Nase Novine, July 03, 1986

              II wf шia j31
mitt a. 5 S,fшSiI --~- — —— — ill m
iaradjeni NOVAC
Gary Indiana — I dalje se nastav-ljaj- u
pregovori da bi se postigao
sporazum izmedu sest celicnih
kompanija i 110 hiljada radnika.
Dve kompanije vec su potpisale
ugovore sa United Steelworkers of
America, a to su LTV i National
Steel.
Dali su se ratifikovali ugovori, do-gov- or
sa LTV je odbije od velike ve-cin- e
radnika. Pristanak na ugovor
sa LTV dali su radnici koji su bili
otpuSteni kada je LTV zatvorila ne-koli- ko
svojih pogona misleci da je
bolje raditi i za manju platu nego
zatvoriti pogone. U ovom popuSta-nj- u
kompaniji svaki je radnik koji
radi u LTV izgubio oko sedam hi-ljada
godi§nje od svoje prednja§nje
plate.
Propaganda o teskocama LTV po-sluzi- la
je da zaplaSi radnike i kod
drugih korporacija celika. Banke i
korporacije zele da postignu nacio-naln- i
ugovor koji ce da vazi za sve
korporacije a u torn ugovoru traze
smanjenje plate od dolar po satu
ali i smanjenje radnih mesta od 20-3- 0
procenta.
Banke i korporacije koje sav teret
krize svaljuju na radnike postizu
mestimicne uspehe, ali i radnici na
mnogim mestima ustaju u svoju od-bra- nu
i ne dozvoljavaju da im kor-poracije
vade zaraden novae iz dze-pov- a.
Na svim mestima gde se straj-kuj- e
oseca se elan i ponos radnika,
svest da se strajkuje za dobro rad-nick- e
klase i celog naroda, za ocu-van- je
unija, za zapoSljavanje mla-di- h
ljudi.
Omladina takode sve viSe uvida
da su §trajkovi radnika najefika-snij- a
oruzja.
Sve vise raste i svest o potrebi or-ganizova- nja visoko tehnoloSke
radne snage u elektronskoj indu-strij- i. Elektronska industrija zapo-Sljav- a
preko dva i po miliona radni-ka,
te je najveca industrija u Ame-ric- i.
U Santa Clara County (Silicon
Valley) ona dolazi na peto mesto u
proizvodnoj isporuci: dvadeset i
Tp- -fV- i ,¥S ??
X
pet i po milijarde dolara prosle go-din- e.
Radnici u proizvodnji zaraduju
8.09 dolara na sat a za poslodavce
zarade 31.93 dolara na sat, Sto znaci
odnos od 395 procenata. U dobro or-ganizova- nim industrijama odnos je
mnogo manji: 247 procenata u ce-licn- oj
i 260 procenata u automobil-sko- j.
Ali u proizvodnji instrumenata
odnos je mnogo veci: 440 procenata;
u proizvodnji instrumnata za komu-nikaci- je
466 procenta; semikonduk-tor- a
589 procenata.
U proizvodnji kompjutera gde
radnici zaraduju prosecno 8.05 do-lara
na sat a korporacijama ostvare
vrednost od 67.47 dolara na sat
odnos je 838 procenata!
STRAJK
U KENTUCKY
Radnici su stupili u Strajk u
Appalachian Regional Hospital u
Whitesburgh, Kentucky, uprkos
pretnje bolnicke uprave da ce za-tvoriti
bolnice.
Appalachian Regional Hospital
drzi deset bolnica u okolini i pret-nj-a
da ce zatvoriti bolnice sracu-nat- a
je za razbijanje unije. Javno
misljenje se priprema kao da su
radnici krivi jer traze bolje plate
dok korporacija zgrce profite na ne-sreca- ma istih radnika koji moraju
u bolnice i zbog bolesti i zbog po-rodaj- a.
Motivi za vecim profitima izra-ze-ni
su u izjavi administratora
ARH, Paul Milesa: "Ja moram
opravdati kod glavnih u korporaciji
da su bolnice u mogudnosti da po-sluj- u
s profltom i zato se i donose
cvrste odluke".
Bolnice traze od ranika da se zr-tvu- ju
i da rade za manje plate dok
one nikad ne misle o smanjenju nji-hovi- h
profita.
— mrm'wtUFLijd.m:m,JmiS '
-- , "i s .. v
ђ! ' Y '
—
—
,
Americki radnici protestuju protiv Reaganove
politike.
YUGOSLAV
COMMUNITY NEWSPAPER
ESTABILISHED 1931
VOL. 55, NO. 17 (697)
THURSDAY, MAY 15, 1986
FABRICI "INGLIS"
Strajka§ na strazi ispred Inglis Co.
