Serbian Herald, August 20, 1946

              л. ш v -- J(1tk,te&i$il
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
к
Цена годипшлј претплатп за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorized аа Second Class Matter under the
год. 2.50. За пностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00, No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 337. Цена једнои прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, AUGUST 13TH, 1946. Price per copy 5c Vol. 6. No. 337.
КОНГРЕС АМЕРИЧКИХ J
ДЕМОКРАТСКИХ СРБА
У Сједнњеним Државама осиован je ледавно лривре-мен- и
одбор амсрнчкнх Срба за помоћ нашеи народу у Југо-лавиј- и,
о коме је већ нешто било објавллпо у Српском
Гласнику. Тај одбор сазива СРПСКИ НАРОДНИ КОН-ITE- C
АМЕРИКЕ, који he се одржати 31 августа и 1 сеп-темб- ра
у Питсбургу.
Овај Копгрес америчкпх Срба има лскључнво хуманн-тари- и
родољубиви карактер. Његов је једини цнл. — пле-мепи- тл
цнл. — скуплдн.е помоћи за свој народ. Акцнја
Иривременог одбора је зато у пуном и правом смлслу пле-мелн- та
акцнја, која обухвата људе разлпчлЈлх полнтичких
погледа и различитпх определеша, ари који су no овом
једном niuaity сви једнако определ.ени, опредељеии да по-мог- лу
свом иароду којн је тако много страдао н коме је
та nonoh лужла.
Приврсмелп одбор, покретач ове акције и сазивач Кон-гре- са
издаје Beh и свој лист "ВЈЕСНИК", своје по формату
мало алн по садржипп н сврхн велико гласнло. Тај одбор
је већ до сада успсо окупити око себе велнк број српскнх
органнзација и појединаца који су прихватили ндеју п
цил. акцијс.
Зашто је племенита ова аихова акција најболе каасу
они сами у другом броју свога "ВЈЕСНПКЛ" од 1 августа,
иод насловом "ЗЛШТО ЈЕ ПОТРЕБНЛ НЛШЛ ПОМОћ".
Они кажу:
Када је у пптању noMoh нашем народу у Југославпјн,
мп, америчкн Србн дужин смо ту помоћ указатп свесрдно
к обплато пз впше разлога. Између осталих многобројлпх
разлога најглавннјп је тај, што нас са нашпм народом у
родној зсмљп вежу најблпже родбинске п крвне везе. Затим.
што су онп као нашп најбјољн сдоезници заједничкн са
лашпм спновима, амерпчкпм војнпцпма, лплн крв, давалп
жпвоте, поднпјелн непроцјеипве жртве п претрпплп иечу-вен- е
муке и name за побједу над загеднпчкпм непрпјате- -
лем. У тој борбн, mix иепрпјател. нпје само унпштавао на
фронгу н у првој лшшјп, него је до темела разорпо п опу-стош- по
села п градове нангег родшог краја и своје најгнус
нпје злочпие псполио на лајслабпјпм н најнејачпм, — на
нашпм старпм родптеллша н сптпој дјечпцп наше бране н
сестара. Дубоке и тешке посллднце ралшх рана тргба хнт-и- о
лпјечптн да би се спаспли милпоип народа, парочпто
сптне дјеце, чпје животе иајвнше угрожавају н харају раз-и- е
зараз!гг послератие болештпие. Та дјечпца најтежа су
жртва ратних тратедпја. По подацнма амернчклх хумалп-тарил- х
инстигуција, par je у Југославпји оставпо:
ПРЕКО 1,500,000 ДЈЕЦЕ БОЛЕСНЕ II БЕЗ СКЛО-НИШТ- А;
ПРЕКО 1,000.000 ДЈЕЦЕ БЕЗ ЈЕДНОГ РОДИТЕЉА;
ПРЕКО 100,000 ДЈЕЦЕ БЕЗ ОБАДВОЈЕ РОДИТЕ-ЉА- ;
ПРЕКО 12,000 ДЈЕЦЕ КОЈА БОЛУЈУ ОД ТУБЕР-КУЛОЗ- Е.
КОСТИЈУ, ОД ПОСЉЕДИЦА ШАРЛАХА. ТИ-ФУС- А, ДИЗЕНТЕРИЈЕ II ДРУГИХ БОЛЕШТИНА,
СМРТНН СЛУЧАЈЕВИ ДЈЕЦЕ НЗМЕђУ 2 II 5 ГОДИ-Н- А СТАРОСТИ ОГРОМНИ СУ.
