Nase Novine, February 16, 1983

              2-- NASE NOVINE, December 7, 1983. Nikafagva STA CEMO SA
dcBil F©ieV e
Zadnjih dve nedelje iz Managve puni
avioni prenose putnike u Havanu. To
niie zboq toga Sto za kubanske
uCitelje, inzinjere i tehnifiare i dok-tor- e
nema vi5e posla u Nikaragvi,
nego zato Sto Sandinisticka vlada
zeli da udovolji svojim neprijateljima
— Reaganomicima.
Nikaragva desperatno zeli da iz-beg- ne
invaziju i spremna je udovo-Iji- ti
Reaganovoj administraciji po
skoro svim uslovima iako su oni
te§ki i ponizavajuci. Sandinistidke
vode pregovaraju sa propalim poli-ti6ari- ma izSomozinih formacija, ve6
su u dijalogu sa visokim katolickim
klerom koji nije prestao da ucenjuje
vladu, dozvoljene su antivladine
novine i radia, ne primaju vi§e
izbeglice iz Salvadora, a one koji su
tamo bili poslali su ih nazad,
najavljuju amnestiju za sve krivce
koji su radili protiv drzave itd.
Pored svega ovoga Reaganova
Castro Sorge
administracija nece da бије o pre-govori- ma
i odbila je dati ulazak
ministru unutraSnjih poslovaTomas
Borge-u- .
Na sve ponude za pregovore sa атепбкот vladom Reaganomici od-govar- aju da to Nikaragva zeli samo
zato da bi "skinula ameri6ki teret sa
leda", a teret se zaista povecava.
Ve6 dve godine CIA intenzivno
pomaze teroriste protiv vlade Nika-ragv- e.
Hiljade ameridkih vojnika
nalaze se u Hondurasu i zajedno sa
honduraskim trupama uvezbavaju
invazije u blizini severnih granica
Nikaragve. A 6este izjave o invaziji
povecavaju napetost i strah.
Nedavno je Атепбка obaveStajna
sluzba (CIA) do§la do zakijudka, i u
torn pogledu dala i nedvosmislenu
izjavu, da somozistifiki kontrarevo-lucione- ri
kojih ima preko 12 hiljada,
nisu dobili nikakvu podrSku naroda
te zemlje i da ne mogu, bez obzira
na атепбки pomoc u oruzju i
vojnom materijalu, sruSiti vladu u
® ® A Tl
Nikaragvi.
Washington razmiSIja da sada
iznudi od sandinisti6ke vlade am-nestiju
za sve somozisticke kontra-revoluciona- re
ali istovremeno Rea-ganova
administracija sprema Hon-duras
i Gvatemalu da napadnu na
Nikaragvu. Vlade ovih zemalja ve6
odavno bi napale na Nikaragvu da se
ne boje neuspeha i poraza jer bi
mogle izazvati revolucije u svojim
zemljama te zato neprestano traze
direktnu pomoc ameri6kih vojnih
snaga sa modernim tehnoloSkim
naoruzanjem i brzom, blic interven-cijo- m
poput one u Grenadi.
Direktna americka pomoc ranije
nije dolazila u obzir ali sada, posle
Grenade, Pentagon se vi§e ne obzire
na "javno mnenje" Amerikanaca.
Nikaragvi je sugerirano da se
obrate Contador grupi zemalja
(Meksiko, Panama, Venecuela, Bo-livij- a)
koje predlazu pregovore za
resenje i postizanje mira u Srednjoj
Americi. Kako se obracati Con-tador
grupi kad je njihov poziv na
pregovore zaracenih strana u Sal-vado- ru
bio odbijen ne samo od
desniCarske vlade Salvadora, vec
takode i od Washingtona.
Demokratski predstavnik Wiscon-sin
drzave kongresman Clement
Zablocki, chaiman komiteta za
spoljne poslove, preminuo je u 71.
godini zivota od srcanog udara.
Zablocki, sin poljskog doseljeni-ka- ,
urgirao je za zivota nuklearno
"zamrzavanje", obustavu trke u nao-ruzanj- u,
borio se da zaustavi pod-muk- lo
potpomaganje атепбке vla-de
teroristima u Nikaragvi i potpo-moga- o
je da se blokiraju planovi
Reaganove administracije kad je
zahtevala da se obnovi proizvodnja
zabranjenog hemijskog oruzja.
Zablocki je
predstavljao
6et vrt i kon-gres- ni
okrug i
bio izabiran u
Kongres 18 pu-t- a
uzastopno.
