Nase Novine, March 18, 1981

              " " 'V-.- . ' ' ; ,V.. ': ...
' ' ' " - - "
, :' y,'.i. - '-
- -- '" ''. ..' '".'"M, -- ;' v4 . & %
VOL. 50, NO. 2 (442) TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JANUARY 14, 1981 50 CENTS PER COPY
tlMtfAM8aftLJtjw;iftmtiai!aHgtta'raii атевј!м!.иШјадцад!!аимЈ1д8ад8!Д18!аа .Ц.'А.Ц.ЛЛ,Ј1ЈЦдЈЧ,1 !ИјЏЈ!ШЦМ№НЦ1М1УИЦда~ цлгмшмиаиш
U Torontu je zasedalo pet
hiijada 6lanova Ателбкод
druStva za unapredenje na-u-ke
(American Association
for the Advancement of Sci-ence).
Oni su tra±ili reSenja
za mnoge poteSko6e u od-nosi- ma
fiovek — priroda ali
su isto tako uvidali i po tome
izmenjivali, iskustvo i na-иб- пе
podatke, da je £ovek
najopasniji samom sebi.
BivSi Sef атепбкод pre-govara6k- og
tima za SALT,
Paul Warnke, upozorio je na
konferenciji nau6nika da
smo doSli do stanja histeri6-no- g
ludila i da je kod nekih u
Americi vec prihvacena kri-latic- a:
"Ako mi prvi ne
udarimo — udarice oni nas".
Naudnici su se slozili u
tome da obnovljena trka u
naoruzanju vodi direktno u
nuklearno uniStenje бо-vedanst- va.
gggg
Debata o vladlnim ustavnim
prijedlozima (repatriacija
izmjenama i nadopunama)
je veoma burna, ali se malo бије o
pravima nacionainih (ili etnidkih, ili
kulturnih) grupa t.j. Kanadana koji
nisu britanskog i francuskog pori-jekl- a
(ili indijanskog i inuitskog).
zarne bi pravilno da im
ustavom zajamdi upotre-b- u
materinskog jezika u njihovim
kulturnim i drugim drustvenim
aktivnostima?
Federalna vlada nije smatrala za
potrebno da o tome ista kaze u
predlozenoj Povelji o pravima
(Charter of Rights) koja treba
postati dio repatriranog ustava.
Istina, nema u Povelji ni o
Oni nisu ovo rekli tek
onako. Oni zapravo i doka-zuj- u
da svo daljno naoru-zavan- je
vodi u iznalazenje
sve razornijeg i kompliko-vanije- g
oruija a u sve ve6em
broju tako da gran ice viSe
mogu ni postojati, dokle
moze doterati uz pomoc
nauke i tehnike.
Medutim, kad se oruzje
nagomila i usavrSi svaka
strana mole da pomisli da je
bolje sad udariti onu drugu
nego 6ekati na sigurnu smrt.
Nau6nici znaju kakvo sa-mounist- enje
6ovek moze pri-red- iti
sam sebi i oni ne mogu
vise 6ekati niti se mogu
da ce Tmati vremena
kome objasne kolika je
opasnost.
Nuklearni rat moze za-po6-eti
ne iz nekog planskog
odlu6ivanja, nego iz fiiste
Ustavna refoma
panike jednog 6oveka koji бе
pritisnuti dugme.
Prema zakljuficima паиб-nik- a
na konferenciji u To-rontu,
svaka pri6a i svi
argumenti za pove6anje na-oruzava- nja,
vodi jedino u sve
ve6u mogu6nost samouni-Stenj- a
jer, prema ve6 posto-јебе- т
oruzju, ne moze biti
pobedenih ni pobednika.
Ova konferencija nije
mnogo postigla na temu
ali ona je ukazala kakve se
opasnosti nadnose nad бо-vedanstv- om
i kakve opas-nosti
po samog sebe 6ovek
nosi u sebi, u svojoj unu-trasnj- oj
gradi, u svom si-ste- mu.
Paul Warnke, koji je sluzio
dva атепбка pred-sedni- ka
kritikovao je Re-aga- na
da forisira trku u
naoruzanju kao uslov za
1
bilo
"prvim nacijama" (Indijancima i
Inuitima), ali im je obecano da
njihova prava biti ustavom utvr-den-a naknadno. Oni ipak bune.