РАЧУНА СЕ ДА JE PAT ОСТАВНО У ЈУГОСЛА-ВИЈ- И ОНОЛИКИ БРОЈ ЛИЦА КОЈН БОЛУЈУ ОД ТУ-БЕРКУЛО- ЗЕ КОЛИКИ ЈЕ ДАНАС У АМЕРИЦИ КОЈА
ИМА ДЕСЕТ ПУТА ВЕћИ БРОЈ СТАНОВНИКА.
НА СВАКИХ 5,000 ДУША ДОСТИЖЕ САМО ЈЕДАН
ЛИЈЕЧНИК. А РАДИ НЕДОСТАТКА БОЛНИЧКИХ II
МЕДИЦШ1СКИХ ОПСКРБА ТЕК НЕЗНАТАН БРОЈ
МОЖЕ СЕ ПОДВРћИ ЛИЈЕЧЕЊУ.
РАДН ПОТПУНОГ УНИШТЕЊА ТЕКСТИЛНЕ
ИНДУСТРИЈЕ НАРОД ЈЕ ИЗЛОЖЕН ПУНОЈ ГОЛО-ТИЊ- И
ДА ДОЧЕКА II СЛИЈЕДЕћУ ЗИМУ НЕЗАШТИ- -
IiEH ТОПЛОМ ОДЈЕИОМ II ОБУћОМ.
Т]о' је сличпца тек једног незнатпог броја потреба иа
шпх роћеипх у Југославијп. Наводпмо пх, јер нпје нпко у
оогем положају, нптн се п од кога вппге очекуЈе да пм по-мог- не
нецб мп Србп нз Америке. Да би та помоћ била што
Beha п ефективипја, прпвременп Одбор америчкпх Срба за
помоћ своме народу у Југославнји, у сагласностп са оста-лп- м
угледним аигерпчкпм Србпма п Српктмма шпром Сје-дпиеп- пх Држава Амерпке, позпва цјелокупно амерпчко
Српство, да заједппчкн п једпиствено пружимо ту помоК.
У то пме, да се свп састанемо на ВЕЛНКОМ СРПСКОМ
НАРОДНОМ КОНГРЕСУ АМЕРИКЕ, 31 АВГУСТА II
1 СЕПТЕМБРА О. Г. У ПИТСБУРГУ. — На томе састан-к- у
да се братскп п оестрпнскп договорпмо како да најбоље
н најл-епш- е пружимо ту помоћ. Зато, браћо п сестре амерп-чк- п
Србп п CpnKinte, док се састапемо на Конгресу:
САКУШБАЈМО НОВАЦ. ОДЈЕћУ, ОБУћУ, ХРАНУ
II МЕДИЦИНУ ЗА НАШ НАРОД А ПРВЕНСТВЕНО
ЗА РАТНУ СИРОЧАД У ЈУГОСЛАВИЈН!
ОРГАНИЗУЈМО ЛОКАЛНЕ СРПСКЕ ОДБОРЕ ЗА
ТУПОМОћ!
БИРАЈМО ШТО BEIill БРОЈ ДЕЛЕГАТА ЗА ВЕ-ЛИК- И СРПСКИ НАРОДНИ КОНГРЕС АМЕРИКЕ!
На опај "зашто" требали би одговорптн свп амернчкн
родо.губпви Србн и Српк-iiib- e даваљем своје nouohn. Ha
опај познв на Коигрес требале бн се одазвати све српске
родолубиве органпзацпје к послапг своје делегате. Наро-чнт- о
друштва Српског народног Сав"за требала би и нора-л- а
да буду актнвна у томе. СРБИ ИЗ ХРВАТСКЕ ПО-ЗДРАВЉ- АЈУ
АКЦИЈУ
ГЛАШШ ОДБОР СРБА 113 ХРВАТСКЕ ПОСЛАО
ЈЕ ПРИПРЕМЕНОМ ОДБОРУ СЛЕДЕћН ПОЗДРАВ У
НЕЗН С TOM АКЦПЈОМ:
Ових дана дознали смо за Вашу племенпту, родолу-бив- у
н хуману акцпју преко апела којп сте упутплп на
српскн народ Амерпке за помоћ српском народу у'Оггбп-нп- . Главнп Одбор Срба пз Хрвагске, као једпни претстав-нп- к херојског српског народа у Хрватској, пзручује Ваи
пВлаам-шен- ае акцпоизјдаранвее спамтооплдуа бhрeатмсактуерзпајхавланлоносптомноаћптој саркпцскпојим.
