ллво
пз 1945 годиле. У ncio вјс-м- е
да в.1ада н дал.е даје суб-венцп- је
(падоплаћује) на
мтско. cup. Macio н друго. да
п сс цснс none одржати in
ји. Oiiii су потпуно туђ
духу народних властп. Опи
су у стварн непријател.и пг-родп- их
властн н нс само да
je право него је и дужпост
парода да их отстраии нз ор-га- на
власти.
Тешкопс на које смо нап-шл- и
у откуну жптарица у
неким дсловиха земл.с, наро-чит- о
у Војводиин, ноказуЈу
да у иоједнним одборима п
народнии орга1изацнЈама"н-м- а
таквих луди, којн ис саио
да не разумеју упуте иарод-ии- х
властп, него и ометају
п.ихово H3Bpmejte. Део добро
dojehiix селлка., нарочито у
Војводшш, показао je да нс
жели да пспули своје оба-вез- е
према државл. Због иц-хоп- ог
шпскуллсапл са влш-ковл- ма
лроизвода, радннци,
наисштеиицн н слроиалшл
се.гацн морају. дз гладују у
оннм крајевима који су naj-пл- 1е
страдалн у рату. Ми
лс можемо п ми сс nehcMo по-млрл- ти
са таквнм стаи.еи
стварл. Дужности према др--
:кави и пашсм народу обавс
зпс су и за ifcnx Сматраио дт ст
СДВЕЗНИЧКЕ ВЛАСТИ ПРАВИЛЕ И ПРАВЕ СМЕТЊЕ
У ПРОНДЛАЖЕЊУ ЗПОЧИНАЦА
I оворспн о тлквпдацшл
ра.ших ui:iu inn niutix фориа-ција- ,
млплстар Ранковић јс
лодвукао да су копачно паде
домапс н страпе реакцлје, тих
бадц ихАОстатака! en р п јатсга
JyrocTaBiifc npona-ie- . Носле
суђсп.а лздајплкуДражн Ми-ханловп- ћу,
после лзвалред- -
лих услеха па приврсдпои
лол.у, дошло је до потпуие
дсмораллзацлјс у рсдовлма т.
зв. олозлцпоццх иолптнчара
бнвшпх страпака.
Нскл од mix су се ућутали
н лрлиилп улогу обичних
пшлјула и пздајника земл-- е
п парода.
ToBopehu о ироблему СК'
страдпцнје ратилх злочинаца
илнистар PaitKOBiih je рекао
да упркос свлх папора у oeot
ногледу резултати ипсу задо- -
вол.аваЈули. Савсзнлчке оку-пацио- нс
властн у амсричкој,
енглеској л француској зоии
Нсмачке као n у Пталнјн
правиле су п још праве смет-њ-с
у лроиалажеиу, хапшену
л изручлвап-- у ратних злочп-нац- а
л нздајппка. Ево неко-лнк-о
лодатака који сведоче о
naiiuiu лапорима: до почетк!
ове годипе регистроваио je
2.104 ратиа злочпнца код Ко-Viicn- je
за ратне злочннце при
Уједпасиим нацпјаиа у Лон-дон- у
— 1,123 Немца и Лу-стрпјап- ца,
759 Нталијана,
осталн разне народностп. Али
само 121 ратнп злочлнац је
прсдат лама из горе наведе- -
нлх крајева, и то 115 Нсмаца
и ли једал једини Нталијан.
Заштита коју ужпвају ратна
злочинци у рукама Савсзни-к- а
најбол-- е се впдн у случају
позлатог фашисте геверала
Роате којп данас може да нз-да- је
киигу "Осам мнлнона
бајонета' и пуковник Анг;-лш- ш
којн је издао каигу Ло
Жене траже даостане
контрола цена
лстој виспни која је била пре
укида)ка надоилате п контро--
ле.
У делегацпји се налат 12
жсна које претставллју 100
хн.гада члапова разппх орга-ннзацлј- а. Само Једна де.1ега-TEiu- ta
Е. Л. Нхарис из Ма-гра- т,
А-лбер-
та, делегат фармср
сеог Савеза претстав.га пре-к- о
30.000 члаиова. Друга де- -
легаткнк.а лз ипипега,
феа уклонптп сваку псиз-веспос- т
у гои погледу. Народ
мора уклонптл са одговор-цп-х
места све one који на
бнло којн цачин ометају ос-Teap- eite
плапа за слабдеваие
иарода и соји помажу 6oia-hcn,- e поједипаца на рачун
народа.
