Nase Novine, October 27, 1982

              2-- NASE NOVINE, September 22, 1982.
Predkonferenciska diskusija
U sve tezoj ekonomskoj krizi i sve
vedoj nezaposlenosti rad i poslovi
oko i za "NaSe novine" nije se
smanjio. Danas viSe nego ikada
ranije, potrebno je svestrano zalaga-nj- e
za proSirenje naSe Stampe, Sto
ujedno zna6i i osiguranje njenog
daljeg izlazenja.
Na konferenciji "NaSih novina",
gde бе biti govora o svim vaznijim
problemima i lista i jugoslovenskih
organ izacija, 6itaoci 6e poslati svoje
delegate iz raznih mesta Kanade i
Amerike. Neki бе prisustvovati i kao
posmatra6i.
Pored izbora novog rukovodstva i
izvrSnog odbora delegati ce se
truditi da nadu najbolje пабте i
metode za budude nastupe "NaSih
novina" u okviru jugoslovensko-kanadsk- e
i jugoslovensko-атепбк- е
zajednice, za poboljSanje druStve-no- g
i javnog zivota.
U zadnjih nekoliko godina ne
samo da je "stihijski" palo na niski
stepen interesovanje za druStveno-kultu- mi
zivot, nego je situacija
trpljenja, pomirenja, sloge i zajed-niStv- a
bila trovana i potkopavana i
od nekih koji su pozvani i odredeni
da Sire slogu i zajedniStvo medu Ju-gosloven- ima
i njihovim organiza-cijam- a.
"NaSe novine" sada, kao i uvek
ranije, zastupaju glediSte da se
samo na demokratski nacin i javnim
dogovorima i diskusijama mogu
posti6i dogovori i efikasna reSenja
za sve probleme koji se tifiu naSih
organ izacija. Mi iz iskustva znamo
da jake i aktivne organizacije гпабе i
istovremeno veci tiraz" naSe Stampe.
"NaSim novinama" ne smeta raz-nolik- ost
druStvenih organizacija,
bile one potporne, nacionalne, spor-tsk- e,
zavifiajne itd., one nisu organ
jedne organizacije ili jednog pokre-ta- .
One povezuju i бте jedinstvenu
celinu od nastojanja i teznji dobro-namern- ih
ljudi da Sto viSe grupa,
organizacija, klubova i pokreta pok-ren- u
u akciju za afirmaciju autentifi-ni- h
kulturnih tekovina jugosloven-skih
naroda i narodnosti. Sve akcije
koje vode u pozitivno menjanje
situacije medu nama postaju objek-tiv- ni
i povoljni okvir borbe za
sopstveno poboljSanje i napredak
svake organizacije, jer uspesi jedne
organizacije na габип drugih mogu
biti privremeni i prividni, ali, na
kraju, ipak pogubni.
чншигсдмгашдв tmmmi
rjlP,i.W,'M''glMAr.CTHtL'M.ylWWWMi.P
x
Sredstvo ротоби koga se mogu
ostvariti zajedni6ke akcije za prome-n- u
loSih i izgradnju novih i boljih
odnosa medu naSim ljudima i
njihovim organizacijama jesu "NaSe
novine" jer se preko njih mogu
povezivati ljudi, izmenjivati ideje i
miSljenja, iznositi stavovi i pogledi,
iz najudaljenijih mesta ovog konti-nent- a
i u vezi bilo kojeg pitanja od
гпабаја za naSe ljude, zene i decu.
