Nase Novine, October 17, 1985

              I"-gs'7ti- : ? " TvS'rjKTr";~3%~,v"' '--?%-
pc-." ~
,;-- £ л? v!№№vwfcr~w 'fmirTT, '%,'' ' fijgnn'f prejw tf"4' " 'v A t 1141 . -- F " ~-- ~ J
У.ТЉ- - Љ"ЧН IM'J,1" ж V II №
4 J
шш i ft I
JUGOSLOVENSKI
SA TIPOGRAFSKOM ZVEZDICOM
(Nastavak sa strane 1)
viji i u uspostavljanju "nezavisne
Hrvatske", "velike Srbije", "kato-lick- e
Slovenije" itd.
Odvajanjem Hrvata, Srba i drugih
koji zive u Kanadi od kanadske
stvarnosti i upucivanjem na borbu
protiv Jugoslavije znaci vracati
ljude na negativna iskustva iz pro-slost- i,
u zagrljaj arhireakcionara, u
drustvo sa nosiocima genocida i
ubistava, sa fasistickim ostacima.
Kad nacionalisti objasnjavaju ka-nadani- ma kako su oni zbog nacije
ili jezika protiv Jugoslavije gde se
navodno nacionalna osecanja ne
mogu iskazati, oni samo izazivaju
prezir jer danas svi znaju da svaka
nacija i nacionalnost u Jugoslaviji
ima slobodu kakvu nikad u istoriji
nije imala. I jos vaznije, stvoreni su
i svi materijalni uslovi da se jezik,
nacionalne kulture, obicaji, folklor
i veroispovesti neometano razvi-jaj- u
i unapreduju.
Treba dodati i to da nacionaliso-vinistim- a
ne smeta bas svako jugo-slovenstv- o.
Oni su narocito protiv
socijalistickog jugoslovenstva, jer
ono nije nacionalno opredelenje,
nego prilaz ravnopravnim nacio-nalni- m
odnosima, koji obezbeduje
ravnopravnost svih naroda Jugosla-vije
i nista ne suprotstavlja toj rav-nopravno- sti.
Koji je to nacionalista koji trazi
ravnopravnost sa drugim narodi-ma- ?
Njegov nacionalni osecaj za
svoj narod pretovren je u mrznju
prema drugim narodima.
Tu lezi problem i za Kanadane
Gasvo jugosiovenskih iseijenika v njihovih
potomaka na Severnoamerickom kontinentu.
Published every Thursday by YUGOSLAV
CANADIAN PUBLISHERS INC 119 Spadina
Ave, Toi onto, Ont M5V2L1.
Telefon: (416) 593-502- 5
PREDSEDNIK: Pro?. Adeia Poiancec
SEKRETARI BoiidarPavkovic iSor)aHenn.&
BLAGAJNIK: Anka Nozinic
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
Vladislav Gacic
REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: Stjepan
Miosc, prof. Ivan Doienc, Daniel Pixiades,
JeienaGavriovic,PeroKovaceic,BataBatic,
Шке Grbic, MiYenko Popovic.
DOPISNICI: Prof. Vladimir Tomovic, (Uni-versity
of St. Chatharines), Anion Kostelac
(Welland), Dusan Putnik (Chicago), Boza
Spafcfek (New York), Frank Fudurit (Vancou-ver),
Josip Stanic-Stanio- s (Rim, Italija), Lepa
Teofanovic (Remacheid, Zap. Nemacka),Mira
Strbac (Pariz, Franeuska).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mirko
Markovic, Luka Markovic, Petar Kurtic, Mos
Kondic, MeVsandar Ciric, Strah'mja Maietic,
Novica Milic, prof. Dusanka Licina Nikola
Drenovac.
IZDAVACKI SAVET: Vojin Grbic, Josip
Kovacic, Stanko Mudfceka,K.atarinaK.ostic,Mi-YenaBoiic,A.naDuroic,LepaRainovic,Bori-sa- v
Ne&kovic, Rozalija Diviakovic, Duro
NLaljkovic, Ivan Pnbanic, Mile Baljak, Шла
Bubalo, Pavao Radmanic, Ostoja Kovacuvic,
Viktor Arar, Dufcan Stanar, Milijan Petrovic,
3 obn Severinaki, Mate Siaus, Martin Karava-nic- ,
Srdan Bodic, Peko Dmitrovic, Milica
M'mcn'm, A. Gerlach, "Leo Bacich. Bosko Mla-denovif- c, Mios Vukfcevic, 3osip Suijit, Budi
Gregoras, Stanko BolC, 3osip Gabre, Aca Pe-trovic.
Subscription: $35.00 per year. (First Class
Mail extra). Single copies 75 cents. Adverti-sing
rates on request Second Class Mail Re-gistration
NO. 0378.
