Serbian Herald, June 18, 1946

              lit?.
_ 4srf а„Јћ
n Ј..Г.1 Ln ! n fiijjffl filnmitjf nirnf "WW4
pmii iuujingiiiiii 1
1 liwiii im'; ' "j1
v f
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИНА"
У БОРБИ ПРОТИВ 206 Adelaide St. V.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvorley 9947
Цена годппшој претолати за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСН0 ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, под. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 6. Број 317. Цена једном прлмерку 5 цен.
ПОЛИЦИСКИ TEPOP
ПРОТИВ ШТРАЈКАША
Штрајковна борба каиадских морнара јс сместа поирн-мнл- а
жссток карактср. Још прс него је штрајк проглаше"
лзвршена су мпога хапшеи-- а морнара, но тзв. закону "Шн-пнн- г
акт" усвојенои за време Бенетовог рсжнма "гвозделс
пете" 1935 године. Дошло је до криавнх сукоба у многим
нристаништима нзмеђу штрајкаша с једие, и полиције и
штрајколомаца с друге стране. Такпих лицнлеиата је пре-мио- го
да би сс сви могли онисатн. Узмиуо зато само два
таква пицидента од 1 јуна, који су се одиграли један у
ТоЈгаиту а други у Корнвалу:
Дописник "Торонто Дејли Стар-а-" Фред МкКлемент
јавл.а нз исориевала о крвапом сукобу између штрајколома
чких хулнгана који су допремл.ени из Монтреала и штрај-каш- а
и полицнје. Опдс сс, догодило нешто што се инје
никад догоднло. Штрајкаши и полнција борилн су се за-јед- ио
протнв иских G0 до 75 фапатичних штрајколомаца,
који су троковима допрем.гени из Моитрсала наоружапи
са железннм ипшкама, батовима, кукама н другпи сдичппм
предмстима. У сукобу је било много рааених на обе стране.
Дсвсторнца штрајкокзмачкнх крпмипалаца отпремдепп су
у болницу, а тројица су ухашпеии. Дониспик кажс да сс
вндн читаве локве крпн куда се борба водила, а гвоздене
шипке н други нредмсти које су штрајколомци употрсбда-вал- и,
разбацаии су за чнтапу мил.у упаоколо.
Шеф нолиције у Корпсвалу Хашсшо, кажс да ове ху-лпга- ис
врбујс и органнзујс у Моптрсалу риватпа дете-ктнпс- ка
опгаинзашма и да х ппсбацује у Корчневал у
трококима да разбнјају стаиове
и живс штраЈкаши. ии кажс да су оии који су ухапшсни
нзјавили да их ова детектнпска оргаинзацнја која лх врбу-ј- е
у Монтреаду, плаћа 10 долара за свакнх 12 сати "рада".
"Члановн унијс. кажс донпсинк, трагају за монтреал-ски- м
гаигсгерима по читавој околннн. Прсстрашснн ста
појјшгцн почели су да дозпвду полнцнју због овнх .гуди,
којн су трчалп кроз иихова дворишта н прескакпвали ии-хо- ве
плотове — свн цаоружапн са тсшкнм пелпчипм шнп-кам- а,
од којпх су некоје дуже од метра."
Шсф корисвалсЕс полицлјс каасе да lie сс истрага о
свсуу опомс поиссти у дшптреалу
У Тороиту однграо се жесток сукоб ncror дана нзнеђу
50 полнцајаца 250 морнарских штраЈкаша, када je чађа
"Кннгстон" имала да са посадои штрајкшомаиа иоће језе-рнм- а
јужнор OiiTcpiija са "пик-сид- " лалетпмцлиа н тури lиil.l.ia.нi.l 11..1 Г.л... .. Пнччм HnmiliM i fniinvn ftftVfkSlfln -- llliLll [bllll 11.1 JIUAaUUt illMII4ll hi 44i!V4kE U ашш ..... _„_.?&. zi ":.j-.:l...- . ."'' . V .. .u . a . . ~-y-- --- r зор jc: трн полицајца оборнли cy јсдног штрајкаша на 1орам peim да nam y jy--
зсмду. Два иолнцајца леглн cy no док трећи гославмЈИ mije рачупао са
cToiehev ,„„., !а гтопл овиа ноинжаваЈуЈшм и нг- - v VUtUT IU, ставу т.и-,- и сс како #- - IV .. - --- -.