Stalno јабапје organizacija i nji-hov- ih akcionih sposobnosti, proSiri-vanj- e
njihovih delatnosti, broj6ano
povecavanje organizacija i udruze-nj- a,
jedan je od trajnih i najvaznijih
zadataka "NaSih novina". Mi tvrdimo
(istorijski to je vec dogadaj posle
proSlog rata) da preduzimljivost
progresivnih ljudi i demokratski
orijentisanih snaga u useljeniStvu
mozedaodneseodlu6ujudu prevagu
nad reakcionarnim snagama, koje
rade protiv opStih interesa naSe
zajednice. Zato mi isti6emo odgo-vorno- st
naSeg lista i progresivnih
ljudi pred useljeniStvom u ostvari-vanj- u
ciljeva pojedina6nih organiza-cija
koje se opet slivaju u opSte
1-МЈЦ.удн-
.1.1ШТтТ
ПВ№ш ШШк
(Nastavak sa str. 1.)
vaju svoje 6lanstvo da samo
jedinstvu radnickih unija imaju bolju
budu6nost i priliku za bolji zivot. Ali
propaganda industrije protiv unija i
radnika je bila uspeSnija, uspela je
da povede radni narod na svoju
stranu. Tako je Republikanska parti-j- a
dobila vedinu glasova na izbori-m- a.
I danas kada se unijske vode
tuze protiv Reagana i njegovih
saradnika, on im odgovara: Vi samo
govorite, ali niko vas ne sluSa,
vecina radnika veruje moj prog-ram.
Oni su glasali za mene.
Eto zaSto danas nema puno akcije
i protestiranja protiv Reaganovog
programa i administracije.
Moramo ipak verovati da zlo ima i
svoje dobro i da 6e radnicka klasa da
uvidi da "American dream of, job,
home and car" ne postoji nego
"American rude awakening;
unemployment, foreclosure, repre- ssion". To je Sto danas imaju
radnici.
4nVi
k Hv " л7 и
r UiftA зилтаиивгјилхнјввичугглагат.!!
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANauiAN PUBLISHERS INC.,
119 Spadlna Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1. Telefon: 593-502- 5
IZDAVACKI SAVET: Milos Grubic, Vojin Grbid, Josip Kovadid, Stanko Muideka,
Milcna Boild, Ivica JuriSid, Ana Durovid, Lepa Rajnovid, Borislav NeSkovId,
Rozalija Divjakovic, Duro Maljkovld, Ivan Prlbanid, Mile Baljak, lllja Bubalo, Pavao
Radmanid, Boia Pavkovid, Ostoja Kovadevid, Viktor Arar, DuSan Stanar, Milijan
PeUovic, John Soverinski, Luis Gregurac, Mato SlauS, Martin Karavanli, Paul
Kutinii, Ivan Boban, Peko Dmltrovii, Milica Mluchln, A.Gerlacli, too Bacich.
REDAKCIJSKI K0LEGIJUM: Vladislav Gacic
Stjepan MioSiC (druStveno-polllldk- a pitanja), Dantei Pixlades (diuStvena pitanja I
knjlzovnost), Katarina Kostid (poezlja I aktuelne teme), Jelena Gavrllovld (literature
I umetnost decu), Вобко Miadonovid, Anka Noiinii.
STALNI DOPISNICI: DuSan Putmk (Chicago), Margaret Stardevld (Los Angeles),
Soio Spadek (New York), Fran Fudurid (Vancouver), Josip Stanld — Stanlos
(Rim, Italija), Dario TapSan7 (Pariz, Francuska), Lepa Taotanovld (Remscheld,
Zap.Nemadka).
SPECIJALNI SARADNICI: Prol. Vladislav Tomovid (nauka I drustvo), Prol. Ivan
Dolenc (Slovenska Koruska I kulturna publlclstlka Amerlcl), Anton Kostelac
(roporlaze I prl£e Iseljenickog zivota).
DOPISNICI JUGOSLAVIJE: Dr. Mirko Markovid, Luka Markovid. Petar Kurlid,
Miioi Kordid, Aleksandar Cine, Strahinja Malotid, Novica Mllic.
FOTOREPOR1ERI: Srdan Bodid, Aron Koen, Jordan Vasiljevid. JUGOSLAVI-JE:
M. Vasiljevid — LILO.
Subscription: $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single coplos cents.
