Nase Novine, February 06, 1986

              pgp № "" '
mr
i "?'
. p
I И
t
Iftt
, V '6Г
ЧЈ 4 i't"" J 1 J .&£ V
YUGOSLAV
COMMUNITY NEWSPAPER
J
3!
c
,f
5
IIIIIIIIIIIIIIIIINIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIM MEAGAN PMOTIV
ZAKONA
Americki predsednik Reagan i
njegova administracija mogli bi od-govar-ati
pred sudom jer su naredili
tajnoj sluzbi CIA da od americkog
Kongresa kriju tajne dogovore i ispo-ruk- e
oruzja Iranu. To je izjavio pot-predsedn- ik
Senatskog komiteta Pa-trick
Leahy.
Reagan je uputio pismenu na-red- bu
direktoru CIA, William Casey-- u
17. januara 1986. u kome trazi da
se slanje oruzja u Iran drzi u tajnosti.
Americki predsednici imaju prava
na mnoge odluke u slucaju hitnosti,
cak i da objave rat nekoj zemlji (sto
Reaganu zaista odgovara — Grena-da)
ali o tim odlukama o se blagovre-men- o
obavestiti Kongres. Reagan
nije obavestio Kongres ni posle
skoro 10 meseci a ne bi ni sada da
tajna nije otkrivena sa druge strane.
Americka stampa pokusva da iz
ovog slucaja pripise Reaganu cak i
neku alturisticku pobudu. On je, kao
bajagi Iranu slao oruzje da bi Ko-mei- ni
uticao na svoje ljude u Libanu
da oslobode americke taoce.
Ovo nije prvi put da direktor CIA,
Casey radi na svoju ruku uz blago-slo- v
Reagana. Reaganova antikomu-nistick- a
opsesija pokazuje se u nje-govo- m
upornom insistiranju i traze-nj-u
od Kongresa pomoci za kontrase
u Niakragvi. Nestrpljivost i zelja
americkog predsednika za ratom po-kaza- la
se u invaziji na Grenadu, bom-bardovan- ju
Libije, u politici na Sred-nje- m
istoku, Latinskoj Americi itd.
ali neodgovornost i spremnost na
podvale i podmetanja direktora CIA
Casey-- a pokazala se i u miniranju ni-karagvans-kih
luka 1984. Posle toga
Casey je obecao da ce obavestiti Se-n- at
i komitete za javnu bezbednost
u roku od 48 sati o svim tajnim akci- -
4 ' '" ',' ---
--ЧЖ '"5 4
William Casey, direktor CIA koje je
Reagan naredio da cuti o isporuci oru-zja
Iranu.
jama koje je predsednik odobrio. Is-poru-ke
oruzja Iranu bile su tajne i za
komitete koji treba da cuvaju tajne
vise nego sto bi se moglo zamisliti.
Obavestenja o isporukama oruzja
nije ni ovoga put doslo od predsed-nika
Reagana ili direktora CIA Cas-ey-
a nego iz Teherana.
Reaganov savetnik za nacionalnu
sigurnost, John Poindexter pokusao
je odbraniti predsednika da je morao
kriti isporuke oruzja od Kongresa da
ne bi ugrozio zivote americkih taoca
u Libanu.
Po zakonu CIA moze "a svoje ope-raci- je
trositi fondove koje odobri
Kongres i sada se oostavlja pitanje
iz kojih je to fonuova CIA operisala
sa oruzjem Teheranu. 0 ovoj kontra-dikci- ji
povesce se diskusija 21. no-vemb- ra
jer su SAD zabranile izvoz
oruzja u Iran jos 1979. godine.
SAD SU IZBEGLE
KRITIKU
Organizacija americkih drzava na
svom godisnjem sastanku u Guate-ma- li
nije osudila politiku SAD
prema Nikaragvi.