Hmnheite На])Одипх одбо-р- а
од свлх слсмепата нслрл-Јателлкн- х
народнлм власткмл,
6npaii.c пзјбаглх н иајоданл-јп- х
л.удн у иародле одборе,
Еојцуа је на срцу само и it—
тсрсс народа, л ислравносг
ла послу — to су главни за- -
даци којн стоје пред народ
nun оргаилзацлјама л imixo
bum npiinpewavtr за лдућс из- -
борс. Дшрамо лматл па уму
колику офомпу важиост имд-ју%лока- лн
одборп у органи-зацмј- и
нашс државс. Иотпу-n- o
cav увсрен да he лароднс
органнзације развити своју
будиост н а кт кв и ост у овом
правцу к да he лзборл за
народне одборе знатло побо--ииат- п
квалитет састава и ]а- -
да свнх органа народпих вла- -
СУ ЈОШ
РАТНИХ
буржоасЕлх
Мар--
Wfcv %fR~ Ш~ - -
горгке сатре у Лрватској . Нашп пароди н сувнше су
претрпелп у борбл протлв
"{ашистткнх окупатора да
би моглп трпетн такво посту-Ла[1.С4,саДра- тн
и цлоч и н ци ; ма.
тго npeTctan-t- a npCEpfflaj мс
ђународног права.
Мсђу такозваиим рассл-е- -
ним лпцина налазс сс миоги
ратни з.10чин1(л чије јс лзру
чнвањс кеколпЕО пута захтс-ван- о.
Ови злочпнцн ис само
да нису одвојси од осталлх
рассмних лпца н избегллца,
него уживаЈу иету помоћ и
повластнцс и у лсто врсмс те-роро- м
спрсчавају ренатрла-цпј- у
оиих ллца name зсмхс
п наших лароднлх властл,
припренају п врше злочине
протнв иаших претставлпш
на странн, као што је случај
убиства натег коизула у На-п- у
л Наши вародн ис могу
сс помирпти са чип-спицо- м да
две годпне после свршетка
рата толеришу разпе војпл-че- с
н полувојничке квлзллл-шк- е
организацпје које воде
потврђенн ратпи злочинцл.
Недавно, откако се очекује
повлачене англо-амсрнчки- х
окупацнонпх властп нз Нта- -
лијс. ортаиизоваио је повла-чек- с
и ратних злочипаца.
ПоЈвато је да су eeh млоги
нребачсни у Празилпју, Ар-генти- ну
н друге зем.гс. Та-хо- Це
јс познато да се многч
Х10чннпи и лздајннцп налазе
на теритријп Ватисаиа н no
гатоличкнм манастнрима.
v
У БУЏЕТСКОЈ ДЕБАТИ
МИНПСТАР МИЛОВАН
ВИЛАС JE РЕКАО:
Бует Министарства про-све- те
у етарој Југославијл за
годиву iyjy-4- U излосио );
966 ictUHOfia дивара за школе
и aysy, док је ФНРЈ за 1946
издала 2031 милион динар!.
У 1946 ШКОЛСЕОЈ ГОДИ1П1 V ФИРЈ радило јс 10.747 осиов-ни- х
школа, са препо 1443000
ученнва и оео 24000 учлтс-лд- .
У Југославпји је увсдсло
обавезно ссдиогодишас ткг
лованге. У Југославпји nocio-ј- н
угЈ-ин-о 877 стручпнх шко-л- а.
са оео SS.000 учелпкз,
што у ооређењу са прошлом
годпнох вретстав.га nosehaibc
од преко 22.000 учснпка
Говорсћи о шЕолама за ма-ин- с,
иннистар ђплас је рс-ка- о
да иха 218 основнпх п
82 средиих школа на бугар- -
гарет Чум. која претстав.1д сеох езикл--. 852 маћаоскпх
потроапчЕу задругу домаћп-јосновнн- х школа. Ш турскпх
ца. претстав.1а 28.000 потнис- - основннх шката. као u шип-нп- па Еојл су гласалп да оста-- тагкких. Број школа за va-ne
контрола пена и далл на анне у ФНРЈ пепрсстапо сс
жпвотнии начприпцама. повећава.
