Nase Novine, May 02, 1985

              T
Papa Ivan Pavao II prikauo neu-morn- o
animanje a stanie kato
heke crkvo u Latinskoj Americi
Njegovo nedavno ledanaestod
ncvno putovanje (sesto u tu regiju
odkako )e po.stao Papa) u Porn, Ve
nezuelu l Fkvador je hi In namje-njen- o utvrdivanjem svogautonteta
l dcfiniranjem uloge katolicke cr-kv- e
na torn zabrmjavajucom podruc
Razlog za zabrinjavanie Pape i konzervativnih clan ova katolicke
hijerarhijo je zamasan utjecaj t
"teologije oslobodenja" Peru ie
mjesto osnivanja tog novog smiera
katolickog razmisljanja ba.iranog
na drasticnim socio-ekonomski- m reformama koje zahtijeva pretezno
siromasna masa vjernika Za ri-je- mc Papinc turneje, u gradn Are-quip- a, odrzana je konforencija la-tinsko-amen-ckih
hiskupa koja je
predstavila novu "teologiju pomi-renja- ".
Konfcrenciji jc prisustvo-val- o
100 biskupa a sazvana je od
strane nadbiskupa Fernando Var-gas- a
iz Arequipe. Vargas jc izjavio
da je cilj konferencije "podrzava-nj- e
i propagiranje korektnih
krscanskih razmisljanja o oslo-bodenju- ."
Medutim, mnogi pred-stavni- ci
su ostali zacudeni kad se
pojavio Luis Fernando Figari —
pravnik iz Lime poznat kao organi-zato- r
Escalones Juveniles Naciona-lista- s (Nacionalisticke omladinske
brigade) — "definitivno fasisticke
organizacije" prema izjavi pozna-to- g
dnevnog lista "La Republika" iz
Lime.
Predsednistvo na sediiici
kojoj jo predsodavao ra-motn- lo
jo l podrzalo platformu a
obelezavanje 40 godisnpco
bodenja Jugoslavia i pobodc la
sizmom
Predsednistvo so aloilo.
saopsteno, da so iiibiloi
socijalisticko revoluci o obelei
dostojanstvono i u radno] atmosfon.
uz anga.ovanje radmh ljudi i
organrovanih sociialistickih sa-moupravn- ih
snaga na ivrsavaniu a
dataka okonomsko stabiliacijo 1 da-lje- g
drustvenog naprotka Odavaniom
duzne poste rtvama palim u narod-nooslobodilack- oj borbi l soeijalistic-ko- j
revoluciji i ogrommm
naponma radnih ljudi i gradana
nasih naroda i narodnosti
drustvenom razvoju.treba afir-misa- ti
tokovino i vrodnosti socijali-sticko
samoupravne igradnje
drustvene zajodnico u tomoljo jo
ugradeno Josipa Hro.a
vode i graditolja revolucio,
kojo ostajo trajna inspiracija a sva
prognuca
I1 oholoavan)o
oml)o l pobodc fasi-zmo- m, istaknuto, lioba ak-tivn- o
da so ukljuee svo radno, dru-stveno-polilic-ko
i drugi organizo
snage drustva, od osnovnih orga-nizacij- a
udruzonog i niosnih ,a-jedni- ca
do Foderacijo,
svojim angazovanjoin na ivr.sciiju
зЕГ
fif тт-тто1--
! д i л1 ч ' v '".' U'l.'U ".l"ii :; ifn n, i'l.'"
AT U PEKUU
Figan jo takoder ao Sodali-tium-desiucarsk- u
organizaeipi koja
so do horila protiv Volasco-vo- u
ro.inia sedamdesetih godina
Ta organracija je pove-an- a
sa teroristiekom grupom
"Patna y Libertad" (Otadzbina l Slohoda) koja jo odgovorna za
mnogo teronsticke napado Cileu
a vnjomo socijalisticko vlade Sal-vador
Allondoa
Konferencija u Arequipe so tu-ma- ci pokusaj konzervativnih
kleristickih krugova da ponovo
prouzmu kontrolu rimokatolie-ko- m crkvom u Latinskoj Americi
Konzorvativne i progresivne frak-cij- e unutar crkve vode vec dugogo-disnj- u borbu za utjecaj vjerni-cima- .