Trideseti jedna drzava severnoa-mericko- g
kontinenta usvojile su re-zoluc- iju
koja je razvodnila predlo-zen- u
rezoluciju da se SAD trude da
sruse vladu u Nikaragvi. Umesto
toga usvojena je rezolucija kojom se
poziva na mir u Srednjoj Americi i
na potporu mirnog resenja koju
predlaze grupa Contadora.
Originalnom rezolucijom osu-djen- a
je politika Ronalda Reagana
prema Nikaragvi i trazeno je da se
obustave sve strane intervencije u
Centralnoj Americi.
Grupa Contadora (Meksiko, Co-lombij- a,
Venecuela i Panama) i
grupa koju ih podupire, osnovana
prosle godine od strane Argentine,
Brazila, Peru i Urugvaja, predlozile
su rezoluciju koja osudjuje americku
politiku i poziva sve zemlje da pre-stan- u
sa ekonomskom i vojnom in-tervencij-om
u Centralnoj Americi.
Pre nego sto je usvojena zavrsna
rezolucija bilo je veoma ostrih reci
izmedju predstavnika desnicarskih
vlada ukljucujuci i SAD i nikara-gvanski- h
delegata.
Iako su se pokazale duboke razlike
u politickim pitanjima ipak su dele-ga- ti
doprineli da forum Contadora
ostane na snazi i efektivan.
Organizacija Americkih drzava us-vojilajerezolucijuko- jomse
osudjuje
Velika Britanija zbog izjave da ce po-stav- iti
teritorijalne granice od 320 ki-lomet-ara
oko Malvina ili Falkalnd
ostrva.
ESTABILISHED 1931
VOL. 55, NO. 42 (722)
THURSDAY, NOVEMBER 20, 1986
Neminovne su promene u "Nasim-novinam- a"
i to vise nema nikakve
dileme. Pitanja se sada postavljaju
samo kako, gde i da li ce jedna ili
druga promena doneti znacajno po-boljsan- je, dati nove impulse, obezbe-dit- i
izlazenje za dobar broj godina.
Neki misle da ce promena imena
sama po sebi podici moral kod ne-ki- h,
a druge ce privuci. Oni misle da
novo ime mora nedvosmisleno ozna-cava- ti
jugoslovensku orijentaciju a
protiv svih nacionalizama. Ujedno
mora odrzati i klasno obelezje i sta-ja- ti
na braniku radnickih interesa.
Drugi misle da bi nas list trebali
podeliti na makedonske, slovenac-ke- ,
hrvatske i srpske novine bazira-juc- i
svoje stavove na premisama da
jugoslovenstvo ne postoji kao nacija,
a da kao kategorija nema svoj jezik.
Treci idu na to da nas list treba
obustaviti, dok ne naidje bolja i po-godn- ija
situacija a pod njom podra-zumeva- ju da ce i finansijska potpora
lista biti takva da se ne oskudeva u
najnuznijem.
Mnogi upucuju kritike urednistvu,
ne samo zbog propusta i promasaja
tehnicke prirode, nego i zbog (ne)o-stvarivan- ja
uredjivacke politike
koju mi jos uvek nismo jasno iskri-stalisal- i,
utvrdili.
Neke pausalne ineargumentovane
kritike upucene na adresu uredni-stv- a
sigurno ne pomazu redakciji u
svakodnevnom radu. Najproblema-ticnij- i
stavovi dolazili su nekada bas
iz usta zasluznih ljudi, cak i pokre-tac- a
naseg naprednog lista. Nismo
uvek imali ni snage ni volje da se
razgranicavamo sa neprihvatljivim
idejama i pojavama a takav odnos
BJELKINJA OSUDJENA
NA 25 GODINA
JOHANNESBURG (AFP) - Prvu
bijelu juznoafrikanku koja jeikada op-tuze- na
za pripadnost Africkom nacio-nalno- m
kongresu (ANC) 28-godisn- ju
Marion Sprag, vrhovni sud u Johan-nesburg- u
osudio je na 25 godina zatvo-ra- .
