Nase Novine, September 30, 1981

              A,
El ц шш
Popis stanovniStva u
Jugoslaviji je bio i prosao, u statistici koja je sastavljena
na osnovu popisa saznajemo
da se u Jugoslaviji racfa nova
nacija. Ova nacija nosi ime
Jugosloven. Poznato je da
zvanidni stav Jugoslovenske
vlade i partije ne priznaje
Jugoslovenstvo kao nacio-nalnos- t.
Svakako, za to
postoje objektivni razlozi ali J objektivno pitanje. Da li se
nacije stvaraju dekretom i odlukama u kancelariji ili se
one stvaraju spontano, dole
u bazi? Za postojanje jedne
nacionalnosti obifino se
uzimaju kao pravilo ove
osobine: zajednicki jezik,
zajednickakultura, zajedni6-k- a tradicija, zajedni6ki
obicaji i teritorijalna pove-zanos- t.
Ova pravila, medu-ti- m, nisu uvek neophodna pa
se ne moze za njih kategori-ck- i
drzati. Poznato je da
jedan narod ima dva ili vise
jezika; Klna, Indija, Belgija.
Poznato je da vise naroda
imaju jedan jezik; Srbi,
Hrvati, Muslimani, Crno-gorc- i, Juzna Amerika i drugi.
Poznato je, takoder, da
postoje i narodi koji nemaju
svoju teritoriju — nama
dobro poznati Romi; do juce
su to bili i Jevreji.
Poznato je, takoder, da u
jednom narodu postoji viSe
razli6itih obicaja a i po
kulturi se ne moze uvek
tvrditi da je u jednom narodu
uvek i jedna kultra. Radanje
nacije pocinje dole, u
narodu, pod uticajem raznih
faktora. Neke od faktora smo
vec pomenuli u prvim redo-vim- a
ovog clanka. Pored
gore pomenutih faktora
znacajnu ulogu ima i religija,
a danas se sa sigurno§cu
moze tvrditi da i ideoloSka
pripadnost takoder ima
uticaja na oformljenje
nacionalne svesti.
Postojanje jedne nacije,
medutim, ne zavisi od toga
da li je ona priznata od jedne
vlade ili nije, naravno da
priznavanje nacionalnosti
doprinosi njenom konsoli-dovanj- u,
ali nikako se ona ne
moze i stvarati nekim dr-zavn- im
priznavanjem. Jugo-slavia
je zemlja u kojoj se
jos uvek vrsi proces narod-no- g
prestrojavanja, sto zna6i
da se na torn terenu i te kako
mogu radjati nove nacije.
Poznato nam je da su Jugo-slavij- u
osnovale tri nacije:
Srbi, Hrvati i Slovene!.
Muslimane i Crnogorece kao
naciju niko nije ni pomislio
nazivati kao takve, Make-don- ci
su takoder bili sporni
kao nacija, oni ni danas nisu
jos priznati od nekih zemalja
Bugarske, na primer. Stvara-nje- m
nove Jugoslavije, data
je puna ravnopravnost svim
narodima i narodnostima u
Jugoslaviji i odmah posle
rata crnogorskom i makedon
skom narodu priznaje se
,
iV W "№ r,K .£.'
."?
,i(ii' 1Г£ ИИ 'I
July 2, 1981, NASE NOVINE --3
_
(OP NASEG STALNOG DOPISNIKA) HOCE LI STRAJKOVATI K ВНсПВДВДЗИ
ra
nacija, dok Muslimani za
takvo priznanje moraju da
бекаки nesto duze.
Neko ce reci da su ove
nacije stvorene dekretom.
To, medutim, nije tako.
Kako Crnogorci, tako Musli-mani,
pa i Makedonci,
moral i su da produ kroz
jedan duzi period stvaranja.
Kada se u ovim oformljenim
narodnim zajednicama doSlo
do oformljene nacionalne
svesti, onda vise, nije bilo
teSko i formal no priznavanje
postojanja ovih nacional-nosti.
Postavlja se pitanje
Sta je potrebno Jugoslove-nim- a da bi bili priznati kao
nacionalnost (nacija). Mi
svakako imamo zajendidki
jezik makedonski i slovena6-k- i
jezici su slovenski, a i vrlo
slicni srpskohrvatskom,
imamo zajedniSku kulturu,
jednu teritoriju i svakako
dosta dugo i zajedni6ku
istoriju. Jugoslavia je
stvorena, ona postoji. Jugo-slove- ni postoje, pa ako
postojimo kao Jugosloveni,
zasto onda nismo i priznati
kao Jugosloveni? NaS stari
prota Smiljanic je jednom
prilikom upotrebio ove redi:
Dete je rodeno, treba ga
ljuljati! Niko ne moze pori-ca- ti
postojanje Jugoslovena,
medutim postojanje Jugo-slovena
kao nacije jos ce
jedno vreme biti sporno.