Sest stotina radnika, clanova naj-starij- eg
odseka Steelworkers unije,
stupili u Strajk. "Inglis" manage-ment
hoce da radimo preko 20 pro-cenata
vise sa istom platom" — izja-vi- o
je predsednik odseka 2900 Mike
Hersh.
On je podsetio da su radnici u "In-glis"
morali ici na Sestonedeljni
Strajk da bi postigli danasnji ugo-vor
u 1983. godini, a da kompanija
oduzimajudi sistematski privilegije
za koje su se radnici izborili, hoce
da ih vrati u polozaj iz 1983. godine.
Sigurnost na poslu, bolje penzije
i pravednije plate su u pitanju. 71
radnik navrSice 62 godine uskoro i
oni bi mogli dobiti prevremenu
UDESA U AMERICKOM VASIONSKOM PROGRAMU SA1A "DELTA
Posl e janu arske ka ta strofe
schuttle "Chellenger" i eks-plozi- je "Titana" polovinom
aprila udes i na najpouzdani-jo- j
raketi nosadu NASE —
Ozbiljan poremedaj u amerid-ki- m vasionskim programima.
Dok je americka javnost bila
prvenstveno zaokupljena atomskom
nesrecom u Ukrajini, na terenu do-ma- ce
tehnologije zbio se udes koji je
Amerikance ozbiljno zabrinuo. Neto-lik- o
razmerama koliko okolnostima u
kojima se desio, pa i posledicama
koje moze imati.
U vasionskom lansirnom centru
Cape Canaveral sedamdesetak mi-nu- ta
posle lansiranja, raketa "Delta"
— najpouzdaniji od nosaca u floti
americke svemirske agencije NASA
— neocekivano je skrenula s pravca
i nekoliko trenutaka docnije raspala
se u spektaklu dima i vatre koji je
podsecao na januarsku katastrofu
schuttle "Chellenger".
Bio je to prvi udes u skoro devet
godina i 43 uzastopna lansiranja
"Delte" koju su zbog njene pouzdano-st- i
nazivali "Teglecim konjem". Up-rkos
svojoj pouzdanosti ipak je dese-ta- k
od ukupno lansiranih 177 "Delti"
eksplodiralo pre nego §to je stiglo na
cilj i taj procenat smatrao se normal-ni- m
i prihvatljivim rizikom vasion-sko- g
posla.
Ono Sto je ovoga puta cinilo razliku
penziju ako bi se postigao ugovor
koji predlaze unija.
"Inglis" kompanija je jedna od
mnogih koje posluju po sistemu slo-bodn- og trzisla izmedu Kanade i
SAD da bi opravdale napad na rad-nick- e
plate, beneficije, prava "se-nioritet- a"
i uvecale proizvodnju.
Opasnost slobodnog trziSta (free
trade) jasno se ogleda na radnicima
kod "Inglis" kompanije i kod svih
kompanija koje proizvode aparate
i ma§ine za pokucstvo. U stvari, ka-nads- ke
kompanije za pokucstvo su
sve u rukama ameri£kih a one ce
ukinuti radna mesta u Kanadi da bi
ocuvali ona u SAD dim se postigne
i potpi§e ugovor o free trade.
SERIJA J ??
je redosled. Udes "Delte" je u tri me-se- ca
treca katastrofa u amerifckom
svemirskom programu. Prvo je kra-je- m
januara eksplodirao schuttle
"Chellenger" sa sedam clanova posa-d- e,
zatim se polovinom aprila u koma-dic-e
razletela raketa "Titan". "Delta"
je treca u neprekinutom nizu neuspe--
ha.
Psiholoski to je bio udarac, po-seb- no
za NASA-u- , koja se joS nije opo-ravi- la
od Soka katastrofe "Chellen-ger"-- a.
Prakticno, sled udesa je
ozbiljno doveo u pitanje ameriike va-sions- ke
programe. Istraga koja se
vodi o krahu "Chellenger"-- a na neo-drede- no
vreme je odlozila taj kljucni
deo kosmicnog programa koji je mo-ra- o
biti prebacen na rakete bez ljud-sk- e
posade, prvenstveno "Titan" i
"Deltu".
Aprilski gubitak "Titana" bio je po-seb- no tezak udarac za vojne vasion-sk- e
projekte. Mada nije zvanicno
saopstena misija u kojoj je raketa
podbacila, eksplodirav§i Cetiri mi-nu- ta
po poletanju, opSte je mi§ljenje
da je na svom vrhu nosila najvazniji
od ameritkih vojnih obavestajnih sa-teli- ta
"kh-11- ". Normalno su SAD
imale u orbiti po dva takva satelita
koji su osmatrali teritoriju SSSR,
sada medutim, za izvesno vreme mo-rale
da se zadovolje samo jednim, Sto
(Nastavak na strani 2)