Serbian Herald, June 20, 1947

              „ £ -- s --
"
-
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1 Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цгноад. г2о.д50н.шЗнаојвипорсетлраииасттижо,la гКодл.на5д.0у0,4 пдоолл.аргао,д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorued ал Second С1ам Matter under the
No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 7. Број 416. Цена једпом првмерку 5 цев. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, MAY 30, 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 416.
ЈУГОСЛАВИЈА И АЛБНИЈА
БРАНЕ CBOJA ПРАВА
ГРЧКИ ВЛАДАЈУЋИ КРУГ0ВИ I Н.ИХ0ВИ СТРАНИ САВЕТОДАВЦИ ХТЕЛИ СУ ПРЕБА-ЦИТ- И
ОДГОВОРНОСТ ЗА ГРАШСКИ PAT HA СУСЕДЕ
Специјални допнгиик Тап-југ- а
од 22 маја јав тд :
ЖЕНЕВА. — 20 априла, на
јавној седипци Аикетне ко-uiicii- je Сапета безбедности за
Грчку претставницн заиите-1есопан- их
земал-- а далн су
лрнмсдбс иа нацрт извештаја
Савета бсзбедности. У своме
експозсу грчкн дслегат Киру
био је н јучс прпсп.ген да сс
само браии од чнљенпца Koje
су избилс на видсло у току
рада Анкетле комисије. Киру
јс изазвао буру од смеха ка- -
да je нзјавио да je Грчка Јед-и- а
од рсткнх — можда и је-ди- на
земл-- а у источној Евро-п- и
— чнја лада почива на
гол.11 огромне iiehmie иарода,
која је изражена иа слобод-ни- м
нзборина.".
Албански претставник ну-копц-
ис
Керепџн у свом скс-поз- еу
подвукао је покушај
да се нзазову ncuiipii у Алба-ннј- н
ц да aqicciiBiia полнти-к- а
Грчке према Албанији
прстставља оиасиост за бсзбс-дно- ст
Албаннје. Керснџи је
нзјапио да су борбе у Грчкој
линотслнекдсицасадтаешроареигстрнсчжкеима, "Ј
нсто тако и мсша.а британ-ск- с
војскс у унутрашн.е ства-р- н
Грчкс, која учсствујс у
прогоиима грчких демокраг- -
ских елемсната.
Пугарскн дслегаг Кулишсв
критикујућн .амерички нацрт
закл.учака рскао јс да je to
захтсп да сс прикрнјс истниа
н да сс изоиачс резултати
Анкетнс комиснјс, Амернчки
закл.учци су у коитрадикпијп
са стварношћу и они морају
битн )1С1фавл.снн. Он јс ука-за- о
на то да прспорукс Ап-кст- ие
комнсијс морају биги
датс на иачнн којим he се
оснгурати слобода грчког на-ро- да
н право да изабере вла-д- у
коју on xohe.
иатии je узео реч Југосло-вснск- н
претставник Јосип
ђсрђа који је између осталога
рскао: "Kaunaita грчкс владе
протпв ссвсрних суседа Грчке
и оптужбс за тобожае пома
ган-- е партизаиског нокрета у
Грчкој цмају тачпо одређенн
почстак од прнлике септсм-ба- р
1946 године п кулмина- -
дију у позиатои меморапдуму
Цалдарнса Савету бсзбедно-ст- н 3 децсмбра 1946 г. Та кам-nai- ta
н ма утврђепу прошлост
н тачпо одрсђсиу позадпну и
цнл.. Всликп грчкн пмпсрп-јалистичк- п
плаиови којп су v
првом реду били упсрени
протпв младе албанске репу-блик- с,
дожнвели су у Парнзу
не само потпупи ueyenex He-ro
и шкапдалозии крај када
је југословенски делегат обја-вн- о
целоме свету лемиролу-бив- и
и недемократски пред
лог грчкс делегацнјс папада
на иезависноет HP АлбаннЈе.
Ubo јс Оио коначпн ударац
жед-ам- а грчкнх властодржацл
којц су тпм СПОЛ.НО поднти-чки- м
путем хтели да учврете
свој очајни улутрашљп полн-тнчк- и
положај. што је довело
до краха нпхове полптнке i
полнтнке Епглеза у Грчкој, а
која је непзбсжно морала до-вес- тн
п довсла је до устапка
у Грчкој.
