Nase Novine, October 17, 1985

              liftS' iff ' ' ' ' „ - '
ч
фr' i r i
WA
" 1
" u
I
АЛЈАШ.-1гирта1Игмнм:и-ц £S2S3 1 1 Ч ЈЈШ
UREDNIK: JELENA O.S. GAVRILOVlC
SEECNA NO¥A SKOLSKAGODINA!
Mesec SEPTEMBAR ima razloga
da bude veseo i ponosan u odnosu
na sve druge mesece u godini: od
ranog jutra do vefieri ispunjen je
dedjom cikom, najlepslm cvrkutom
razdraganih srca.
Nova Skolska godina je na pragu.
Ufiionice 6e opet oziveti i prihvatiti
dake.
Ovih dana i dopunske Skole
otvaraju vrata i prihvataju svoje dake
— i stare i nove. Skolsko zvono
ozna6i6e pofietak prvog 6asa. To ce
biti najve6i i najznaCajniji dozivljaj
za one koji tek pofiinjLL
Svake subote u rano jutro naj-mla- da
i najlepSa povorka кгебе u
Skolu da zauzme mesta u klupi, gde
be naredne godine sticati znanja.
Polazak u Skolu je, bez sumnje,
najsvedaniji trenutak u zivotu i dece
i roditelja. To je dan kad srca јабе
kucaju, kad se ore dobrodoSlice
starijih drugova, kad se prvaku
ukazuje'da je on sad гпабајап, jer je
postao ибетк i ima svoj razred gde
gmoze da u6i jezik svojih roditelja.
Najuzbudljiviji su prvaci — oni Sto
za sobom ostavljaju bezbrizno de-tinjst-vo
i preuzimaju, prvi put,
obaveze i radne zadatke. Neki ce u
klupi prepoznati druga iz obdaniSta
ili iz ulice, a.drugi 6e, iz starijih
razreda znatizeljno okretati pogled
levo i desno, trazedi u nekoj klupi
proSlogodiSnjeg Skolskog druga.
Rodi6e se nova drugarstva, obnoviti
stara. Poneko 6e znati mnoga slova,
a mnogi ce se s tim 6udnim Sarama
upoznati prvi put. Mnogi maliSan!
uvidede ubrzo da bez muke nema
nauke, da moraju podeti na vreme sa
ибепјет, kako bi kraj Skolske
godine i njima bio radostan. Drugi
бе nastojati da budu joS bolji s
ocenama, nego,proSle godine. I bi6e
opet puno uzbudenja tokom 6itave
godine, ali de6ja radost i igra бе ipak
pratiti njihove Skolske dane, prime-tid- e
vec poznatu istinu, da je
najlepSe бабко doba.
МАКЕДОНСКИ
МАЈЧИНА
ЗАСПИВАЛКА
Слушни ме, слушни!
Слушии ме, слушии!
Од ссгдс: дип - даи — доп.
Замолкни, молкин.
Замолкии, молкни.
Се лсе сребрт sboh!
Сопот с рска што тсче,
сопот е бсскраЈиа шир.
блсскоти тппката псчср, блккитн сегдс мир.
Сонит с рака гити крспи
здкв мајчип. штт'С благ.
Спокој врч .vopitu клтки,
пасмсп np'i обрач дра?
Заспи ми, заспи!
Заспи ми, заспи!
В тигиипа тоие се.
Напи ми, папи,
паии ми, лапи!
Сонува сиот светп!
Гане Тодоровски
0
Јас сум учсн филозоф,
имам славен ум,
чссто пегики одам
no сслскиот друм.
Предавам музика,
професор сум стар,
no музика имам
Јас знал ем да сметам,
еве, чесен збор,
кога врзан стојам
во селскиот двор.
Филозоф сум учен
јас на овој свет,
магарешки свршив
лани факултет!
Ванчо Николсски
NOVA SKOLSKA GODINA
U nasoj ulici sve je zivnulo,
cuje se neka dreka,
deca se vratila sa letnjeg raspusta,
skolska ih godina ceka.
Samo da prode nedelja ova,
opet domaci zadaci i slova,
azbuka cudna, neka nova,
racunanje na sve nacine, redom,
pisanje po svesci,
zvrljanje kredom,
puna torba skolskih knjiga,
ucenje, ucenje, puno briga,
i tako znanje raste, znaj,
sve dok ne dode skoli kraj.
Pa opet letnji raspust stigne
i sunce deci okom migne.
