Nase Novine, October 12, 1983

              ЦмкТМдГпаи
TORONTO: Nataliia
National Film Board proizveo je i vec na mnogim
mjestima u Kanadi i SDA prikazao dokumentarni film — "If
You Love This Planet". U filmu se svrafia pozornost na
tragediju koja bi pogodila 6ovje6anstvo ako bi doSlo do
nuklearnog rata. Film je posvuda uzet kao ozDiijna
opomena, a u Hollywoodu je dobio nagradu "Oscara".
Penzionerskom klubu se ukazala prilika da ovaj Tilm
prikaze naSoj javnosti u nedjelju 4. septembra u Г sata
poslije podne, u prostorijama St. David's Anglican C.'rch,
Donlands Ave. preko puta Subway stanice. Ujedno cemo
prikazati i film "Acid Rain" ("Kisela kiSa"). Vrijedno da se
vidi jedno i drugo.
Dodite u Sto vecem broju svi — stariji i mladi. Pri
svrSetku -
. cete podvoreni kavorn.
Utazmna — rtoDrovoljni jrnog.
Prlredivackl odbor
Penzionerskog kluba.
VANCOUVER:
Redovne sjednice Jugoslavenskog penzionerskog kluba
od sada 6e se odrzavati svakog prvog ietvrtka u mjesecu, u 1
sat poslije podne, u donjim prostorijama Ruskog doma, na
600 Campbell Avenue. "
Bingo je i dalje svakog treceg Setvrtka, u 1 sat poslije
podne, u istim prostorijama u kojima se odrzavaju sjednice.
Pozivlje se Clanstvo da istim prisustvuje.
Izvrsni odbor
DETROIT:
Sjednice Penzionerskog kluba odsjeka 351 HBZ
odrzavaju se svakog drugog petka u mjesecu, u prostorija-ma,
32851 Ryan Road, Warren Michigan. Po6etak u jedan
sat poslije podne. z Mitzjn
sekretar
1м,гаша™в;.гајЈЈ.у
LATINSKA AMERIKA POSLE
POVECAN KAMATNIH STOPA
LIMA, avgusta (Tanjug) — Neznatno
povecanje kamate u Sjedinjenim AmeriCkim
Drzavama stajace Latinsku Ameriku preko
milijardu i po dolara. Ovo je saopstila
ekonomska Komisija UN za Latinsku Ameri-ku
(CEPAL) kritikujuci odluku severnoame-nck- e
rezervne banke o povecanju kamatnih
stopa za 0,5 odsto. Skoro svi dugovi
Latinske Amerike kod privatnih ameriCkih
гшккаавиггт
JA
LimailyjjWgrS™
banaka vezani su za takozvanu "promenljivu
stopu kamata" kojavaZi na njujorskoj berzi,
гебепо je u jednom saopstenju CEPAL-a- .
Zbog odluke amerifike banke, sve latin-skoamerifi- ke
zemlje placa6e sada tu novu
povecanu kamatu. Madaje povecanje kama-ta
relativno malo, za celi kontinent to
predstavlja iznenadno povedanje dugova i
kroz otplate ce morati platiti od -- 'liiardi
dolara vise nego sto je to bilo predvu
Nase novine
11Г "
.d-- '
11th Floor
Toronto, Ontario
M5V 2L1
Prilazem $ za pretplatu na "NN".
Ime
Ulica (ili PO Box)
Mjesto
Provincija (ili drzava)
Postal (ili Zip) Code
VA2NO: PlSlTETISKANIM SLOVIMA
И.лиичцммц
Ne, necu da pisem o zeni, Sto ode
u tudinu, hocu da prepiSem njeno
pismo, pismo i ispovest zene slikar-ke-pesnikin- je,
zene koja je iako
daleko ipak stalno vezana za svoju
Jugoslaviju:
— JoS u osnovnoj Skoli, najviSe
sam volilacrtanje i redovno dobivala
odlicnu ocenu iz tog predmeta.
— Po zavrSetku male mature, sa
svojom majkom otiSIa sam u Novi
Sad, da bih se upisala u umetnicku
skolu. Primljena sam na prijemnom
ispitu, ali nazalost, Skolovanje ni-sa- m
mogla nastaviti iz ekonomskih
razloga.
— Od osamnaest godina zaposlila
sam se u fabrici Ivo-Lo- la Ribar u
Zelezniku i radila kao tehni6ki crtac,
a ujedno i pohadala kurs tehniSkog
crtanja.
— Takvo crtanje nije bilo ono Sto
je urodeno u meni, no ja sam bila
zadovoljna, jer sam na kraju crtala
za naS katalog.
— Preko dana sam radila, a uvece
sam pohadala kurseve, tako da sam
zavrSila i stenodaktilografiju. Uvek
mi je bilo zao Sto nisam imala
vremena za crtanje-slikanj- e.
— U porodici moj brat Naum i ja
imamo malo talenta.
— Da sam ostala u Jugi verovatno
bih s vremenom promenila zanima-nj- e
i bavila se samo slikarstvom i
umetnoScu.
— Zivot me je "odneo", zajedno
sa muzem 1958. godine u Venecue-!u- .
Kako su to teSki i bolni 6asovi
bili, za nas dvoje mladih i tek na
po6etku zivota. Od mog finog-go- s-podskog
posla
najamna radna
jutra do sutra,
stvorili i imali.
tine, negovane
grube, ispucale
dzenata i
prljavstine.
u fabrici, postajem
snaga, radeci od
da bi smo neSto
Moje ruke, nekad
i osetljive, postaju
i umstene oa aeter- -
pranja tuaeg i tuoe
Puno sam radila a i sad
radim. Vrlo retko sam uspela neSto
naslikati.