Након тога — паставпо )с
ђерђа — грчкн тадаЈЈћи
кругови н Ш1ХОВИ страни са 1 ветодавци прнпрсмалп су
оханове uojima су xtetn ot
говорпост за граћанскп par у
1 рчкој прсбацнтп на демок
рагскс суседе Грчке прпказа-вш- ц
их као факторс којн пре
те мнру иа Палкану У вези
с тнм грчка влада све чешће
tniipu лажп о таколваиим пп
цидситима на граипцп, о Бу i
кесу птд. 1ул.ксс. мхто па
поиско село, уда.мно 600 кп-ломета- ра од грчке грапице. у
nenocpciioj 6.1ПЗП1Ш uabap
ске границе, као рсзупат грч-ки- х иззлиплотппа и пеодго-ворпн-х
клевста оглашено јс
у свету као опасло гнездо из
кога потнчу псреди и грађан-ск- н
рат у Грчкој. ђерћа је
подвукао да велнки број лп-ц- а
која су у Цалдарнсовои
меморандуму н, грчкој "Белој
кљнзн" озпачена као сведоци
уопштс ннсу изведена пред
Лпкетау комиснју упркос за-хтс- па југословепског делега-та- .
С друге страпе сведочан-ств- а
грчких сведока била су
нупа коитраднкција, погреш-- и
"х датума п демантнја што
jc у току рада комиснје било
демантовано н исправљено. —
уерђа je изјавио да је грчка
нлада акцпЈом Цалдариса и
мала намеру да обманс свет--
ско јавно миси.с а сада поку
шава да обманс н Савет без- -
бедиости.
На седницн ukcihc komu-снј- е
22 маја југословсискн
прстставиик Јосин ђерћа на-став- но
је експоЈе о ставу ју-гословен- ске
делегације no nit-тан-- у
одговорностн за дапаш-it- y
тешку ситуацнју у Грчкој.
ђерђа је истакао да је непо- -
оитно угврђеио да је грађан-ск- и
рат у Грчкој настао као
резултат нечувеног терора и
насиља лонархофашистичких
банди и грчких властп про-тн- в
демократског грађаиства.
Нарочито је појачаин терор
над Јсгејским Македонцима
омасовио ослободнлачкн по-кре- г
у северини крајевима
Грчке.
Ijcpba je иодвукаода je an
Планирају употребити 100
РКМП да сломе штрајка
у Отави
Oiaea. — Дознаје се да су
у току припремс да се упо-треб- н
100 Ројал Кенеднан
Маунтед Иолнције да сломе
riiTpaJK радиика у фабрнцн
авпона у Отавн.
Носматрачн су данас прн-mcti- uii
да је отприлнке то-лн- ко полнцајаца, којн при-пада- ју
дивнзнји "Н" постро-јен- о
нспред барака на Ве-лннгт- оп
Ст.
Штрајкашка стража од 1000
штрајкаша и симпатизера
бнла је данас опег разбијепа
ио 200 локалиих полицајаца
(то је укупнн број локалне
потцнЈе). Око 50 штрајко-ломац- а је уведено у фабрнку.
Јуче су два штрајкаша од-вежс- на
у болинцу, пошто им
је патцнЈа са пендрсцима
itancia озбнлне озледе.
Упитани далн ишта знају
о намерн да се РКМИ доведе
у Огаву, државни тужнлац
Лсслц Блеквел н миннстар
рада у Оитарнјн Чарлс Олеј
одговорнли су да нсзнају ин-шт- а.
i
кета да!а доволо матсрнјала
и конкретннх чиљеннца да се
утврдн не само полнтнчка од-говорн- ост
Вслике Брнтанијс,
его н дирекгно учешће епг-лсск- нх
група у терору над
д е м о к ратским стаиовииш
твом. .Међутнм, сав тај мате
рнЈал niije унесен у нацрт из- -
neniTaja Аикстие коннсијс.
Нсто тако у извсштај пису
унесени иодацп о Југословен-ским- ,
бугарскнм и олбанскин
квислинзнма п ратнии зло-чиицн- иа
којс ионархофаши-стнчк- с
властн употребллвају
за вршеа.с провокацнја га
граннцама. ђерђа је навео
низ докумената којн потвр-ђуј- у
одговорност грчких мо-napxoJ)aiiJ- Hcra
за провокације
на граници и захтевао да се
yiiecy у извештај.
