Serbian Herald, October 17, 1947

              СРПСКИ ГМШИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИНА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! - Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
1 . Цла годвшној претклатв s Канаду 4 долара, на пола
год. 2.50. За ностранетво, год. 5.00, пол. грд. 3.00 НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorised аа Second СЗам Matter under lb
No. D. N. 761 March 12. 1942
Год. 7. Број 450. Цвпа једном првтерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY. OCTOBER 10TH. 1947. Price per copy 5c, Vol. 7. No. 450.
МИ НИЧИЈЕ HE 1РШМ0, АЛИ ћЕМО ЗНАТИ ДА БРАНИМ0 OHO ШТ0 JE HAUIE
Говор Маршала Тита на конгресу учесника у Н.О. рату
Танјуг од 1 октобра доносп:
Пеоград. — Јучс је у Бео-гра- ду
на свечан иачин отво-1с- н
осннпачкн коигрес "Са-всз- а
учесника у Народно-осдободплачЕ- ом
рату" у при-суств- у
велнЕог 6poja делсга-та- .
Kourpccy рисуствује Мар-ша- л
Тито чнји су додазак де- -
летти поздравили дуготЈкгЈ-ии- м
овацијама.
Коигрес је отворно Алск-санда- р
Ранковић, мнннстар
упутрашанх послова Савез-- е
владе. У свом говору on jc
нстаеао да су учсспнци 1I.O.
рата, одложивши прс две го-дч- ие
своје нобедничко оруж-ј- с
свс својс спаге лосвстилп
тСЈпком раду на обнови и да- -
зл}) изградаи земл.с.
Ноздрапллјући копгрсс
Млнистар Ранковић је иста-ка- о
да he ова органнзацнја
окуннти н зближити све учес-ник- с И.О. борбе и у саставу
Н.Ф. иостати аегова још јача
иодршка.
Сем тога, нови Савсз нма
да посвстп нјто всћу пажау
бригу лајзаслужннјпм љу-дниадомов-
иие,
онима који су
у најтсжпм часовпма нсторнје
југословсиских народа нока- -
залч ирнмером како се борн
за част н слободу своје земле.
У исликоу броју палнх бо-ра- ца за слободу иопшуло је
око G0.000 члапова Комуннс-тичЕ- с
napjiijc п далско вншг,
чланШГа Савсза комунистичкс
омладине. Комунистнчка пар-тнј- а Југославије јс поносна
Јцто јс могла да у свом крнл
одпегуЈе такве снновс који
с свуда и II а свакон иесту
свстлсли CBojuu npimepou It
мзвршапалн најтежс задатке
нс прсзајући mi прсд каквии
utiaCitocTiiiia.
Зато — завршио јс мшшс-та- р Ранвовнп — тражнмо ми
од вас више нсго од других
не само да оудсте будни чу-ва- ри славних тсковнна И.О.
борбе, него да се такође свим
скагама борнте за новс-- теко-вин- с
н нове побсдс како па
екопомском тако н па пол.1
тмчком н кудтуриом полу.
iiocac говора минпстра
гаиковппа, hoiirpec je јсд-- н
лм минутим ћутавд одао по-rnr- jr
свнма onnua којн су по-ложи- лн
своје животе за осло-бођс- ас
домовипе.
У иаставку заседааа одр-жа- о је геиерал лајгпапт Ивав
Гошилк, noMohmiK мннистра
народпе одбрапе, рсфсрат о
задацима и зиачају. Савсза.
Затим су Конгрсс поздравилп
прсгставпнцн бораца из свих
i'jjtoa jyiuciaBuje и прст-ставпн- к
На крајукоjЈeушнкзанбхрапнарИтизвзрашп-па- н одбор Савеза. За прсгссд ника Изпршног одбора Савс-з- а изабран је Маршал Тито,
за ирвог подпретседпика Ед-вап- д
Кардел- - а за секпмлг
Алсгсапдар Рапковић.
ГОВОР МАРШАЛА ТИТА
На завршстку осиивачког
колгрсса Савеза бораца учс-сип- ка у Н.О. рату Маршал
Тито одржао је говор у коме
је рекао:
Наша нова организацпа
је борбена а не обнчна орга- -
ипзациЈа. 1у сс ие радн о ве-теран- пна
рага који су naiu-хчл- п
својс оружје, којн су
одигралн cboiv Улоп- - п го--
Ји сада у мирутреба да доче- -
каЈу старост.