народу, којп je у светоЈ иародно-ослободп.11ачк- ој борбп дао
Југословенска делегација о про-цедур- и
на Миров. конференцији
Београдскн листови обја.
вили су 8 августа опширне
нзвсштаје о днскуснјн иа
седници Комиспје за проце-дур- у
КонфеЈЈСнције мнра.
На седници комисијс, југо-словеис- ки
делегат Моша Ии-ја- де
одржао је говор у коме
јс истакао потрсбу iiainchc
могућс Једиодушностн при
доношењу одлука. Пијаде је
подвукао да се ради о томе
xohc ли конфсренцнја 21 иа- -
цнЈе бнти права конферснци-ј- а
мнра са ци.гсм да noctur-ne
највећу могућу једиодуш-нос- т,
која јс јсдипа у стању
да свету да правичаи и тра-ја- н
мир, ллн he својим пра-вили- ма
о гласаау бнти свс-де- на
иа обичиу скупштину,
где бп игра иадгласавааа о-дуз- ела
могућпосг да се тај
циљ постигне.
У свом дал.ем нзлагаау Пи-јад- е
је лстакао да су на кои-ферепци- ји
заступл.еии иаро-д- н
који ннсу нодједиако и
иепосредпо заиитересоваии у
иацртииа инровиих уговора b
којнма коифереиција одлу-чуј- е.
"Ирема томе — подвукао је
Пијаде — ако се ле старамо
да се међусобно споразутаемо,
ако uaue заиитсресоване иа-цн- је
не бн показале разуме-ваи- а
за землс tojc су лацн-стич- ка Немачка лли фаши- -
стнчка Пталија са imixodhm
сателитииа ирсилавили, вр-ши- ли-
покол.е лошлчкали,
Beh ако би те лације лапро-тл- в
ластојале да одлуче о ла-ш- оЈ
судбиил лрлдобијајући
једалаестц глас за решеис,
које би ио лашсм суду бнло
прогивло лашлм лациоиал-ш- ш
и животлии ллгсрсслма,
оида би лаши лародл били
иотлуио у праву да се пнга- -
jy зашто je лаша делегација
дошла да присуствује таквом
делу."
Ставлдјћн лрлговоре југо
словелске делегације противу
предлога Велнке Бритапнје,
Нијаде сматра да бп брнтан-ск- и
амалдмаи дао потстрека
тенделцлјама за долошеае
фориалллх и површллх рс-ше- л.а
лајпресудннјлх ллтааа
мпровлпх уговора.
Носле говора Молотова,
којн се полово одлучло зало-SKii- o
за прплцлп двотрсћип-ск- е
Behinie шеф Југословен-ск- е
дмегације Карде.г дао јс
лзјаву у прнлог предлога сов-јетс- ке
делегацпје.
При крају cuuohne седни- -
це Југословепскп делегат Са-в- а
KocanOBiih подлео je у име
Југословепске делегације сле-де- ћу
изјаву:
"Ш1 СМО ДОШ.Ш НА
ОВУ КОНФЕРЕНЦИЈУ
КАО СУВЕРЕНА ДРЖАВА
II МИ ЗБОГ ТОГА HE МО-ЖЕМ- О
УНАНРЕД ПРИ-СТАТ- И
HA TO ДА БУДЕ-М- О
ВЕЗЛНИ ОДЛУКМЛ
КОЈЕ БП БИЛЕ СУПРОТ-H- E ЖИВОТШШ II НАЦИ-ОНАЛНИ- М ПНТЕРЕСИ- -
MA HAIIIE ЗЕМЉЕ, МИ
СМО ДОШЛИ НА ОВУ КО-НФЕРЕНЦ-
ИЈУ
ОЧЕКУЈУ-ћ- Н hE ПРЛВИЛЛ ИРО-ЦЕДУР- Е
БИТИ НРИМЉЕ-Н- Л
У САГЛЛСНОСТП СЛ
ПРЕДЛОЗИМА КОЈИ СЕ
НАЛАЗЕ УНЕСЕНИ У ПО-ЗИВ- Е
ЗЛ ОВУ КОНФЕРЕН-ЦИЈ- У.