Мпогобројнн кеморандуми
избеглица, пнсма поједннаца
и дслегацпја и искази све
дока нотврдплн су да дога
bain у Грчкој нсмају ништа
заЈедничко са избеглнцама v
Југоставнјп. — Уиутрашиа
ситуацнја у 1рчкој — нагла-сн- о
је ђерђа — нма свој од-ра- з
н на сполно-политичко- м
терену. To парочито произи-лаз- к
из всликогрчкнх nunc-рнјалистнчк- нх
нрохтева и не-чуве- не
каипаи.с за стваране
"встике Грчке" иа рачун де-мократс-
кнх
суседних зсмалл.
На ају"мзлагап.а"Мк1)ср1;а
сс осврнуо иа иацрг извсшта
ја којн је саставила амери-чк- а
делегацнја. Он јс подву-ка- о
да се тај нацрт лн нај-Mai- be
нс позпва iiii на једаи
копкрстап исказ, докуиенат
нлн чнасницу. Амернчка де- -
лсгација је свој лацрт нзра-знл- а
ла бази прихватааа свих
исказа н теза с грчкс стране,
а није прихватнла документе,
исказе и тезе с друге стране.
С друге стране, пацрт совјет-ск- е
делсгацнје претставлл ир-воразрс- дни
докумепат, ]ер је
он всрна нитерпретациЈа an-кетн- нх
чни.еп11ца.
Америчким студбнтима
забрањен одлазак у
Југославију
Београд. — Југословеиске
новине су објавнлс вести да
јс амернчки Стст департмент
ускратно дозволу групи сту-деиа- та
са Харвард универзи-тет- а
да пођу у Југославнју да
иомогну оСо нзфади.е омла-дннс- ке
upyre која ее сада гра-д- н
у централној Боснн, на
којој сада радн око 100.000
југословенске омладине н ом-ладп- ие
нз другнх земалл. ко-i- n
cv дошлн у нскоднко делс-гаци- ја
омладинских
ЈУГОСЛАВИЈА ЗА ТЕШЊУ
СИНДИКАЛНОМ
Женева. — На седпици Ев
ропске екопомске комисиј;
расправллло се пнтане учеш-h- a
међународпих невладшшх
органнзација у раду Коми-снј- е.
Југостовенскп делегат Лео
Матеш подвукао је да посто-ј- е
две врсте невладиних орга-низаци- Ја
и то, органнзације у
којнма су учлааенс поједние
установе разнпх држава и
КОНТРОЛА АТОМСКЕ ЕНЕР- -
ГИЈЕ СЕ ОДЛАЖЕ, КАЖЕ
ГРОМИКО
Лек Суксес. — Заменпк
миннстра сно.гннх нослова
Cnninrrvnr Cnnpin Ainnr!
Громнко на седнпци Комиси -
je за Kompaiy атомске енер- -
nije je изјзвио да прсговорл
за свсгску контролу атомске
енергије теку и превише спо-р- о.
Громико је у току трн-са- т
нс борбе нзмеђу аега и прет-сгашш- ка
западних зеиала no
пнтан.у "атомског вета" нста-ка- о to yiiosopeitc.
Заседаи.е, i:oje je било пре - 1
кннуто до сутра услед раз-мнмоплаж- еаа
нзмеђу Совјет-ско- г
Савеза и САД, ннје до- -
нело решеи питааа, које се
састоји у допуни коју је Гро-мнк- о
ноднео, да Совјетскн
Савез тражи пристанак атои- -
скс комисиЈе да се npojeKio- -
вано тсло за светску контро
лу атомске енергнје успоста
ви у оквиру Савета безбед--
пости. - ч
Сједин.ене Државе Амерн-ке- ,
Велнка Бритаппја н Ка-на- да
су нзјавнле да бн помо- -
гле ту допуну под условом,
ако та допуна ни у ком по-гле- ду
е значи да he вето Са-ве- та
Безбедностн бпти иа
сназн код иитаил кажллваља
оиих који су се огрешплп,
илн другнх актнвиости кон-трол- ие
комисије.
ЗАГРЕБАЧКИ ВЕЛЕСАЈАМ
Загреб. — Ha 3aqe6a4KOM
Велесајму, првол послера!-ho- v
велесајму у Југославији,
који се отвара 31 маја, уче-ствова- ће
од страних земалд
СССР, Чехословачка, Псгска,
Бугарска, Албапнја, Швај-царск- а,
Маћарска, Фралцус- -
ка, Лоландија, Енглеска, Д-мер- ика
н Егнпат.