Ovaj radnicki
okrug obuhva-ca- o
je i juzni
deo Milwau-kee-- a. Zablocki
ШШПШШПШИШШИ ЛДј Di)!J1L lliniHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlie
== 1P19ubSlpisahdeaidnaevAervye,WTeodrnoenstdoa,yObnyt MYU5VGO2SLL1 ATVeleCfoAnNA5D93I—AN502P5U. BLISHERS INC. j==
j= IZDAVACKI SAVET- - Bozidar Pavkovic, MiloS Grubic, Vojm Grjxc, Josip S
=== Kivadic, Stanko Mudzeka, Milena Bozic, Ana Djuwvic, Lepa Rajnovic, Bonslav S N.-'Skovj- c, Rozahja Divjakovic, Djuro Maljkovic, Ivan Pnbamd, Mile Вађак, Ihja §j = Bubalo, Pavao Radmanic, Ostoja Kovaievic, Viktor Arar, DuSan Stanar, Milijan SE
Ej Petrovic, John Severmski, Luis Gregurac, Mate SiauS, Martin Karavamc, Srdjan == S Bodic, Peko Dmitrovie, Mihca Miuchm, A. Gerlach, Leo Bacich =
S REDAKCIJSKI KOLEGIJUM Vladislav Gacic, (Glavni 1 odgovorni urednik) E
Stjep in M10S16 (drustveno— politieka pitanja), Daniel Pixiades (drustvena pitanja 1 =
knji -- evnost), Katarma Kostid (poezija 1 = aktuelne teme), Jelena Gavrilovic (literatura = 1 = Vuuknceetvnico,stPezrao Kdeocvua)c,evBico,SkAo deMlalaPdoelnaonvdiecc,. Anka Nozime, Rudi GregoraS, MiloS 25
= STALNI DOPISNIC1. DuSan Putmk (Chicago), Margaret Stardevic (Los Angeles), S
:= Bozo Spadek (New York), Frank Fudunc (Vancouver), Josip Stanic — Stamos Ц == (Rim, Ilahja), Lepa Teofanovic (Remacheid, Zap. Nemaeka), Mira Strbac (Panz, = Fran'-uska)- . S
S SPECIJALNI SARADNICI Prof Vladislav Tomovic (Nauka 1 drustvo), Prof Ivan =j S Dolenc (Slovenska Koruska 1 kulturna pubhcistika u Americi), Anton Kostelac =
E S (reportaze 1 рпбе iz useljenickog zivota). S DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE. Dr. Mirko Markovic, Luka Markovic, Petar =
z= Kurtic, MiloS Kordic, Aleksandar Cine, Strahmja Maletic, Novica Mihc. =
Subscription $25.00 per year. (First Class Mail extra) Single copies 50 cents E
=== 5A0d"vcNeeanrgttiies.innCogjveinrnaeet"eosgizloalnasazerensqaruijzeeasdthotjmSeevc.Po"nrNedtapcslaelatasnsoivMzninaoiesl"i R$se2u5gins0a0tsrlagjteoimodniksnN"jeOJ;edp0i3on7jse8td.vian"i, pnkmomjeerasku =5Ш
prethodih listovi. "Novosti", "Srpski glasnik", "Edinost", ''Slobodna Misao", S S "Pravda", 1 "Borba", kao 1 S prethodili u Sjedinjenim Dr"zNavaarmodan.i Glasnik" i drugi napredni listovi koji su mu E=E
5 miR§eljdeankjecijaautoorad.goDvoapriasi zsae nneevproatcpaisjuane matenjale. Potpisani clanci lzrazavaja ==:
iiiiiitiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiBBeiiiitiiiiiiiiiiiiMiiitiiiiiiiitfliiiBBBBiiiitiiiiiitiiMitiiiiiiiiiiiiifliBiiBiiiiiifiiiiiH
V
f I 4 t I 4 t'J f I t t 4
4 4 '4#4#4 4 4 tJ 4f 4t4t444 t4 4t f t4 tti4 t ' ' t 4 t t 4 t t t t t t t 4 t
Ve6 i deca u Skolama po celom
svetu znaju da Kanada poseduje
ogromno prirodno bogatstvo izra-zen- o
u rudama, slatkoj vodi, Su-mam- a,
petroleju.
Kanadska petrolejska industrija
napreduje i dostigla je vec "koman-duju6u- "
poziciju za 55 milijardi
dolara godi§nje, kao proizvod Na-cionaln- og
energetskog programa
(National Energy Program). Medu-ti- m
voda konzervativne partije Brian
Mulroney spreman je da kanadski
petrolej preda u ruke Amerikancima.
