000421 |
Previous | 1 of 11 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
If - ш ftf €1 If !P-.- v f 3Ј, t #i Г-- ™T - J . V л t M W M Ш t Л wl из- - ллГ VH if YUGOSLAV COMMUNITY NEWSPAPER IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIHIIlin -- MjLfl JrSL ЧЖ JrJL ХУ Sastanak u Rejkjaviku na Islandu izmedju dvojice vodja dve velike sile nije opravdao nade miroljubivog co-vecanst- va. Svi oni koji su do sada stavljali znak jednakosti izmedju Sovjetskog Sa-vez- a l Sjedinjenih americkih drzava u pogledu naoruzanja, spoljne poli-tik- e ili zalaganja za svetski mir, posle Reaganovog tvrdoglavog insistiranja na "ratu zvezda", stvarno posle njego-vo- g stava da SAD i dalje treba da se naoruzavaju nuklearnim oruzjem, cak i ako bi svi prestali da ga proizvo-de- , ostali su cudom zacudjeni. Zar je moguce da jedan americki predsed-ni- k moze proigrati istorijsku sansu koju nije imao nijedan do sada? Na drugoj strani nijedan sovjetski vodja do sada nije sa tolikim povere-nje- m l nadom stupio u pregovore sa SAD. Istorijski dogovor o razoruzanju nije postignut ne samo zbog Reagana licno, nego i zbog vojno-industrijsko- g kompleksa koji drzi u rukama citavu americku privredu. Pentagon je poslao Reagana u Rej-kjavi- k "praznih ruku i praznih dzepo-va- " i on je morao prekinuti pregovore jer vise nije mogao retoricki pozirati pred Gorbacovom koji je dosao na sa-m- it sa konkretnim predlozima za ra-zoruzan- je. Pregovori u Rejkjaviku pokazali su sasvim jasno sta je novo politicko raz-misljan- je i delovanje a sta znaci stari mentalitet konfrontacije i pretnje si-lo- m. Reagan koji je odgojen i ostario u torn mentalitetu, nije mogao ili hteo prevazici sebe. Nije Reagan hteo da se odrekne nje-govo- g programa koji je vec odbacen i od nekih njegovih prijatelja u korist stvarnog istinskog razoruzanja. Na americki narod i vlade zapadnih drzava Reagan je svalio veliku odgo-vomos- t. Mi verujemo da ce zdrav ra-zu- m prevladati. Jer zaista na ono sto je Reagan trazio u pregovorima mo- - 37 Vodja Sovjetskog Mihail Gorbacov sa suprugom Raisorh po dolasku na Island gde je pregovore sa americkim Ronaldom Reganom. gao bi, kao sto je i Gorbacov primetio, pristati samo izbezumljen covek a oni ne mogu voditi drzave, njima je mesto u bolnici. Medju mnogim novinarima koji su pratili pregovore u Rejkjaviku, bio je i Richard Gwyn, dopisnik "Toronto Star". Razocaran ishodom i Reagao-novi- m postupkom on je pisao iz Rej- - PRVI BRITANSKI MONAKH U POSETI N.R. KINI Britanska kraljica Elizabeth II. Republiku Kinu i sa kineskim vodjom Deng Xiaopingom i drugim drzavnicima vodila prijateljske razgovore. 1931 VOL. 55, NO. (717) THURSDAY, OCTOBER 16, 1986 Saveza vodio predsednikom posetilajeNarodnu ESTABIJLISMEB kajvika da se Reagan nije mogao oslo-bodi- ti svoje proslosti, kada je u Holi-wood- u denuncirao svoje kolege i pri- - javljivao ih policiji. Ta proslost mu je smetala da potpise najdramaticniji i najznacajniji ugovor izmedju Istoka i Zapada u pogledu razoruzanja. Sa kombinacijom njegove tvrdo-glavos- ti da pregovara sa pozicije sile i Gorbacovom zeljom da trosi manje na naoruzanje, da bi mogao trositi vise na ekonomiju, Reagan je stvorio sliku o sebi da mu se u Rejkjaviku pruzila sansa da postane arhitekt