Broj tekuceg racuna: Yug. Can. Pub. 970401
Toronto Dominion Bank, Branch 119 Spadina
Ave., Toronto, M5V 2L1, Ontario, Canada.
"NaSe novine" izlaze cetvrtkom. Pretplata
iznosi $35.00 godiSnje, pojedini primjerak75
centi. Cjene oglasa na zahtjev. "Nase novine"
su' nasljednik "Jedinstva", kome su pretho-dil- i
listovi "Novosti", "Srpski glasnik"; "Edi-nost- ", "Slobodna Misao", "Pravda" i "Borba",
kao i "Narodni Glasnik" i drugi napredni li-stovi
koji su mu prethodili u Sjedinjenim
Drzavama.
Redakcija od&ovara га nepotpisane mate-rijal- c. Potpisani clanci iztaiavaju misljcnic
#+#—#+#++#♦#++#++++;##.
§
h
§
§
§
§
§
§
§
h
hh
§
§
h
h
§
svih porekala. Koliko cemo svi mi
uspeti da odolimo podmuklim "filo-zofijam- a" nacionalsovinizma i na-cionalne
netrpeljivosti?
?jCt-G-&'-?'j(-0-G'---0,-
-C
X
§
§
s
OK
NA
UZJE
Najveda je tekovina u toku posljednjih
Sest godina sandinisti6ke vlasti
spremnost i odludnost nikara-gvansko- g
naroda da po svaku cijenu
obrani revolucionarni proces, izjavio
je predsjednik Nikaragve Daniel
Ortega. Kao primjer on je istakao
pobjedu Narodne armije u sjevernim
dijelovima zemlje, duz granica s
Hondurasom. Ortega je saopcio da su
sve kontrarevolucionarne bande u
torn dijelu zemlje razbijene i u rasulu.
Ortega se zalozio i za jaCanje napora
na ekonomskom planu. Ortega je to
izjavio za vrijeme susrsta s majkama
palih nikaragvanskih narodnih heroja
koje strajkaju gladu u znak protesta
protiv ameri6kih prijetnji Nikaragvi.
Vi§e od 250 tisuda stanovnika
Nikaragve primilo je danas pu§ke za
obranu u slu6aju eventualne ameriCke
invazije. Prema saopdenju sandi-nistifik- ih
vlasti, to je tek prvi korak ka
stvaranju teritorijalne armije koja 69
Daniel Ortega: spremnost naroda
da po svaku cijenu obrani
revolucionarni proces
biti spremna da u uvjetima napada na
Nikaragvu djeluje u partizanskim
odredima, kako u pozadini fronta u
zastiti vaznijih objekata, tako i iza
redova napada6a sa ciljem da unistava
njegove komunikacije i linije za
opskrbu. .
Podijeljeno je, izmedu ostalog, 1 70
tisuda automatskih i 40 tisuda
poluautomatskih puSaka. .
Nikaragvstnski ministar vanjskih
poslova, katolicki svecenik Miguel
cfEstoto izjavio je jucer da 6e
nastaviti Strajk giaflu „sve dok se ne
окопба ameri61i intervencija i
mijesanje u unutrasnje stvari Nika-ragve".
rEsfcoto §trajka gladu od
pro§log tjedna. .
Nikaragvanska vlada na6inila je
projekt transportnog sistema koji Co
omoguiiti povezivanje atlantske I
pacififike obale tako da brodovi koji
dolaze iz Atlantskog oceana vi5e пебе
_morati prolaziti kroz Panamski kanal,
6ime se gubi u vremenu i znatno
poskupljuje prijevoz.
Ministar za unutrasnje poslove
Tomas Borhe izjavio je da de prvi dio
projekt a biti zavrsen 1988. godine.
I
-- §
§
§
§
§
§§
i
UCINAK PUTUJUCIH
POLITICARA
Ljude koji se preko nedelje u Pristini bave vaznim drzavnickim
poslovima, a vikend provode sa svojim porodicama u Beogradu
nazivaju "vikend-politicarima- ": oni ne mogu uspesno da ubeduju
Srbe i Crnogorce da se ne iseljavaju kada su to i sami ucinili.
Na Kosovu, ovih vrelih julskih dana, zi-v- ot
tece gotovo uobicajeno: sa zvanicnih
mesta ponavljaju da je "bezbednosna si-tuac- ija znatno bolja nego pre cetiri godi-ne,
i neprestano se poboljsava". Sto se
Srba i Crnogoraca tice, oni ostaju gluvi na
ovu tvrdnju i uporno se iseljavaju! Dakle,
sto ranih pedesetih godina rece mnogo vo-Ije- ni
pisac na Kosovu, nista novo.
U traganju za razlozima iseljavanja,
neumitno, mada odvise sporo i zaobilazno
ce se stici i do kadrova od kojih se ocekuje
da tu bitku dobiju.