Републи ка Ч е х ословач ка
излаже у свом павп.гону a Со-вјетс- кн
равез заузнма чнтав
спрат у једиоу павилону. На
Bciecajuy заступлене су све
гране индустриске, аграрпе п
занатске ироизводие југосла-виј- е.
Поред великог броја до-nahn- x
посетилаца, Велесајаи
he посетити и пзлетвпцп пз
иностраиства. Предвиђеие су
фупне посете пз Чехослова-чк-е
н Египта.
W—чоами—иииill .. i.Liiii-jjaeBBBBMiBBBi- K јВВВВВВВДЖГШДВДДИИ, УјДИВеМИиШВН
ртННвгВВеЛчКкшгг I lelriHHBfleCeBH
1 Flill I ЈШ-ШЛНП-
П КВИИ Ki№4 HuAHiL ШШШЛШ
Свечано отвореље дечјег обданпшта у Спску 20 IV. 1947. — Деца пред домом за
време свечаног отварааа, ппонпрска глазба Г.Н.О. свпра за време поздрава.
САРАДЊУ GA GBETCK0M
ФЕДЕРАЦИЈОМ
масовне opramuannje Komii-снј- а
треба да иастојн да осн-гур- а
што тегаи.у сарадн.у с
оним оргапизацпјама које
обухватају све илц претстав-ллј- у
већпну европских зема-.t- a.
Као прпмер Матеш паво-д- и
Свегску синдикалиу феде-рацн- ју
xoja претставла већп-н- у
радннка свих европскнх
зема.га.
Затнм је Матеш подвукао
улогу коју је Свегска синди-калн- а
федерацнја одиграла у
обповп Европс н пстакао да
она обухвата широке слојеве
радпика свих земалл у свету.
У тој оргапизацпји учлан.ени
су н југословснски сппдикатч
који су у врло велнкој мсрн
и е еано доприпели него мо- -
билизацијом радника омогу
1 ћили остварси-- е задатака об
нове Југослдвије. "Ilvajyhn
све то у виду — закл.учпо јс
Матсш — југословеиска дслс-гаци- ја
сматра да је потребно
нарочнто нстаћн неопходност
тешае сарадае са Светском
снндикалпол федерацпјом по-ре- д
capa,yte с осталим међу- -
народпим органнзаци]аиа ко- -
је би на другпм подручјима
имале сличаи карактср. На
крају је доиешсна одлука да
се ово питаие упути на рас-матра- ие
спсцнјалном потко-мнтет- у.
КАНАДСКА ОМЛАДИНА НА
СВЕТСКОМ ФЕСТИВАЛУ
Каиадска омладнна he ово-г- а
дета узети учспЉа у лај-веће- м
потхвату у правцу раз-Biija- ita
међупародног спора-3yveBai- ba
којн је пкада омла-днн- а
пзвела. Упоредо са
50.000 омладине из 65 земалл
канадска омладина he уче-ствова- ти
на Светском омла- -
динскои фестивалу, којн he
се одржатн у Прагу, Чехосло-вачк- а,
од 20 јула до августа
17. На фестивалу he омладн- -
иа делити своја nocniruyha
у уметности, иузици, ишор-ту- ,
као и nocrimiyha на лно-гнз- Ј
друпш пол.пка.
Поред тога што he учсство-ват- н
на фестивалу, оиладина
he се прнкл.учи111 омладнн- -
cciuf брнгадама на обиови,
где he око две иедсле ла фи-зичк- ом
раду nouohit ла из-град- аи
разрушепе економнје
Европе.
Једаи део делегацнје кре-ну- ће
14 јуна паробродом Ак-вптанп- ја,
а остали he следнти
другим бродовнма.
ГРЧКЕ ПРОВОКАЦИЈЕ
ПРОТИВ АЛБАНИЈЕ
(Танјуг јавла)
Тпрана. — ТЛ јав.га да
]f претседник владс Албапн-it- -
Кнвер Хоџа упутно телг-ca- w
ickperapy ОргаинзациЈС
f .(iitrtiiix нација Трнгве
1и v вези са агресивиим
оог kauiijaxa које су 21 ма-,- а
) ршша три грчЕа авио-:- а
Нрпшком овпх провока-ј- а
(мшнуле су две особе
о лм п је раално.