Ту се радн о оргаппзацнји
у гоју треба да буду окупл-а- и, и без сумае he п биш
osyiu.enu, свн којп су се иа
овај лп иа онај начнн зала-ги- и
у Н.О. рату пашпх на-род- а. Ја сам сретан што сам io днскуспје видео да сио uu
заиста схватплн шта треба да
се ради п да смо сагласп са
ствараием пашег Савеза. Ја
мпслнм да he се ствараи.ем
тога Савеза уклоннтн мвого
стварн Koje нису у складу са
великим тековинама II. О.
борбе".
Маршал Tiiio је истакао
да je потребно повећаги брп-r- y
о бившим ратницииа н п.и-хоп- пм
животним условпма.
МаЈ)шал Тиго јс потсетио ка-к- о
су у иајтсжим моментииа
борбе paiLeintqii били него-ваи- и
и како су борци често
моралп жртвооати да би оин
били спасеип. Он је подоу-ка- о
да цивилис власти требл
да иосвете пуиу пажњу пе-з- и
н здравствспој заштпти
л.уд који су нзашли нз Ар- -
мпЈе. .Маршал Ihto je такс-b- e
itaiioMciiyo да je потребао
иоправити колико год је то
Moryhe више све грешке које
су учшсенс нрема борцима и
luixoBiiM породицама прали-ко- м
ciippnobeita урсдбе о от-ку- иу
жнтарица.
"Ова организацнја је.ство-реи- а
да бн борци Ослободи-лачко- г
para билп чвршће по
везани и да би кроз своју ор-ганнзац-
ију
могли постиИп
све оно на што имају ирава.
Али, ова организација нма
још јсрп огромаи задатак. Ја
nehy улазнтн у дета.ге. Нн
зиате да су наши борци у ра-т- у
очеличилц и да су стсклл
потрсбно ратно нскуство н да
то искуство треба да преиссу
и на наше хладс нараштаји.
Хтно бнх подвућн да he ла-ш- а
оргапнзацнЈа која he no
мом мишл.еи.у преиашнтн два
милноиа члапова Сити још је-да- и
добар доказ за све one ко-ј- и
су бнло када н бнло са ка- -
квим цил.ем нокушали да
yqioae нашу незавпсност у
току нашс борбе, да to nehe
Mohn остварнтн, да he — ако
бн то икад покушали иаићи
на тако тврду стијсну о sojy
he сломнти ис само своје зу-б- е
него п своје вратове. (Оду-шепл.ен- о
одобраваае).
Ми нмаио своју Армнју,
одлнчпу Арннју. Мн на itv
можемо бнти поноснн, она се
свакога дана свс више н ва-ш- е
усавршава, она је све јача.
Али она није сама. Чнтав
наш народ је спреман да да
све од себе, ако буде иотреб-п- о. ако некада дође до тога да
иас неко иападне н угрозк
нашу државу. Зато he ова на- -
так да ycabyje у срца млађнх
гепсрациЈа п да ширн херо--
пзам, сптузнЈазам, од}-шев.1-
.е
н.с, спремпост за даваае ве-лик- их
жртава.
Наша омладина је днвва a
ми с нлм можемо бити понос-н- и. Правплпо je oebc рекао
претставник оиладипе да они
омладннцц који нису имали
част да буду у редовнма Н.О.
војске — бнло због своје мла-дост- и
плн због тога што нл
то ннје бидо Moryhe, сада на- -
допуп,уЈу Taj свој изостанак
својнм радом. Да је то тачно
доказују нам радпп подвизи
пашс омладине.
II та омладнна, другови н
другарнце, гад у ity пресади-т- е
л,убав u ово зпаие
сте стскли у рату, en-h- e
армнја каквој he се тешко
nahii равна осим Црвене ар--
Mitje сиажно одобраваље).
иаспитаЈте иашу омладпву у
том духу херопзна. да бп би- -
ли достојин потомцн опнх го- -
ји су се борилп п дали своје
жпвоте за оио што данас има-м- о.