Posle kontrarevoluctje na mnoga ruko-vodec- a
mesta dosli su ljudi (kosovski ka-dro- vi
srpske ili crnogorske narodnosti) iz
Beograda koji, neki od njih i decenijama,
pre toga sa svojim porodicama nisu ziveli
u Pokrajini. Verovalo se da su oni pogodni
za rukovodeca mesta, jer su po pravilu is-kus- ni
drustveno-politic- ki radnici.
"Vikend-politicari- "
Zeleznicka stanica, u rano popodne, pet-ko- m
u Kosovo Polj"u. Iz Pristine pristuzu
"mercedesi" ciji registarski brojevi poci-nj- u
nulom. Iz njih izlaze ljudi i zurno,
negde na nekom sporednom koloseku,
ulaze u salon-vago- n. Potom se specijalni
vagon; namenjen rukovodecem kadru Ko-sov- a,
pripaja prvoj kompoziciji koja grabi
put Kraljeva i dalje, prema severu.
Scena se ponavlja ponedeljkom u rano
jutro. Samo, ovom prilikom, umorni od du-go- g
puta, isti ljudi zurno napustaju salon
vagon i odlaze put Pristine.
"Ovu sliku gledamo godinama — kaze
radnik zaposlen na zeleznici u Kosovo-Po-lj- u.
— Sve te ljude znam, jer im slike izlaze
u novinama. Svi su vec davno napustili Ko-sovo
i odveli sa sobom svoje blize i dalje
rodake, a nama govore kako nam je duz-no- st
da ovde ostanemo. Za§to oni svoju
decu ne vrate ovde? Lako je njima da drze
patriotske govore, posto se drugadije po-nasaj- u.
Oni su nasi rukovodioci, a kada je
vec to tako, onda cemo i mi za njima."
Ljudi koji se preko nedelje u Pristini
bave vaznim drzavnickim poslovima, a vi-kend
provode sa svojim porodicama u
Beogradu, ovde nazivaju "Vikend-politicarima- ".
Ako ne putuju specijalnim vago-no- m, odlaze sluzbenim kolima. I tako godi-nama.
"Ti ljudi se vec od srede dogovaraju
kako ce stici do svojih porodica u Beograd
— prica nam visoki cinovnik zaposlen u
Skupstini SAP Kosova i, razumljivo, moli
da mu ne pominjemo ime. — Da su se ti
rukovodioci ovamo vratili sa porodicama,
to bi imalo veoma znacajnog odjeka, i do-st- a
bi uticalo na zaustavljanje iseljava-nja."
Jedan od retkih koji je pristao da javno
govori 0 ovoj delikatnoj temi i da pri torn
ne skriva svoje ime je dojuceraSnji pot-predsedn- ik
Skupstine Kosova, Toma Se-kuli- c,
trenutno predsednik Pokrajinskog
saveta za privredni razvoj i ekonomsku po-litik- u.
Sekulic je izuzetno odvazan covek.
Govori razumljivo, precizno potkreplju-juc- i
svaku svoju tvrdnju podatkom, ime-no- m
dogadajem... Odlazak Srba i Crnogo-raca,
politicara i strufcnjaka, ka Beogradu,
zapoceo je kako Sekulic tvrdi, jos daleke
1945. godine. Politician su uvek odlazili
kao predstavnici Kosova na funkcije u fo-rumi- ma
SR Srbije, ili Jugoslavije. Pored
stana bilo im je obezbedeno i sve drugo,
tako da se, sem retkih izuzetaka nikada
vise nisu vracali na Kosovo. Za politifca-rim- a
su isli i strufinjaci, Srbi i Crnogorci,
kojih je tada bilo mnogo vise nego struc-njak- a
Albanaca. Veliki odlasci su bili
upravo posle potresa na Kosovu 1968, 1979.
i 1981. godine.
Kadar, bitka, poverenje
"Tako su srpski i crnogorski narod ostali
ovde obezglavljeni" — kaze Sekulic. —
Ljudi su odlazili, jer se stiglo do apsurda
da nije vazno koliko zna§ i vrediS, nego Sta
si po nacionalnosti. Kada je ret o crnogor-ski- m
i srpskim politickim kadrovima na
Kosovu, sada imamo nekoliko grupa ljudi.
Prva je dabome, najznamenitija. To su
ljudi koji su ovde zapoceli karijeru, potom
se sa porodicama iselili u Beograd, a sada
se sami privremeno vracaju da bi zauzeli
celne pozicije u Pokrajini."
Potom Sekulic nabraja: Branko &kem-- .
barevic, predsednik Predsednistva Koso-va,
Nedo Borkovic, predsednik Izvrsnog
veca SkupStine SAP Kosovo, Novica Mede-nic- a, predsednik Privredne komore, Bozo
Colakovic, rektor Univerziteta u PriStini
(svi raniji rektori bili su Albanci), dojuce-ra§n- ji sekretar partijske organizacije na
Univerzitetu Miodrag Jablanovic, Ilija
Vakic, clan Predsednistva PK SK Kosova,
Aleksandar Ilic, clan IzveSnog veca, Lazar
Vujovic, clan Predsednistva PK SSRN...