. . ногу Л1СПОД свог иазуха. Ја врсмс сукооа ссдамнаестогоди-iiiii.i- l
штрајкаш Џемс Дурхам, бачеи je у воду од стране
пошцајаца. који cy m затнм изпадили ианоље па моткама
I'anoprcp "Тороито Дејли Стара" у oniiconaiby инцндсита.
нзмсћу осталог ппше
"ПЈЛбнвши свој пут уз платформу, један штрајкаш ус-пе- о
је да yl;e у лађу. Неколико пасака касније ifcera cy
полпцајцп нзнелн напо.гс. 0 се борпо и отнмао жестоко.
Уз прнстаинште он се отер. Три полицајца заронпли су
за itiiM. Двојпца су се хрвали с iuim блнзу пет минута. Јс
дан полнцајац држао га притпснувши га коленом под врат.
Другп му Јг засукнвао ногу, док је трећн покушавао да му
ставп ланце на рукс. Неколико сскупда затпм, овпма су се
прндружила још два полпцајца. У једно време mix пет у
униформама хрвали су се с једиим штрајкаигем". Тек кад
јс неко нзмсђу сакуи tenor народа завнкао- - "Лагано, лпце
т°га човека поцрвеинло је!' тск тада је полнцајац скииуо
својс колено човеку испод прата. Десет штрајкаша овом
прнлнком јс ухапшеио ради "обструкцнјс" полицпје.
Штрајкаши су хтслн спречнгн да штрајколомцн е опе-рнш- у
лађа, да не дозволе да штрајк буде разбијен. Коила-ниј- с,
уз помоћ полнапје и штрајколомаца, корпстећн се
законом "Шнпннг акт", одлучиле су да разбију штрајк.
Ово је нн uaibe нн пншс item pehit радиику: "Гади
како KOMnaiLiija xohe, или hy те задавити! Али то јс нс-uorj'- he.
Ннкаква снла пе иоже угушнти радиичкн иокрет,
ништа га зауставитн у борби за, нс само радиичка, всћ оп-ш- те
народна демократска права.
У понсделлк ујутро paeiuix 100 молнцајаца дошло је
на лристаннште у Тороиту да дочека лађу "Кннгстон"
која се вратила са пзлстницима н туристлша. да растсрз
штрајкашку стражу. Трн полпцајца догала су иа сваког
Ирпзор ие одаје слику демократске Канаде,
већ сдику полициског тсрора какап је владао у Лемачкој
под Хитлсропом влашћу, у Нталијп нод Мусолннијевом,
нлн у бившој Југославијп, Подској, Мађарској. iuh у
старој Руснјн.
На другој конвеицијп Рад-иич- ке
прогреснвие партлје.
иа којој је присутно преко
300 зваипчипх делегата, а ко-ј- а
је почела у суботу у То-ронт- у,
вођа партије Тпм 1ап
жестоко је критпковао полн
тнку премнјера Кипга спод-н-у
и домаћу. Он је рекао да
отворепо прп-према- ју
трећн светскп рат, у
коме бн Канада. захвадујући
палитици премијера Киига п
11.егове владе нмала бнтн као
једна од оператпвиих база.
Садашкп штрајковп у Ка-пад- и,
рекао је Бак, су самп
почегак другпм велпкии шт
рајковима раднпка против
моиополпста. Кпигова влада,
рекао је он далл, неунлосрд-и- о
и циннчкн поништава
контроле цена иа живежне
и рссторапе гдс сс свраћају!
. ' .
иамкрнице, док п дале одр-жа-ва
контролу наднпца. Но-во-м
одредбом о контрол
надница, дозволлно је пови-uiei- te
надиши само за пет
посто, док су цене памнрпи
цама иодцгнуте за 20 и влшс
посто, рекао је Тнм Бак.