POLAZIM U SKOLU
Ovog septembra
polazim u Skolu,
znam da to nije sala,
ucicu slova, skolske zadatke,
nisam vise mala.
Dobicu torbu,
sveske olovke,
lenjir,
bukvar, citanku,
gumice razne,
sarene bojice,
veliku lepu crtanku.
I kad me vide
sa skolskom spremom,
pravog daka, prvaka,
radovace se
tata i mama
a najvise moja baka.
Jelena STANKOVIC — GAVRILOVIC
Slovenski
Matej Bor
Krila njihova zarijo
kot snezniki vrh gora,
krila njihova hitijo
kot oblaki prek morja,
na njihovih krilih plavas,
kakor ti srce zeli,
ne da bi sel kam, pretavas
svet, ki je in ki ga ni.
afuus
Od ognja njenega, poglej,
zari kar pol neba,
a radi njega ni doslej
sc bilo plat zvona.
nCmz
Poje, vriska, stoce, joce,
koder hoce, se podi,
okrog vogla priropoce,
sipo ubije in zbezi.
ЈЗЈЗЛ
UPISUJTE SE U SKOLE MATERNJEG
JEZIKA.
SKOLA POCINJE 14. SEPTEMBRA.
o'A .
t&--
'--
Mihailo Pupin, naucnik i pronalazac svetskog glasa, spada u red najvecih
umova na polju tehnike i tehnickih nauka pocetkom dvadesetog veka. Pored nauc-ni- h
radova objavio je i vise popularno-naucni- h knjiga, kao i autobiografiju "Od
pasnjaka do naucenjaka" u kojoj je izneo svoj put od cobanina do naucnika.
Rodio 1858. godne u banatskom selu Idvoru nedaleko od Panceva. Osnovnu
skolu je udio u rodnom mestu, a nizu gimnaziju zavrsio u Pancevu. U Pancevackoj
gimnaziji Pupin je skrenuio na sebe paznju profesora, naroeito profesora fizike.
Zahvaljujuci ovom profesoru Pupin je kao cetrnaestogodisnji decak, otisao u Prag
da nastavi skolovanje, ali tamo nije ostao dugo. Odlazi u Ameriku gdejedno vreme
radi kao fabridki radnik. Posecivao je vecernje skole, a zatimje zavrsio gimnaziju
i univerzitet. Solidnu naucnu spremu dobio je Pupin u Cembrige i Berlinu kod
poznatih profesora fizike i matematike. U cetrdeset trecoj godini postaje redovni
profesor elektromehanike na Columbia Univerzitetu u New York-u- . Od velikog
broja njegovih pronalazaka najznacajniji su Pupinovi kalemovi kojima je omogu-ce- n
prenos telefonskih razgovora na vrlo velike daljine. Umro je pre pedeset
godina (12. marta 1935.), ostavivsi iza sebe mnogobrojne pronalaske.
Tekst o detinjstvu i prvom skolovanju velikog naucnika mihaila Pupina uzet
je iz njegove autobiografije "Od paSnjaka do naucenjaka" i knjige "Mihailo Pupin"
od Vojislava Popovica.
OD SLABOG
NAJBOL.IEG DAKA
— Cim je Mihailo na vrsio sedam godina,
roditelji su ga upisali u osnovnu skolu u
Idvoru, ali njega skola nije mnogo intere-soval- a.
— Nece da uci — rekaoje uditelj majci,
koja je dosla da raspita za njegov uspeh
u §koli — slab je dak. Tada mati poku§a
da ga savetima nagovori'da uci, iznoseci
sve prednosti pismenog coveka nad nepi-smeni- m.
— Dete moje, ako zelis da podes"
u svet, u kome si toliko slusao na na§im
poselima, moraS potraziti jos jedan par
ociju, oci za citanje i pisanje. Znanje, to
su zlatne lestvice koje nas vode u zivot
buducnosti — govorila je majka svomc si-n- u.
Ona nije znala ni da cita ni da piSe i
uvek se osecala kao da je slepa kod ociju.
Mihailo je mnogo voleosvoju majku i on
hrabro pregnu na ucenje i posle kratkog
vremena pretece u znanju sve svoje drugo-v- e. Kada je, posle nekog vremena, mati
upitala za njegov uspeh u skoli, ucitelj joj
rece:
— Dogodilo se cudo! On je sad najbolji
dak.