Sta su razlozi za nepri-znavan- je
Jugoslovena kao
nacije? Prvo i najglavnije
jeste nacionalizam, ovo se
mnogima nece svidati,
medutim to je jedna od
glavnih poteskoca za pr-iznavanje
jugoslovenske
nacije. Nije svejedno iednoi
naciji koja se bori da bude
Sto brojnija, jer time ona
postaje i uticajnija, da iz
svojih redova gubi do јибе
svoje pripadnike i da ih
naziva tamo nekim Jugo-slovenim- a.
Ovo pitanje ce
jednom sazreti i tada za
Jugoslovene пебе biti
poteskoca za njihovo zvani-cn- o
priznavanje. Nije mi'
poznata celokupna statistika
koja jos verovatno nije ni
gotova, ali ono sto mi je
poznato po statistici iz
popisa, jeste da su Jugo-sloveni
u znatnom porastu.
U Vojvodini " od pedeset
hiljada u 1971 god., danas ih
ima preko sto sezdeset
hiljada, ili u gradu Pancevu
Jugosloveni su izbili na
trecem mestu, posle Srba i
Makedonaca, Jugoslovena je
najvise, deset hiljada u
Pancevu.
Pitamo se, ako je u pn-vre- di
i financiji potrebna
integracija ako integracija
kao takva pomaze ekonomiji,
po cemu nije dobra inte-gracija
u naciji? Копабпо,
Juzni Sloveni su dokazali da
je integracija Juznih Slovena
bila i te kako potrebna, da su
se ovi narodi svojim uje-dinjenj- em
uspeli odbraniti
od osvajaca. Sta nas sada
sprecava da se tako uje-dinje- ni
i zovemo istim
imenom, bar oni koji to zele?
Mislim da ne treba traziti
priznanje od drzave, ono ce
samo do sebi dodi kada svi
uslovi sazru za to, a dotle
i dalje treba raditi na
integraciji Jugoslovena i
usvajanju sve viSe zajed-nicko- g
u nasem zivotu, ne
treba se libiti da li je to
hrvatsko, srpsko, make-donsk- o
ili slovenadko.
Postoji Jugoslavia, pa
postoje i Jugosloveni.
Stase
DOGADA NA
KOSOVU
U zadnja tri meseca, u
domovini na Kosovu odigra-vaj- u
se nemili dogadaji.
Organizovali su ih albanski
nacionalisti i iredentisti, sa
ciljem odvajanja ovog dela
srpske zemlje i pripajanjem
Albaniji. Svemu ovome u
zadnje vreme jugoslovenska
stampa posvecuje dosta
prostora. "Na§e novine" o
medutim o tome ne piSu kao
da se ni§ta tamo ne dogada
ili kao da se to sve nas niSta
ne ti6e. Mislim da bi i naS
ugledni list trebao posvetiti
vise paznje ovom pitanju i
svojim citaocima bardinekle
dati objektivno objaSnjenje u duhu jugoslovensnkog
stava. Jos uvek nije kasno
pisati o tome, jer situacija
svakako jos nije u potpu-nos- ti
normal izovana, pa bi to
za nas bilo od posebne
vaznosti.
Drug Cvetko Petkovic sa
svojom suprugom Zagorkom
otputovao je ovih dana u
Jugoslaviju, u posetu
svojima. Predsednik Petko-vic
ce iskoristiti priliku ovog
putovajna, pa ce biti gost
Matice iseljenika Srbije na
iseljenickom letu, koje ce se
odrzati od 1- -7 jula ove
godine. Tom prilikom,
predsednik drustva Fruska
Gora vodi ce, pored privat-ni- h,
i sluzbene razgovore o
daljnjoj saradnji izmedu Ma-tic- a
iseljenika sa jedne i
dru§tva Fruska Gora, sa
druge strane. Smatramo da
ce se posle ove prijateljske
posete naseg predsednika
odnosi proSiriti i unaprediti
u obostranom interesu.
Dok 6itate ove redove, u
Americi ce vec biti haos na
nebu, ili 6e dotle vec sve biti
sredeno. Zapravo, kontrolori
letova u Americi, preto
strajkom. Razlog ove pretnje
jeste odbijanje poslodavaca
da izidu u susret zahtevima
ovih sluzbenika. Sta traze
kontrolori letova? Ovi Sluz-beni- ci
koji svakako snose
veliki teret odgovornosti za
hiljade zivota vazduhoplov-ni- h
putnika, u znatnom su
zaostatku po primanjima u
odnosu na letade, pilote. Oni
smatraju da su im odgovor-nosti
iste, ili mozda joS i
ve6e, pa zahtevaju znatna
povecanja, u iznosu od deset
hiljada dolara godisnje.
Sadasnjaprimanja im iznose
oko trideset hiljada godi-snje.
