Nase Novine, December 12, 1985

              STOGODJSNJA ZLATNA GROZNICA JUZNE AFRJKE
Tri decenije je Zapad — zbog svojih po-slekolonija- lnih
ekonomskih i strategij-ski- h interesa — oklevao i odlagao da pre-kin- e
kamufliranu igru na kartu necovec-no- g
aparthejd-rezim- a u Juznoj Africi. Suo-ce- ni
sa totalnom krizom tog rasistickog re-zim- a,
koja svakog casa moze da plane u
opsti revolt obespravljene erne vecine
protiv "bele tiranije", usplahireno sada
traze odstupnicu strani investitori i po-krovite- lji,
kao i niz zapadnih drzava, koji
su u Juznoj Africi — od otkrivanja zlatnih
lezista pre ravno sto godina — imali najbo-gati- ji
i nezamenjivi izvor zlata, dijamana-ta- ,
strategijskih sirovina, kao i kljucno
uporiste za kontrolu nad Afrikom.
Mada je aparthejd-rezi- m prvi put
osuden u OUN jos 1952. godine, a Savet
bezbednosti dobrovoljno uskracivanje
oruzja Pretoriji izglasao jos 1963, mandat
nad Namibijom oduzeo 1966, (Sto ostaje
mrtvo slovo do danas), juzno-africk- a vlada
iskljucena sa Generalne skupstine OUN
jos 1974. (i otada vise ne prisustvuje ple-narni- m
sedistima), Savet bezbednosti ob-jav- io
1977. obavezan embargo za isporuke
oruzja rasistima, a ove jeseni izglasao i —
doduse samo poloviCne — privredne san-kci- je
— sa ozbilj nim pritiskom svetske jav-nos- ti
se vlasti u Juznoj Africi suceljavaju
tek danas.
Bez oslonca i potpore sa strane, uz-drma- na vlast "belih" rasista u Pretoriji
te§ko bi sada mogla da odoleva i opstane.
Zbog te kompromitujuce podrSke Mar
a SKI 1
A.LA.C PRETORIJE
mUvtiecsatjinceijem, uslntoiksoemopdagnoivjJeourzninobosatjnzAkaefprisrcoaidzuazpaavdaan, jkeoajepasrttihteejsdvaojue
garet Thatcher je ostala usamljena na
skupu 40 sefova iz zemalja Common-wealth-- a
u Nassau, gde su se ostali uce-sni- ci opredelili za ostre privredne san-kcij- e protiv Pretorije i za "demontiranje"
aparthejd-rezima- . London se nije pridru-zi- o ni zajednickom, doduse mlakom, priti-sk- u Evropske zajednice, koja trazi brze re-for- me
u korist 23 miliona crnih i obojenih
stanovnika Juzne Afrike.
Amerikanci, ciji je kapital takode
snazno angazovan, samo mlitavim pote-zim- a reaguju i, u stvari, produzavaju vlast
Petera Willama Bothe.
Treci najangazovaniji investitor je Za-pad- na Nemacka: oko tri milijarde dolara,
zatim sledi Francuska sa jednom i po mi-lijardo- m.
Vise od 3.000 evropskih
i americkih filijala
Preko 3.000 industrijskih, trgovinskih i
transportnih firmi i koncerna sa Zapada
imaju filijale, "cerkine fabrike", ogranke,
pomocne pogone u Juznoj Africi, koji su
okosnici svih vaznijih privrednih grana.
Dok su investicije Engleza, jo§ od koloni-jalno- g
vremena, kao i Amerikanaca pre-t- f
no usredsredene u rudarskoj industriji
(juzna Afrika daje polovinu svetske proi-zvodn- je zlata, zatim platine, strateskih
metala, prednjaci kao liferant dijamanata
i ima bogata lezista urana), dotle su Nemci
i drugi strani partneri ulagali u automo- -
Gradskog vijecnika i
Metropolitanskog savjetEika...
sacla glasate za obojicn
Ovo je prvi puta da gradani Toronta odlucuju tko ce ih zastupati
u gradskom vijecu kada izadu na izbore 12. novembra.
Kada gradani glasaju za Gradsko vijece, oni ce birati osobu koju
zele da ih zastupa u Metro, uprava koja odlucuje o svim
zajednickim problemima sest opcina u Metropoliten Toronto
okrugu. Po prijasnjem sistemu, gradani nisu imali ucesca u
izboru funkcionera koji su bili clanovi Gradskog vijeca.
Sada, umjesto da se glasa za dva vijecnika, gradani ce glasati za
jednog kandidata za gradskog vijecnika i jednog za
metropolitanskog savjetnika. Oba izabrana funkcionara ce biti
clanovi Gradskog vijeca. Obojica ce dijeliti duznosti u raznim
komitetima i drustvenim organizacijama. Medutim, samo
Gradski vijecnici ce biti u mogucnosti da postanu clanovi
Izvrsnog odbora grada.
