Nase Novine, February 27, 1986

              а.д¥?21аатчжаш4вдагкижлжгаа%#&да._1!м
'-- -"-" v -- -' "" ' ' "" " - 'Шм!&шђ%®Л1':т,Ц f-4,wte'ife,#r#i,V-fifr-
f''rttllf- Si,H,:f4,tpr Г1т'6,т;1.Л(?(Н-Лјч,'даг4фк14ЈГч,- М wlfrVf-'U- " ,is.: чљ m „srt4 --wwnme mmr S Ж{5!£?г4
mt'V 'П,Ж-Ш-№ if
V-- f ш
MV. ¥1
TBI
14P
--A
ZASTAVA PRIPREMA OVE MODELE AUTOMOBILA
SOCIJALNE NAPETOSTI U ARGENTINI
V V
1 1 . лл4 II & ' wJl 1 II VM?
ШШШШш?' шш&км ft.
£V1£ '
ж лххљ&'тачи4'змм л-мввљдмл5г-
;агаи& жодсмсккмдожгоАзгебзкРЈигдо?'. .ч'м'w лу. -- ss к-.-- w. х-- а . ( х . .. Ш'.Шб§Ж8ШШШ.% 'УУ'Х£'Г 4','
жгчЕквсиг. ;'л !$жжжз(т25гата!шкч-ж- ж л? .s ,.. . ч-- . --улvarasv. . .,w№.'oo(vx'xwwmot.sm&;i"?k?.1j1vX': углмдгбл'Л''?ллгч-х....-л.",- " 1Ш№ШНШШ11тштш№
Kabriolet iz Kragujevca izveden iz
modela "Jugo 55". Premijera "za-stav- e 103" na prolecnom beograd-sko- m Salonu automobila.
Kragujevacka fabrika ubrzano radi
na novim modelima automobila. Mo-del
"zastava 103" se pravi u vlastitom
institutu u Kragujevcu, a cuje se da se
moze ocekivati i prvi domaci kabrio-let,
najvise zbog zahteva americkog i
drugih inostranih trzista.
— Posao na novom modelu "103"
prakticno je zavrsen. Probni modeli
ovog automobila vec se krecu po na-si- m drumovima zbog zavrsnih ispiti-vanj- a.
Ovaj model sigurno ce biti izlo-ze- n
vec na iducem prolecnom Beo-gradsko- m salonu automobila. Serijska
proizvodnja mora poceti pre posled-nje- g kvartala 1988. godine, kaze Srba
Vasovic, generalni direktor Fabrike
automobila "Crvena zastava".
— Koliko smo obavesteni kabriolet
nije radjen u ovdasnjem institutu auto-mobila,
ali znamo da je njegov prototip
vec zavrsen. Ima nagadjanja i oko toga
gde ce se on proizvoditi. Da li u Kragu- -
Kao sto ne provaljuju u
strogo cuvane kompjutore banaka i dru-gih
institucija zbog informacija sto su u
njima uskladistene nego zbog "slave",
tako i za vrhunske video-pira- te hvatanje
nekih tv-prog- rama znaci mnogo vise od
samih uhvacenih programa. Najpoznati-je- m od njih, Richardu Cooperu iz Okla-hom- e, pripala je slava da se prvi put u
SAD ukljucio u program moskovske
televizije. To nije bilo nimalo jednostav-no-,
jer se sovjetski televizijski sateliti, da
bi pokrili prostrana podrucja zemlje, ne
krecu inace uobicajenom geostacionar-no- m putanjom iznad ekvatora, pa ih an-ten- a
mora "pratiti".
Antene za pracenje moskovske tv
ubrzo su izgradili i drugi video-hobis- ti,
a neki su osnovali i male kompanije za
Imarao za
susenje vi
sctc.
Secemo pakujemo meso
za duboke zamrzivace.
nasje pronaci sto
se vicli iz prilozenc mape.
DOBRO DOSLI!
jevcu ili kako se cuje, u Kopru?
— Konstruisanje kabrioleta je za-vrse- no
i njegov prototip je gotov.
posao su uradili americki strucnjaci i
radno je nazvan "jugokab" jer je pot-pun- o
izveden iz modela "jugo Je-din- a
razlika je sto novi model ima po-kret- ni
krov. On ce biti uvrsten u "Za-stavi- n"
program. 0 tome da li ce se
proizvoditi u Kragujevcu ili negde
drugo bice odluceno posle detaljnih
ekonomskih analiza. "Cimos" iz Ko-pr- a
je zainteresovan da preuzme ovaj
program u vidu montaze gotovih de-lov- a
i sklopova. "Zastava" je zbog ne-dostat- ka
prostora i skupih novih proi-zvodn- ih
kapaciteta zainteresovana da
taj posao obavlja "Cimos" u svojim po-goni- ma kao kooperant. Uglavnom
jedno je sigurno, proizvodnja "Jugo-kaba- "
poceti pre jer to je za-hte- v
trzista. Znamo i to da ce go-disn- ja
serija biti oko 10 do 12 hiljada
automobila, uglavnom za izvoz u Ame-rik- u,
ali nesto ce ostati i domacim kup-cim- a.