МИ СМЛТРЛМО ДА 1Ш-ТАЊ- Е УТВРИВЛЊЛ
НРАВНЛА ИРОЦЕДУРЕ
ПРЕТСТАВЉА ИИТАЊЕ
СУШТННСКОГ ЗНАЧАЈА.
A HE САМО IIIITAILE ВА."
ГРУПА ПОЛАЗИ У
Делегатн иеколико група
л квалнфнкованих индустрп
ских н пол.опривредш!Х рад-лнк- а,
које су се па цници-јатив- у
л под руковоћством
Beha канадскпх јужпнх Сло- -
вепа оргалиДова.15 да лођу у
домовплу, са цил.ем и желл
да помогпу у изфадаи и об- -
ловц отаџбиле, послале су
своје дслегате у Југославлју
да с лародлим BiacTiiua урс-д- е
о поласку група. Дслегати,
којн he отпутоватп 16 авгу-ст-а
лз Њујорка су лаши сле-дећ- и
другови : Стево Сердар
it Јуре Шабал из Вплдсора,
Сталко Jociinoauh из Хамил-тол- а
п Никола Комбол и Ma-le
Воларпћ лз Ванкувера.
Значајло је да су радллци
којн лх шаљу потрефилл да
лзаберу за своје делегате два
Главла претседника двају
братских Савеза који сачлна- -
вају главне слаге Beha. Друг
Сердар претседлнк Савезд
Кападскнх Срба а друг Ша-ба- н
Савеза Каладскпх Хрва-т- а.
Обадвојцца су дугогоди-ши.- г
лстаклутп члановн н
вође у лашлм демократсклм
покретима а лсто тако су п
тројпцз. Сердар н Kow-бо- л
бнли су у Југославпји
за време овог рата. Сердар
иајвсће жртве, лего' lie још впше повезатп српскп народ с
ове it с one страл Океала п продубптп лубав пзмеђу рође-л- е
браће.
Свп непрпјате.гп слободе xohe no свом фашпстпчком
рецепту да заваде међусобно парод. Тако се п српскп раз-бпје- лп
фашпстп труде да нас wehy собло заваде п да пред
свпјетом окаллју славио српско пме, прпказујућп како је
српскп парод у Америци протпв своје pobens браће у Ју-гослав- пјп.
Ме!;утпм, ова Ваша племелпта акцпја поиово
разоткрпва ову лажну непрпјателлку пропаганду и јасио
показује да амерпчкп Србп воле свој народ у Отаџбпнп,
а то потврђује и чшвенпца да се ла челу акцпје налазе
Спмо Врлпнпћ, бпвшп дутогодпшип претсједнпк С. Н. С.
Стево Бабпћ, Илпја Бу1ивац, јосо Рајиовпћ, Мпл Марпн-ковп- ћ,
ђорђе Вучпнпћ, сестра Мплепа Гаћпновпћ п другп
угледнп Србп.
Драга бра1о, мп Ваи псново захвалујемо на Вахпој
акцијп у пме стотпна хплада српскпх хероја којп су своју
крв далп за ослобоћеке Отг;бнпе п пзградиу наше зекле,
захва.гујемо Вам у пие стотпне хпллда српске спрочлди
ледужпе, која су у овом рату прошла лајтежу голпоту, за-хвалује- мо
Вам у пме српскпх мајкп п оестара које су про-патп- ле левпћене муке п захвалујемо Вам у пме целог срп-ск- ог
иарода који је у ово време освстлпо своје славне српске
п демократске традпцпје п дао највпше жртава у борбп зг
ocio6obeiie п стварање Н. Ф. Р. Југославпје.
Пргко Вас, наш српскп народ поздражла цео српскп
иарод у АжрпцпБ. рЖаетлпсмкоп Вапмосзадиораyвcnj! ex.
У пме Гдавног одбора Срба пз Хрватске:
Претсједнпк: ДР. РАДЕ ПРИБПћЕВИћ,
потпретсједппк Фед. Владе Хрватссе п Мпнпстар
Ипдустрпје,
Потпретсједнпк: БОГОЉУБ РАПАЈИћ,
Уреднпк "Српске Рлјечи", Загреб,
Члан Извршног Одбора: СТАНКО (ћАНИЦА) ОПАЧИћ,
Мнлпстар Грађевлна Фед. Владе Хрватске.