II а конвенцнју су дошлп
као претседнпк Кому
инстнчке партије Сједпљепих
Држава Вплпјам 3. Фостер п
Роберт Томсоп, такође једап
од главпих вођа амерпчке К.
II. којп су одржалн значајне
говоре. Фостер је рекао да
америчкн народ пнје за пмпе-- s
рпјалнстичку полптлку Аме-рнк- е,
алн да код многпх вла-д- а
мишлие да Сједпиене
Државе нпсу пмперпјалпстп-чк- е
л не разукеју дапашау
Трумаиову полптнку.
Тим Бак критикује полити-к- у
премијера Кинга
ииперијалпсти
TORONTO,
Четири предлога о разграни
чењу Југославије и Италије
ИЗЈЛВА ЕДВАРДА КАРДЕЉА НА КОНФЕРЕНЦИЈН ФРАНЦУСКИХ II
СТРАНИХ НОВИНАРА У ПАРИЗУ
..;.,., :,.mJ.,Tgkter,w,-,..-- . шидЈјнам:
штрајкашу,
iLomnv
ттрајкаша.
гости
Иошто је најпре нстакао
трздицнонално прнјатегство
нзмеђу иарода Југославије н
Фраицуске и борбу ова два
н a р о д a у овом рату за
заједилчку ствар, те жсгу иа- -
рода Југославије да сс одржп
н далс прнјател-ств- о између
Францускс и Југославије,
Кардел. је говорио о нитаау
југословеиско - нталијанског
разграннчеаа и о четирл раз
личнта предлога од стране
четнрн савезннка. Ои је ре-ка- о:
Желео блх да кажем јав-но- м
sineity Фраицусквда јс
наш парод ciiyitcu дубокиа
огорчеи.ем у всзн са рсшава-II.C- M
југословенско-нталнјаи- -
ске гранлцс. Од четири пред- -
ложсцс лнпије, само Совјст- -
ска линија одговара ствар-но-м
етничком стаау у Јулп-ско- ј
Крајини н ја бих, у везц
са тнјс, хтео да нодвучем за-хвалн- ост
наших народа Сов-јстско- м
Савсзу за објектнв-ос- т
Д1 прнјатсл.ство у том ио
наш народ најзпачајнијен
iiiiTaity. '
Свс ipii осталс лшшје.прет-ставлдј- у
е само nauyjyhv
неправду за иарод Јулнске
Крајиие, исго и iioiniaceitc за
Југосдавнју, која je у овом
рату толнко дала за ствар са
поаведшш предлознма. ис--
тина, то ннсу предлозн вла-д- а,
eh прсдлози стручнлка,
адн и као таквн, оии илуст-руј- у
нзваиредно забрииава
jyhy појаву wehy савезиицн-ма- .
Ево. у вези са тнм лини-јаи- а
неколико бројки којз
саме по себн тако jacno гово-р- е,
да нх не треба миого
комснтарисатн. Ilpeua нред-лог- у
Америчкпх стручилка,
на пЈЈОстору који тај предлог
оставла ПталнЈн, према о
пису од 1910 годнне — по-п- ис
који је нетачаи и пепо-во.га- и
ио Југословене, а којл
стручилци узимају као'осно-ву- ,
за све своје закдучке —
ирииало би 11талнј,н 209.025
Југословеиа, а у Југосдавнји
би остало 55.548 Лталијана.
Према поннсу од.'1945 годц-и- е,
када бн се прнхватио
предлог америчкнх стручил
ка. у Итаднји би остало
277-90- 5 Југословена, а У, Ју-гослав- ији
4G.584 Италијаиа
Нрсуа иредлогу британских
стручилка, на простору којп
тзј прсдлог оставда Нталији
према попнсу од 1910 годн-- е,
остало би Италнји 188.457
Југословепа, a у JvrociaBiijii
би остадо 83.911 Пталнјаиа.
Према попнсу нз 1945 годп-н- е.