Dj. VRANJESEVIC
"Politika"
ANTENE ZA SOVJETSKU TV
"hacken" proizvodnju tih antena. Kao kupci su se
pojavili i mnogi americki univerziteti, pa
i kablovske televizije. Ocjene o svrsis-hodnos- ti
pracenja sovjetske televizije
medju profesorima i studentima su raz-licit- e: dok jedni kazu da lm se otvorio
sirok prozor u "zatvoreno sovjetsko dru-stvo- ",
drugi isticu da bi bilo "krajnje
okrutno" prisiljavati studente da gledaju
monotone i dosadne programe. Me-djuti- m, desetak americkih kablovskih
kompanija, medju njima i "Manhattan
Cable sa 220.000 pretplatnika, pri-prem- a
za slijedecu godinu jedno-tjedn- o
emitiranje izbora iz programa mo-skovske
televizije. O daljnjoj sudbini
moskovske televizije u SAD odlucit ce
izmjerena gledanost.
Z. G.
'-&5-
?&5?Zi&Zr!?
EUROPEAN SAUSAGE HOUSE INC.
145 NORFINCH DR., DOWNS VIEW, ONTARIO
(416) 663-8:52- 3
U ovoj niesarskoj radnji mozcte naci najboljc
mesne produkte u Sevornoj Americi i sve ma- -
cljarske i jugoslovcnskc specijalitete.
mesta pnvatno
mesa koje clone- -
i
Lako kao
Taj
55".
mora sto
prva
tako
TV"
probno
SU-clc-s Ave.
o
Finch Ave.
''
KOZA IZMEDJUDVA NOZA
Nastavljeni protesti studenata i
nastavnika — Policija kritikova-n- a
zbog prve primene sile protiv
demonstranata. — Neugodna na-ravoucen- ija studenstkih nereda.
Napetost izmedju studentskih
grupa i dela policija u Buenos Airesu
ne popusta, mada trenutno nema su-ko- ba
nalik onim pre nekoliko dana
kad su cuvari reda povredili 20, a neko-liko
casova zadrzali u pritvoru pedese-ta- k
demonstranata. Oko pet hiljada
studenata i nastavnika ponovo de-monstrir-alo
na jednom od trgova pre-stonic- e,
trazeci da se ispune zahtevi sa
kojima su pre desetak dana poceli da
izlaze na ulice: vise budzetskih sred-stav- a
za univerzitet i povisice za profe-sor- e
i asistente.
No ovoga puta protest je prosiren
osudom represivnih mera kojima se
policija prvi put posluzila— bas protiv
studenata — ostajuci pasivna u nizu
drugih slicnih manifestacija koje su ta-kod- je
"ometale javni saobracaj". Na
mitingu su se takodje culi i zahtevi za
smenjivanje ministara unutrasnjih po-slo- va
i obrazovanja. Sef federalne poli-cij- e
optuzio je, medjutim, "krajnju le-vic- u"
za inspiraciju i organizovanje
ulicnih nereda. No, pojedini predstav-nic- i
ministarstava unutrasnjih poslova
i obrazovanja izjavili su novinarima da
se ove iunstitucije ogradjuju od poli-cijski- h
postupaka, i da vlada nema ni-kak-ve
veze s metodima koje su oda-bra- li
cuvari reda.
"Vi ste tatini sinovi
Ispada, tako, da studenti napadaju
politiku u visokom skolstvu, policija
intervenise protiv studenata, a vladini
organi kritikuju policlju.
Nije to ni kraj ni pocetak protivrec-nost- i.
Na nedavnim izborima za student-sk-a
rukovodstva (univerzitet je tek ne-dav- no
obnovio autonomiju "posle vise
od 29 gdina neke vrste prinudne upra-ve- )
na vecini fakulteta pobedila je or-ganiza- cija bliska vladajucim radikal-nim- a.
To je mnogim komentatorima
posluzilo za ocenu da se "vecina stude-nata"
odrice strategy e konfrontiranja
protiv vlasti i da prihvata postepene
reforme vaskrsle civilne demokratije.
No sada su opet povece grupe izasle
na ulice. Pomenuti komentatori to tu-ma- ce
revansom univerzitetske "tvrde
linije" za poraz na izborima. Podseca
se, pri torn, da je po odlasku vojne
hunte s vlasti, sadasnji predsednik
Raul Alfonsin pobedio na opstim izbo-rima
bas zahvaljujuci velikom broju
glasova mladih. Istovremeno se na-vo- di
da je mozda predsednik dolio ulje
na vatru kad je bucnoj grupi, koja je
ometala miting na kome je govorio uz-vrati- o:
"Vi ste tatini sinovi" sto su ka-sni- je
nekinastojali da protumace kao
"potcenjivanje svih studenata". Gnev
dela studenata zatim se nadovezao na
vec pokrenute akcije nastavnog osob-lj- a
koje trazi povecanje zaista malih
plata...
