Nase Novine, December 21, 1977

              ,VT
,'i
%#?Ш
Mozk slika
w . - .,„ -- '', %ms&, ~ s
Zabarski most na Moravi, preziveo dva rata.
Vellka Plana — Pomoravske op-§ti- ne
Veliku Planu i Zabare vec 58
godina spaja i povezuje Cellini
drumski most na Velikoj Moravi,
koji se nalazi na putu dugom 13
kilometara izmedu dva mesta. Na-ro- d
mu je dao naziv zabarski most,
i po tome je dobro poznat u cita-vo- m
Pomoravlju i Podunavlju. Pos-lednj- ih
godina postao je, na zalost,
poznatiji po tome §to vi5e razdvaja,
nego Sto spaja povelika podrucja s
obe strane Morave, koja su na nje-g- a
decenijama upucena.
To je most koji je "odsluzio svo-je"
i odufio dug vremenu i ljudima.
Do pre godinu i po dana, sluzio je
kako-tak- o, a tada je otpisan. Dru-gaci- je
i nije moglo jer je dotrajao
do te mere da je jedva u stanju da
zadovolji eamo manji, sporedni
deo potreba u drumskom saobra-caj- u.
All, to je privremeno stanje,
jer ce most uskoro dobiti zamenu.
Cudna istorija mosta
2abarski most je oronuli "ielicnl
starac", kome niko i ne zna godine.
Na mestu na kome je sada sagra-de- n
je 1919. godine, a dobijen je,
posle prvog svetskog rata, u vidu
reparacije od Austro-Ugarsk- e. U
oktobru 1944. godine, tim mostom
su profile oklopne jedinice Crvene
armije, pa je tada deo konstrukcije
oStecen. Nemci su prilikom povla-cenj- a
hteli da ga sruse, ali su crve-noarmej- ci
osujetilL tu nameru. I
kada su okupatorske divizije bile
uzmakle daleko prema severu, za-barski
most ostao im je trn u oku.
NemaCki avioni doletali su da ga
sruse, ali je sovjetska protivavion-sk- a
artiljerija uspela da odbrani i
zabarski i svoj pontonski most, koji
je bio uz njega. Time je zavr§ena
Cudna ratna sudbina ove cuprije na
Moravi. A nju ce do kraja idu6e
godine zameniti novi betonski
most, cija gradnja pocinje ove
jeseni.
U posleratnim godinama most je
vi5e puta popravljan i krpljen.
Naglo pojacan saobracaj i prolazak
te§kih vozila, ciju tonazu most nijo
mogao da podnose, skratili su mu
vek.
m
Maribor — U salonu suvremenih
umjetnosti na Visokoj tehniCkoj
skoli u Mariboru otvorena je izlozba
likovnih radova Grete Pecnik. Um-jetni- ca
je poznata I siroj evropskoj
likovnoj javnosti, a svoje radove je
izlagala i u SAD.
svetska
Л
Nevolja putnika i priznanje
"Litasu"
Prosle godine u prolece, ova sta-r- a
cuprija na Moravi dospela je u
veoma kriticno stanje. Zato repub-lick- oj
saobracajnoj inspekciji nije
preostalo niSta drugo nego da izre-kn- e
zabranu saobracaja za sva
vozila iznad trl tone nosivosti. Pro-la- z
teretnih vozila i autobuski
saobracaj preko ugrozenog mosta
su potpuno tada obustavljeni. Re-dov- na
autobuska linija Velika Pla-na
— 2abari je prekinuta, ali sao-bracaj
na njoj nije prestao.
Na ovoj relaciji redovno saobra-6aj- u
po dva autobusa. Svaki dolazi
sa svoje strane na obalu Morave.
Tu vozno osoblje zakljucava auto-bus,
i zajedno s putnicima prelazi
preko mosta na drugu stranu, gde
ih cekazakljudan drugi autobus, da
bl njime stigli gde su naumili.
2abarski most na Velikoj Moravi
nalazi se na vaznom reglonalnom
Prvafabrikatreseta
U selu Zdralovec, udalje-no- m
15 kilometara od Bosa-nsko- g
Grahova, puStena je u
rad prva fabrika treseta u
Jugoslaviji (i na Balkanu).