me-djunarodn- og mira, kakav se niko nije pokazao od Drugog svetskog rata ili, sto je za njega jos prirodnije, da ostane arhitekt stalne americke vojne superiornosti i nepobedivosti. Nesumnjivo je da su jastrebovi oko Reagana uticali na njega. Ali indirek-tn- o na njega su uticali i naucnici i kor-poraci- je ciji profiti i egzistencija za-vis- e od Reaganovog programa "rata zvezda". Reaganova odluka o prekidu pre-govo- ra u Rejkjaviku bila je izbor onog godina u sluzbi jugoslovenskih iseljenika u Severnoj Americi FSUTER PHOTO Reagana iz pedesetih kada je neu-morn- o trazio komuniste medju holi-vudski- m glumcima i reziserima. Sest godina na vlasti stvorile su kod Rea-gana dovoljno zrelosti da kaze Gorba-cov- u da on moze sa njim pregovarati. Ali onaj stari Reagan rekao je dana-snje- m Reaganu da je bolje biti nepo-verlji- v prema komunistima, nego biti u miru sa njima. Reaganova ponuda Gorbacovu bila je takva da bi je samo nesavesan i to-tal- no neuracunljiv covek mogao pri-hvati- ti. Ugovor o razoruzanju mogao bi stvoriti odnose izmedju sovjetskog Saveza i SAD istim ili slicnim sa od-nosi-ma koji danas postoje izmedju SAD i Kine. Umesto uzajamnog poverenja Rea-gan je insistirao na kapitulaciji, koju je Shultz nazvao "osiguravajuca poli-tika- ". Ova politika bi znacila da bi So-vjetski Savez morao da se razoruzava, i da preuzme obavezu da vise ne proi-zvo- di nikakvo oruzje dok bi SAD i dalje razvijale industrije oruzja a na-roci- to ona koja su namenjena vasioni i Reaganovom ratu zvezda.
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, November 20, 1986 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1986-10-16 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000315 |
Description
Title | 000421 |
OCR text | If - ш ftf €1 If !P-.- v f 3Ј, t #i Г-- ™T - J . V л t M W M Ш t Л wl из- - ллГ VH if YUGOSLAV COMMUNITY NEWSPAPER IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIHIIlin -- MjLfl JrSL ЧЖ JrJL ХУ Sastanak u Rejkjaviku na Islandu izmedju dvojice vodja dve velike sile nije opravdao nade miroljubivog co-vecanst- va. Svi oni koji su do sada stavljali znak jednakosti izmedju Sovjetskog Sa-vez- a l Sjedinjenih americkih drzava u pogledu naoruzanja, spoljne poli-tik- e ili zalaganja za svetski mir, posle Reaganovog tvrdoglavog insistiranja na "ratu zvezda", stvarno posle njego-vo- g stava da SAD i dalje treba da se naoruzavaju nuklearnim oruzjem, cak i ako bi svi prestali da ga proizvo-de- , ostali su cudom zacudjeni. Zar je moguce da jedan americki predsed-ni- k moze proigrati istorijsku sansu koju nije imao nijedan do sada? Na drugoj strani nijedan sovjetski vodja do sada nije sa tolikim povere-nje- m l nadom stupio u pregovore sa SAD. Istorijski dogovor o razoruzanju nije postignut ne samo zbog Reagana licno, nego i zbog vojno-industrijsko- g kompleksa koji drzi u rukama citavu americku privredu. Pentagon je poslao Reagana u Rej-kjavi- k "praznih ruku i praznih dzepo-va- " i on je morao prekinuti pregovore jer vise nije mogao retoricki pozirati pred Gorbacovom koji je dosao na sa-m- it sa konkretnim predlozima za ra-zoruzan- je. Pregovori u Rejkjaviku pokazali su sasvim jasno sta je novo politicko raz-misljan- je i delovanje a sta znaci stari mentalitet konfrontacije