те1ефаму се тврдн да
1 uonajx. фашнстички ])СЖИи
I ер п '.::с лрОВОЕЗЦНЈе Ј3 СТ- -
I panv П1дршку у намери да
I у .н ( авст безбедности да
.-?с-
-риу 1 рчку тЈсоа иосла-- в
ансгтну поткомпсију.
'. ,„. .„„,.,„,„,... _.-- ., д ..
баапЈе — каже се у протест
иом re lerpany — скреће паж
iby Једнњевих пацпјама да
I je ово непрпЈателхка полити
са хиш иених н сталннх про
cokaaiija од стране монархо-фашпстнчк- е
владе протнв ми-род.Лив- ог
народа Албаннје
озби-н- а претња миру н свет-ск- о)
спгурности". На крају
Еивер Хоџа тражц да гене-ра-ш- н
секретар Уједци.еннх
нааија хитво пошад-- е iteroa
протест свпм члановима Саве-т- а
безбедностп.
MM JE СТИМА --
НАРОД ОДУШЕВЉЕН
НАРОД ОДУШЕВЉЕНО ПОЗДРАВНО ДОЛАЗАК
БРОДА СА КОЈИМ ћЕ ПОћИ 500 НАШИХ
ИСЕЉЕНИКА У ДОМОВННУ
Монтреал, 28 маја. (Тслефонски нзвештај). — Даиас
после подне стигао је у монтреалску луку југословенски
брод С. С. Радннк, који he новести 500 наших повратника
у Ф. Н. Р. Југославнју. Нест о доласку брода пронела се
муисвитом брзнпом, те је међу повратпнцима н другим на-ши- м
стамопнпцнма у Моитреалу нобудила нсограинчсно
одушевл.с1!.с и радост. Cue je похрлнло у луку да видн иаш
брод, тс да се састаие, шрукује н поразговори са л-егово- м
иосадом.
Чим је брод стпгао почсто јс укрцаваие робе Укрцава
.с he спакако трајати данас и сутра У истак he се укрцатн
иутницн, па сс перујс да he тог дана на вече спе битн готовс
н снрсмно за одлазак из Монтрсала равно у Југопавију.
ВАТИКАН САКРИВА РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ -АНГЛО АМЕРИЧКЕ
ОКУПАЦИОНЕ ВЛАСТИ МУ ПОМАЖУ
(Танјуг јавља)
Варшава. — Сскрстар Југо
словснске амбасаде Сарано- -
juih одржао je коифсрсицију
за штампу no iuuaity изруче
н.а Јупкловеиских ратних
злочинаца и новратка расе-лени- х
лнца из Пталије н за-падн- их
зона Нсмачке н А
стрије. Сарановић је нагла-си- о
да британскс и амсрнчке
окупацноне властн пуштају
ла слободу иајистакнутије
ратнс злочницс н дају Moryh-нос- т
да сс on а уз nouoh ре-акциоиа-
рннх
мсћуиародиих
агс,нтура,гпребацују, иркр
оксапа. Ујсдно, англо-амсрч-чк- с
властн толеришу оргаин-зоваи- ч;
тсрорнстнчких бандн
у разним логормиа и ilhxobo
ирсбаципаи.е ирско југосло- -
ШТА ПРИ ЧАЈУ РЕПАТРИРЦИ
ИЗ НЕМАЧКЕ
БЕОГРАД. — У Пеоград је
стнгла једна група од 58 Срба
н 35 Mabapa реиатрираца из
alicpiHKe окупационе зоне у
Немачкој, којн су донутовалц
у Југославију прс два даид
у саставу rj)yiie од 279 југо-словепс- ка
репатрирца. Behn-н- а
овнх реиатрираца живела
јс у Немачкој слободио, а ла-а- и
број се налазио у логори-м- а
нод четничЕим терором.
Милован MapiuiKOBiih зсм.го
радник из Кница у Србијц
уснео је да иобегие из лого-р- а
у Бадајблнигу у Бавар- -
ссој, а затнм се прнјавио ју-гословсн- ско
н р е тс+авиику
који му jc OM0ryhnoTenaTPn
јацнју. Он је изјавно да ко-иандаи- ти
у логорина спрово-д- е
страховнтн тсрор над бив-ши- м
зароб.гсницима и пад
свнма оиима који желе да се
врате својнм кућама. У свпи
логорима прши се лажна иро-паган- да
нјијтив нове Југосла
внје. Логорска пашцпја уби-л- а
је једног логораша само
зато што је унео у логор крп-шо- м
југословенске новнпе.