Српскп Гласнпк у пме својпх чпталаца прпклучује се
згаорапеумн пуосзпдерхавоуве6pпaлhеeмепизптсетараекцдопмјеовапмнеерппчкппзхражраовдаолжуеблпу
зих v-p- oa.
ДЛ
је
оста-i- a
ПРОЦЕДУРЕ КОЈА ОДРЕ-ђУЈ- Е ПРИМЕНУ ВЕћ
ПРИМЉЕНИХ ИРАВИЛА
У ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШ-ТШ- Ш
ОРГАННЗАЦИЈЕ
УЈЕДИЊЕНИХ ИАЦИЈЛ
СВА ВАЖНЛ Ш1ТЛН.Л, Л
НЛРОЧИТО ИНТАЊЛ К0-Ј- Л СЕ ОДНОСЕ НА ОДР-:1иМБ- Е
МИРЛ, A Mil СМО
МИРОВНА КОНФЕРЕН-ЦИЈЛ- ,
МОРАЈУ БИТИ УС-ВОЈЕ-
НА
ДВОТРЕШШ-СКО- М ВЕћИНОМ. ИЛ
СВИМ МЕђУНЛРОДШШ
К О Н ФЕРЕНЦИЈЛМА У-В- ЕК СЕ НЗРЛЖЛВЛ ТЕН- -
ДЕНЦИЈА, ДЛ СЕ ПОСТИ- - ГНЕ ЈЕДНОДУШНОСТ НЛ
НАЧИН КОЈИ HE ИОВРЕ-ђУЈ- Е СУВЕРЕННТЕТ ДР-ЖЛВ- Л
УЧЕСНИЦЛ НЛ
КОНФЕРЕНЦНЈИ. ЗБОГ
ТОГЛ Ј У ГОСЛОВЕ1 1 скл
ДЕЛЕГАЦНЈЛ ШЈЛВЉУ-Ј- Е
ДЛ СЕ НЕћЕ СМЛТРЛ-TI- I
ОБЛВЕЗНЛ ОДЛУ1СЛ-М- А
КОЈЕ HE БИ БИЛЕ
ДОНЕТЕ ВЕПИНОМ ОД
ДВЕ ТРЕМШЕ ГЛАСО- -
ДЕЛЕГАЦНЈА ЈУГОШВНЈУ
је такође био и у шпанлјн н
учествовао у борбама против
фашизиа.
СТЕВО СЕРДАР
До сада join пе зиамо сако
су остали друговн ncnpahe-hi- i
из својнх колопија, а дру-говн- ма
Сердару н Шабаиу
прпрсђено je велико опрош-таји- о
вече са кога лх је лс-прат- пла
u опростила се с ibii- -
ма велига маса иашег ларода
у Внндсору. Бнло јс преко
хп.гаду особа, које су доиие
да пм зажеле cpchau пут л
да преко лнх поздраве домо-Biiu- y,
а 1М!хоге оргапизације
купиле су и дале лм лспс
поЕЛоле за успомеиу.
Уредииштво и управа Срп-ск- ог Гласинка желе дслегатн-и- а
cpehan пут и боравак у
слободној домовшш и нзру-чуј- е
пресо ннх, у лие свих
родолубнвих Срба Каладе
своје топле поздравс сво] бра- -
hn и сесграма у Југосласији I
Српскп Гласлик.
УМРО ЈЕ ДУШАН ПУТНИК
У суботу 10 августа у 5,30
У }УЧХ унро је од срчале бо-лес- тн Душап Путши;, члаи
органпзацпје Савеза калад
скпх Срба у Торопту.
Душаи је радло до 5.15, a
у 5.30 је веп издахлуо. Ду-ша- н
се облачпо код свог
локера да иде кућн п тада
га је срце пздало па је смрт
моуентално уследпла. Ол се
je у последше време тужио
да га срде узнемирује и узи-ма- о
је неке пилуле за убла- -
жпваие болова л стишаваае
срца.
Душан је дошао у Каладу
1928 годппе. Од 1929 године
радио је као пословођа у ку-хш- ш
у Ројал Јорк хотелу,
где га je и сирг затекла.