Кад говорпм о да nit
морамо спремни — то
не значи да he се сра за-ратн- ти. To зпачп само да је
добро бнтн спрсмап, јер 'ле
vc иа тај начпн уклонптн
опасност
је као хнјеиа, он гледа
где би vorao чпм јефтпнијг
npobn. ућарптп, што
јефтииије остварптп свој
план. Он пије спреман да
сам крвари, neh xohe друге
да искорнсти. Међутим, ја
иислнм да јс у свијсту
спага демОЕратских елеина-т- а
толико јака да лмперија-Л11СТ- Н nehe моћн тако лако дз
остваре своје намјсре, тј. да
отпочцу новн свјетскн рат.
Алп, провокације нпсу пС-вл.уче- не,
а провокацпје је
отпочети ондјс гдје јс
иарод слао. Јато нмперија-лист- и
на пример сада н рату-ј- у
у колонијама.
Узмпмо примјер Холапди-ј- е
коју је Хитлер иоробио, a
nuja сида истреил.уЈС raiopy-к- и
народ Ппдопсзнје. Очи-глед- но
империјализам нде та-м- о
гдјс nehe naiihii на велики
отпор. Стара Југославнја бн-л- а
је била је
слуга имиеријализиу, с ilom
je бнло лако. Алн, нова,
ФНРЈ стоји чврсто иа својпм
т е м е л. има. Пмнсријалист
зиају да су iicnu народи јс- -
дннственн и да у тој Југо- -
славијн nehe внше моћи ство-рит- н
своју пету колону, као
што су је били створили Xin-ле- р. Мусатнни н другн. Онн
знају да у новој југославији
влада јсдаи јсдинствени дух
и спремност и да се по сва-к- у
цјену да отпор свакоме
којн би се усудно да поссгае
конвенције Канадског
конгреса
РЕЗОЛУЦНЈЕ
конвеицијн цнју замеаујс
конг])еса рада Koja je сада у
току у Торонту, поднесене
су 24 резолуцнје од стра-н- е
разннх унпја
Kourpccy по иитан.у
спаше патитнке односпо no
пнтап-- у naiiiTHKc мира или
полнтике рата. У тим рсзолу-цијам- а
осуђује се ТрумаИо-в- у
атандскн импе-рнјалнза- м
итд. и ургнра при-Јател-ст- во
и трговина са Сов
јстским Савезом н повим
резолуцнје ннсу до-па- ле
вођама Копгткса, канад-ски- м
"социјалистима" Може-Р- У " ДруГЈЈма, па је одбор за
рсзолуције саставпо резату--
оргапизацнја зада-ТУСВ0ЈЕ- НА
АНТИКОМУННСТИЧКА РЕЗОЛУЦНЈА
Имперпјали-за- м
полуколонија,
присаједи-iteiiii- x
де-нократнј- ама
У иаставку конвсицн-ј- е
Konrpeca, после жес-то-ке
расправс, усвојена је са
пекако hctow вспином гласова
једна резолуција коју he
поздравити кападски рсак-цнонар- ци
н богате компаии-ј- е
којн нду за тим разбпЈЈ
iuii барем разједииују рад-пич- ке упнје. Усвојена је ре- -
зодуцпЈа којом се једна- -
ко осуђуЈе комунисте п ка-ппталнс- те",
који "покушаваЈу
(јсдни и другн) угушс о-бо- ду радннка." Ннтересантно
је како су подуппрачи или
ииицнјатори те резатуцпЈе
К1Справлллн о тој резолуцн-ји- .
Пошто су претставннци
десетнна хиллда и
аутомобплских радипка. Фрн--
КАНАДСКН ОМЛАДИНЦИ ПОВРАТИН
ЈУГОСЛАВИЈЕ
о
омладпнском фестнвалу
у а затим на СЈмладпн-ско- ј
прузи у
Југославпји, је пре
дана у Торонто. Оиа је
д о п југословеиском
лађом "Раднпк" дошла
по тпепу групу повпатппка. u м л а д и нска делегацпја
у Тороиту конфе-репцн- ју
за штампу иа којој
омладннцн пзјављују пп-са- ше
аиерпчЕе н канадске
штампе о совјетсЕом постав- -
на нашу стободу и независ-нос- т
(одушев.гсно и дуго-трајн- о
одобраваље). Зато иас
нмпернјализам, зато нас
пср11Ја.1нстпчке клнке опту- -
жују тобоже нскога угро- -
жаваио. 1q јс нознати иинс-ријалистич- кн
пачип, према
опој старој причи о вуку ко-ј- и
на jaite му
поду, је ниже иега.