I u Argentini "istorija je uciteljica zi-vot- a",
ali je cesto ispisuju bas nemarni
djaci, pa i oni koji smatraju da je za
nacionalni duh bolje da se "u6i na gre-skam- a"
nego na casovima.
Poslednjih pola veka studentske de-monstrac- ije
su ovde, po pravilu, bile
uvod u znatno sire socijalne lomove,
koji su stalno docekivani kao "revolu-cija- "
a u stvari, bili iskorisceni za zavo-djenj- e
vojnih diktatura, pri 6emu je
stalno obecavanje "svetlije buducno-sti- "
bivalo samo prikrivanje nepresta-no- g
ekonomskog, politickog, pravnog
i moralnog propadanja drusta.
Ne ponavljati greske oceva
Sada je opet ta jedna te ista dni-stven- a
koza razapeta izmedju dva "No-za- ".
Nije rec samo o izbijanju novog
nepoverenja izmedju studenata i poli-cij- e.
I opsta politika i licna svako-dnevnic- a
raspinju se izmedju nasle-djeni- h
dvojstava, stvarnosti i ideala
raslojene i prezaduzene nacije. Duz-nick- e
obaveze vuku, cesto na jednu a
razvojne potrebe na drugu stranu,
cene rastu brze od nadnica, plate se ne
mogu povecavati bez porasta ukupnog
dohotka (ako se ne zeli povratak vrto-glavn- e
inflacije), ali niske nadnice vise
stimulisu na strajk nego na povecanje
radnog ucinka, priznaje se da su sada
neogranicene slobode izrazavanja ali
da su materijalne koristi jos ogranice-ne..- .
Da nije u pitanju tako nepredvi-ljiv- a
zemlja, moglo bi se pomisliti da
se uporedo s "stezanjem kaisa" po-novo
odapinje "pracka za razbijanje
prozora" umesto primene nekih mo-dernij- ih
"ventila".
Nismo tatini sinovi — odjekuju reci
nezadovoljnih studenata. Vreme je za
nasa zemlja iz kratkih udje u dugacke
pantalone — cesto ponavlja predsed-nik
Alfonsin, upozoravajuci na velike
stete od ranijih nezrelih postupaka i
"deginjarija". U tim rasponima se mo-zda
i krije resenje za socijalne napeto-sti- :
ne ponavljati greske oceva, a du-gacke
pantalone prodavati po ceni
koju danas imaju kratke.
Momcilo PANTELIC
Dopisnik "Politike"
V ALZIRU
PREVISE DZAMIJA
Studentski nemiri u Konstantinu,
trecem po velicini alzirskom gradu,
koji su izbili u proslu subotu, bili su
povod stampi i zvanicnicima za celo-vit- u
analizu drustva. Najprecizniji i
najostriji je bio sef drzave Sadli Ben-dzedi- d,
koji se nije ustrucavao da.na-cij- i
kaze da je zemlja u — krizi.
Govor SadlijaBenedzedidanaisao je
na veliki odjek ne samo u Alziru, vec
u citvom regionu. Takav odjek je, bez
sumnje, podstaknut i zbog neuobica-jen- o
ostrih reci alzirskog predsednika
o jednoj delikatnoj temi — islamu.
v Zaprvo, Sadli Bendzedid je progovo-ri- o
o necemu sto se znalo,' ali se cutalo.
Radi se o "neplanskoj stihijskoj iz-grad-nji
mnogih dzamija" sirom zem-lje.
Troskovi izdrzavanja dzamija, po
recima sefa alzirske drzave, padaju po-sle
na teret Ministarstva vere i, na-rav- no
izazivaju povecanje budzeta.
"Mora se prestati sa politikom dava-nj- a
dozvola onima koji grade dzamije
bez plana. Islam nije religija spolja-snje- g
izgleda. Pravi musliman izrazava
svoju veru i verske obaveze pod sop-stveni- m
krovom — ako to okolnosti
traze. Svako ko islam ispoveda kao
spoljasnju formu — hipokrita je i nasa
ga vera odbacuje", rekao je Bendze-did.
Takve reci o "spoljnim" manifestaci-jam- a
islama retko se mogu cuti.bilo
gde u islamskom svetu. Kao da je alzir-sk- i
predsednik dirnuo u osinjak. Ocito
je to uradio sa puno razloga. Jer, govo-rec- i
o studentskim nemirima, on je ja-sn- o
uperio prst i na muslimanske inte-grist- e,
cija moc sve vise raste u mno-gim
arapskim zemljama.
To vise nije nikakva tajna, ali i pored
toga retko ko se odlu6uje da tako otvo-ren- o
govori o njima — kao sto je to
uradio alzirski predsednik.