ВЕСТИ ИЗ ЈУГ0СЛАВИЈЕ
Загреб. — Стотинс раднлка
запослено је ла изградии ве-ш- ке
фабрике електро-строје-в- а
и слектротехличког мате-рнја- ла
у Загребу. Фабрчка he
пролзводпти стројеве од елс-ктро-иото- ра
н тралсформато-р- а
па до електро-техлнчк- ог
матернјала масовие потрош-л.с- .
До октобра завршлће се
rpabcDiiiicKii радови а улу-Tpaiii- uc
урсђеље зграде блпе
завршело до Kpaja годиле
Изградшом овс фабрлке убр- -
заћс сс развој п осамостале- -
ibe лаше ллдустрије.
Трст. — Стаиовпици Но- -
стојне ллшу маршалу Тпту
'Нпкад iicheuo понуСтлтл
у доследној борбн за оства-реа- е
лдеала свлх Југословеи-скн- х
ларода. Упрли смо очл
у Југословелску дслегацију у
Нарлзу. Нза ilc стојиио мп
и сви Југословелски лародл."
Аитифашлсткиас лз Пра-лотн- ог Полл кажу: "'Нс до-нусш- те,
дружс Тнто, да ту-hi- nt
влада лашом зсм.гоц".
Трст. — Овнх дана стигли
су у Трст диа прстсташшка
HTXiiijaiicicc фирмс "Тс.1ва" л
одмах заиочсш са великии
прппрсиама за одплачсл.е у
Италлју телсфопског матери- -
Јала којн се лалазп у 1рсту.
У току јучсрашиег дана од-везе- пе
су пз Тршћалске те-лсфоис- ке
цслтрале велике ко-личи- ис
телсфииског иатсри-jxi- a,
измећу осталог и сав
матсрија--i који је био ири-премл.- си
за прошнрене те1е-фонс- кс
мрсже.
Београд. — На великои
Фискултуриои слету Југосло-веиск- с
а"риије sanpiijciia су
такмнчеи.а~у лакојаглетнци!
Постављено је неколико до--
брнх Ј)езултата. У трчању ла
5.000 м, пастуннло јс 38 так-млчар- а.
У укушшм иласману
води Нови Сад са 529 бодова
лред Зогрсбом л корпукои
Иародле одбралс Југосчавлје.
Трст. — У нрнсуству масе
радплка nouono je открнвсиа
у бродоградкллшту Свети
ДГарко у Трсту сиомеп илоча
радмнцима лалим у ЛО бор-б- л. Ова плоча је лрс леколи-к- о
дапа била лрекрнвсла по
iiapehcn.y пуковиика Фодела,
о и ynoiiohcniiKa окупацноле
војне уиравс у бродограднлн- -
шту.
Скоп.ге. — На осиову За-ко- па
о лзбору Народнлх но-слаин- ка
за Уставотворцу ску-пштл- лу
Народнс Гспублике
Македоллје, 11рсзидлум на-роди- ог
собраша Македонлје
решно јс да се лзборн за Ус-тавотвор- иу
скулштииу одрже
у ледсљу 22 ссптембра 194G
ГОД1ШС.
Спллг. - После иодизааа
иашлх Bchux иутллчклх па
роброда '"Загреб" н "Спллт",
отсек за сласавања бродова
постлгао je још једаи уснех
днзашем са морског дла па-робро- да
"Херцег Нови", ко-ј- и
је био потоил-е- н у Задар-ск- ој
луци.
Цетшде. — Иочела је изгра- -
Пза себе у Кападн оставл
ожалошћеиу cyupyry Иваику,
а у Југославлјц три pobeue
сестре л брата, као и млого
родбиие.
Сахрааел је у понеделдк
12 августа у 2 сата nocie по-дп- е.
Оргализацлја Савеза
1.аиадских Срба у Торолту a
уредллштво л улрава Срп-скогГласи- нка
лоложили су
велце ла гроб свог дугогодн-шае- г
члала, лретплатлика u
сарадлпка. Млогп пријателл
п другови Душаловп положи-л- и
су такођс веаце u цвеће.
Надгробну реч je одржао
Рада Божалнћ, члан Пзврш-ло- г
одбора Савеза каладскпх
Срба it Душалов догогоднш- -
itu прпЈател. л друг.
Нека је Душапу лака црла
землл, а л.еговој другарнци
Пванкл, као и осталој родби-- и
it у Југославији лашс искре-л- о
саучешће.