i pretnje si-lo- m. Reagan koji je odgojen i ostario u torn mentalitetu, nije mogao ili hteo prevazici sebe. Nije Reagan hteo da se odrekne nje-govo- g programa koji je vec odbacen i od nekih njegovih prijatelja u korist stvarnog istinskog razoruzanja. Na americki narod i vlade zapadnih drzava Reagan je svalio veliku odgo-vomos- t. Mi verujemo da ce zdrav ra-zu- m prevladati. Jer zaista na ono sto je Reagan trazio u pregovorima mo- - 37 Vodja Sovjetskog Mihail Gorbacov sa suprugom Raisorh po dolasku na Island gde je pregovore sa americkim Ronaldom Reganom. gao bi, kao sto je i Gorbacov primetio, pristati samo izbezumljen covek a oni ne mogu voditi drzave, njima je mesto u bolnici. Medju mnogim novinarima koji su pratili pregovore u Rejkjaviku, bio je i Richard Gwyn, dopisnik "Toronto Star". Razocaran ishodom i Reagao-novi- m postupkom on je pisao iz Rej- - PRVI BRITANSKI MONAKH U POSETI N.R. KINI Britanska kraljica Elizabeth II. Republiku Kinu i sa kineskim vodjom Deng Xiaopingom i drugim drzavnicima vodila prijateljske razgovore. 1931 VOL. 55, NO. (717) THURSDAY, OCTOBER 16, 1986 Saveza vodio predsednikom posetilajeNarodnu ESTABIJLISMEB kajvika da se Reagan nije mogao oslo-bodi- ti svoje proslosti, kada je u Holi-wood- u denuncirao svoje kolege i pri- - javljivao ih policiji. Ta proslost mu je smetala da potpise najdramaticniji i najznacajniji ugovor izmedju Istoka i Zapada u pogledu razoruzanja. Sa kombinacijom njegove tvrdo-glavos- ti da pregovara sa pozicije sile i Gorbacovom zeljom da trosi manje na naoruzanje, da bi mogao trositi vise na ekonomiju, Reagan je stvorio sliku o sebi da mu se u Rejkjaviku pruzila sansa da postane arhitekt me-djunarodn- og mira, kakav se niko nije pokazao od Drugog svetskog rata ili, sto je za njega jos prirodnije, da ostane arhitekt stalne americke vojne superiornosti i nepobedivosti. Nesumnjivo je da su jastrebovi oko Reagana uticali na njega. Ali indirek-tn- o na njega su uticali i naucnici i kor-poraci- je ciji profiti i egzistencija za-vis- e od Reaganovog programa "rata zvezda". Reaganova odluka o prekidu pre-govo- ra u Rejkjaviku bila je izbor onog godina u sluzbi jugoslovenskih iseljenika u Severnoj Americi FSUTER PHOTO Reagana iz pedesetih kada je neu-morn- o trazio komuniste medju holi-vudski- m glumcima i reziserima. Sest godina na vlasti stvorile su kod Rea-gana dovoljno zrelosti da kaze Gorba-cov- u da on moze sa njim pregovarati. Ali onaj stari Reagan rekao je dana-snje- m Reaganu da je bolje biti nepo-verlji- v prema komunistima, nego biti u miru sa njima. Reaganova ponuda Gorbacovu bila je takva da bi je samo nesavesan i to-tal- no neuracunljiv covek mogao pri-hvati- ti. Ugovor o razoruzanju mogao bi stvoriti odnose izmedju sovjetskog Saveza i SAD istim ili slicnim sa od-nosi-ma koji danas postoje izmedju SAD i Kine. Umesto uzajamnog poverenja Rea-gan je insistirao na kapitulaciji, koju je Shultz nazvao "osiguravajuca poli-tika- ". Ova politika bi znacila da bi So-vjetski Savez morao da se razoruzava, i da preuzme obavezu da vise ne proi-zvo- di nikakvo oruzje dok bi SAD i dalje razvijale industrije oruzja a na-roci- to ona koja su namenjena vasioni i Reaganovom ratu zvezda. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000421