Sada Vi imate mogucnosti izabrati osobe koje ce predstavljati
vase interese u Gradskom i Metropolitanskom vijecu.
Za sve informacije u vezi s izborima nazovite 947-780- 0.
City of Toronto
bilsku, maSinsku industriju i elektroniku.
Samo iz Zapadne Nemacke 400 firmi ima
ogranke u Juznoj Africi, "Simens" бак Sest
fabrika, zastupljeni su svi veci automobil-sk- i
koncerni, kao i vodece, narocito bavar-sk- e banke. U nemackim filijalama zapo-slen- o je 50.000 ljudi. Dok u ameri6kim fili-jalama
crnci cine i 80 odsto zaposlenih, u nemackim ograncima polovinu personala
su "Buri", beli Afrikanci. Znatan deo
opreme za policiju "belih" rasista potice
iz nemackih fabrika. Bivsi policajac Eu-ge- n Terblanch, telohranitelj Bothinog
prethodnika Vorstera,-- osnovao je faSi-sti6k- u borbenu organizaciju "Afrikaaner
verstands beveging" i javno uzima Hitlera
kao uzor rasisti6kog pokreta.
Amerikanci i Nemci su glavni liferanti
Bothinom rezimu, zatim Japanci i Englezi.
Poslovne ravnoteze nikad u stvari nije bi-l- o. Iako proizvodi zlata koliko i sav ostali
svet zajedno, Juzna Afrika — poSto aparthe-jd-
rezim nije sam svoj gospodar— du-gu- je inostranstvu, bankama na Zapadu,
vise od 24 milijarde dolara. Kad su ne-dav- no "Chase Manhattan Bank" i neke re-gional- ne ameridke banke uskratile Preto-riji
nove kredite, uskocili su nemacki i
Svajcarski bankari.
Varljiva teorija
"disinvestmenta"
Multikompanije su na lo§em glasu jer
vaze kao oslonac tog rasistickog sistema,
1)L r
mada neke usled gubitaka oprezno suza-vaj- u
poslove, uskracuju kredite ili cak i
zatvaraju filijale u Juznoj Africi. Pominju
se: "Ford", "Alfa Romeo", Singer", "Coca-Cola- ",
PAA, "Berkley" i Standard Bank i
drugi.
U bojkotovanju zasad su najdosledniji
Skandinavci i Francuzi. Zemlje EZ povu-kl- e
su ambasadore iz Pretorije. NorveSke,
finske i Svedske transportne kompanije
obustavile su svaki prevoz robe iz rasi-stic- ke
drzave. Danski socijaldemokrat
Lase Budc objavio je u Strasburgu da se
priprema nordijski akcioni program pro-tiv
aparthejda. Holandski ministar spolj-ni- h
poslova Van den Brek zatrazio je celo-vit- o
istrebljenje rasne diskriminacije u
Juznoj Africi. Norve§ki ministar Sven
Straj pozvao je na efikasne privredne san-kcij- e, jer verbalne osude nisu dovolje.
Teorija proSirena na Zapadu da bi us-kracivanje
kredita ("disinvestment") viSe
stetilo crnackom stanovni§tvu nego rasi-stidko- m
rezimu, spada u pokusaje da se
zamagli odgovornost i rasplinu sankcije
kakve zahteva ne samo Afrika nego i si-ro- ka
javnost u svetu, nesvrstane zemlje i
mnoge clanove OUN. Sa mnogostruko is-preplete- nim interesima, uticajne grupe
na Zapadu su istovremeno poverilac, or-ta- k
i talac rezima u Pretoriji, sa kojim dele
rizik.
Bozidar DIKIC
. "Politika"
PROIZVODI HAJY(S£QHgiTA№.
П
" c П
— Ne znam sta Vam smeta u mom radu, pa ja baS пШа
ne radim!
"" (J. _ I ii i
емШшш
Z02
66 AVENUE ROAD,
ONTARIO M5R 3N8
вд
Samardzic)
TORONTO,
Putujete li u Jugoslaviju ili dovodite nekoga
iz Jugoslavia e? Kod nas mozete dobiti najpo-voljnij- u cijenu.
Zastupnici srao svih avionskih, brodskih i ze-ljeznici- kih kompanija.
Posredujemo kod dobivanja pasoga i viza.
Kod nas mozete iznajmiti auto ili rezervirati
hotel u svim zemljama svijeta.
NaSe usluge su besplatne.
Za sve informacije, nazovite
(416) 964-020- 8