Progresivne snage lzgleda
lpak polako dobijaju na snazi i
mnogi promatraci smatraju da je
katolicka crkava Latinske Amerike,
crkva buducnosti. To predstavlja
poseban problem za Vatikan time
su do sada sve teologije ili smje-rov- i
katolicizma potjecali iz Vatika-na- .
Sada je Vatikan suocen sjednim
novim pogledom na svoju ulogu
se prilagoditi.
Povijesno crkva je u Latinskoj
Americi pristajala uz zemljovla-snik- e
i vladajuce elite, akumulira-juc- i
bogatstva i suprotstavljajuci se
socijalnim i ekonomskim reforma-ma.
Ovako konzervativan je do-ve- o
do praznjenja crkava i smanje-no- g
broja sveeenika. Pocetkom 60-ti- h
godina, je pocela rasti poli-tick- a
svijest. katolicka hijerarhija
je izgubila kontakt s laicima.
¥
(Predsednistvo CK SKJ usvojilo Platformu a obelezavanjv
oslobodenja Jugoslavijc i pobodc nad fasimom)
ГК SK.I
Ah Suknja.
oslo
nad
kako o
ova) oliki
na.se
puno
svih
pnznanjom
svih
u dosada-snjc- m
naso
cije
dolo Tita.
naso
nasa
40-godisnji- ce oslo
bodenja nad
kako o
vane
rada
prvenstveno
r'wA'-J'iti'm-jr'riiiiiuMii'- ii 'Јлу-м,Ч11,''и(ЈЛџ;чЈг-ј-
-'')
osnov
grce
i.sta usko
u
kao
nad
nad
slo
po-kusa- va
stav
kad
sloonih obavoa l zadataka u nepo-sredni- ni radnim i drustvonim sredi-nani- a radi brzeg i odlucnijeg ravoja
sociialistickog samoupravljanja i da-1о- ц
bogacenja svih oblika i sadivaja
nasog zivota i rada
Predsednistvo ]o usvoplo onjonta-cion- i
program modunarodnih konta-kat- a
SKJ do 13 kongrosa SKJ
Pn lradi programa poslo so od
osnovnih ocona situacijo u svetu i za-dataka
Savo.a komumsta. kop su
utM'doni u dokumentima 12 kon-grosa
SKJ. Osme sodnice C'K SKJ i
ocona i stavova Predsednistva ('K
SKJ o medunarodnom polozaju SFR.I
u savromenim uslovima. Ocenjono jo
da medunarodna aktivnost Savoza
koimniista dajo .nacajan doprinos ja-canj- u
medunarodnog polo.aja l
ugleda naso zemlje u svetu kao i borbi
a mir. ravnopravnu modunarodnu
saradniu, naprcdak l socijaliam. Is-taknuto
jo da je osnovni cilj orijenta-ciono- g
programa da obezbedi konti-nuito- t
odnosa i saradnje SK.I sa ko-munisticki- m. socijalistickim, socijal-domokralski- m
l drugim progresivnim
i demokratskim partijama sirom
svota i da, na principijelnim osnova-ma- ,
to odnoso 1 saradnju unapredi
svuda gde za to postoje potrebe i uslo- -
VI
Predsednistvo CK SKJ je razmo-tnl- o
i druga tekuca pilanja iz svojo
nadlenosti i u okviru priprema 16
sodnice CK SKJ
Yugoslav Weekly
Community Newspaper
19,31 Л 1985
VOL., Г4. NO. 9 (641)
THURSDAY, MARCH 2, 1985
231Ж1£322ЖЖНЕЖ£2И OTMICE I UBOJSTVA
СГ ADA MKXICO - i: pojacanom
vain nasilja neponate i do zuba
naoruane osobe, otolc su u sredi-st- u
glavnog grada (Ivatemale devet
radnika, dok je u unutrasnjosti
zemlje ubijen bivsi gradonacelnik
Santa Barbare, Mario Espana Gon-zalez.
