Nase Novine, June 28, 1978

              м
r
1 i im
(
зетш 1 ад№№ VWT7lv
1 ? "V I" V'
B'i
H
I
4
mi
I
I
m
ir
is la H
5?
ИИИДИИИИИИИИИИШД '
_
Ш
Ч&-- шт v - "Н И Л ж
Akron 14. April
Jutros, teta Luca je kao I obldno,
u 5.30 oti§la na posao.
Ostala sam sama u njenoj veliko]
kudi, nagnuta nad povelikom gomi-lo- m novlnarskih tekstova posvede-ni- m
ovoj tako obidnoj, a tako
izuzetnoj osobi. Njeno humano
delo inspirisalo je ljude od pera za
divne 6lanke koji oplemenjuju. AM
ma koliko da se pise i govori o teta
Lucinim humanim akcijama, njihov
znadaj de ostati dublji od svake
pisane ili Izgovorene red o njlrria.
Jer tek kada se zna biografija ove
zene, njena dela se jos vise cene.
Tada se tek stice merilo o vrednosti
jedne kultivlsane potrebe u dove-k- u
da smo "svl ljudi u onollkoj meri
u kolikoj druge ljude vol i mo, ili
smo imall mogudnosti da in voli-m.o- ",
kako je rekao Pasternak.
Zahvalnost koju osecamo prema
teta Luc! za sve Sto dini za na§
narod ovde i za Jugoslav! ju ima
duboko znadenje. Ona je vise nego
divljenje I poStovanje za jednu
izvanredno zasluznu osobu. Nadin
i uslovf pod koji ma ova hrabra zena
— vrlo rado cu upotreblti геб
"heroina" — dini humana dela,
pobuduju nas viSe da o tome raz-miSlja- mo, da se'zamislimo, nego
da joj budemo zahvalni. A teta
Luca zahvalnost! ne trail. Onazell
samo da njene dobrodiniteljske
akcije posluze kao primer drugima.
Jer, svet treba da bude bolji, a on
bi bio dak i mnogo bolji nego §to je
sada kada bi u svakome od nas
postojala zelja da udini nesto,
makar vrlo malo, za dobro svih.
— Ja znam iz sopstvenog iskus-tv- a
koliko je zivot nemilosrdan; u
kolikoj je meri nekome majka, a
nekome maceha; koliko svl nemaju
iste Sanse u samom podetku, a to
nije prirodno — razmiSIja naglas
teta Luca. Treba dlniti ne§to da se
neravnomemosti u Ijudsklm odno-slm- a
ublazuju, da ljudi budu sred-niji.- ..
Covek ima najkonkretniju satis-fakcij- u
kada u svojoj najblizoj
sredini pomogne da bude vise tog
sklada, da ljudi budu zadovoljniji.
Mi "vediti putnici", sa srcem
podeljenim izmedu dve domovine,
imamo takve dve najblize sredlne,
pa je, prirodno Sto je teta Luca
izabrala najpre svoje rodno mesto,
a zatim I druge delove Jugoslavije,
da baS u njimadoprinese boljem
zivotu ljudi.
Pisano je dpsta o korlsno inves-tiranq- m Jeta lucinom novcu za
podizanje druStvenih institucija ta-mo
gde su one najpotrebnije. Te
institucije su sastavni deo teta
Lucine biograflje. Zbog njih je ta
biografija postala toliko znadajna.
-- Mnogi cietalji z biograflje ove
plemenite zene poznatl su nam Iz
jugoslovenske Stampe, all teta
Luca je i za dltaoce "NaSih novlna"
Ispridala svoj zivot I u toj ispovestl
Ima nekih podataka koji jos nigde
nisu objavljenl. Naravno ceo ovaj
teksr bide protkan mojlm H6nim
utiscima posle provedenlh nedelju
dana kod tete Luce u Akronu.
