Nase Novine, January 19, 1977

              IT", rMMt4iURL&kWul.l}i34iJKlfvW,AiSltic.fihJ.til,!AiZ.''t,l1 ;,iMiV_W .1 imi.ui._i.. . . I
f te "" " "" '''"'w""vl--wu.- 4 "'V WWtfttr№t№aM4Mrw#TvtfM i MMMrHWiMMirW'hgWWWW.rfHl Mtffttv HhwWW M HMMUijiMtiriiinKHiMaWfHvtftt мЛфАМдеОДМмкДОћМ илчДО№ки4¥ aMlf
F
i S
1
II3и
J?
p
3л fиt
: ivr il
.
iW
f
I 4
4
I
r
t
June 8, 1977
вшвшшжппгавшапшатшшнпшшшшвшаш
Proradila
elektrana
"Kakanj IV"
Posle duze izgradnje, ovih
dana, proradila je Termoele-ktran- a
"Kakanj IV" snage 110
megavata. PuStanjem u rad
ovog objekta znatno 6e se
poboljSati snabdevanje po-troSa- 6a
elektrifinom energi-jo- m
ne samo u Bosni i Her-cegovi- ni
nego I u drugim
krajevima naSe zemlje. To ce
biti mogu6no narocito stoga
Sto su nedavno stavljeni pod
napon neki veoma vazni
dalekovodi kao, na primer,
Kakanj, Buk Bijela, Tuzla —
Osijek i neki drugi.
Nova
hladnjaca
U Сабки je poCela gradnja
nekoliko privrednih objeka-ta- ,
namijenjenim potrebama
poljoprivredne proizvodnje.
Polozen je nedavno i kamen
temeljac novoj hladnjaci ka-pacit- eta
4500 tona. U njezinu
gradnju i opremanje PIK
"Сабак" ce uloziti oko 60
milijuna dinara.
Hladnjafia бе se dovr§iti u
maju idu6e godine. Kolektlv
radne organizaclje "Agro-stro- j"
робео je graditi suvre-me- ni
servls za poljoprivred-ne
strojeve i skladiSte za do-rad- u
i pakovanje sjemenske
robe. Zajedno s novom upra-vno- m
zgradom ti objekti ce
stajati oko 90 milijuna dinara
i zapoSljavati stotinu radni-k- a.
Nacionalni parkovi SR Hrvatske
Rio
Planina Risnjak, nacional-ni
je park koji svom nedirnu-to- m
Ijepotom upotpunjuje
Ijepote drugih nacionalnih
parkova: otoka Mljeta, Plit-vi6k- ih
jezera i Paklenice.
Malo je predjela u Hrvat-sk- oj
koji su sa6uvali iskon-sk- a
obiljezja: takav jedins-tve- n
krajolik je oko vrha pla-ni- ne
Risnjak, u Gorskom
Kotaru (1528 metara). Jedln-stve- n
je po geomorfoloSkoj
gradnji, geoloSkom sastavu
dok je najvedi dio Risnjaka
pokriven smrekovom i mje-бап- от битот. Risnjak je
tipi6an krajolik Gorskog ko-tar- a,
udaljen 18 kilometara
od Rijeke, I na maloj povrSinl
pruza mnogo prirodnih poja-v- a
i Ijepota. Drugl po vlslni u
"Zeleni plan"
U Jugoslaviji обекији da,
6e do kraja 1980. proizvod-nj- a
zlta, kukuruza, бебега i
jestivog ulja biti dovoljna za
domacu upotrebu, a da 6e
izvesne kolifiine ostati i za
izvoz. Ovi vazni ciljevi zacrta-n- i
su u novom "Zelenom
planu" koji je potpisan u
Saveznom izvrSnom vecu od
strane predstavnika republi-k- a
i pokrajina. Po ovom
planu, do 1980. predvideno
je da poljoprivreda raste po
stopi 4% godiSnje, tako da
bi samo prinos zitarica dos-tiga- o
18 miliona tona do kra-ja
dekade. PSenica bi trebala
dostici proizvodnju od 6 mi-liona
tona, kukuruz 10 mili-ona
tona, meso 1,3 miliona
tona, бебеМ milion tona itd.
ProSirenje
saradnje
akademijanauka
SFRJ i SSSR
Moskva, (Tanjug)
Delegacije Saveta akade-mij- a
nauka I' umetnosti SFRJ
i Sovjetske akademije nauka
vodile su u Moskvi od 10. do
12. maja razgovore o паиб-n- oj
saradnji i potpisale pro- tocol o izvrSenju plana sa-radnje
za razdoblje od 1976.
do 1980. godine. Protokol su
potpisali Sef jugoslovenske
delegacije, predsednik Ma-kedons- ke
akademije nauka i
umetnosti akademik Mihajlo
Apostolski i nau6ni sekretar
Akademije nauka SSSR Geo-rg- ij
Skrjabin.