остало бп у Нталнји
244.404 Југословена, a у Ју-гислав- нји
49.823 ИталнЈана.
Према прсдлогу фрашцг-ски- х
стручпдка, на ПЈКЈСТору
који тај нредлог оставм
Итадијн — према попису од
1910 годнне — прппало би
Нталиш 139.572 Југословепа,
130.972 Италнјана. Премз
попнсу од 1945 год. остадо
б"н 181.947 Југословена у Ита-- а
у Југославијн бп остало
лији, а у ЈугосдавиЈн 83.912
Нталпјана.
Hehy овде да говорн о то-- ме
колнко су веп. те трп лп- -
mije неправедне н колнкз
чнтгг тај поступакиије у
складу са oium шго је Југо-славл- ја
дала у овом рату.
Нзгледа наи да ocehaite пра-веднос- ти
и пстпнске демок-ратпј- е
постаје реткост у међу-народн- ој
политицц. Xohy.
просто, да поставпм ninaite:!
io je овде савсзннк, a lu jc
јучерашњн arpecop? Ko je
победио, a Ko je пзгЈ-бл- о рат?
Ko li via внше права да тражи
помоћ к разуиеваие од стра-н- е
савезннка: савезннчка Ју-гослав- пја,
нлп јучерашњц пе-прпјат- ел. — Нталнја? II ко- -
ONTARIO, TUESDAY, JUNE 4TH, 1946.
иачно, mii не тражимо инка-кв- е базе нн територије, нити
тражимо шта ван своје иа-циона- лпе
територије. Ми не-ћс- мо
itiiKora да поробллвамо
и не желнмо да ограннчавамо
оободу Л1 пезавпспост ии
једиог народа. Мн такође, н
желиио да се светнмо итали-јаиско- м
народу п нс мрзнмо
га, јер смо ra у овом рату
поиагали, внше него нко, у
lteroBOJ yiiyiapitoj борби про-тн- в
фашнзма; н увереил смо
да нталнЈански народ, у сво-ј- ој
већпни, цс мрзи иас и пе
жели да Италнја поробн na-me
територпје. Ово што ми
тражимо, to je само да нам
се врати насилио отета тери
торија, територија која је
весовпиа иасел.епа иашим
народима.
Када је Француска била
поражсна it поробљеиа од
стране XiiTjiepowix хордн,
када су те хорде стаЈалс на
каналу Лаијишу п претиле
инвазијом Киглеск, када су
пемачки авиопн разаралп
сиглесде градове, тада је Ју-гослав- ија,
са својну народн-м- а,
уз рекс проливене крвп
л са хидадаа својпх жртава
днгла оружје против иеиачко-пталнјенс- ке "осовине". У то
време, Италнја, пошто ]с ху сЈСераШсЈЛФ"
ла je са Хитлероц поробла
iiaitc Француске п iteiinx дру-ru- x
територнја, а нени ави-oii- ii
помагалн су у разаран.у
Енглеске. Када су Хпглер и
Мусолшш бнлн на врхуицу
своје Mohu, народно-ослобо-дилач- ки
покрет у Југослави-ј- н
претворло се у огроину
сиагу, која је везала пола
милпоиа осовнискнх војипка-Кад- а
сс развијала савезничка
офанзива у Лфрици и у јуж-н- ој
ИталнЈи, устаиак у Јули
ској Крајпнн разарао je ита--
Меморандум
Крајине и Трста
Делегацнја Јулиске Краји-и- е
сасгавдена од претставпи-к- а
нсколико тела изабраних
од иа(х)да, словеначке, пта-лнјанс- ке
н хрватске иарод-ност- и
која је дошла у Парпз
да би дала израза жедаха u
аспнрацпјаиа парода Јулп-ск- е
Крајинс, иокушавала je дј
упути следећи меморандум :
Јулнска Крајпиа је неде.и-в- а
целнна, чпје становннш-тв- о
је веНим делом сјовснсео
— словеиачко и хрватско.
Пталијаиска мањнна ограин-чеи- а
је на пске градове, као
Трст, којп су са свих страпа
окружсни са компаггно сло-веначк- ии
егничкик теришри-јем- .