'у -- eass"
V
Lucija Bogatld-Juri- d dosla je u
Ameriku 1923. godine kod oca koji
se otisnuo u svet jos 1 901 . godine.
Prvu spoznaju o grubosti zivota
donela je brodska karta. Agent je
Lucijinu kartu, kao i mnoge druge,
ukrao. To je odlozilo putovanje za
nekoliko meseci, dok otac nije
poslao novae za drugu kartu.
Iskrcavanje u Americi je mradna
uspomena:
— Tret i rail su nas kao marvu.
Prostorija u koju su nas uveli lidila
mi je na veliki podrum, a krevetl
jedan iznad drugog; pa veliki
kazani hrane I cekanje u redovima,
kao u vojsci. Valjda zahvaljujuci
mladoeti, nisam te§ko podnela.
Bilo ih je koji su i povradall...
Prvi posao, dva meseca po
dolasku u Cleveland, omogucio joj
je da sredi zivot. lako nije znala
engleski, odmah je radila u svojoj
strucl — kao modiskinja. Plata je
bila za ono vreme dobra: oko 14
dolara nedeljno. Stan je naSIa kod
dobrih ljudi.
U Isto vreme Lucija se ukljudila u
ondaSnji drustveni zivot. Bila je
aktivna u HBZ i u raznim diletan-tskl- m
grupama. Glumila je, pevala,
i§la na predavanja, prikljudila se
sledbenicima naprednih ideja.
— NiSta ml nije bilo te§ko da
uradim. Verovala sam u progres
covecanstva. Stizalasam svuda. Nl
za spavanje vremena nisam imala.
Godine 1925. udala se za njenog
Rada, koga je upoznala kod oca.
U periodu trajanja ekonomske
' krize, tesko su nalazili posao, kao i
mnogi drugi. Lucija je bila zado-volj- na
kad joj je ponudeno da 6isti
prostorije za dvadeset pet cent I na
sat. All 6ak I u torn vremenu ona je
nalazila mogudnosti da pomogne
drugima, da podeli i ono malo sto
je imala. Evo jedne epizode:
U njihovom susedstvu ziveo je
berberin sa 6etvoro dece. Poverio
je Luciji svoje "snove": 'kada bi
imao para da preuredi prostoriju sa
ulice i u nju stavi berbersku stolicu
mozda bl privukao poneku muste-rij- u
i nekako prehranlo decu.
Ovakve probleme treba resavati
brzo — reagovala je u sebi Lucija. I
6im je primila platu sledece subo-t- e,
berberin je imao zeljenu stolicu.
Njoj i Radetu nije mnogo ostalo,
ali treba pomodi onima koji su u
tezoj situaciji. Slu6aj berberlna je
samo jedan od mnogih. Koliko je
puta njen Rade zvao doktora za
naSe bolesne ljude u Akronu I
okollni I platlo ne samo pregled vec
I prevoz.
Mnoge od onih kojima je pomo-gl- a
nlkada viSe Lucija nije videla.
Neki se nisu setill, a neki nisu
imali priliku da joj se zahvale. Ali
ona Je zadovoljna:
— Kad mogu da ufiinim nesto za
drtigoga, da nekome pomognem,
to ml daje-unutraSn- je sppkojstvo.
Cini me sretnom. U uvljek mi,
izgleda da nedovoljno dajem...
ffit л; И)
14II ~шт1ЖП'1?ЖКХХФ' w №t TSE5ir!Z2Z2rrVgH4, UV JH' 4 Vnnl
"
TETA LUCIN RESTORAN
Mali restoran pod imenom "New
Era" izuzetno je poglavlje u zivotu
Lucije Juric kao i svih onih kojima
ova piemen ita zena .pomaze. On
postoji od 1936. godine, kao teta
Lucin "6uveni" biznis jer je glavni
izvor prihoda za ostvarenje svih
njenih humanih akcija. SmeSten u
istofinom delu Akrona, u radni6koj
cetvrtl, restoran je ogledalo teta
Lucine duSe. U njemu je ona prove-l- a
ve6i deo svog zivota. To nije luk-suz- an
restoran, ali je veoma poznat
i viSe nego dobro posederf.
