Nase Novine, March 08, 1978

              II
m$ иUvU
r
.
I—НГ
ЦИ1ШИ1ШМИШМШУ№Ј1И.1ШМ1.Г'И'1тШШН HHHIHIMIUil ЧЈ1.11-.'ШШ1ј-
шш1 in u.lulj - .. I.. -r,- -.ii mull... ii.li...iMiiU.,l!.i.u...Hn.i.i...i..,.L,.i.liii.iM.HMJ i J
NOVI SAD DANAS
6rad
Ne pamti se da Je za poslerat-n- e
decenlje u Novom bilo
odjednom u gradnji toliko i tako
vaznlh objekata kao danas. U cers-tr- u
grada podize se zgrada Srpskog
narodnog pozorlSta, na periferlji
iza naselja Sangaj gradi se prva voj-vodans- ka
termoelektrana i toplana,
a na suprotnom kraju grada velika i
moderna kllnifika bolnlca. Na pri-laz- u
od Beograda podize se Siroki I
velelepni most, tre6i na Dunavu u
ovom gradu.' Od ovog mosta do
zeleznl6ke stanice u duzlni od
KULTURNA SARADNJA SFRJ
asses
Od 23. decembra do 15.
januara, ijublteljl likovne u- -
metnosti sovjetskog glavnog
grada imaju mogucnost da
se upoznaju sa slikarskim
radovima vellkbg jugoslo- -
venskog stvaraoca Ismeta
Mulezinovlca. Osamdeset i
petradovanaSegslikaraizio--
?eno u aaleriii Akademiie — —----
—j— — -- #-- 7 umetnostl SSSR, koja je
uvek jednaod najposedenijih
u Moskvi.
Iziozba Mujezinovida je
ovde priredena u okviru
grama kultume saradnje iz--
medu Juaoslavile I Soviet- -
skog Saveza I odriava se u
vreme jubileja naSeg umet--
nlka — 70. rodendana I polu- -
vekovnog njegovog stvara- -
1абкод rada.
Reprezentativnu izlozbu
Muiezinovl6a otvorio je pri- -
godnim slovom potpredsed- -
nik Akademije umetnostl
30GODINA
"KLIMENTA OHRIDSKOG"
Skopje, (Tanjug) — U Sko--
plju je nedavno svedano obi- -
IJezena 30. godisnjica osni- -
vanja i rada PedagoSke ate- -
demlje "Kliment Ohridski" i
P5 nnriina nastavA na aihan- -
skom jeziku na ovoj akade--
miji.
Studij na Akademiji "Kli- -
.NI....J.HU-IH.J.--
J j„iim;m;iuiki—
trl
Sadu
ie
pro--
Novf Sad: obrisi novog urbanizma
u pokretu
preko trl kilometra prufa se Bule-va- r
23. oktobra. Dpblo je I me po
onom danu kada su na Trgu slobo-d- e,
na tomju Gradske kuce, pre
trideset tri godine novosadski sko-jev- cl
istakll nasu trobojnlcu, Bule-va- r
Je duzi od Jellsejskih polja u
Parlzu i predstavija "hlrurski rez"
urbanista u tkivo starog dela grada.
Projekat je pred zavrSetkom. Treba-l- o
bl joS koju kuCu skloniti, poruSI-t- l,
I tu sastaviti drugu kolovoznu
traku. To, kao Sto se zna, odlaze se
koilko moze. Mnogo staje a novae
- SSSR
Kamenjev Lenjingra-SSS- R
j je napomenuo da u" umet- -
ni6kom stvaralaStvu "velika--
na jugoslovenske likovne u- -
metnosti" ima raznih "kru- -
gova" i da Mujezlhovic pouz- -
dano DrlDarJa "kruau anaa--
zovanlh umetnika" koji je, uz
to. nalveiu snaau svoa stva- - - — -- ? —j - — — — — — o "" - - — 0 — - - — ralafikog talenta posvetio
"uzbudljivim stranicama" re
volucije i narodnooslobodi- -
borbe.
Pored druglh sve--
бапот otvaranju su
ture SSSR Mohov i
ambasador SFRJ u SSSR
Joze Smole. x .
u stvari, prvaizloz- -
ba Mujezinovica SSSR,
do sada samo
svoiom slikom udestvbvao
na Izlozbi "Jugoslovensko
slikarstvo 19. I 20. vekaM
I''' 1Л S- -
ment Ohridski" izvodl se u
27 nastavnih grupa za raz--
rednu j predmetnu
a 0sposobljavaju se nastav- -
nlci za 20 predmetnih grupa.