Због тога су са запрепа-mheiie- u
м горчипом прлмд-п- н
предлози француске, бри-танс- ке
п америчкс делегацп-ј- е
у Комисији егсперата зд
HCniiTHBaiwe лталиЈанско-југо-С1овенс- ке
граннце да се Ју-лис- ка
Крајина мора подели-т- и
у два дела. оставдајућм
Трст ИталиЈи. Тагво рсшеле
не би било прихватддво од
страие народа Јулисге КраЈн-н- е:
а) јер би то значпло остав-ллњ- е
велпког броја Сдовена
на мнлост Нталпјн гоја ;
прошлости нијс поштивала
права мањпиа, б) јер би то
бпло аештачЕо делеае тог
краја у два дела, од гојих
пи један не би бпо у craiiv
да жпви својик властптпм
здравпм економскп живо-то- м,
(в) јер бп шпрОЕо зале-h- e
на тај начпв пзгубило сво-ј- е
старе и прпродне полптп-чк- е,
култ)-рн- е п еконоаске
центре.
Терпторпја која лежи се-вер- по
од Трста, као и рстали
делоаи ЈулпЛе Крајпне, пма- -
лнЈаиску позадину на iiajo-сетдивиј- ем
делу. V то време
фашпстичка Италија се загу-шива- ла
у повицнма: "Корзи-к- а,
Тунис!" Таква јс била
прошлост, а ако не будемо
буднн — таква he бнтн и бу--
лиске
дућпост.
Каква je 6y,tyhnocT? Пудућ-иос- т
је таква да постојн тен-деицп- ја
да сс Пталија на-гра- дн
јухословнскои тернто
ријом л ако је вишс од 3 го-ди- ие
бнла главни Хитлероп
савезник на свима фроитови-м- а
а да сс Југославија казии
одузимаљем ltcinix тсритори-ј- а,
1.400 годлша иаселних
словсиачкпи, односио хрват-скп- м
стаиовништвом. Јаспо
је да такво рсшеае иијс ии
какво решеае. Није иикак-и- о
решеае, јер сс са таквии
понижеаем инко у Југоела-внј- и
Hehe сагласпги. Н.ије
ннкакво peiueibc, зато што га
не прнзнаје стаповшпитво
Јулнске Крајине, које је сво-јо- м
борбо доказало да се
никада не би помирнло са
туђнискн јармоу,
Иитан. Јулискс Крајпне јр
питане на комс се данас стз-в- да
на пробу савест човечаи-cta- ,
ocehaite праведиостн,
пстинска декократпја и са-всзни- чка
верност иријатеду
iao веран. Ло
свс о лагледа старомодно if
досадно, а.1и, чшш uu се, да
то ипак треба pehii, јер такве
тендепциЈс, о којнма сам ro-pe
говорио, грапиче се сл
изнев€раван.е1 једиог савез-ии- ка
који је еавесно апвр-ши- о
своју дужност и који за
награду не тражи нншта
друго до слободу, уједин-еи-- е
и безбедност читавог свог иа-род- а.
(Радн веома лошег радио-прпјем- а
ие снослмо одговор-нос- т
за ДОС10ВНН текст).
делегације Ју- -
)у компаггно словенско ста-новнншт- во.
Ове масе Слове-н- а,
којнма ннкаква пацнонал-н- а
права впсу бнла призпата
од стране италнјанске, а на-рочи- то
од cipane фашнстич-к- е
власти, нмају прлродно
право да буду лрикдучсин
Југосивнји; очигледие и пе-побн- гпе
чпњенице иду у прн-ло- г
нпховом тражеиу да бу-д- у
прик.1.уче11и. Словенско
ставовинштво Јулиске Краји-н- е
показало ]е своју жеду да
постаие дсо Југославнје хе-ројск- пм
учешпем у борби за
ослобоћииЈ и тешким жртва-м- а
у дудству и материјалу.