Pored povecanja plata,
oni traze i skracenje radnog
vremena na trideset dva
sata. Kontrolori leta su
organizovani u Uniju. pa
SKUPi TJELOHRANITELJi
Poslije nedavnog atentata
na predsjednika SAD Regana
drasticno su povedane mjere
sigurnosti oko Bijele ku6e i
zaStiti drzavnih funkcionara.
Razumljivo, ovo je istovre-men- o
dovelo i do povecanja
sredstava za osiguranje. U
Vasingtonu priznaju da su
ovi izdaci "vrlo visoki" ali se
o detaljima nerado razgovara
"u interesu duvanja sluz-beni- h
tajni i efikasnosti
sistema zastite". PokuSaj
ubojstva u Vasingtonu
izazvao je Sirom svijeta
velika preispitivanja svr-sishodno- sti
i efikasnosti
zaStite funkcionara.
U SR NjemaCkoj, na
primjer, otkrili su da je u
sluzbi za osiguranje savez-ni- h
funkcionara angazirano
preko pet tisuca osoba, a da
su troSkovi zaStite u proSloj
godini iznijeli preko 300
milijuna maraka. Medutim, i
Ovih dana pocela je prava
sezona piknika, Jugosloveni
u Chicagu su poceli izlaziti
napolje, jedni odlaze u
privatnoj reziji na jezera,
drugi na pecanja, treci opet
nastoje da sve to organizuju
i da se svi zajedno uz muziku
i dobre pecenke veselimo.
Najvise je bas ovih, a vodecu
ulogu u ovakvim organizaci-jam- a
imaju klubovi. Kako
smo podeljeni na iseljenike i
emigrante, to se i na ovak-vim
skupovima obicno
okupljamo prema svojim
gledistima na svet.
Retko ili skoro nikako ne
mogu se videti nacionalisti,
politicki emigranti na skupo-vima
Jugoslovena. Na
zalost, kada ti nacionalisti
organizuju piknike ili zabave,
tamo se i te kako moze videti
nasih dobrih ljudi. Oni
sada unija preti strajkom.
Kako su isti drzavni sluzbe-nic- i, a zakon u ovoj slo-bodn- oj
zemlji zabranjuje
Strak drzavnim sluzbeni-cim- a, .to vec sada vlada
izjavljuje da 6e ovaj strajk
biti ilegalan i da ce, ako
eventual no dode do strajka,
odgovorne unijske vode biti
pohapseni. Unija tvrdi da 6e
stupiti u Strajk, pa makar svi
bili pohapseni. Ako do Straj-ka
dode, to ce biti pravi haos
na amerifikom nebu. 90%
radnika je obuhvaceno u
uniju, pa se smatra da ce
vazduhovplovni saobracaj
biti obustavljen 80%. U vezi
s tim, Jugoslovenski aero- -
transport obecava svojim
putnicima da ce ipak svi biti
prevezeni na vreme i po
planu, naravno sa eventual-ni- m
manjim zakasnjenjem.
Ovih dana se ocekuje ishod
ovog nemilog nesporazuma.
pored velikog broja tjelo-hranitel- ja
i visokih izdataka
smatra se da su neophodne
javne i strufine rasprave o
svrsishodnosti ovog sistema
za koji se tvrdi da je ne-efikas- an. Tako je poznati
kriminolog Volf Midendorf u
svojoj studiji strufino ob-rad- io oko stotinu atentata u
SR Njemackoj u posljednjim
decenijima i utvrdio da su u
90 posto sludajeva oni
uspjeli, a da je tek svaki
deseti osuje6en djelomicno
uspio ili sasvim onemogu-6e- n.
Zbog toga su sve
glasnija upozorenja da su
sadasnji visoki izdaci za
sistem osiguranja veliki
рготабај, da je neophodno
stvarati novi. A u pripre-mam- a
tog novog sistema
zastite pored stru6rijaka za
sigurnost naro6ito bi trebalo
angazirati psihologe, socio-log- e,
i druge.
J
smatraju da to nije nista i da
se mi mozemo zajedno
veseliti. Ovi ljudi ne razmis-Ijaj- u
o novcu koji na taj na6in
stavljaju u kasu politi6ke
emigracije, a koji se preliva u
blagajne terorista, Ovi od
tog zaradenog novca kupuju
eksploziv i bombarduju пабе
ustanove, jugoslovenska
predstavnistva, pa na taj
nacin i nas same. Ispada da
mi sami finansiramo svoje
bombardovanje i unistavanje
nasih zivota i imovine.
Mozda ce neko reci da je to
prestrogo, ali ovo su cinjeni-c- e
koje svakako treba sto pre
otkloniti. Nasa juqosloven-sk- a drustva organizuju
dosta zabava i piknika pa se
okupljajmo tu u nasoj
sredini, a ostavimo ove ljude
same sebi da odumru kao
§to su vec pofieli.
D.D. Putnik