Fabrika predstavlja najzna-fiajni- ji
industrijski objekat u
opStini Bosansko Grahovo.
U selu Zdralovec nalaze se,
na povrSini od 3.600 hektara,
zalihe najkvalitetnijeg trese-ta
sa 26 miliona kubnih
Dve лоуе fabrike
Sarajevski "Energoinvest"
poceo je izgradnju fabrike
hladnovaljanih aluminijum-ski- h
traka u Ba6evicima i fa-brike
metalnih armatura u
Capljini. U izgradnju fabrike
hladnovaljanih traka utroSice
se 440 miliona dinara, a
zapoSljavace 550 radnika.
GodiSnja proizvodnja treba
da dostigne 20.000 tona, a
vremenom 60.000 tona hla-dno-valja- nih
traka.
Dom zdravlja
Cetinje — Odlukom SkupStine
SIZ-- a za zdravstveno oslguranje
radnlka Crne Gore, dodijeljeno je
Skupstlni opcine Cetinje petnaest
milijuna dinara kao uceSce za grad-nj- u
Doma zdravlja u kompleksu
Medicinskog centra. Uskoro ce se
odreditl I investitor, da bi radovi
mogli Sto prije poceti.
Rekordna
proizvodnja
hidroelektrana
naTrebiSnjici
Trebinje, oktobra — Hi-droelekt- rane
na Trebisnjici
ostvarile su rekordnu proiz-vodnj- u
energije za proteklih
devet meseci. Proizvedeno je
milijardu i 632 miliona kilo-vat-caso- va,
sto je za 200 mi-liona
kilovata viSe od plana.
Prema vodostaju u akumu-laci- ji
"Bileca", iz koje se na-paja- ju
turbine HE "TrebiS-njica- "
ovo elektroenergetsko
preduze6e ostvaride ove go-dine
najvedu proizvodnju od
svoje izgradnje.
putu Mladenovac — Smederevska
Palanka — Velika Plana — Zabari
— Petrovac na Mlavl. Zbog nesum-njivo- g
ekonomskog znacaja izgrad-nj- a
novog zabarskog mosta usla je
u red prioritetnih saobracajnih
objekata u srednjorocnom planu
razvoja Republike.
Predvideno je da Izgradnja ove
nove cuprije na Moravi pocne ove
jeseni. Pravice se novi betonski
most, dug 313 a sirok 12 metara, a
planirano je da bude izgraden za
godinu dana. Prema predracunskoj
vrednosti to 6e bit! investicija od
oko 75 miliona dinara. Ova sredst-v- a
osigurace najvecim delom pos-lov- na
zajednica putne privrede
Srbije "Srbijaput", dok ce dve
neposredno najzainteresovanije
komune 2abari i Velika Plana dati
исеббе od po deset odsto od pred-viden- lh
investicija.
M. 2ivkovic
("Politika")
i! Jipkiji
metara, Sto 6e omogutiti
dugogodiSnju eksploataciju.
U novoj fabrici zaposleno je
150 radnika.
U prvoj fabrici treseta pro-izvodi- de
se godiSnje 50.000
kubika prirodnog dubriva,
§to 6e znatno doprineti una-preden- ju
poljoprivredne pro-izvodn- je
u ovoj bosansko--hercegovafik- oj
op§tini, i Si-re.
u okolini Capljine
Fabrika metalnih armatu-ra
izgradice se u halama
lozionice i drugih objekata
2TP Sarajevo u Capljini, koje
su posle ukidanja uskotrac-n- e
pruge Sarajevo-Dubro- v-nik-
Zeleni- ka ostale neisko-riScen- e.
Ova fabrika 6e zapo- -
sliti 450 radnika, a njena
godisnja bruto-proizvodn- ja
iznosice, kako se ocekuje,
oko 150 miliona dinara.
m
November 16, 1977
Itouosti iz
Banjaluka — Nedavno su mesta-n- i
sela Radomirovac ugasili petro-lejk- e
u svojim kucama, jer I do njih
je, копабпо, stigla struja. Sada su
sva sela u opStini Bosanski Novi
elektriflcirana. U najvecoj poslerat-no- j
akclji u ovom kraju izgradeno je
vise od 200 km visokonaponske i
vise od hiljadu kilometara niskona-ponsk- e
mreze i 72 trafo-stamc- e.