MapiuiKOBiih jc пагласпо да
велнки број JyrocioBeiia j
Немачкој желе да ее врате у
домовнпу. Бивши ратии за
к)блник Драгутин Стојано- -
впп нз села 1 унцата у Срби-ј- и
изјавио јс између осталог:
"Инсам могао вероватн да је
craitc у iiainoj землп дапас
овако све док ипсам прсшао
шанпиу. IIIto сам се више
удаллвао од граннце н про-лази-о
иреко новлх моетова и
кроз обновллне градове то
сам се више уверавао колпко
је лажна пропагапда под чи-јн- и
утицајем жнве многи мо-ј- и
другови, а којн нсто тасо
же!е да се врате у доиовииу
БОЛНИЧАРКЕ ДОБИЛЕ
ПОВИШИЦУ ПЛАТЕ
Торонто, — Ловишеае над-инц- е
добнле су болничарке
које раде за "Департмент оф
Ветеранс Еферс" у ЈСристи
Стрит болннци.
1олничарке су запретиле
штрајком ако им ее плате не
повисе у уиоређеау са пла-там- а
у ђенерал Хоспитал.
венскс грапицс у сврху сабо-таж- с.
Сарановнћ je а крају
нзиео да су разнс каташчкс
организације у Нталнји скри-вал- е
ратне зшчинце н пома-гал- е
им у бскству, због чст
је )угос10венска влада упу-тнл- а
двс ноте Ватнкану
ПЛАН ПРОЛЕЋНЕ GETBE У
ПОТПУНОСТИ ОСТВАРЕН
Бе°град. — У најнећеи дслу
ЈугославиЈе пролећиа сетва je
успсшио завршсна п плач
,зассјавааа yv потиуноТЈЈсг
твареп.
Иа тсрнторији IIP Србнјс
план upo.iehne сетвс остварен
је у потпуности. ссм у неким
плашшскнм предслима где је
сства још у току. У IIP Хр-ватск- ој
плап сетве бслнх жн-тарн- ца такође је нзвршен. Се-тв- а
нидустрискнх би.ика из-врше- иа
јс 100%. У HP Босил
н Херцеговинн, Словенијп,
ЦрпоЈ Гори и Максдоннји се-т- ва
се налази у завршној фа-з- и.
У остварсп.у сетвепог
плана одиграле су велнку у-ло- гу
машипскс тракторске
станице, које су све обавсзе
испуниле 100%, a у Македо-ниј- и,
Словеиији и Србијц u
премашнле.
У оствареау илана пролећ-и- е
сетве миого су доприиелс
it масовне организацнје које
су улагале велике лапоре да
се сствецц радовн ла времс
обаве. Успешном завршетку
такођс су знатно допрпнелп
и коит)олнн органи држав-нн- х
власти, tcojii су oworyhn-л- и
npOBoheite корнсне масои-и- е
контроле, повезнваае са
становништвом које im je у
тоц послу пружило велиу
iiouoh.
Омладинска пруга Никшић-Титоград-ПлаЕНн-
ца
Цетиае. — Дуж целс трасе
окладинске пругс Никшић-Титофад-Шавниц- а.
дуге 64
ки радови су у пуном зама-х- у.
Терен којнм пруга npaia-з- и
веома јс тсжак. Ради оси-гура- аа
транспорга фаћевин-ско- г
матсриЈала, взграђују се
20 км. прпступвпх путева.
Код взградње ове пруге, јед-н- е
од пајзпачајнијвх саобра- -
ћЗЈвих ливија у HP Црпој
Горп, која је за време crape
Југославије Снла занемареиа
у сваком погледу, изфадвће
се око 100 мостова и 11 тунс-л- а,
од којих је вајвећи туве.1
2нс3п0од. Целовог Врха, длт
У изфадљи ове пруге уче-ству- је
8 доброволних омда- -
дивских Сригада соје су у по-след- ае
време удвостручплс
резу.ттате свога рада. Тако је
пета омладвлска бригада, са-ставл- ева
од омладниаца са
HeTBiba п Боке Которске, да-л- а
за 10 дана 18.240 раднвх
часова. Шеста брпгада дала
је за 14 дана преко 15.000 рад-нп- х
часова. На тупелу испод
Целовог Врха до сада је иг-копа- во 183 м. доаег u 163 м.
гораег поткова.
4
ifI
ћ