Становнншгво је показало то
пугеи својих дсмократских
азбора а у многнм другнм
прилнсама "и тешпо је схвз-тит- и
да још има дуди којп
ocnopatajy словепскнм нацп-јам- а
право да се прпк.1учс
својој мајци отаџбпш!.
Град Трсг, са својом луом,
ве може битн одеден од свог
прнродног залсђа, које сачи-на- ва
Југославија; географске,
а нарочшо екопомске потре-б- е,
иду у прилог томс да Трст
буде прпкдучеп свом залеђу,
које ra je у прошлости, оспо- -
собдавало да радп и напре-дуј- е.
Због овлх разлога ста- -
повппштво lpcra, аегов нга-лијап- сш
н ciobchckh део,
тражи да буде прпсаједии.е-н- о
JyrociaBHJit. По Југосло-вевсЕО- н
Уставу који даје Тр-с- ту
статус фсдеративне репу-бли- се
у Југославлји, Итали
јавв би ммалп пуиу uoryh-вос- т
за вацповалпп развн-та- г,
пошто бп била осигура
ва заштвта пгалнјаиске кул-ТЈр- е,
цнвилизацнЈе, језнса п
облчаја.
(Пренос на странн 4)
Price per copy 5c.
СОВЈЕТСКИ ПИСЦИ КОЈИ ДОЛАЗЕ У КАНАДУ
1 еВвВВккчкјлЧВж Т ''" ВВВВВВВВВВ
i ЈВВшВК&КлмнШиВв tcfftti- - ВВВВВВв)чЖ
f 1ВШВШ1тМТ1у t ИИ1: jWT" - ВВгл.ВВв
K--
S SWjIfStafFeei 'ЛBГvмtTЈtЖM'' iT' J AbBBBBki i (ЖШшЈЈК 'ВВВВВВ.' }%V ВВВВн
ШшКгШпШЖ1'' ' BBBBBH $Жјш№&№Кџ& ш im v $ шШг I ч i BBBBBBBBBB1
ШВШШ№ШШ-Н1Лшш-
ш '. -'-ic-
Li''"
, f2кHВBвВoШBIВUшBјНbhЛJжVВbнmВк' г№Ч4љfЛJ,- VIMДrrвiiвiiвiвiiвiHИ -
v'
ABSBBBBbVI
ВнВвЧвВ1ВВн1в1вВВВВВВЈ1мБк JS % jJBMBDBPiB4Wl
ВВГК-вЖЧРчвВН-
Г ТКвт£Л1 TT'JlZlAl'I-BWkift- t "$ iv "ДКнввш!
Мопстантин Симоиов, Иља Ерснбург и генсрал-мајо- р
М. Галактионов, коЈи 12 Јуна долазе у Канаду на
позив Beh а канадско-совјетско- г пријатсљстоа. Они he
госорити у Торомту 14 Јуна у вече на великом збору у
Мепл Лиф Гарденс.
РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА У
ФРАНЦУСКОЈ
Парнз, 3 јуна. — У нзбо.
рима којц су одржаш: у
Француској у недеду одшела
je Beliiiiiy маидата страика
Покрст републик популар иа
челу са Жорж Бндом, за кога
се сматра да 1е бпги прет-оедпи- к
иове фраицуске вла-д- е.
Другн по реду са веКимом
мандата су комуппстн, који
cy у овнм изборнма добнли
впше гласова нсго у прошлпк
пзборима у октобру мессцу
прошле годипе, алп су побс
1еин ради тога што се у ве-ли- ко
noBchao број гласова
републнкаиске страпке. Co-цијалис-
тп
су добнли маас
гласова псго у прошлим избо-рнм- а.