Sve snainija
re6natrgova6ka
flota
Nije mozda dovoljno poz-nat- o
da je Jugoslovenska
гебпа trgovinska flota po
broju plovnih jedinica i bro-dov- a
najve6a u Evropi, od-m- ah
posle flote Sovjetskog
Saveza. Ovu flotu uglavnom
drzi firma 6iji brodovi plove
od Regensburga do dunav--
Gorskom kotaru, Risnjak je
vrh kojeg okruzuje niz lijepih
livada, a zahvaljuju6i klimi,
vegetacija je veoma raznoli-k- a.
Na podru6ju Risnjaka
ima oko 30 biljnih zajednica i
stoga je razumljiv velik inte-re- s
botani6ara iz cijele Evro-p- e
koji ovdje obavljaju pri-rodnoznanst- vena
istraziva-nj- a.
Na ovoj planini 1879.
godine otkriven je cvijet
runolist, rijedak po raspros-tranjenos- tl
i Ijepoti.
Risnjak je danas jedno od
najomiljenijlh planinarskih
podru6ja a zbog jedinstve-no- g
pogleda na Hrvatske pri-mor- je
I kontinentalni dio Hr-vatske,
njegov je vrh stjeciS-t- e
brojnih posjetilaca — Iju-bite- lja
prirodnih Ijepota.
NJAK
UBRZANI RAZVOJ BARA
. гмгугл, a, i , т,_ гГ1,'ц-'Гк,'С"лЉ7Ј-1Чча1'7.7-
_#' 1лчгјг?:љ лкшп j_w. WK,rfyr"Ai;j:--v,,- w k-ia- wi --.. vfi:7Iтs♦тчs(;a-.- '' '. i,rt i m.rs.rkiv:jFn тштшшшшштшшштж W-- J .- - ,т
.-
-- _ -- :.:;; .vtvtl'
_ : . . .:. .r;r?.Mrrft-i'5V''- j л
tt 'Љ-- Г!
Izgradnjom vi§espratnica SiroMh bulevara najjuinija luka na Jadranu
skog ибба u Crnom moru, a
to je Jugoslovensko гебпо
brodarstvo (JRB). Osim 60
brodova, ona raspolaze sa
јоб 450 6lepova, barzi i
drugih plovnih jedinica za
prevoz tereta. Jugosloven-sko
гебпо brodarstvo je pro-б1- е
godine prevezlo pet mili-ona
tona robe, a ove godine
обекије pove6anje obima
transporta za јоб 20 proce-nat- a.
Treba ista6i da je гебпа
flota dobila istaknuto mesto
u dugoro6nom programu sa-obra6a- jne
politike koja se
sada priprema u Jugoslaviji.
55.000 traktora
iz Rakovice
Industrija motora u Rako-vl- ci
kod Beograda ve6 godi-nam- a
belezi stalni uspon u
proizvodnji traktora. Planira-n- o
je da u ovoj godini proiz-ved- e
55.000 traktora za do-та- бе
i inostrano trzi6te. To
je za 10 odsto ујбе nego u
1976. godini. Osim traktora
fabrika proizvodi i тепјабе
za kombajne i delove za
specijalne тепјабе. Proizvo-di
ovog beogradskog giganta
isporu6uju se preduze6ima u
svim jugoslovenskim repu-blika- ma
I pokrajinama, a
znatan deo ide i van granica
Jugoslavije.
Izvan redan
kolorit
Hrvatska slikarka Slava
Ra6kaj (1877 — 1906) posta-l- a
je poznata po svojoj
uljanoj slici "Ozalj u snegu",
all je ve6ina teoret!6ara ume-tnosti
ubraja medu najbolje
jugoslovenske akvareliste.
lako gluvonema od rodenja,
Ra6kajeva je bila najbolji
u6enik Bele Clko6a-Sesij- e, u
zagreba6koj Obrtnoj бкоИ.
Prvi put je izlagala 1896.
godine u Hrvatskom salonu
u Zagrebu, a potom u Pragu,
Parizu, Budimpe6ti I Petro-grad- u.
Ova darovita umetni-ca- ,
6iji se akvareli odlikuju
osobitim koloritom, umrlaje
veoma mlada, ve6 u 29.
godini.
„..-ле-! шттттшшштшшзгтштштџ-- л
гтга-т-т v '
-- кж1;.' a!¥
?5=i.4rliJ2UMiSi£i.
i
"Banatski
Asuan" ve6
ove godine
Unato6 visoku vodostaju
Tise i nepovoljnim vremen-ski- m
prilikama, gradevinski
radnici nekoliko jugoslaven-ski- h
radnih organizacija uzu-rban- o
grade branu i most na
Tisi, nedaleko od Novog Be-беј- а.