Struju je dobilo oko 10 hiljada
domacinstava
Fabrika iverice u
Bosanskoj Krupi
Radna orgamzacija za preradu
drveta "Una", koja posluje u sasta-v- u
sarajevskog "Sipada", poCela ]e
izgradnju nove fabrike za opleme-njavanj- e
iverice U novoj fabrici
godisnje ce se proizvoditi 20 hilja-da
iveratskih ploda. U izgradnju ove
moderne fabrike u kojoj ce biti za-posleno
samo 40 radnika, ulozeno
je 30 miliona dinara.
rovecanje mirovina
y Crnoj Gori?
Ti tog rad (Tanjug) — Sta-ros- ni,
invalidski i porodifini
umirovljenici u Crnoj Gori
uskoro ce najverovatnije
imati vece mirovine za oko
osam posto, cime 6e njihova
primanja biti uskladena sa
porastom troSkova zivota. O
povedanju mirovina копабпи
odluku ce donijeti SkupStina
RepubliCke samoupravne in-tere- sne
zajednice mirovin-sko- g
i invalidskog osigura-nj- a
radnika koja se sastaje
poietkom studenoga. Miro-vins- ke
poviSice bile bi ispla-6en- e
sa mirovinom u decem-br- u,
a vrijedile bi od 1. juna
ove godine.
Predvida se takoder, da se
poveca dodatak za tudu
pomoc i njegu, kao i zaStitni
dodatak za mirovinu u izno-s- u
od oko 1700 dinara. I ovo
ce se, ako bude usvojeno,
isplatiti u decembru, a vrije-d- it
ce od 1. juna.
ЈЈЈЈЈТЈЈПјпП-"- - 4" 4wuw1
Bosnnshe
Automatska centrala
u Glamocu
U ovom lepom, planinskom mes-tu,
postavljena je nova automat-ska
telefonska centrala sa 400 bro-jev- a.
Nove telefone dobide uglav-no- m
gradani jer stara telefonska
centrala jo§ uvek zadovoljava pot-reb- e
privrednih i drugih organizaci-j- a
iz ovih krajeva.
Novi stanovi u Drvaru
Pri kraju su radovi na izgradnji
stambene zgrade sa 40 stanova
koju podize SIZ za stanovanje i ko-munal- ne
delatnosti iz Drvara. Veru-j- e
se da ce stanari kljuceve novih
stanova dobiti do kraja ove godine.
Istovremeno, u Ulici 13. maja робе-l- a
je izgradnja nove stambene zgra-de
sa 32 stana.
Jedna pijaca u Banjaluci
Mada u Banjaluci zivi oko 120
hiljada stanovnika, u gradu postoji
samo jedna pijaca u centru grada
tako da su gradani koji zive u pred-gradi- ma
i u novim naseljtma prinu-de- ni
da se samo ovde snabdevaju.
Prilike dre se popraviti pocetkom
slede6e godine, jer ce se u naselji-m- a
Bonk i Nova varo§ i u Mejdanu
podidi mini-trznlc- e, a krajem sle-ded- e
godine bice otvorena i mini--pija- ca
u Lausu.
Bogata "zetva" ribe
u Prnjavoru
U OOUR ribnjak "Prnjavor" po-ceo
je izlov ribe. Veruje se da ce
"zetva" biti bogata i ukupno se обе-kuj- e
izlov oko 50 vagona raznih vrs-t- a
ribe. Proizvodnja ribe u sledecoj
godini bice znatno veca, jer su u
toku radovi na prosirenju ribnjaka
za novih 380 hektara.
DRUGA ETAPA
U "TEHNOSU"
Ovih dana u Ca6anskom
"Tehnosu" po6ela je druga
etapa izgradnje nove livnice
obojenih metala. Kada sredi-no- m
iduce godine bude po-6e- la
da radi njen kapacitet ce
biti 8,500 tona gotovih pro-izvo- da
godiSnje. U ovaj po-duh- vat
bice ulozeno oko 48
miliona dinara.
ШШШ
ДННМ 254 Marlee Ave., Toronto, Ontario 1
['ДДВГГУШ Telef on 789-717- 9 I
инИОИНИмУШЈмјиДЕШДИ Na vecer poshje 7 sadn,a ikhucnneidjteeljloemfon I