Do danas.na toj visokoSkol- -
skoj diplomiralo je
7150 nastavnika.
nlgde ne pretlie. Novosadanl su
toga svesnl I odreSill su kesu. Rela-tivn- o
visok samodoprlnos Izglasan
je vellkorn.ve6lnom
I nije to mozda tako velika zrtva
se uporedl sa preseljenjem ce-lokup- ne
Industrije iz grada u novu
Industrljsku zonu. To je poduhvat
koji izazlva dlvljenje I stranaca i po-setila- ca
iz naSih druglh gradova.
Jer, malo je gradova koji su rekon-strulsa- ni
tako kao da su gradeni po
merlllma. Urbanistl su
izrekll o svoj sud I pohvale
S i_mv ML.
rviujezinovic zastupijen na
ovoj Izlozbi, ima eksponata
iz njegovog predratnog "cr--
ta6kog opusa , vi§e radova
iz ratnog perioda, akvarela I
crteza,koji snazno deluju
kao dokumenti revolucije i
narodnooslobodilaCke bor--
be- - NajviSe je umetnikovlh
radova iz Seste decenlje,
kadaonideuekspreslvnost,
u dinam!6nu kompoziciju i
kada, rastereden "opisiva- -
nja", neosetno I bez reskih
ulazi
kretanja umetnifikog izraza.
Najsnazniji 6e utlsak kod
moskovske'publike bez sum--
nje ostaviti radovi koji pred- -
stavljaju evokaclju
oslobodila6ke borbe, pose- -
bno iz clklusa "Neretva" I
"Sutjeska"
R. Bajalski
SSSR Vladimir je 1947. u Moskvi I
Vladimif Kamenjev ko- - du. Medu radovlma kojima je
Ia6ke
zvanica,
prisust- -
vovali zamenlk mlnlstra kul- -
Nikolaj
Ovoje,
u jer
je jednom
nastavu,
ustanovi
kad
dana§njlm
tome
zaokreta u savremena
narodno--
iaDnKe-pre8e- i' iz втагпоепе' u
Industrljaku .ftetvrt. Te pofovale u
prvom redu zasluzuu' kolektlvl
"Novkabela", "Albusa", "27. mar-ta- ",
"Petra DrapSina" I druglh koji
8u podneli najve6l teret oye geobe.
All, Isplatllo se.
Gradovisukaoiljudi
To Je ono Stq Nov! Sad najviSe
odvaja od druglh flradova. aii gra
°ovi a" kao i ijudi, cesto siiem je- -
dan drugome. Beogradanin bi u
Novom Sadu, reclmo, пабао mno-g- o
slldnostl ea svojlm gradom. Ve6
earn ulaz u Novi Sad iz Beograda,
kroz petrovaradinske ullce, veoma
je бНбап ulazu u Beograd iz Novog
Sada kroz ullce Zemuna.
Novl Sad 6e imati svoju "gazelu"
kao I Beograd. To je most koji se
sada gradl preko Dunava na
Bulevaru 23. oktobra. 5to je najln-teresantni- je,
tim mostom ce prvl
pravi auto-p- ut prolaziti kroz Novi
Sad, bad kao Sto I паб najduzl auto--p- ut
"Bratstvo-jedlnstvo- " proiazi
preko gazele kroz Beograd. Ova
sluCajnost ima zanimljivu predls-torlj- u.
Kad Je projektovan novl auto-p- ut
E-- 5 od Beograda preko Novog Sada ski kombinat "Belje"
Subotice do madarske granice, rio je jeseni гпабајап
razviia se oStra borba misljenja o uspjeh U proizvodnji kukuru- -
tome da it auto-p- ut treba da obide
Novi Sad ill da proiazi kroz grad.
Prva varljanta polazila je od 6lnjenl-c- e
da je to medunarodna saobra-cajnlc-a,
da je tranzit veliki, da u
grad ne treba uvlaCitl reku vozlla i
na kraju da svuda u razvijenom
svetu auto-pute- vi obilaze gradove.
Novosadanl su, medutim, svoj
jedlnl argument izrazilLpitanjem: a
kako kroz Beograd kicma
jugoslovenskog saobracaja, паб
put broj jedan, auto-pu- t "Bratstvo--jedinstvo"- ?
I, taj argument je,
копабпо, prevagnuo.
Auto-pu- t od Beograda do Novog
Sada celom duzinom ide kroz
Srem. Bududnost oba grada vezana
jeza Srem gde su zakoraCili svojlm
novlm delovima. Preko Save prema
Sremu izgraden je Novi Beograd i
sada se uz Savu urbanizuju srem-sk- a
sela sve do Obedske bare. Na
drugoj strani uz Dunav Beograd se
§irl sve do Banovaca gde je na
fiistoj ledini izgradnja Jed-no- g
novog grada satelita koji JoS ni
ime nije dobio.
U Novom Sadu se, takode novlm
mostom preko Dunava, prelazi na
stranu na kojoj se kod
Kameriice planira podizdnje cita-vo- g
jednog novog grada od oko
40.000 stanovnika.