Kadje zavrsio osnovnu Skolu, njega otac
posla u gimnaziju u P°n"o, gde je ta-ko- de
vrlo marljivo elike Skolske
raspuste provodio je kod kuce u selu, po-maz- uci
pri poljskim radovima. Najvece
mv. je zadovoljstvo bilo da u noci, po po-zno-- .n
povratku zetve ili kosidbe sena,
legre u kola povrh natovarenog zita ili
sena i da posmatra nebo osuto zvezdama.
Njihovo treperenje izazivalo je u njemu
divljenje lepoti zvezdanog neba i radozna-los- ti
kako to svetslost sa tako velikih da-lji- na dopire na zemlju. On je pitao o tome
sovju majku i iona mu je pricala neke
price iz Biblije u kojima se govorilo o sve-tlos- ti, ali mu te price nisu davale pravi
odgovor na njegovo pitanje.
Interesovale su Mihaila i munje i gromo-v- i, ali za to mu je njegov otac dao kratko
obja§njenje. Kad bi na nebu po6eli da tut-nj-e
gromovi, da munje paraju oblake za-slepljuju- com
svetloScu, otac bi mu rekao:
— To sveti Ilija juri sa svojim vatrenim
kolima i baca gromove! — I Mihailo bi se,
dok nije робео da uci fiziku, zadovoljio
svim objasnjenjima.
Veliko interesovanje izazivali su kod
Mihaila opiti.kojeje profesor fizike izvo-di- o
sa elektricitetom, a naroeito opiti sa
spajanjem pozitivnog i negativnogelektri- -'
citeta kroz vazduh, kojom prilikom bi si- -
,i- - u.
,vrJ..
Xj
. % jmr њшшх
se
se
sa
nula varnica i cuo se prasak. Profesor im
je obja§njavao da su munja i grom iste po-jav- e
kao i one koje im je opitom pokazao,
samo mnogo vece jacine. Pricao im je da
je to utvrdio jedan veliki americki nauc-nik
Benjamin Franklin, koji je svojim ve-liki- m
trudom uspeo da od Segrta, koji je
u radnji svoga oca pomagao pri izradi sa-pu- na
i sveca, postane naucnik i pronala- -
— Oieva prica o vatrenim kolima svetog
Ilije je, dakle, samo prica — rece u sebi
Mihailo. E, bas cu sada objasniti i ocu i
svojim seljanima sta su munja i grom. —
I prve nedelje kada je otiSao iz Panceva
u Idvor, on iskoristi priliku da, pricajuci
ocu i nekim njegovim prijateljima §ta je
novo naucio u Skoli, isprifca i рпби o Be-njami- nu Franklina i njegovom otkricu o
munji i gromu. Seljaci se 'zagledase s
cudenjem, a otac se ljutito namrSti. Mi-hailo
vide kakvo je dejstvo imalo njegovo
popularno predavanje, te zakljufii da ce
biti najbolje da se §to pre izgubi ispred
njihovih ofiiju, sto i ucini, ali sa pobed-nicki- m
osmehom na lieu.
Uvede, pri vederi, otac isprifia majci sta
je sve Mihailo naprifiao.
— Eto ti — rece ljutito — Sta je on tamo
nau6io! Za njega sada sveti Ilija ne znaci
niSta. On veruje nekom Franklinu. — Mi-hailo
je bio pokunjen. On se vise plaSio
majcinih prekora nego oceve ljutine, ali
mati mu priskoci u pomoc.
— Ja nikada nisam 6ula da u Svetom pi-sm- u
piSe da Ilija baca gromove — rece
ona. — Mozda taj Franklin ima pravo jer
uceni ljudi znaju mnogo vise nego mi na
selu. — I tako spor izmedu Mihaila i oca
bi izravnat, jer je otac smatrao svoju zenu
autoritetom za verska tumacenja.
Mihailo profesoru fizke je zapazio nje-- .
govu veliku darovitost i naucnu radozna-los- t.
On vrlo cesto nije direktno odgovarao
na njegova pitanja, ali ga je bodrio da se
i dalje interesuje naucnim problemima
koji su, istina, bili daleko izvan njegove
mogucnosti shvatanja, ali su ga podsticali
na razmiSljanje.
,
O sposobnosti ovog mladog daka njegov
profesor fizike je pricao predsedniku pa-necevaf- cke crkvene opStine i oni pokuSase
da nagovore Mihaila da produzi Skolova-nje
u Pragu i da ga crkvena opStina pomog-ne-.
Tada profesor i njegovi prijatelji nago-voriS- e
Mihailovogoca da ga poSalje u Prag
da produzi Skolovanje.