Spisak bi, tvrdi Sekulic, mogao da bude i
duzi.
"Nedavno od postenja ovih ljudi, njiho-vo- g
rada, ili njihovih zelja, oni objektivno
ne mogu da pomognu da se sprecSi iseljava-nj- e
sa Kosova — kategorican je Toma Se-kulic.
— Jer, oni nikoga ne mogu da
ubeduju da se ne iseli, kada su to i sami
ucinili. Ako pratite javna istupanja tih lju-di,
lako cete uociti da oni retko javno go-vore
0 iseljavanju. To je razlog zasto
srpskih kadrova nema u prvim redovima
bitke za stabilizaciju politickih prilika na
Kosovu."
Slobodni strelci
Potom Sekulic detaljno objaSnjava da
se i javno zalagao da na rukovodeca mesta
treba da se biraju ljudi koj i su stekli ugled
i autoritet kod pripadnika svih naroda i
narodnosti u ovoj sredini. "Ne bi bilo do-br- o da se iz redova Srba i Crnogoraca bi-raju
ljudi koji ce zastupati jedino "srpsku
stvar". Na rukovodeca mesta trebalo bi da
dodu ljudi koji su tu sa narodom i koji ce
sa njim da podele zlu sudbinu!
Drugu grupu funkcionera Srba i Crnogo-raca,
na Kosovu i u Metohiji cine oni koji
su uveliko spremni da se isele. Pozicija
tih ljudi je ista kao i onih iz prve grupe.
"Oni ne smeju da se eksponiraju" — do-da- je Toma Sekulic. — Na Kosovu se ekspo-nirat- i, znaci zameriti se, a to povlaci
mnoge neugodnosti. Svi oni ocekuju da im
se "gore" ukaze primamljivo mesto i da se
§to hitnije isele. Doprinos i ovih ljudi na
sprecavanje iseljavanja ravan je — nuli.
Ovim dvema grupama po prirodi stvari,
pripadaju i karijeristi, koji posto-pot- o gle-daj- u
da sacuvaju pozicije. Za njih, jedno-stavn- o, ne postoji problem iseljavanja. O
njemu nikada javno ne govore. Oni su, jed-nostavn- o,
uSli u "kljuc bubanj" i nema te
sile koja bi ih naterala da iz njega "izadu",
kaze Sekulic.
To su samo price
PokuSali smo da popricamo sa Aleksan-dro- m Ilicem, clanom izvrsnog veca Skup-Stin- e
SAP Kosovo. Rekao nam je da se ne
bi rado govorio 0 ovoj temi. Primedbu da
se i sam nalazi u grupi "vikend-politica-- "
ria", koji ne uzivaju bogzna kakay ugled
u narodu, nije zeleo da komentariSe, jer
je (po drugi put) na Kosovu tektri meseca.
Predsednik Predsednistva Branko Skem-barevi- c
porufcio nam je preko sekretarice,
da je zauzet. U Rektoratu'su nam kazali,
i sve to propratili smeSkom, da su drug
rektor i partijski sekretar kod svojih kuca
u Beogradu.
Clan Predsednistva PK SK Kosovo, 6ije
ime ne pominjemo zato Sto nije zeleo da
govori za novine, pojavio se u PriStini tek
u sredu. Vikend i prve radne dane proveo
je sa porodicom u Beogradu. Dugo smo
razgovarali i rekao nam je da je ubeden
da Stampa, radio i televizija, cine usluge
kontrarevoluciji jer ("istini za volju — ne--.
svesno") pomazu iseljavanje Srba i Crno-goraca
sa Kosova. "PiSu samo o negativ-ni-m pojavama. Mi cemo to morati da za-brani- mo. Treba pojave zigosati. Zestoko
ih zigosati, ali pametno a ne kao Sto se ra-- di u novinama", rekao nam je.
Pitamo ga, medutim, koliko uticaja na
zaustavljanje iseljavanja imaju ljudi koji
su na istaknutim druStvenim polozajima,
a vec" su godinama iseljeni. "Na primer,
koliko licno vi imate uticaja: bili ste na
gotovo svim rukovodedim mestima u Po-krajini
pre kontrarevolucije, s proleda
1981. godine. Osim toga bili ste predsednik
Kosova na jednoj od najviSih funkcija u
Federaciji?"
"Ja 0 tome ne mogu javno da govorim.
Mogli bismo da poprifcamo zbog vaSe licne
informacije", rekao je. I, dodao: "To su
j rs.w
(Nastavak na strani 9)