Kako smo saznali u vodo-privredn- oj
organizaciji DTD u
Zrenjaninu najvazniji objekt
toga hidrosistema dovit 6e
se do kraja ove godine, a za
mjesec-dv- a predvida se dovr-бепј- е
mosta koji 6e spajati
Banat i Вабки.
Nova 6e brana, popularno
nazvana "Banatski Asuan",
biti duga 370, бкока 35 i
visoka 26 metara. Kada pro-ra- di
omogu6it 6e natapanje
oko 300.000 hektara plodne
banatske zemlje, б№ 6e
dovesti do ekspanzije povrt-larsk- ih
i ratarskih kultura i
dvije zetve godiбnje.
Cementara u
NaSicama
Prva slavonska cementara
gradi se u NaSicama i radovi
se odvijaju prema planu Tre-nut- no
se postavljaju mlinovi
za slrovinu i cement, dvije
вибаге za sirovinu a Izvode
se I zavr6ni radovi na rotacij-sk- oj
реб!.
Cementara u Na6icama bit
бе prvi industrijski objekt te
vrste na podru6ju Slavonije a
u njoj 6e na6i zaposlenje oko
400 radnika. Za svoj rad
budu6a tvomica 6e koristiti
sirovinu iz lapora iz obliz-nji-h
rudnika. Izgradnja ovog
objekta stajat 6e oko milijar-d-u
dinara i bit бе jedan od
najve6ih investicionih zahva-t- a
na podru6ju Slavonije i
Baranje u posljednjih petna-es- t
godina. Po dovr6etku —
predvideno je da Worn lea
гаробпе sa radom sredinom
idu6e godine — kapacitet
cementare bit бе oko 600
tisu6a tona cementa godi6-nj- e,
te 6e njenom proizvod-njo- m
biti u potpunosti pod-mire- ne
potrebe za cementom
gradevinske operative ovog
podru6ja.
dobija velegradske manire.
30 godina
uspjeSnog rada
"MoreSke"
Korfiula — Pro§la su tri desetlje-6- a
neprekidnog plodnog rada kor-fiulansk- og
RKUD "MoreSka". To
nije hobi, naglaSeno je na godi§-nj- oj
skupStini druStva, ve6 pred-stavljan- je
korfiulanske kulture u
cijelom svijetu.
RKUD "Могебка" je od proSlogo-diSnj- e
skupStine dosad odriala
brojne kulturno-umjetnifik- e prired-b- e
po mjestima korCulanske op6i-n- e,
sudjelovala je na republiCkim
smotrama, OakovaCkim vezovima,
Karlovaikoj smotri i u inozemstvu.
Osvojena su i velika priznanja. To
je ukratko bilanca rada ovog marlji-vo- g
druStva koje okuplja 243 б1апа
u pet sekcija. Radi se na obnavlja-nj- u
Seste sekcije — dramske. Pros-jecn- a
starost dlanova druStva je
oko 32 godine Sto je solidna dob, a
svake godine doiaze mladi, pa je
6lan dru&tva svaki dvanaesti sta-novn- ik
grada Korfiule.
RKUD "Могебка" je u svojem
programu zacrtala uigravanje novih
plesova, pjesama IJgara. Kako je
Istaknuto na skupStlni, uskoro ce
se urediti stalna izlozba o "MoreS-ki- ".
Eto, to bi bilo ukratko o jednogo-di§nje- m
radu druStva, koje je naj-ve- de
aplauze, na otvorenoj sceni
prepunog gledaliSta, pobralo od
naSih radnika privremeno zaposle-ni- h
u Svedskoj i Danskoj, kada je
"MoreSka" gostovala u tim zemlja-m- a
u martu ove godine.
Proslavljen dan
slovenskih
prosvetitelja
Skoplje, (Tanjug) — U Ma-kedon- iji
je 24. maja sve6ano
obelezen dan slovenskih
prosvetitelja, solunske bra6e
Kirila i Metodija. Ovaj praz-ni-k
na prigodan na6in pros-lavljen
je u svim бко1ата i
obrazovnim institucijama u
Republici. Odrzana su pre-davan- ja
o гпабаји njihovog
delaza slovensku plsmenost
i kulturu uop6te, a posebno
za makedonski narod. Praz--
nik je proslavljen i u бко!а-m- a
koje nose ime ovih
slovenskih prosvetitelja, kao
i na fakultetima i visokim
бко1ата Univerziteta "Kiril i
Metodij" u Skoplju.