U Novom Sadu se rado dita "Po-lltikin- a"
Beogradska hronika. all
gradske vest! jedni od dmgih saz--
naju i na — FruSkoj gori. Tu se
fieSce 8usre6u nego u pozorlStu ill
kafanl.Na FruSkoj gorl Beogradani
I Novosadanl su pravi prvl susedi.
To ie niihma 7л1оНп1лиД nipninn
koju su prepiavlie vikendice I vile i
teSko je reel da n jevise tuonih iz
Beonrade ш Novnn sflH.
Pooled u bududnost
Novi sad nema takvu gradevinu
kao sto ie "Beoaradanka" if! kaDiie
u 0biiku stambenih kuia ail mu
Beogradani mogu pozavidetl sto je
premestio ieieznicku stanicu i
prugu sa jednog kraja grada na
Hmni мп mhu, поканлвп! nmn
sada se pruza "Bulevar Avnoja" a
na mestu nekadasnje zeleznicke
stanice sada se uzdizu sollteri.
Beogradani bi mogli pozavidetl
Novosadanima I na onome Sto sad
JoS nemaju — avlonsku buku, zbog
koje se ovlh dana podigla velika
u "gradu sunca" na Novom
Beogradu. Ail, nema sumnje da fie
, mrrj~-tti~jMM™J'l'''~ZZZZ7rZ-IZ
' ne u lOiiKOimen -- pianira аомдтааг?ж&
nja aerqdroma severno ' od grada, (,,
OStva-- i
ove
proiazi
po6ela
sremsku
vlka
prema Srbobranu. Kada 6e to bit!
ta6no'se joS1 ne zna.
Grad, medutlm, neprestano ras-t- e.
U proSlostl za svake dve decer-n
ije broj stanovnika je pribllzno
udvostrufiavan. Na terltorijl 6itave
opStine danas zive 254.000 stanov-nika.
Za razliku od druglh veliklh gra-dov- a,
-- Novi Sad nije podeljen na
opstine. Tako Citav grad sa desetak
okolnlh naselja Clnl jednu opStinu
koja je po broju stanovnika danas
najveca u zemljl. To je i jedina
opStina sa dva grada: Novl Sad i
Sremski Karlovci. Prema predvida-njim- a
8am Novl Sad ce na kraju ove
decenlje imati 210.000 a op§tina
285.000 stanovnika. Na kraju ovog
veka, kako se обекије, Novi Sad ce
Imati oko 400.000 stanovnika. '
Sinisa Nikolic
("Politika")
POLJOPRIVREDA
"BELJE" — MEDU
NAJBOLJIMA
Poljoprivredno-industrij- -
za. fNc e aime, s povrsVme_ oa_l
4.400 hektara kombinat je
dobio prinos od 88,56 metri-6ki- h
centi dime se uvrstio u
red najboljih . proizvodada
kukuruza.u svijetu. Zahvalju- -
ju6i najsuvremenijoj mehani- -
zaciji, odgovaraju6im skla--
diStima i suSarama u "Belju"
je zavr5ena berba kukuruza
sa SVih povrSina za samo 32
dana, StO je gotOVO dvostru- -
ko biie nego prijaSnjih godi- -
na.
Pri tome je po jednom
metrifikom centu u "Belju"
utroSeno 462 minute rada
traktora i 14,84 minute Ijud-sko- g
rada — takoder rezul-t- at
koji se rijetko postize.
MOST PREKO CETINE
Grad nja mosta preko rije-k- e
Cetine izmedu mjesta
Otoka i Sinja je pri kraju.
Ovim mostom mjesto Otok
ce se pribliziti srediStu Ce-tins- ke
Krajine za oko 6 kilo-metar- a.
Makedonska
knjizevnost
u 50 torn ova
Makedonska knjizevna tra--
dicija i njene potvrdene i ne--
pobitne vrijednosti bit 6e
objavljene do 1979. godine u
ediciji od 50 tomova.
Taj veliki pothvat, prvi
takve vrste u Makedoniii. u
povodu svog jubileja - 15
godina postojanja, ostvarlt
6e izdava6ka oraanizaciia
"Mlsla" u Skoplju. Edicijaje
antoloqiiski presiek make--
donskeknjizevnetradicijeod
nienih Dodetaka do danas.
Taedicijazna6i prvu integra- -
Ino ostvarenu sliku najviSih
dostignu6a makedonskih pi- -
saca. "Makedonska knjizev- -
nnst n 50 tomova" kronoioS- -
ki je koncipirana, bit 6e
ilustracija literarnih kretanja
u Makedoniji, pogleda, zah-va- ta
i rezultata u raznim raz-doblji- ma,
§to je,-- ujedno,
doprinos daljem svestrani-je- m
prou6avanju dosadaS-nii- h
dostianu6a na ovom
p0dru6ju.