Оин оптужују н
4а нас иоставе па оптуже-пичк- у
клупу, тобоже за иаше
у грчке стварн, што
тобоже помажемо борбу
ког парода, којој се занста
дивимо. Оцтужују нас за оио
зашто ми ннсмо срнви. A so
се у стварн мјеша? Ко
је дошао? Дошле су ен-глес- ке
трупе, дошао је Ско-б- и. Ко је ил улмцама Атпие
убнјао борце који се бори-л- н
протнв Хитлера н хнтле-ропс- ке к.тнке? Енглеске тру- - л кад сс показало у
не nocrnhii nun mm
xohe, ода"су дошлн Амерн- - цу.
анцн ca својим датарнма. п
они се отвореио мјешају.
Труманова доктрина не зпа-ч- н
иишта друго, ствара-ii- e
стратешких база у Европи
и иа другни тачкама свнјста,
за окружаван Совјетског Ci-Шлста- вак
на .тванн 4)
Са
.. — рада
ЈЕДНА УМЕСТО г
Каиадског j којом се све те
доетрину,
Европс.
Те сс
рударских
Шамац-Сараје- во
мјешаас
могу
резатуцнје н сва та пптања
али противио оном шта су
реза!уциЈс локадних
BohcrBO Коигрсса, по-с-ле
жестоке расправе која сс
водила изнеђу прогресивпих
н реакционарних делегата.
успело је протури резолу-циј- у
којом се стварио усва-ј- а
политику ахернчког нмие-рнјалнз- ма.
У тој резолуцијн.
која тобоже Једнако ocybyje
капнталистнчки и комунис- -
тичкн илпepна.luзам,,
бреиса је политнка амерпчког
пмпернјалнзма и поздравла-ite- u
Af лптл тпвпг тчпч Ч- -,
протнв 165.
ша ннатн ЈЕ
ову ко-j- e
овом
томе
биги
рата.
нешто
данас
лакше
бнле
рада
oner
још
да
опет
да
да
им- -
да
да мутп
uad_ xohe
не. да
да
Y
ђенкипс п другп, истак-л- и
да су П.НХОВС j-аи-
је и ор--
ганизовалн п j-чврс-
тилн
дк којп су иазпванп комунн-стим- а,
Си Сп Пф-ов- ац (соцн-ја-тст- а)
Котерил рекао:
"У овој се и не-ка- же
да комунисти до-бр- н
организатори, не каже се
да пх истератн
из радничког покрета, иити
да они добри ; ова
опомнн.
да на №пх треба пазити.
Тако Си Си Еф-о.- ко воп-ст- во
Konrpeca уместо уједи-ааваи- д
редова организације
за борбу против внсоеих це-н- а,
за пристојне плате в болк
живот. се придружује нај- -
ocnuj рсакцији нодпзања га-1а- ме
о црвевом страшилу.
СУ СЕ
Канадска омладинска деле-- њу в-1а-
ла v евпопсгии а#-м- -
ском
ирагу
стнгла
nap
утовала
која
виче
иако
грч- -
тамо
тамо
томе
него
На
одо- -
.%у- -
ништа треба
само
je него гола лах.
омладпнци, чланови
канадске бригаде "Дабар"
на омладпнсЕој прузи, заго-вара- ју
ствараље тешњих и
прнјателскпх веза између
Канаде н Југославије и
ли су добре утпске од
Југославпје О
томе у ндућек броју об-јавп- ти
пзвештај Леона Давн-ч- л
пз Л1онтрсала ко-ј- и бно вођа омладинске де-легац- нје
за фестива.т.
ДВЕ ТЕШКЕ РУДАРСКЕ HE-СРЕ-
ЋЕ
У ДВА ДАНА
! Шест мссецн после једне
од најтежпх рударскпх несре-h- a
у Малартпк руднпку у
Квебеку, којом прплпком је
изгубило своје 13 ру-дар- а,
догодпла се 8 октобра у
пстом руднпку још не-cpe- ha
такође доста велпка и
тешка. Четирп рудара,
којпма п један Југословеи,
Јовпца Јерковпћ пз Дпвосе-л- а,
Лпка, погпнулп када
се дефект у иовој дн-залп- цц
се окпнула и ип-ј- е
могла бпти заустав.гпа,
панувшп са петворицом руда
pa у дубпну руднпка од бли- -
зу 700 метара.