Nacionalnim grupama nije obe-cano
nista. Ali one ipak sute,
odnosno vecina njih suti, a medu
njima je nasa (jugoslavenska)
nacionalna grupacija. Najvise
dosad rekle neke ukrajinske nacio-nalistid- ke
organizacije, ali mozda
bilo da nisu, jer njihovi
prijedlozi ostavljaju pogreSan
o njima i o nacionalnim
grupama uopce. Predstavnici Ka-nadsk- og Zidovskog kongresa su
opet naglasak stavili ustavno
utvrdivanje osnovnih ljudskih prava
i gradanskih sloboda radunajudi da
time biti za§ti6ona i posebna
pregovore sa Sovjetima.
On je naglasio da vise nije
u pitanju ko je viSe manje
ratoboran. Jedino pola-ziSte- ni
najosnovnija linija za
jedino mogu6i izlaz iz ovog
stanja moze da bude samo
koegzistencija ili neposto-janj- e.
EDMONTOM _ Ewald Bubner, zapadno-петаб- кј
arhitekt, sasvim je
uveren da 6e Kanada uskoro
postati zemlja zasvodenih
gradovsh On je ovo rekao
zato Sto bavi ргоиба-vanje- m ovakvih projekata.
Lake kupole nad kanad-ski- h
gradovima, pod kojima
bi se kontrolisala klima,
tehni6ki su veliki problem ali
тодибе za izvodenje. "Pi-tan- je je samo koliko narod
zeli dazivi pod kupolama i u
111 тШ
ustava
nekim
nadati
bolje
nacionainih grupa.
Parlamentarni odbor koji raz-mat- ra vladine ustavne prijedloge
zasjedati jos mjesec dana i mozda
poboljSa. Primjetili
smo da je Komunistidka partija
Kanade u svojoj predstavci parla-mentarno- m odboru objavljeno u
posljednjem broju Canadian Tribu-ne)
naglasila da Povelja o pravima
treba da zajamdi "pravo grupa
nacionainih manjina da zadrze i
razvijaju svoje materinske jezike i
kulturne forme". Slidno stanoviste
zauzela je Nova demokratska par-tija
provincije Ontario.
Premijer Trudeau je nedavno
izjavio da Povelja o pravima biti
izmjenjena u smislu preporuka
podnijetih parlamentarnom od
s
ZA RADNIKE
U QUEBECU
MONTREAL (CP) - Ke-be5- ki
radnici mogu od sada
sasvim legalno odbiti opa-sn- e
poslove za misle da
mogu Stetiti zdravlju ili
zivot.
Odredbe zakona kazu da:
— Trudne radnice mogu
traziti da ih se poStedi posla
koji ugrozava zdravlje majke
ili deteta.
— Radnici 6ije zdravlje
ugrozava na poslu mogu
traiiti promenu radnog me-s- ta
ili privremeno otsustvo.
— Tim sastavljen od
skoro 300 inspektora nad-gleda- 6e
da ove zakonske
odredbe i osiguranje po-slu
budu na snazi.
NADSVOOAVANJE
KANADSKIH GRADOVA
njima".
Prema miSljenju Bubnera,
u Kanadi bi trebalo podi6i
jedan prototip od 400 do 500
metara u pre6niku te bi
kasnije videlo dali je prakti6-n- o
ziveti u zasvodenim gra-dovima.
Za ovakav projekt
trebalo bi 30 do 40 specijali-zovani- h
ljudi.
Kad se uzme da naoru-zanj- e
ko§ta Kanadu preko
pet milijardi dolara godiSnje,
onda bi zasvodeni gradovi
mogli biti jeftini.
ili "1 тШ 1 j в
ш ш 1 i Ћ 1ГШ
sa
A se
pravo na
niSta
ne
se
na
tu
bivsa
ce
se
su
bi
uti-sa-k
na
ce
ili
se
prava
ce
se situacija
ce
koje
ugro-zava- ti
se
na
se
veoma
i
boru, pa je vazno da odboru bude
upuceno sto viSe zahtjeva za
ustavno utvrdivanje jeziinih i kul-turnih
prava onih Kanadana koji ne
potjedu sa britanskog otodja ili iz
Francuske.
Jake argumente u prilog ustav-no-g
utvrdivanje jezidnih i kulturnih
prava nacionainih grupa iznijelo je
Ontarijsko savjetodavno vijece za
multikulturalizam i drzavljanstvo
(Ontario Advisory Council on Mul-ticulturali- sm and Citizenship) u
pismu ontarisjkom premijeru Wil-lia- mu Davisu proSlog septembra.
Po§to je izrazilo zabrinutost da
je "blizu Sest milijuna Kanadana
potpuno izolirano i odvojeno od
sadaSnje ustavne reforme иШШ®
(Nastavak na st. 2) J