ЕКСПОЗЕ МИНИСТРА
ФИНАНСИЈА САВЕ- -
ЗНЕ ВЛАДЕ
Бсоград. — На ссдпнцн
оба Bcha Народнс ск-упштн--
лс
Југославијс (27 март),
иинлстар фпласлја Срстен
iKyjoBiih отварајућл буустлу
дсбату дао је скснозс о лрсд-лог- у
државиог буџета за 1947
гдллу. Мииистар ihyjosiih je
нодвукао да јс нови оуџст
прнврсдпп буџст н да сс у
н.еиу оглсда приврсдил раз
витак зсмл.е. Ibuocchn циље-в- с
иослсратлс фпнанснјскс
поллтлке, ишшстар KyjBiih
je лстакао да је буџст у бив-ш- ој
Југославпјл био уствари
аднлллстраткваи, лошто јг
прнврсда била у лриватнлм
рукама п тај буџст јс био од-вој- сп
од државног бууета. У
овом лсриоду главиа ствар јс
услоставлдп.с лланскс при-врс- де
и оргапнзова11с нроил
поди.с. Моралл су битл стио-рсн- л
свл прсдуслоои потрсб-i-t
и за luaiuipaiiii.c и оргапн
зацпју лрнпрсдс. Пило јс ио-трсб-ио
осигуратн крсднтии л
платлн спстсм а да сс нс до-пс- дс
у оласност ц11ркУлзиЈа
нонца, да сс сачувају ])са.ше
иадпицс л стабллис цспс.
Такођс јс било цофсбио еол-солидопа- тл
лривреднс одно-с-с
са друглм зсмллма . . .
Мниистар iliyjoBiih јс да.1
ii.tMcby осталог рскао:
Наша земл.а стојл чпсто
на спојим логама п лаш бу-ду!- ш
живот н рад och су за-слова- пл
иа петогодлшаеи
нлаиу члја нрпмела осигу-paBaaj.iuxKQiip.MCtKiirta3-
BflL
ДОл Јачапдголоедпостпт"
ше земл.с л дал.е ш)бол.шаи.с
жлвотиог стандарда лапшх
радлнх маса.
"Внтла н ословла Еаракте-рлстлк- а
државиог буџста за
1917 годииу — Јлкао је дал.е
мпнлстар ilCyjounh јс. да је
Угрожавање грађанских
слобода
У парлаиситу у Отави про-ш- ле
лсдслл прсдложсп је од
стране послаллЕа Вллфрсда
Лакрој-- а из Квсбска, амамд-ма- н
кримилалпом заЕону по
коме би сс Раднпчву niorpc-сиви- у
лартпју и "друге орга--
иизацнЈС прогласило ллсгал-1ш- м.
У всзл с тлм РадничЕа
проп)еспвна лартија ЈСаладе
пздала је изјаву у којој се
каже :
"Такве мере носе у себи
највеКу опаслост за канада.у
демократију. One псу упе- -
рене само протлв PIIII. Олс
су једлако уперепе против
раднпчклх улија (слпдпка
та) it свпх демократскпх на-роди- пх
оргашпацпја, које
ако буду дозво.гепе могу до- -
вестн Канаду у фашлзам. Ни-ј- е
случајно да је предлог за
ставлпе PIIII пзван закола
усавремеи!! са општим на-падо- м
реакцпонарлпх круп-nii- x
предузећа на жлвотпл
iiiiBo ларода н иа демократске
оргаилзацпје ларода, нарочл-т- о
на раднлчке унпје. Такав
предлог лнје лпшта друго ге
п ож у срцс rpahaiiCKiix дсмо-кратск- их
лрава п у супрот- -
пости је са четнрп слободе —
прокламовашш ци.гевпма за
које смо пшлп у рат протпз
Хптлеровог фашпзма.
"Глупа је лаж изјав.гнвати,
као што је пзјавпо г. Лакрој,
да РПП лроповеда збацпвак.е
уставне властл. Наслље дола-з- п
од реакцпонара којл се
противе демократској воли
народа, а ле од онпх којп је
бране до последпг даха.