— Da moje dete ne dozivi sudbinu
mene i moga muza, mi 'smo je sa
njenih 12 godina poslali u Beograd
kod moga brata Nauma, da se tamo
Skoluje i oseti Sto znadi srecan i
bezbrizan zivot u Jugi. Ona je danas
inzinjer, udata, ima malog sina i
sre6no zivi u Vojvodini.
— Jednom prilikom kad sam bila
u poseti kcerki u Beogradu, Naum,
znajuci za moj talenat, bude tako
dobar, i pokaze mi tehniku intarzije.
Spremi mi pu kofer slame, pa sam to
BEC (Tanjug) — Slovenska nacio-naln- a
manjina, a zajedno s njom i
KoruSka i Austrija, stoje pred izvan-redn- o
zna6ajnom odlukom: da stal-ni- m
ravnopravnim dijalogom izmedu
vlade i manjine i postupnim konkret-ni- m
koracima ostvaruju ravnoprav-no- st
slovenske nacionalne manjine i
tako ispunjavaju 6lan sedam Drzav-no- g
ugovora ili da u joS oStrijoj
politi6koj atmosferi traze izlaz sa-daSnj- eg
nesumnjivo nezadovoljava-ju6e- g
polozaja.
To sX6e predsjednik Saveza slo-vensk- ih
organizacija inz. Felix Wie-s- er
u napisu "Pred razgovorima s
novom vladom: clan sedam jedina
osnova" u posljednjem broju "Slo-vensk- og
Vestnika".
Wieser inace smatra da 6e odgo-vo- r
na postavljeno pitanje dati sam
August 31 , 1983, NASE NOVINE -- 5
ponela sa sobom pri povratku za
Karakas. Tako da sam uglavnom
nocu, uztelevizijski program, pegla-l- a
slamu i pravila skice i slike.
— Jednoga dana, dode nam u
posetu prijatelj Ljubomir Milenko-vi- c,
sa suprugom Angelijom, Spa-njolsk- og
porekla. Pokazala sam im
svoje slike, bili su oduSevljeni, jer
nikad do tad nisu videli slike od
slame. Angelija mi je predlozila da
se pojavim na televiziji i prikazem
svoje radove. Mislila sam da ce ta
propaganda mnogo koStati, pa sam
se bunila. Medutim, Angelija je
imala prijateljicu koja radi na kanalu
8 i sve su uradile besplatno.
— Spremila sam nekoliko slika i
tako jednog ugovorenog dana, a to
je bilo 13. oktobra 1980, na progra-m- u
"Toda una mujer" (kompletna
zena), 20 minuta objaSnjavala sam i
pokazivala tehniku rada. Prikazane
su i cetiri moje slike gde je
naglaSeno da sam Jugoslovenka i
prva i jedina zena umetnik u
Venecueli koja se bavi torn vrstom
umetnosti. Receno je i to da sam
naufiila intarziju od brata Nauma
Marjanov koji svoje radove izlaze u
Jugoslaviji gde zivi.
— Iste godine 12 decembra otvo-ril- a
sam samostalnu izlozbu u pros-torijama
"Decoremos". Drugu samo-stalnu
izlozbu imala sam 21. avgus-ta
1981 , u zgradi Aerodroma, a trecu
13. decembra 1982. u salonu "Her-mand- ad
Galdega". Svaki put sam
izlagala oko 50 slika.
— Moj brat Naum snabdeva me
slamom preko prijatelja, ili avions-ko- m
poStom, poSto ovde iste nema.
— Do sada sam uradila 110
razlifiitih tema, a najviSe volim da
kreiram figure. Imam puno defiijih
crteza. Na nekim slikama radila sam
sa crvenom bojom. Tu slamu mi je
poklonio jedan dekorater, a bila je
na papiru tj. tapetama koji se lepe
po zidovima. Ta boja se ne skida ni
toplom peglom. Za mene je ostala
tajna odakle se dobila ta boja?
Probala sam sama da bojim slamu
ali svaka se boja skida. Kada bi mi
neko iz naSih fabrika tapeta hteo
objasniti kako da bojim slamu, bila
bih mu zahvalna. Molim Vas ako
neko piSe o meni ili Vi, stavite
Natal ija Marjanov (udata Novikov)
"Anurio de la Pintura Venezolana".
Pesme, nije in mnogo, odraz su
duSe ove zene slikarke i svega onoga
Sto je prezivela i pretrpela u tudini.
LepaTEOFANOVlC
Zap. NemaCka
savetni kancelar dr Fred Sinowatz 7.
rujna u razgovorima s predstavnici-m- a
slovenskih druStvenih organiza-cija
— "Savezom slovenackih orga-nizacija"
i "Narodnim savetom Ko-ruSk- ih
Slovenaca" — koji ce se
odrzati u Be6u
Nabrajajuci pitanja koja bi trebalo
rijeSiti — medu kojima se nalazi
dvojezicno preSkolsko odgajanje,
pitanje televizije i radija, dotacije
slovenskih znanstvenih, kulturnih i
drugih organizacija i prije svega,
ravnopravnost slovenskog jezika u
upravi na dvojezifinom podru6ju, a i
privredno јабапје slabije razvijenih
juznih predjela KoruSke — autor
napisa smatra da se dosad nije
pokazalo dovoljno razumijevanje za
probleme slovenske manjine u Ko-ruSk- oj.
Medutim, upravo iz razgovo-r- a
sa clanovima manjine, u cijeloj
pokrajini, a i sa "demokratima koji
govore njemafiki" nesumnjivo proiz-la- zi
da ljudi "zele, traze i zahtijevaju
rjeSavanje najprefiih pitanja sloven-ske
nacionalne manjine".
ИЕШХЈјвМШЖСНТШИЈР'!"И" шшшшш