Деветог октобра, у златиом
руднпку Централ Патрпцпа
у западном Онтерпу, огром
не наслаге камеиа затрпале
СУ 7 рудара, од којих су че
творпца нађени мртви када
су одредп за спасаваае дошли
до Ш1х. Тројпца су нађеии
жпвп и отпрем.генн у болнн- -
МИНИВТДР ЛОРА ПРЕД-JIJDK- E
ЛЕК
У свом грвору па 10ДНИП1.СМ
заседапу Кападске трговачке
коморе у Квебеку 8 октобра.
канадски мннистар сполпих
нослова Сен Лора рскао је да
ако се Евроиу желн спасити
од комуиистичке регнмснта
iptjeir-'oan-paT- ii канадску
привреду која зависка о
cnojbiioj трговнии, да се онда
мора Европн дати скономска
noil oh.
"Потиуно je јасно, рекао je
мниистар, да Совјетски Савез
желн уннштеае оног што on
(Cos. Савез) назива капита-листичк- н
режим и успостав- -
л-ен- .е гомунистичког тотали-таризи- а
свагде."
Он се осврнуо иа говор
Андреја Вишинског, совјет- -
еког претставннка па заседа- -
њу једнњеннх нациЈа на-звав- ши
га "витрноликои де-магогијо- м".
Штампа не наводи ништа
из министрова говора чиме је
доказао "демагогпју" Пншнн-ског- !
резшуцпју је гласало 546 ај ГЕНЕРАЛНИ lUTPAJIC
ман
је
резагуцији
инсу
нису луди
1резолуциЈа)
оно
ИЗ
Овн
жпвоте
Једна
су
која
јс
ТРСТУ ЗАВРШЕН
Трст. — Ношто je постнг-ну- т
споразум u3Mcby Једин
ствених снндиката н окупа-циони- х
властн у Трсту, гпад- -
ско Behe Јединствених син-дика- та Трста донело је одлу-к- у
о врестанку генсралиог
штрајка. Окунациона војна
упрам пристала je да се отпу-штен- н
чланови фабричког
Ородогаднл11шта Св.
Mapso врате на посао н дд
се ухапшсни радннци пусте.
У везн с нрестамЕом nmiai- -
ка Једивствени снндпкати су
нздали нроглас у коме се ка-ж- е
да су раднпци бродофадн-лнпгт- а
стуиилн у штрајк због
веофашнстичсих провокато-р- а, војн су поЕугаали да од- -
гоеориост за нереде у Трсту.
ш,„.„сами Л1жавпе
мнтет бродограднлншта
.Maps.
проМасу се тврди да
окупационе властн подуппра'--л
вроаокаторе xancehn чла-н- ое јединственнх
гација која је била свет- - гама п русЕим трунама нн- - иадтраиажнаећнблнорз}у"ЖЈеСву. фабрицп
је
одржала je
су
тражиле
унија.
иишта
поае%
омла-ди- ие
уопште.
heuo
студепта
је
међу
догодпо
СЕН
одоора
су
1ДРСЈЗ, док познато да је
оружје треба.1о тражнти у
нросторијака нациоиалистич-кв- х вартија в еод оних фа- -
шиста чиЈа се централа нал-з- н
у улнцн "Вентн Сетем- -
бре . одакле су пре неЕолико
дана оачене ручне грапате
нред носом полпције.
Победа, Еоју постиглп
штрајкон — закл.рчује про-гл- ас — је још једап до-- лз
може учинпти Једин ствок радвпЕа.
4PP№W3tMgPS шдац" д
Драгољуб Јовановић осуђен
на девет година затвора
Ниже доносимо један део
прегледа суђеп.а Драголубу
JonanoBiihy н Фрааи Гажију
п допсћемо у иарединм бро--
јсвима више о томе, иако је
суђен-- е већ завршепо и Јова-nouii- h
ocybeii 9 а Гажи
5 годнна зотвора због гапнју-наж- с
н нздаје:
Пеоград. — Нрвог октобра
пред Нрхоиним судом IIP Ср-би- јс
у Иеограду ночсло је су
ђеи.е др. Драголубу Јоваио-Biih- y,
бншпем профссору упи- -
всрзитета н nmKiiitcpy Фраии
1ажн, бнвшем државпои слу-жбеник- у.