Безобразна је иепстплз нзја- -
вптп, као што je пзјавпо г.
waKpoj, да run претстав.га
опасност по спгурмост иашпх
иацпоналплх лнстптуцпја. О-паси-
ост за кападску демокра-тпј- у
долазп од крупнпх по-стовн- пх
кругова, којп став-.гај- у
профпте пзлад потреба
ларода — од онпх којп, про-тп- в
истпнскпх нацлолалнпх
лнтереса, прлвезују Канаду
као ирппрсдпп буџет, да од-roua- pa
кашој стварпостп п
да лропзлазп пз пл. Ова ре-алп- ост
огледа се у сталпох!
развоју паше прлвреде која
даје запослеое све већеи бро-ј- у
ллца уз сталпо noBchaiw
произподие. Главпе позици-ј- е
у лрлвредп палазс сс у ру--
кама државе. Д1н јтпчсмо ла
ИЈкзмсне у нриврсди. Наш др-жав- нл
ссктор пма друштвснн
карактср. Мн нс производн-м- о
за профнт л шпсвулације,
Beh да задоволлмо пародис
лотрсбс, док се члста зграда
улотрсб.гдва за npoumpciue
лашс прлвредс."
Министар Kyjoonh je далл
рскао да је развој продуктив-- н
нх слага у Југославил дао
до6јс рсзултате досада и да
су Југословелски лароди ио-стиг- ли
извапредлс успсхе.
Опи успссп пајболс се виде
у лорсђсп.у успсха 19-1- 6 го-ди- лс
са онпм што јс учлн.е
ло у 1938 годпни. Изхсћу
осталог производпл суиспог
матсријала noachana je за
390%, а памучна за 400%.
Пронзводил слектрлчие стру-ј- с
у Епловатсатииа повсНапа
јс за 132%. Број запосдснпх
у лпдустрпјл notchan јс аа
134%. У току 1946 годпне ју-гослогси- ска
пндустрнја поче-л- а
јг да нропЈподи робу која
је дптада бн ia упожсна нз
пностракства Нм1изВод1М
упд у 1916 michaiia je .ia
367% у iiopcheH-- y са пронз- -
Гирив рпР иЖсмб!
засејсмо жнтарлцаиа бнлка- -
ма за сточну xjHy скоро нс
ту ловршлму као и у 1939 го-дин- и,
а индустријскнм бнљ-ка- ма
зассјана јс већа повр-ши- на
iieio 1939 годинс. Го-(Наста- вак
на страни 4)
мллациЈе, рата н екопомске
крлзе.
"Шта Калади данас треба
јесте впше, a не xaibc дсмо-кратиј- е.
Поуке перпода ие-дав- ие
прошлостп када је вла-д- а rastua грађапске слободе
народа, иаглашавају потребу
лпл о pajTc) закона којп би
гаралтовао слободу организо-ваи- а
и слободу говора свнм
демократскнм, соцпјалистнч-кл- м
п антлфашлстпчхим ор-ганлзацпј-
ама
н свему канад-ско- м народу."
На крају лзјаве Радличса
пофес11В11а лартија ургира
а свс one Eojnua лежи на
срцу право оргаппзовања и
с шбода говора it састајаиа,
да шалу захтсве ва владу м
пародие посланике да одбацс
ЛакЈКЈЈов п р о ф а шистнчки
прсдлог.
МОЛОТОВ 0 УСПОСТДВЉДЊУ
ДЕМОКРАШЕУГРЧКОЈ
Москва. Хмерички допи-гип- к ђохане, Ctiii постапио
)f кчнцчм пјишие нрдсм: пи-iai- w Нјећсславу Moiotobv.
t hra он нисли какав ie eaiCo- - 4i начин за усаоставле&е де-мократ- ије
у Грткој. Молотов
је одговорво, да је најбол.п
начлп за то, да се престане
ca CUO.T.HOM пнтервенцијок п
мешан.е у унутрашае ства--
рн ГрчЕе. Он јс пекао да он
'јако cyMaa" да he Трумано-в- а
полнтика повратитл дехо-крати- ју
у тој земли.
На пптаае, да лп je vory-ha- n
кокпромис СовјетсЕог
Савеза н занадннх сила по
питању пентрализацвје илн
фсдерације НемачЕС, Молотов
је одговорио да је компромис
когућан и иагласио је да h
совјетска делегација учннити
све са своје страпе за успех
конференције споллих мнни- -
стара. Молотов је ресао да
феба датп Немцнма да одлу- -
за амерпчкп пмперпјалнзам н че о томе пптању плеблсцл-егов- у
полптпку светске до-- 1 тои.