To значи да су репуб-лпкапц- и
и комуиисти пове-Кал- и
свој број гласова на ра
чун социјалпста и другнх
странака. 11з колопнја Фраи-цуск- е,
KOja бирају (К) посла-иик- а,
резултатн још пису об-јавдеп- п,
a у Француској су
тн резултатн како слсдн:
Бидови републнканци до-бил- и
су сада 5,491.180, a у
октобру прошле годипе има-л- и
су 4,482.371; комупистн
У пријатељском посету
у Москви
Београд. — 27 маја отпу-това- о
je у Москву претсед-ии- к
владе ФИРЈ маршал Ју-гпслап- пје
Јосип Проз Тито
у лријатсдску посету Совјет-ско- м
Савезу. С маршалои
Тнтом су отпутовали мини-ста- р
унутрашиих поова
Ллександар Раиковић, игст-ссдил- к
владе Народие Репу-бли- кс
Србнје Др. Благоје
HcuiKOBiih, лачелник reiiepai-штаб- а
геиерал-лајтнан- т Коча
Ilonouiih, амбасадор Совјет-ско- г
Савеза у Кеограду г. Ла-врентиј- ев,
шеф Bojue мисије
Совјетског Савеза у Београ- -
ду генерал-мајо- р г. Јчиседев,
геиера.т-мајо- р Раде Хамовић,
renepa.t-Majo- p Јован Вукетић,
вице адмнрал Срећко Мано-л- а,
генерал-мајо- р Мијалко
Тодоропић, поноћник прет-седни- ка
прнвредног савета
инг. Звоико Mopnh, кн-ижев-н- нк Радован Зоговић.
На централпом аеродрому
маршала Тпта и друге су до-чека- лн
заиеиик претседннка
шшнстарског савета л инпи-ста- р
иностраннх послова Мо-лото- в,
замеипк мнпистра ипо-страи- их
послова Декапозор,
заменнк шефа генералштаба
Шчемјенко и други претстав
Vol. 6. No. 317.
SJL
добплн су сада 5,136-334- , a у
октобру прошл годпне пма-л- п
су 4,817.003} соцпјалнсти
добилп су сада 4,165.813, a у
октобру прошлс годппе нма-л- и
су 4,495.402. ,
У ИТИЈТСЕ ОДЛУЧУЈЕ
0 РЕПУБПИЦИ Ш
МОНДРХИЈИ
Рим, 3 јуна. — У нзборима
За уставотворну скупштипу
Нталије п за одлучпваис о
рспублпцп плп MOiiaf. хнјп.
резултати још ннсу објавде-н- и
јер се гласаис још наста-вд- а.
У изборпма, у којнма
гласају и жне прш пут у
нсторпјп Нталијс, учествује
28.000.000 особа које нмају
право гласа. Резултати he
бнтп објавдени тек 7 јуна.
За време пзбора фашистн
су мптра.гезпма покушалп да
отму гласачке кутије у Саво-ni- l,
блпзу ђенове, којом прп-лпко- м
их је пеколпко ухап-шен- о.
ници Cobjcichix власти, ар
кнје и чланови дипломатсЕОГ
кора. Ио сво доласгу у Д1о-скв- у,
маршал Тпто јс дао на
аеродрому следећу пзјаву:
Радујем се што могу овдс
у славном граду вслнког Со-вјстс-ког
Савеза, да изручн
најтоплијс поздраве у имс
владе ФНРЈ. Ирошла јегодн-и- а
дана од како су лрнјатед-ств- о
и сарадаа између паро-д- а
Совјетсгог Савеза и паро-д- а
Југоставпје бвли овде зва-niel- lo
учвршћени, и у току
те годвве ова сарадиа пмалл
је огромвог зпачаја у развп-тк- у
и учвршћеау ФНРЈ".
"Народи Југославлје увс-рил- и
cy се у току ове годи-н- е
да у великом 0)вјетскрм
Савезу има вајискренијег
прнјателл, вајвећег заштит-ник- а,
који их н у млрлој нз-град- и.и
помаже лсто onato
као што вх је поиагао за вре-м- е
рата".
"II управо због тога јл мо-р- ам
да изразпм захвалност
Совјетској владп, народнма
СССР-- а за сву ону nouoh ко-ј- у
добијају народн Југосла-впје- ."
.Танјуг.
. ~g%4£mmmi yLffggyy
.li У-ШУР!1'-
!' -- р
i "ш( ' iffr ten ло_- - ~ Шж +ШЏ " ' "
- - гч" j - - - -
(