Advertising rutos requost. Socond class Mail Registration NO. 0378.
.Juso novln" Izlaze srljedom. Pratplata Iznosl $25.00 godiSnJe; pojodlnl
primjeidk contl. CJene oglasa zahtjov "Naie novJno" nasljednlk,
"Jedlnstva", кото prolhodlll lialovi: "Novostl", "Srpskl Gtasnlk", "Edinost",
"Slobodna Misao", "Pravda" ! I'.oihi.". I I N..iodnl Glasnlk" i drugl napreunl
listovi koji mu prethodlli SJedmjonln) Drzavanm.
RodakcIJa odgovara nopotpisane matciijalu. Polpibnni dlancl Izrazavaju
mlsljf.'nje aulora. Dopisl vracau.
СТД1ЧЧ.Ц,!!Г.Ч'Ј.1.УЈ.,Р1.ИЈ""1СТттаП
i
interese jugoslovenske zajednice
Kanadi i Americi.
Predstojeda konferencija "NaSih
novina" dace priliku i smisao povezi-vanj- u
delegate iz raznih krajeva, kad
ce sami odlu6ivati pravcu i
zadacima naSe Stampe. Oni i sami
znaju sva pitanja od гпабаја za
donoSenje odluka i da 6e se utvrdi-vanj- e
predloga odvijati kroz demo-kratsk- e
rasprave. Oni znaju da je
njihova duznost da se u tim raspra-vam- a
bore za najprogresivnija reSe-nja
kojaodgovaraju istinskim intere-sim- a
naSe zajednice uzimajudi u
obzir realne mogucnosti.
Sirim, dinamifinijim i sadrzajno
bogatijim radom svojih delegata
"NaSe novine" mogu uspostavljati
sa uspehom ostvarivati nacin — ne
izdvojene, vec zajedni6ke odgovor-nos- ti
sa ostalim svesnim snagama,
s kojimasu sudbinski tesno poveza-n- e
svojim akcijama i borbi za bolje
uslove zivota i rada naSih ljudi i
zena, za njihovo druStveno napredo-vanj- e
i kulturno uzdizanje.
Vladislav Gacic
___ "" ва D in
u
u
za
u
Iz
IZ
IZ
50
on
50 na su
su
m
su u
za
se no
Q2HS
u
o
Г
u
Reaganova ekonomska politika je
donela 10% nezaposlenih, to jest
deset i po miliona radnika koji traze
posao, a od njih tri ili 6etiri miliona
su izgubili veru da ce viSe ikada
imati posao i mora da prozive svoj
iivot na "welfare".
Kod nas u Michigan State nije
"recession" nego "depression".
Imalo 16% radnika bez posla. Samo
automobilska industrija ima 255
hiljada nezaposlenih, a da unija nije
pristala na koncesije bilo bi ih joS
sto hiljada.
Amerikanski radnik nema nikakve
obrane za svoj posao, jer kompanije
mogu da se sele gde ho6e, tamo gde
radnici zaraduju po dolar na sat, to
jest inostranstvo. Roba tamo proiz-vede- na
na vrlo jeftin nacin se
prenosi natrag u Ameriku i prodaje
za veliki profit. A radnici gube
posao.
Sad imamo predlog u Kongresu
— "Content Bill". Ovaj zakonski
predlog bi stvorio osam stotina
hiljada poslova za ameri6ke radnike,
ali industrija je protiv tog zakona, jer
bi morali da prave delove za automo-bile
u Americi. Vidi se da je profit
vazniji nego radnici. Tako je u
Americi 6ija Kontitucija veli: Life,
liberty and pursuit of happyness is
the right of every American citizen".
Danas imamo 18 miliona porodica
na "welfare".
Pedeset miliona Amerikanaca bez
"life sickness or accident insuran-ce".