Јавпи тужилац прочнтао је
оптужницу у којој се др. Јо-naiion- iili
и ццж. Гажи оптужу-ј- у
за Bpineii'C нздајиичкс де-латно- сти
која јс пмала за цил
vc пидпа ii-ii- H-T VI Inmiinnnlii
lUTiiiiiia- - затим
но-- i'
врати у политичку и ckuuou
ску занисност од нпостраа- -
ства. том цил.у они су сту-пи- ли
у саради.у са агсптпмл
једпе страпе пшијупскс слу-ж- бс
са ЈСтсолдом и Ситон
патсоп Јупиором it ради- -
лн иа уЈсдни.сп.у нротиина
родиих мемсиата у тзп. сс-.гач- ки блбк. Но иаруџби нно--
страпс шпијупажс оптужели
JoeaHOBiih je нступао у На-родн- ој
скуиштиин. On II су
сара1;ивали са целтрима иј-дајпич- кс
југословепскс еми-граци- је
у ппостранству н вр-шп- лп
пронаганду протии дс-мократск-
ог
порстка у Југо-слапп- јц
оргапизопаасм нлс
галпих група. Дал.е сс наводи
да су јавпа прсдавап.а oiitv
женог JoBanoBiiha бпла иуиа
клепета протпв народпс влас-т- н,
са којпма покушапа да
упесс у народпе ка-с- е
надајугш се да he у редови- -
ма сељаштва иаћи ослои
ца за оба]апе народне влас
ти. i јсдпом таквом предава-а- у
оигужсин Јоваиовић даје
селлцпма сугсстпју за врше-а- е
саботажа. У оптужницн сс
говори о Јаду онтуженог Јо-Baiion- nha
за врсме рата. Од-6njajyh- .it
да се прнклучи II.O.
покрсту оптуженн JoBaiioniih
jc још у јулу августу 1У41
прско чстинчког комапданта
ajojia ЛСајжа Тодоровића
усноставпо везу са Дражом
Михајловићсм за времс не-пријатељ- ске окупапше ан
caiiabitBao. On je пз своје ку-h-e
v Всограду нод заштитоа
шефа београдске иолицијс
слао дирсктмвс својим прн-ста.шца- ма у унутрашаост.
саветовао им да трсба чекагп
н одврапао присталнцс па-родио-ссг- ачке
страпке ц дру-г- е
родолубе од у бор-б- п
и одласка у иартизапсие
одреде. иод прнтиском пра-стали- ца народпо сел-ачб-с страикс н општег расположс-ita- .
кажс се далс у оптужницп
онгужеии JoeaiiOBiih je 18
И 1945 ушао у НФ и лобно
fTnv #?i TSфункцнје у руководд Eoj су изазвали бапе на '"' iw" и-јвн- шнм ор--
д..- - "'" ma
Св 9ТУ¥ оптужсни
синдиката
в
па
je свима
смо
шта се
иа на
on
плаСТИ. Д1С--
Јоановић
иије ушао у НФ н органс дг- -
жавне властн да ради па из- - радац државс, него зато дз je изиутра иродрива разбн-j- a. Ради таквог дс.1овапл ои-туже- ни Јоваиовип јеостао без
нкакпе патптпчке подршке у народу након чега се остаил
иа домаћу и страну реакцију,
постаје ин експопент, ступч
у сарадау са агентима
ti.r,,.. ....„.--- .......„lkc .Т. i-ijr-
Aue и вртп злочин нздаје.
наставку cybeita Драго-л,уб-у
JoBaiiOBiihy Фраап
Гажиу, оптужени Гажи при-зна- је да је сарађивао са Кли- -
солдом Натсоном, агептпма
страие шпијуиске службс.
бнолну, лКиајиируjc иззајаввљпуејмее дпаатjдc
тамо ynojiiao Сстон Патсонл
Miaber. "Ја сам га унознао
као iana Пптелиџенс ссрви-са- "
кажс оптуженн. Оп мн
је сам прнзнао да је то. У
Каиру сам capabimao са и.им".