Marion Sprag na sudu nije poricala
optuzbe, izjavljujuci da se smatra "voj-niko- m
u borbi protiv oruzanih snaga
aparthajda". Budjenje svoje politicke
svijesti ona pripisuje tragicnoj sudbini
Stevea Bikoa, vodje pokreta "Crna
svjest" koji je 1977. godine podlegao
torturi u juznoafrickom zatvoru.
Vrhovni sud Juznoafricke Repu-blik- e
osudio je Marion Sprag na 20 go-dina
zatvora zbog "izdaje" i pet godina
zbog paljevine. Ona je podmetnula-min- e
u tri policijska komesarijata u fe-bru-ari
i martu ove godine i zapalila
biro Federalne progresivne stranke u
Johannesburgu. Citajuci presudu su-da- c
ju je opisao kao "vjernog clana
"Umkhoto We Sizwe" — vojnog
ogranka ANC, ocjenjujuci kao "oteza-vajucu- "
okolnost to sto je bjelkinja.
5 godina
u sluzbi
jugoslovenskih
iseljenilta
u Severnoj
Amejrici
nije uvek sluzio ugledu lista.
Ima, na drugoj strani, citalaca koji
smatraju da se njihova misljenja mo-raj- u
odrazati preko stranica "Nasih
novina" i da se sa tim misljenjima
moraju sloziti i drugi citaoci. Prosto
je neshvatljivo sa kakvom indignaci-jo- m
se neki bune protiv pisanja dru-gi- h
citalaca!
Mi smo demokratski list Jugoslo-ven- a
na severnoamerickom konti-nent- u,
sto znaci pripradnika svih na-cija
i nacionalnosti iz okvira dana-snj- e
Socijalisticke Jugoslavije, i u
njemu se nemoze odrazavati sovinizam
bilo koje nacije, ili vere a takodje ni
iskljucivost licnih misljenja.
Bilo je propusta i objavljivani su
tekstovi sa kojima se ni svi u redak-ciji
i Izvrsnom odboru nisu slagali,
ali to nikako ne znaci da zbog takvih
tekstova treba ostavljati saradnju u
listu ili otkazivati pretplatu kao sto
su to trojica do sada ucinili.
Danas je doslo vreme da uvedemo
neke izmene i promene u listu, a tu
vise nije u pitanju samo glavni i od-govor- ni
urednik. Njega ja najlakse
smeniti. Teze je obezbediti materi- -
(Nastavak na strani 2)
LONDON NASJEO
PODVALI?
WASHINGTON, novembar (Tan-jug- )
—Prema rijecima francuskog pre-mije- ra Jaoquesa Chiraca, britanski
sud i londonska vlada nasjeli su "tero-ristick- oj
podvali" koju je namjestila
tajna izraelska obavjestajna sluzba
protiv Sirije i njezinog predsjednika
Asada.
U intervjuu listu "Washington Ti-mes"
Chirac je ispricao da su ga zapad-nonjemac- ki kancelar Kohl i ministar
vanjskih poslova Genscher obavije-stil- i
da raspolazu podacima kako Sirija
nije bila umijesana u akciju podmeta-nja
bombe u izraelski avion "El Al" u
Londonu 17. aprila ove godine. Ta te-roristi-cka
akcija je, prema toj verziji,
bila namjestena od strane obavje-stajn- e
sluzbe Izraela i politickih pro-tivni- ka
sirijskog predsjednika Asada.
Cilj te "podvale" bio je da se sirijski
predsjednik Asad kompromitira i da
se na taj nacin eventualno izazove pad
njegova rezima.
a
SVECANI BANKET
U povodu 55. godisnjice
Nasih novina", odrzava se u
subotu 22. novembra, 205
Humber College Bullevard,
u sali "7th Semester" sve-ca- ni
banket. Oglas i mapa za
lakse snalazenje nalaze se na
poslednjoj (12.) stranici.