Imamo 15 miliona penzionera koji
oskudevaju i gladuju jer nemaju
nikakav drugi prihod osim "social
security". Primaju 300 dolara me-se6n- o,
a zene su najvedi deo tog
malog prihoda. Tako penzioneri
moraju poslednju nedelju u mesecu
da reSe da li da kupe hranu ili lekove
za svoje bolove.
Imamo preko 31 milion naroda
koji zive ispod razine siromaStva.
Oni nemaju osnovnih potreba za
zivot.
Ko mora da placa preko trilion
dolara za naoruzanje, sedam stotina
i 6etrdeset devet biliona popust
poreza, osamdeset procenata za
KONFERENCIJA
"NN" ODR2AT CE
SE31.0KTOBRA
Izvrsni odbor "Nasih novina" je
zakljucio da se ovogodisnja konfe-rencija
"Nasih novina" odrzi u
nedjelju 31. oktobra, tjedan dana
kasnije nego je bilo pred vi den o.
Razlog za odgadanje za tjedan dana
jeste odrzavanje dviju priredbi 24.
oktobra, u Torontu i Pittsburghu,
sto bi moglo da nekima onemoguci
ucesce na konferenciji.
Vazno je da se u svim mjestima
odrze sastanci citaoca i diskusira o
konferenciji, i da se izaberu dele-gati.
Izv. odbor "NN"
EE23SS223 -;-.,.-4-hfa-
!,-JI
U nedjelju 12. septembra imali smo
sastanak pretplatnika novina. Posjet
je bio dosta dobar po starim i
mladim. Diskusija zadovoljavajuca.
Uslijed udaljenosti i neimanja po-desn- og
lica, necemo slati delegata
na konferenciju. Poslat cemo pis-me- ne
preporuke konferenciji.
Za buduci rad i brigu za novine
uspostavljen je odbor od mladih i
starih, 12 lica, u cilju stvaranja
organizacije pretplatnika.
Zakazana je godisnja priredba
novina za 13. novembra.
Ovoliko radi obavijesti.
Drugarski pozdrav svima,
ЈДТТШЗ
I.Pribanic
porodice koje imaju preko pedeset
hiljada prihoda godiSnje. To su
najve6i troSkovi u istoriji Amerike.
Cetrdeset biliona se uzelo od
male dece — "lunch program". Od
ve6e dece uzeli su bilione koji su iSli
za vaspitanje. Od penzionera su
uzeli bilione koji su se koristili za
"transportation, housing, medicare,
medicaid". Preko stotinu hiljada,
mladi i stari su izgubili socijalnu
osiguraciju — "partial or total
disability". Bilione se skratilo od
porodica na "welfere" i milioni su
izgubili i marke za jelo ili im se
skratilo na polovinu. Ni jedna grupa
nije izbegla "Reaganovu sekiru".
ProSle nedelje podigli su najvedi
porez u istoriji Amerike u iznosu od
99 biliona dolara. Culi smo da 6e
trinaest biliona uzeti od medicare i
jedanaest biliona od medicaid. To
se radi u tajnosti.
JoS je rano da se proceni stav
nezaposlenih, koji бе pre ili posle
morati da preuzmu akciju u svoje
ruke protiv reakcionarnog programa
Reaganove administracije.
Moramo uzeti u obzir i to da su
mnogi radnici po prvi put bez posla,
pa prode vreme dok uvide da nema
drugog spasa nego se odupirati
Reaganu i njegovim saradnicima.
Ra6una se da 6emo do proleda
imati najvece demonstracije koje je
dozivela Amerika. Videti бето kako
бе se radni ljudi pokazati na
izborima u novembru. mesecu, kada
ce trebati da glasaju da se izbace
sve one vode koji su krivi za svu ovu
mtzernu situaciju. Unionisti6ke vode
vide da je radni6ka klasa bila
prevarena 1980. godine kada je
izabrano sadaSnje vodstvo zemlje,
ali ce se truditi da poprave zlo koje
su sami sebi naneli.
Doko Ouvelzan
Detroit, umirovljenikUAW
ШШ