Оптужепи Гажи изјавлује да
му је Ватсоп рекао да he у
Пеограду паћн Клисолда ко-ј-п
је тада бпо брптаискн ата-ш- е
за штаипу у ћгограду. "Да
1и се пз тога ноже пзву1ш за-куч- ак
да je то у стпарн на-став- ак
рада но обавештајној
служби" пнта претссдава-jylui- .
"Јесте" — одговара оп- -
тужепп. Оптужепи затнм
прпзпаје да је успоставно ве-з- у
са оптужеппм JonanoDiilicM
ц агсптом ипостране обавеш-тајн- е
службс Клнсолдом, ко-ј- н
је рекао да бн било врло
добро да сс створн једиа врс-т- а
Селдчког блока да je он
,V.n.i .i.l.'].,uuyuciiiiioicTп,a1m 1 1 ' ; _. „ r.innniTRn o ' rt
... a владавина ii земл.а JonaiioBii„h отпочсо
'
Ј
—
пометп.у
—
ц
и
с
y4euiha
-
—
важис
it ?
„ ... I U Ч i
i
н
страие
н
п
I I
ч—
—
п
Bobaa бившнх полнтнчких
партија y Зафсбу и са Сно- -
jcm коме je недавпо cybciio
као шпијупу у Љубљапн.
Из даљег признап--а оптужс-но- г
Гажпја пред судом види
се да је Драгол,уб ЈоваповпК
иступао у Пародпој схупшти-н- и
по иалознма ЈСдисолда.
1Слпсолд је реЕао да je у
Скупштини потрсбно псту
иати. "Ја сам Драгол.убу Јова-noBiih- y
рекао да 1Слисолд
сматра да он треба да иступа
у Народпој сЕупгатнни".
На пптаае о аеговим всза-м- а
са агептима иностране
обавештајие службе Ватсоном
н 1Сл11солдон, Гажи одговара
да одллскои 1стсолда у Еи-глес- Еу
рад није био преки-"у- т. "Ја сам сс carrao са Се-топ- ом Ватсонам млаћим хад
je дошао крајем јуна у Bei-Па- д.
Ои ми је прнчао да јс
дошао у Југославнју хао снс-цнја-ч- пи
допнспнк Тајмса п
ЕЕономиста. Рсезо мн је да
је посетио Драга1.уба Јова-noBiih- a
и да jc казао Јовано-enh- y
да сматра да je ca се-ллче- нм блоком прсраио, али
да је иступаае у парлалеиту
потребно.
"Ви сте рскли да сте пре
повратЕа у Југославију 1945
годиие сарађивалн са Клисол-до- м
п Ватсоном?"
Јссам . .
"Да ли сте о tone говорили
оптужевом Јоваповићу?"
"Упозиао сам др. Јовановн-h- a
ca својнм радом и газао
са да сам са тим л.удниа са-рађива- о".
На пигаае да лн гада јс- -
дап агаше за ттампу даје су-гест- ије да треба приступати
ствараау сстдчеог блока и да
треба иступатн у свупшгини
то зиачи нешаае у уиутраш-а- е
прилиЕе једне аеилс, оп- -
тужеаи одговара потврдно.
Оптужени затим призпајс
да је одржавао везе и са др.
Димитровим-Гемето- м који ia
je извештавао о прнлпкама у
нупфСЕОЈ. демет je преда-ва- о
извештаје сиглесвој оба-вештај- ној јбеиосауВЦаагсроисмглоруиаждбуми,л,аалрђииамзјгеогваадрајое сара-ђива- о
и са другим, рекао је
Гажи. —
ГРЧКА
Атпна. — Други крлии-палп- н
монархофатистнчЕи
суд у Атиии осудпо је 13 ела- -
соваца па смрт a 5 иа вечиту робију.
Радио станица Денокпат- -
ске-армпј- е Грчве јавлд да је
један одред Демократске ар-ми- је
из штаба Цевтралне и Западие - Македоније зашао
дубоко иза иепријателскпх
редова у областп Гревеие н
воДлш успешне борбе. У тим
борбама моиархофашисти су нвалп 48 погинулрх и 50 ра-аен- их.