On je nedavno u svom govoru u
Calgary obecao da 6e konzervativci,
ako dodu na vlast, odbaciti NEP
(Nacionalni energetski program) i da
ce ukinuti sve beneficije koje je taj
program do sada doneo kanadskoj
ekonomiji:
NEP funkcionise kao kamen te-melj- ac
kanadske ekonomije od
1980. godine, te je nemoguce zamis-lit- i
neki drugi drzavni program koji bi
gazamenuo. Ali voda konzervativne
partije, koji je nekim Jugoslovenima
postao "simpatican" zbog njegove
zene Jugoslovenke (Srpkinje), nije
ni pokusao nagovestiti da on zeli
neki drugi, kanadski program. On
jednostavno hoce da kanadsku in-dustr- iju
petroleja preda u ruke
Amerikancima.
NEP pomaze kanaskim poduze-6im- a
da istrazuju, eksploatisu i
razvijaju industriju ulja. U tri godine
ибебсе kanadskih preduzeca poraslo
je sa 26 na 34 procenta. Ovo zna6i da
se Kanadani a ne Amerikarici pribli-zavaj- u
sve vise kontrolnim pozici-jam- a
kanadske industrije ulja i
dovode Kanadu u ravnopravniji po-loz- aj
sa Engleskom i Amerikom koje
su apsolutni vlasnici njihove petro-lejsk- e
industrije.
Uz pomoc NEP-- a Kanada sada
moze da bude net eksporter petrole-ja
oko 40.000 barila na dan, a 1979.
godine morali smo zavisiti od uvoza
239.000 barila na dan i nije imala
kontrolu nad cenama i garanciju za
коИбти uvoza.
Uz pomoc NEP-- a Ottawa je dobila
— na1 ime Kanadana ve6e ибеббе u
podeli profita. Umesto da dopusti
velikim magnatima ulja da sisaju
prof ite iz Kanade i raspodeljuju vlas-nici- ma
u Americi, Ottawa insistira
na tome da se jedan deo profita
reinvestira u razvoj i istraziva6ke
radove kanadskog ulja i plina.
Iako je NEP postigao zna6ajni
progres, Kanadani su joS daleko od
cilja koji treba da se ostvari u 1990.
godini i 50 procenata vlasnistva ulja
i plina Kanadanima. Medutim, iako
je taj cilj dalek, Mulroney, ni
njegova partija, nema pravo da
prodaje Mi da poklanja kanadske
izvore energije nekom drugom.
StiieSiles,
ali ne Pinochet
BUENOS AIRES, Tanjug — Popis
latinskoameri6kih drzavnika koji 6e
do6i na inauguraciju argentinskog
predsjednika Raula Alfonsina 10.
decembra uve6an je za joS jedno ime
— objavljeno je da i bolivijski
predsjednik Slles Zuazo dolazi u
Buenos Aires.
Bolivija je bila prva zemlja latin-skoameri6k- og
juga koja se u oktob-r- u
pro§le godine uspjkela vratiti
demokratskom ustavnom poretku
poslije viSegodiSnje vojne diktature,
§to je dalo novi poticaj i borbi za
demokraciju u Argentini. Silesov
dolazak ima stoga i simboli6no
гпабепје, isto kao Sto je i dolazak
opozicijskih politi6kih voda iz Cilea i
Urugvaja u Buenos Aires za te
zemlje simbol njihove borbe za
demokraciju.
Istodobno je saop6eno da general
Pinochet пебе prisustvovati бти
inaugurate, Cileansku delegaciju
predvidit бе ministar vanjskih poslo-v-a
Miguel Schweitzer.
Priremeza
"dvorski риб"
LA PAZ — Bolivijski predsjednik
Silez Zuazo potvrdio je u 6etvrtak
nave6er da ce nastaviti "odlu6no
braniti demokratski proces" otkrivSi
istodobno da postoji zavjera za
obaranje legalne bolivijske vlade.
U poruci naciji koju je prenosila
televizija Zuazo- - je objavio da se
priprema dvorski риб iza kojeg stoje
"tradicionalni zavjereni6ki krugovi"
koji zele ponovo da uvedu vojnu
diktaturu.
Stanovnici Zaragoze (Salvador) gledaju u mrtva telacivila koja su mucki
usmrtili desnicarske ekstremne jedinice smrti, koje pomaze Pentagon.
Preko 35 hiljada civila pogubljeno je na ovakav i slican nacin.