Уреднпштво Српског Глас--
нпка п оргалпзацпја С. К.
С, Тороито.
даа пута Берале-Рожа- ј, који
је од велнке важпости за Цр-л- у
Гору. Пут he се лзградл-т- н
уз доброволпу noiioh па-род- а.
Само лз среза Аидрпје-вачк- ог
јавило сс за рад 235
омладииаца.
Осјек. — Недавло су отпо-чел- и
радовн на ncyineity ог-ром- лог
комплекса зеиллшта
"Црнац Ио.1л" жод Нове Гра-дишк- е.
До сада је из проко-паии- х
канала пзбачело блнзу
30.000 кублнх метара земље.
Највећн део радова пзводи
сс доброволлим радои иаро-д- а,
ларочнто оиладиие. II су-шпвап-
.еи
овог зсмхпшта до
6nhc сс 20.000 хектара плод-и- е
зеил.с.
Љуб.гала. — Главпи одбор
Једлнствеилх слиднката Сло-веим- је
одредно је 300.000 ди-ла- ра
за плаћан.с одиора иај-бо.г- их
радиицнма и намсш-теиицн- ма HP Словсннје. Гла-ви- и
одбор једниствелих сни-дика- та
Југославнјс одобрно
јс у псту сврху 117.000 ди-лар- а.
Радницн л ламсштслл-ц- и
којл буду ynyhciiii ла од-мо- р,
6uhc смештепи у најбо-Л- а
лстовашшта н лсчилишта.
Осијск. — Да бн сс оспо-соби- ло
цело нловло подручјс
Драве за прслаз бродова и
дерсклија, оглочсло је вађсас
гвоздеие коиструкцнјс нору-uicui- ix
ностова. Нредузстл су
радови ла ваћепу 5 костопа.
Радовл се лриводс крају л
још у току ове годнне очл
CTiihc сс цело нловно лодру-чј- е
Драве н oiioryhimi речли
саобраћај.
'"БограЛанаобасс
ва н 30 иииута (4 августа-стлга- о
је ла зкслезничку ста-лн- цу
Топчидер Маршал Ју-гослав- лје
Јосип Броз Тито са
лута no Југославнји.
Југословенско-Холанди- -
ски споразум
Београд, 5 августа — Да-на- с
je у Мииистарству стЈиљ--
ле трговлне потплсаи спора-зу- м
о разиели робс, као u
прлвременп споразум о пла-hai- by
измећу ФНРЈ м Холап-длј- е.
Споразум о размели робе
зак.1учеи је са важношћу до
краја јуиа 1947 годиле и са-др- жи
листе артикала којн he
доћл у обзир за узајамлу раз-мел- у.
Услови за размеиу су
врло iioBOLiiii, тако да се
лредвлћа млого већи волу-мс- п
размене лего што јс то
био слЈчај у споллој трговл-- п
U лзмсћу ове две зем.гс лре
рата.
У обзпр за увоз из Холал-диј- е
као приврсдио важлији
артиклл датазе: боле, лреди-в- о
од вештачке свиле, елект-ро-технич- ки
л, електро-мед- и
ципски апаратл и машллг,
разие хемнЕалнје, специјалле
полулрерађевине и друго. Ју-гослав- ија
he испоручити Хо-лаиди- ји
. тврдо и меко дрво,
систракте за став.1ап.е, разлс
руде, хмел., вино н тд.
Зз пуштање на слободу
жена антифашисткиња
Трста
Парпз. — Mchj иародна
Демократска Федерација Же-л- а
упутлла je nucuo миии-стри- ма
спо.ших послова Че-ти- рн
веллке силе, Брнсу, Мо-лотов- у,
Бевину а Бпдоу, у
коие се тражн.да лнтервслн-ui- y
код цадлежнлх властл да
одиах nymiene буду па сто-бо- ду
алтифашисткш(.е Трста
л Јулиске Крајлне Koje су
ухапшене због своје антлфа-шнстнч- ке
активпостп.
У писуу се лзмећу осталог
саже :
"Хнљаде аепа бпло је зат-воре- ло
a зтоставллно у ла-цнстнч- кни
тамницама и ле
сме се допустити да баш one,
које су се до јуче бориле за
демократнју буду лоново ли- -
шавапе слободе".