Od ruku nepoznatih napada-ca- ,
ranjen je 35-godis- nji student
Luis Factor Ozaeta Chavez i to na
ocigled vece grupe studenata is-pr- ed Poljoprivrednog fakulteta u
Ciudad Cruatemali
Poznavaoci prilika u Guatemali
tvrde da je taj najnoviji, pojacani
val nasilja u zemlji djelo ultrade-snicarski- h "eskadrona smrti", koji
nastoje uoci parlamentarnih i
predsjednickih izbora stvoriti
klimu nesigurnosti u zemlji. Smatra
se da je rijec o pokusaju da se oru-zani- m
snagama da izgovor za
drzavni udar ukoliko lm izborni re-zult- ati ili prethodno raspolozenje
biraca nisu po volji.
Nasilje, otmice, vrsljanje "eska-drona
smrti", mucenja i "nestanak"
opozicionara nisu novina za Gvate-mal- u. Prema izvjestaju Komisije za
ljudska prava UN Gvatemalu i dalje
"potresaju bezbrojni primjeri krse-nj- a
ljudskih prava, nestanci, uboj-stv- a
i represalije. Glavni nosioci
ovih nedjela su "cetiri oruzane gru-pe".
Vojska, snage sigurnosti, "pri-vatn- e
organizacije", vojnika i poli-cajac- a
(eskadroni smnrti) i desni-carsk- e
politicke grupe, kaze se u iz-vjestaju
Komisije UN, u kojem se
Guatemali posvecene cijelih 53
stranica. Da glasovi o mogucem pu-c- u, kao posljedica nesigurnosti i na-silja
nisu izmisljotincgovore i naj-novi- ja upozorenja opozicijskih po-slani- ka ustavotvorne skupstine.
(
'ir v
SltfrtH да
NA1'
rtAJl'
U4i'"
. iiK
,'i 1 1 J
:,mvbna
...ПЧ i' '
A1"
Grupa opozicionara, koja je htjela
da ostane nepoznata upozorila je
da su desnicarske partije u dosluhu
sa vojskom i "cine sve kako bi iznu-dil- e
drzavni udar, jer se boje po-raz- a
na parlamentarnim i predsjed-nicki- m izborima.
Slobodan CASULE
Voda opozicione Liberalne par-tije
John Turner ostro je napao
Mulroneyevu konzervativnu vladu
da kompromituje i ugrozava kanad-sk- u
nezavisnost sa sve vecim pribli-zavanje- m
i pristajanjem uz SAD
On je rekao da Kanada mora
ostati nacija sa svojim identitetom
uprkos Sjedinjenim Drzavama
Amerike. Kanadski odnosi na seve-roamericko- m kontinentu nisu od-nosi
"kucevlasnika i stanara", nego
su odnosi ravnopravnih stanara.
Turner je kritikovao Mulro-neyevu
izjavu: "Kanada je otvorena
za biznis" koju je dao ameriekim
bankarima u septembru prosle go-din- e.
"Kanada moze biti otvorena za bi-znis,
ali Kanada nije za prodaju",
rekao je Turner, dodajuci da Ka-nada
treba iznalaziti mogucnosti za
slobodniju trgovinu sa SAD i stu-pa- ti
u zajednicke akcije i projekte
za ocuvanje covekove okoline, ali
da ne bi trebala nista poduzimati i
raditi sto bi ugrozavala kanadsku
politicku, ekonomsku i kulturnu ne-zavisnost
i integritet.
) Pinochet: Budi odredeniji, Rony! Moze netko pomisliti da mislis na mene! y
Karikatura: OTO REISINGER ij