Svako jutro u 5.30 nasa teta Luca
je ved 'na radnom mestu. Sa
njenom "desnom rukom", rodaki-njo- m
i imenjakinjom Lucijom Sr-bi- d,
pripreml sve sto je potrebno za
ceo dan. Inade zaposleno je cetr-nae- st osoba. Restoran funkcioniSe
kao sace Ne postoji specijalno
vreme za rudak i vederu. Radnici iz
obllznjih fabrlka, iz mehanidarskih
radnji, sa benzinskih pumpi, sluz-benlc- l,
lekari, advokati, popovi, svi
dolaze, prema svom raspolozivom
vremenu. 6uveni piled! paprikas i
§trudla sa sirom i jabukama svako-?g- a
dana su u jelovniku. Za ostale
domade specijalitete teta 'Luca
pravl raspored. Koliko je poznat po
dobroj hrani, restoran je toliko isto
omiljen zbog ljubaznosti domadice
I ostalog osoblja prema gostima.
Treba tamo otidi — dozivljaj ne
izostaje..
Kada je prvi put ugosden u ovom
restoranu, nekadaSnji glavni ured-ni- k
"Akron Beacon Journal"-- a (naj-ved- eg
akronskog llsta), samo je
prokomentarisao:
— Kako to da mi ranije nismo
znali za vas? Sutra de vas posetiti
naS reporter.
U slededem broju lista, a bilo je
to negde u toku 1968. godine,
izasla Je cela strana o "New Era"
restoranu I njegovoj vlasnici Luciji
Jurid.
I druge znamenite lidnosti grada
Akrona desti su gosti teta Lucinog
restorana. Popularni. reporter radio
stanice Akron Whistler, Jaybird
Drennan, ne samo da je dest gost,
ved dovodi stalno nove osobe, da
bl im u autentidnom ambijentu, uz
izvrsnu vederu, Ispridao istorijat
restorana i teta Lucinu biografiju.
Na radio prog ram u desto govori o
njenim humanim akcijama.
Nikada teta Luca nije uzela
godisnji odmor. Nikada nije isla u
banju, niti na ledenje. I lekar se
dudio:
— U mojoj praksi desto sam
skidao pacljentima zuljeve sa no-g- u,
all sa ruku, i to zenskih, zaista
je izuzetno redak sludaj.
— Како- - mogu da mislim na
odmor, kad ima toliko da se uradi
— najdeSdi je odgovor teta Lucin
na sve pride i savete. I dopunjava
se:
— 2elim da u mom restoranu svi
budu usluzeni kako treba, da izadu
iz njegazadovoljni, sa potrebom da
ponovo dodu. Ja ne nudim luksu- -
Н mLiK ПЈ'('И (' Ј'
%m#t:e's;.f?r&.y'tzM№'W$Jl &'sm. m?. ? x№i.53
Spoljni izgled restorana "New Era"
p
&r
FT 'Wr -
". . W 'k '' ' ►'
fJ ify ~.v„.( ±љ .,.f1. AT.t'&' . t - dt kV . 1 f '
Bs3
4%--
V
Orл'Ј".vЧ i'ii k fis-- . s ч . %v ss1
iЈЧч Ч' ч"г. 'Л-fS- Si
kJs
v . TT,wW4k lJ&C Л "8
VS ..1.
Teta Luca i njena rodakinja Lucija
rade u kuhinji restorana
.
zan ambijent. Mislim da je bolje i
korisnijeda novae koji bin utrosila
na kupovinu skupog namestaja za
moj restoran, upotrebim za porhod
tamo gde je ona neophodna.
lako nema luksuznog ambijenta,
u restoranu "New Era" veoma su.
desti svedani rudkovi i vedere, a.K